ПРИКАЗ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ Учитељ: мр Душан Станковић, професор разредне наставе Наставни предмет: Природа и друштво Разред: IV Наставна тема: Моја домовина део света Наставна јединица: Географски положај Републике Србије Тип часа: обрада Наставни облици: фронтални, индивидуални, групни, рад у пару Наставне методе: усменог излагања, дијалошка, демонстративна, текстуална, самостално учење, интерактивно учење, кооперативно учење, вршњачко учење Наставна средства: мултимедијалнa презентацијa, електронски тест, веб локације, интерактивна географска карта, географска карта Наставни објекти: дигитална учионица Циљ часа: Ученици знају положај Републике Србије у свету и Европи. Знају како географски положај описујемо преко саобраћајница. Задаци часа: Образовни: - упознавање ученика са положајем Републике Србије у свету и Европи; - упознавање ученика са основним обележјима саобраћаја (друмског, железничког, воденог и ваздушног) у Републици Србији; - упознавање ученика са одређивањем географског положаја Републике Србије преко саобраћајница. Практични: - оспособљавање ученика за практичну примену усвојених знања (стицање вештине читања географске карте и њеног коришћења као самосталног извора сазнања); - оспособљавање за сналажење у простору; - развијање основних елемената логичког мишљења. Васпитни: - подстицање радозналости, интересовања и способности за активно упознавање окружења. -подстицање самопоуздања, радозналости, одговорности и сарадничких односа међу ученицима.
ТОК ЧАСА 1. корак: Припрема ученика за час Ученици су у дигиталној учионици. Седе за рачунарима. Саопштавам им да ће током часа и код куће самостално (али и у сарадњи са друговима и учитељем) учити о географском положају наше домовине Републике Србије. Сваки ученик добија картицу на којој је написана веб адреса Мудл платформе на којој се налазе сви материјали за рад (www.ucasoft.rs/domovina). Ученици покрећу веб прегледач, укуцавају адресу и долазе на почетну страну платформе. (Слика 1). Слика 1. Почетна страна платформе Помоћу корисничких имена и лозинки (налазе се на картицама) ученици се пријављују на систем. На почетној страни налази се свих десет наставних јединица из наставне теме Моја домовина део света. Ученицима саопштавам да ћемо на овом часу детаљније проучити географски положај Републике Србије. 1 2. корак: Истицање циља часа: Географски положај Републике Србије 3. корак: Самостално проучавање лекције Ученици бирају прву лекцију (линк Географски положај Републике Србије) и даље раде самостално, према упутствима. На почетку лекције, ученицима се обраћа учитељ и пружа почетне информације (Слика 2). Слика 2. Обраћање учитеља 1 Лекцији Географски положај Републике Србије може да се приступи у улози госта. Начин пријаве је описан у Приказу употребљених ИКТ алата.
Након што се упознају са начином рада, ученици, самостално, пратећи упутства и задатке, почињу са радом. Прво се упознају са садржајима које ће учити: o шта је географски положај и како га можемо објаснити; o на којем континенту се налази Република Србија; o на којем полуострву се налази Република Србија; o зашто се за Републику Србију каже да је континентална земља; o зашто се за Републику Србију каже да је подунавска земља; o како географски положај описујемо преко саобраћајница; o у којим градовима се налазе наши аеродроми; o шта су пловне реке и да ли их има у Републици Србији. Након тога почињу да проучавају доступне материјале и реализују предвиђене активности. Колико ће се ученици задржавати на одређеним материјалима и активностима и када ће им се враћати и поново користити зависи од њих. Пред ученицима се налазе следећи задаци: 1. Покрени интерактивну карту Републике Србије (интерактивна карта се покреће кликом на дати линк http://www.serbiamap.net/) (Слика 3); Ова интерактивна географска карта налази се на веб сајту Serbiamap.Net, чији ауторски тим се бави израдом, одржавањем и унапређењем онлајн система за брзо и једноставно претраживање геореференцираних одредница на територији Републике Србије. Уписивањем кључних речи у предвиђени оквир за дијалог ученици одмах могу да виде тачну локацију жељеног објекта и да га пронађу на својој географској карти Србије. Слика 3.Интерактивна географска карта Слика 4. Свет и Србија виђени сателитом 2. Активирај прилог Свет и Србија виђени сателитом (прилог се покреће кликом на дати линк) (Слика 4); Овај прилог представља линк ка Гугл мапама (http://skr.rs/yej) који ученике води на сателитски приказ Републике Србије. Помоћу овог прилога ученици се још детаљније могу упознати са појединим географским објектима.
3. Покрени презентацију Географски положај Републике Србије и упознај се са понуђеним садржајима. Све објекте, који се помињу у презентацији, пронађи на интерактивној карти и прилогу Свет и Србија виђени сателитом. Помоћу ове презентације ученици ће се упознати са географским положајем Републике Србије, научиће на којем континенту и полуострву се налази наша домовина и како се географски положај једне земље описује преко копнених, водених и ваздушних саобраћајница. У склопу ове презентације налази се пет слајдова чије централно место заузимају основни наставни садржаји које ученицима објашњавају дечак и девојчица. На сваком слајду ученици могу покренути речник и упознати се са значењем непознатих речи, као и додатне прилоге који садрже занимљивости, задатке, веб садржаје, видео записе, слике. У сваком додатном прилогу садржаји су означени малим сликама (уз занимљивости су дечак и девојчица који читају књигу, уз задатке је дечак који ради домаћи задатак, док су уз веб садржаје, видео записе и слике, деца која гледају у екран). Следи приказ сваког слајда из ове мултимедијалне презентације. Садржаји првог слајда: Слика 5. Покретање речника Слика 6. Покретање додатних прилога
Додатни прилози: Земља је једна од осам планета у Сунчевом систему. Трећа је планета по удаљености од Сунца, а пета по величини. Планета Земља има један природни сателит, Месец. За сада је једина позната планета на којој има живота. Око три четвртине површине Земљине кугле чини вода, а једну четвртину копно! Међународни Дан планете Земље, 22. април, обележава се широм света различитим манифестацијама у циљу скретања пажње грађанима на значај очувања природе и спречавања негативних последица по животну средину. Циљ обележавања тог датума је упозорење на опасности које прете животу на Земљи, услед развоја индустрије, повећане потрошње енергије, глобалног загревања и климатских промена. Погледај: Земља из свемира (YouTube прилог https://www.youtube.com/watch?v=ia9cpv9yzf4) Слика 7. Земља из свемира (YouTube) Слика 8. Речник
Садржаји другог слајда: Додатни прилози: Слика 9. Мултимедијална презентација, други слајд Океан (грчки: бог мора) покрива скоро три четвртине површине Земље. Светски океан је подељен континентима на Атлантски океан, Индијски океан, Тихи океан, Северни ледени океан. Површина светског океана је 361 милион квадратних километара, а његова запремина 1370 милиона кубних километара, са просечном дубином од 3790 метара. Овде нису укључена мора која нису повезана са океаном. Континенти су подељени на велики број држава. Тај број је променљив. Наша домовина, Република Србија, се налази у Европи. Пронађи Европу на географској карти света. Погледај:Европа из свемира (YouTube прилог https://www.youtube.com/watch?v=irpadptqkfq)
Слика 10. Европа из свемира (YouTube) Слика 11. Речник Садржаји трећег слајда: Додатни прилози: Слика 12. Мултимедијална презентација, трећи слајд На Балканском полуострву налазе се територије следећих држава: Словеније, Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Грчке, Албаније и део Румуније и Турске. Пронађи Србију на географској карти Европе. Одреди у ком делу Европе се налази Србија.
Одреди у ком делу Балканског полуострва се налази Србија. Садржаји четвртог слајда: Додатни прилози: Слика 13. Мултимедијална презентација, четврти слајд Географски положај једне државе одређују њена повезаност са другим државама, њен рељеф и клима. Србија има повољан географски положај због важних путева који пролазе кроз њу, повољне климе и рељефа. Главни путеви Европе прелазе преко територије Србије и повезују је са Западном, Средњом, Јужном и Источном Европом, као и са земљама Азије. Преко територије Републике Црне Горе воде друмске и железничке саобраћајнице према Јадранском мору. Тако је преко Јадранског и Средоземног мора наша земља повезана са целим светом. Долинама Велике и Јужне Мораве воде важне саобраћајнице, преко територије Македоније према Средоземном мору.
Пронађи на географској карти Србије: 1. Најважније путеве и пруге 2. Аеродроме у Београду и Нишу Опиши географски положај Србије у две реченице. Можеш да почнеш овако: Србија је континентална земља која се налази... Погледај: 1. Путна мрежа Републике Србије (Карта са сајта Путева србије http://skr.rs/yeb) 2. Сајт Аеродрома Никола Тесла, Београд (http://www.beg.aero) 3. Сајт Аеродрома Константин Велики, Ниш (http://nis-airport.com) Слика 15. Аеродром Никола Слика 14. Путна мрежа Слика 16. Речник Слика 17. Аеродром Константин Велики
Садржаји петог слајда: Додатни прилози: Слика 18. Мултимедијална презентација, пети слајд Дунав је река која протиче кроз десет европских земаља. Настаје у Немачкој, спајањем Брега и Бригаха у Шварцвалду, а улива се у Црно море. Дугачак је 2 860 километара. Једним делом протиче и кроз Србију. Целом дужином је плован. Осим Дунава значајне су и реке Сава, Тиса, Тамиш, Бегеј и Велика Морава, реке којима се такође обавља водени саобраћај између нас и суседних земаља. Уз помоћ географске карте Европе пронађи земље кроз које Дунав протиче од свог извора до ушћа. Пронађи на географској карти Србије реке: Дунав, Саву, Тису, Бегеј, Тамиш и Велику Мораву. Погледај: 1. Дунав европски Амазон 1 (YouTube прилог https://www.youtube.com/watch?v=60w8czyb2qw) 2. Дунав европски Амазон 2 (YouTube прилог https://www.youtube.com/watch?v=jatxghnqj-q)
Слика 19. и 20. Дунав европски Амазон (YuoTube) 4. Након што савладају све садржаје ученици ће проверити своје знање на електронском тесту знања (Слике 21, 22, 23, 24). Тест садржи питања различитог типа: алтернативног избора, вишеструког избора, допуњавања, спаривања. Слика 21. Електронски тест знања Слика 22. Питања рзаличитог типа Након што одговоре на сва питања ученици ће аутоматски добити повратну информацију о броју тачно урађених задатака, који су изражени процентуално, али и оценама од 1 до 5 (Слика 23). Слика 23. Повратна информација Слика 24. Увид у тачност одговора
Ученици и учитељ ће одмах знати колико су успешно савладани садржаји о географском положају завичаја. Кликом на иконицу лупе ученици могу видети где су направили грешке (Слика 24). По потреби, током рада (нарочито код куће) ученици користе форум и причаоницу. Слика 25. Форум Слика 26. Причаоница 4. корак: Домаћи задатак Ученици ће за домаћи задатак имати да ураде следеће активности: а) обновити наставне садржаје; б) још једном решити тест; в) потребно је да сваки ученик дискутује на макар једну тему свог друга или другарице (везано за географски положај републике Србије), пожељно је и да се постави тема. ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ (реализованих током школске 2013/2014. године где је ИКТ стављен у функцију повећања укупних постигнућа ученика, мотивисаности, пажње, јачања индивидуализације) Организација и ток активности Све активности су спроведене током првог и другог полугодишта школске 2013/2014. године. Током првог полугодишта са ученицима III разреда ОШ Браћа Рибар из Доње Борине сам обрадио прве четири области у оквиру наставне теме Мој завичај: Географски положај, Природне одлике, Становништво, општине и насеља и Привреда (Природа и друштво). Након сваке лекције вршена су увежбавања и проверавања знања на уобичајени начин (уџбеник, радни листови, наставни листићи, вежбе). На крају првог полугодишта извршена је финална провера знања. У другом полугодишту обрађене су преостале четири области (Култура, Спорт, Прошлост и Знамените
личности). Уведен је експериментални фактор, тако да је увежбавање и проверавање знања ученика након обраде лекција вршено помоћу тест модула Мудл система за управљање учењем (електронски тестови знања). На крају другог полугодишта извршена је финална провера знања и анкетирање ученика. Желео сам да утврдим да ли примена тест модула Мудл система за управљање учењем доприноси повећању укупних постигнућа ученика, али и да сазнам мишљења ученика о дидактичким вредностима тест модула Мудл система за управљање учењем. Резултати истраживања и њихова интерпретација Податке које сам добио техникама тестирања и анкетирања анализирао смо према постављеним задацима истраживања. T-тестом зависних узорака процењен је утицај тест модула Мудл система за управљање учењем на укупна постигнућа ученика. Пре него што сам приступио овој процени извршио сам проверу нормалности расподеле оба скупа применом Колмогоров-Смирнов и Шапиро-Вилк теста. Резултати испитивања нормалности расподеле представљени су у Табели 1. Како је у оба случаја p > 0,05 дошао сам до закључка да је претпоставка о нормалност расподеле потврђена. Табела 1. Тест нормалности расподеле Kolmogorov-Smirnov(a) Shapiro-Wilk Statistic df Sig. Statistic df Sig. 1. polugodište,130 13,200,962 13,777 2. polugodište,164 13,200,902 13,144 На то указује и изглед криве нормалне вероватноће у којој је линија опажених резултата углавном близу правој линији (Графикони 1 и 2). Графикон 1. Крива нормалне вероватноће I Графикон 2. Крива нормалне вероватноће II Normal Q-Q Plot - Prvo polugodište Normal Q-Q Plot - Drugo polugodište 1.5 1.5 Expected Normal 1.0 0.5 0.0-0.5-1.0 Expected Normal 1.0 0.5 0.0-0.5-1.0-1.5-1.5 0 5 10 15 Observed Value 20 25 5 10 15 Observed Value Према резултатима из Табеле 2 видно је увећање укупних постигнућа ученика од првог (M = 13,00; SD = 5,40) до другог (M = 14,38; SD = 5,48) полугодишта. Табела 2. Статистика зависних узорака Mean N Std. Deviation Std. Error Mean Pair 1. polugodište 13,00 13 5,40 1,49 1 2. polugodište 14,38 13 5,48 1,52 20 25
Добијени ниво значајности (p<0,05), вредност t-статистике (t = 4,45) и број степени слободе (df = 12) говоре да постоји статистички значајна разлика у укупним постигнућима ученика на крају првог и другог полугодишта. Просечно повећање укупних постигнућа ученика било је 1,38, а интервал 95-процентне поузданости протеже се од доњих -2,06, до горњих -0,70 (Табела 3). Табела 3. Т-тест зависних узорака Mean Std. Deviation Paired Differences 95% Confidence Std. Error Mean Interval of the Difference Lower Upper t df Sig. (2-tailed) Pair 1. polugodište - 2. -1,38 1,12,31-2,06 -,70-4,45 12,001 1 polugodište Величину утицаја дате интервенције проверио сам помоћу ета квадрата (0,62), који показује да је утицај интервенције велики. Можемо да закључимо да је тест модул Мудл система за управљање учењем допринео повећању укупних постигнућа ученика. У оквиру другог задатка истраживања намера ми је била да утврдим дидактичке вредности тест модула система за управљање учењем. На основу резултата приказаних у Табели 4 закључујемо да су ученици веома мотивисани за увежбавање и проверавања знања помоћу рачунарских тестова. Табела 4. Мотивисаност, сигурност и контрола брзине рада Питање Да % Нисам сигуран % Не % Да ли ти се свиђа да радиш тестове помоћу рачунара? 10 76,9 2 15,4 1 7,7 Израда тестова помоћу рачунара је занимљивија од обичних тестова. 11 84,6 1 7,7 1 7,7 Да ли би волео да на часовима буде још више тестова 9 који се раде помоћу рачунара? 69,2 2 15,4 2 15,4 Да ли си сигурнији када радиш тестове помоћу рачунара? 10 76,9 1 7,7 2 1,54 Тест помоћу рачунара радим брзином која мени одговара. 9 69,2 2 15,4 2 15,4 Највећи проценат ученика сматра да је израда тестова помоћу рачунара занимљивија од израде обичних тестова (84,6%) и наглашава да им се овакав рад свиђа (76,9%). То их подстиче на рад, тако да би велики проценат ученика (69,2%) волео да на часовима буде још више тестова који се раде помоћу рачунара. Ако на ово додамо да се већина ученика (69,2%) изјаснила да тест помоћу рачунара може да ради темпом који њима одговара, сасвим је очекивано да највећи проценат ученика (76,9%) показује велику сигурност прилком решавања тестова помоћу рачунара. Овакви резултати су у складу са мојим запажањима током реализације истраживања. Ученици су приликом рада показивали велико задовољство и са нестрпљењем су ишчекивали часове на којима су могли да израђују тестове помоћу рачунара.
Одређеним бројем питања у анкети желео сам да утврдим мишљења ученика о унапређивању квалитета наставе применом тест модула система за управљање учењем. Према резултатима из Табеле 5 можемо да закључимо да се на овај начин остварује веома брза и прецизна повратна информација, што је ученицима веома значајно за даљи рад и напредовање. Највећи проценат ученика (76,9%) сматра да након урађеног теста одмах може да сазна грешке, оцену и коментаре од учитеља. Веома је значајно што већина ученика (69,2%) дели мишљење да им овакав начин рада омогућава да више науче него када вежбају на уобичајени начин. Веома је занимљиво што највећи проценат ученика (69,2%) нема потребу да тражи било какву помоћ од учитеља приликом израде тестова помоћу рачунара. Табела 5. Унапређивање квалитета наставе Питање Да % Након завршетка теста који решаваш помоћу рачунара одмах сазнајеш шта си добро урадио, а где си грешио? Да ли тражиш помоћ од учитеља док радиш тест помоћу рачунара? Након завршетка теста који решаваш помоћу рачунара одмах можеш да сазнаш оцену коју си добио. Након завршетка теста који решаваш помоћу рачунара одмах можеш да добијеш коментаре од учитеља Да ли научих више него обично када вежбаш помоћу рачунарских тестова? Закључак Нисам сигуран % Не % 10 76,9 2 15,4 1 7,7 2 15,4 2 15,4 9 69,2 10 76,9 2 15,4 1 7,7 10 76,9 2 15,4 1 7,7 9 69,2 2 15,4 2 15,4 Добијени и представљени резултати истраживања су показали да примена тест модула Мудл система за управљање учењем у настави природе и друштва доприноси повећању укупних постигнућа ученика. Оваквим начином рада ученици су постигли боље резултате него увежбавањем и проверавањем знања на уобичајени начин. Ученици препознају предности тестова генерисаних у тест модулу Мудл система за управљање учењем и показују велико интересовање за њихово коришћење. Такав рад им се свиђа и веома су сигурни приликом израде задатака. Њихово напредовање потпомогнуто је брзом и квалитетном повратном информацијом израженом у виду оцене, увида у грешке и коментара учитеља. Напомена: Опис наведених активности представља део научног рада, објављеног у часопису Образовна технологија: Станковић, Д. (2014): Улога тест модула система за управљање учењем у настави природе и друштва. Образовна технологија, Београд, 3, 267-276 UDC: 371.3.