ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА

Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за филозофију, Београд DOI 10.5937/kultura1341011K УДК 167/168 1:5 575.8:1 оригиналан научни рад ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА Са же так: Синтагма трећа култура створена је као ознака за активност научника и филозофа који филозофска питања настоје да артикулишу ослањајући се на резултате савремене природне науке и да одговоре на њих пруже у оквиру натуралистичке слике света. Циљ овог чланка је да се анализирају најважнији аспекти треће културе и одређене филозофске импликације ове концепције. Кључ не ре чи: тре ћа кул ту ра, те о ри ја ево лу ци је, ал тру и зам, наука Од нос из ме ђу раз ли чи тих обла сти зна ња у вре ме ну у ко ме је ва же ње сва ког оп штег окви ра до ве де но у пи та ње предста вља про блем од пр во ра зред ног зна ча ја, и то не ис кључи во из те о риј ских раз ло га. 1 На и ме, си стем зна ња у ко ме се из ра жа ва на ше ак ту ел но ту ма че ње све та не по сред но ути че на про цес под у ча ва ња и ор га ни за ци ју ин сти ту ци ја у ко јима се зна ње пре но си и сти че. Сва ка ко нај сли ко ви ти ји пример овог од но са на ла зи мо у стро го ка но ни зо ва ној по зи ци ји схо ла стич ког уче ни ка: он се ди са свим до ле, крај но гу свог учи те ља ко ји је ауто ри та тив ни из вор зна ња. У овом мо де лу под у ча ва ња про стор на дис тан ца из ме ђу учи те ља и уче ни ка од го ва ра хи је рар хиј ском по рет ку зна ња чи ји је крај њи извор тран сцен ден тан. По не што по јед но ста вље но, мо гло би се ре ћи да иза та квог мо де ла сто ји сли ка чо ве ка под ре ђе ног 1 Овај текст је на стао у окви ру про је ка та бр. 179041 (Ди на мич ки си сте ми у при ро ди и дру штву: фи ло зоф ски и ем пи риј ски аспек ти) и 41004 (Био е тич ки аспек ти: мо рал но при хва тљи во у би о тех но ло шки и дру штве но мо гу ћем), ко је фи нан си ра Ми ни стар ство про све те и на у ке Ре пу бли ке Ср би је. 11

си ли ко ја огра ни ча ва ње го ве ра ци о нал не ка па ци те те. Но вове ков на фи ло зо фи ја је, на су прот то ме, у бит ном од ре ђе на од но сом пре ма на у ци и она је афир ми са ла мо дел у ко ме је фи ло зо фи ја за ду же на за обез бе ђи ва ње чвр стих те ме ља за сва ки дру ги тип зна ња: ако оси гу ра мо осно ву ко ја је не сумњи ва, он да је до вр ше ње чи та ве гра ђе ви не зна ња са мо пи тање вре ме на, а по сао ко ји тре ба да се оба ви има ма ње-ви ше тех нич ки ка рак тер. Да ле ки од је ци ова квог схва та ња мо гу да се на ђу и у са време ном мо ти ву кри зе те ме ља, пре ма ко ме са мо фи ло зо фи ја мо же да раз ре ши кон цеп ту ал не те шко ће са ко ји ма се на у ка пе ри о дич но су о ча ва, а са ко ји ма она са ма не мо же да се носи из са свим прин ци пи јел них раз ло га. Ме ђу тим, ако ства ри по ку ша мо да са гле да мо у дру га чи јој пер спек ти ви, ви де ће мо да на у ка по пра ви лу не че ка на раз ре ша ва ње ап стракт них кон цеп циј ских пи та ња да би на ста ви ла са сво јим ра дом. Шта ви ше, кри за те ме ља о ко јој фи ло зо фи ја та ко ра до гово ри ка да ана ли зи ра по ло жај и сми сао на у ке ви ше из ра жа ва не ла го ду са ме фи ло зо фи је у по гле ду ње ног ме ста у гра ђеви ни зна ња не го про блем ко ји би бит но ус по рио раз вој нау ке. На у ци за ње на об ја шње ња ни је нео п ход на ап со лут но мо но лит на кон цеп циј ска осно ва и за то фи ло зоф ски рад на зна њу за и ста пре мо же да се упо ре ди са по вре ме ним рекон стру и са њем бро да ко ји се на ла зи на отво ре ном мо ру да би се обез бе ди ла ње го ва да ља пло вид ба 2 не го са осва ја њем чвр стог тла прин ци па ко је не угро жа ва мор ска из ма гли ца. 3 Дру гим ре чи ма, оквир из ко га пи та ње Шта је чо век? да нас цр пи свој сми сао у пот пу но сти је из ме њен. Тра ди ци о нална сли ка чо ве ка ко ја се до брим де лом те ме љи ла на иде ји са мо све сног су бјек та чи јем са мо са зна њу при па да по влашће на по зи ци ја, до ве де на је у пи та ње екс пан зи јом на у ке и но вим кон цеп том зна ња ко ји прет по ста вља мо гућ ност об јашње ња у објек тив ним тер ми ни ма 4. Про је кат тре ће кул туре 2 Ми смо као мор на ри ко ји свој брод мо ра ју да до гра ђу ју на отво ре ном мо ру и ко ји ни ка да не мо гу да га ра ста ве у при ста ни шту и да га по но во из гра де од нај бо љих са став них де ло ва.,, Ne u rath, O. Protokollsätze, in: Car nap, R., Stöltzner, M. and Uebel, T. E. (2006) Wiener Kreis: Texte zur wissenschaftlichen Weltauffassung, Me i ner Ver lag, p. 401. О епи сте мо ло шком кон тек сту и им пли ка ци ја ма ове ме та фо ре у са вре ме ним ана ли за ма знања уп. Ла зо вић, Ж. (1994) О при ро ди епи сте мич ког оправ да ња, Бе о град, стр. 147. 3 Kritik der reinen Vernunft, (1904) Kants Wer ke III. Aka de mie-aus ga be, Ber lin, p. 294: То је зе мља исти не (при ма мљи во име), окру же на простра ним и уз бур ка ним оке а ном, пра вим се ди штем при ви да Кан то вој ме та фо ри остр ва као чвр стог тла зна ња од го ва ра Фих те о ва пред ста ва зна ња као гра ђе ви не ко ја сто ји на си гур ним те ме љи ма. 4 Не по сто ји та ко не што као што је на у ка у пр вом ли цу, па, ако хо ће те да има те на у ку о све сти, она ће мо ра ти да бу де на у ка о све сти у тре ћем 12

представља по кушај син те зе ра зно род них сли ка чо ве ка, по ку шај ар ти ку ли са ња јед не си ноп тич ке пер спек ти ве 5 ко ја би омо гу ћи ла но во са мо ра зу ме ва ње чо ве ка. Иако ов де није мо гу ћа де таљ на ана ли за свих аспе ка та кон цеп ци је тре ће кул ту ре, по ку ша ћу да из дво јим основ не еле мен те ва жне за раз у ме ва ње ње ног зна ча ја и да на при ме ру схва та ња чо века ко је се об ли ку је на осно ва ма ево лу ци о не те о ри је оцр там њен си ноп тич ки ка рак тер. На уч на сли ка чо ве ка и тре ћа кул ту ра Син таг ма тре ћа кул ту ра ство ре на је као озна ка за ак тивност на уч ни ка и фи ло зо фа ко ји фи ло зоф ска пи та ња на сто је да ар ти ку ли шу осла ња ју ћи се на ре зул та те са вре ме не природ не на у ке и да од го во ре на њих пру же у окви ру јед не нове, на ту ра ли стич ке сли ке све та. Овај по ку шај за ни мљив је и зна ча јан из ви ше раз ло га: по сле не ко ли ко де це ни ја ме ђусоб ног иг но ри са ња у ко ме је фи ло зо фи ја за на у ку би ла бесплод на спе ку ла ци ја, а на у ка за фи ло зо фи ју из раз ре ду ко ва не сли ке све та, фи ло зо фи ја и на у ка се опет на ла зе на за јед ничком пу ту де фи ни са ња ду бљег зна че ња на шег жи во та, ка ко то прег нант но ка же тво рац из ра за тре ћа кул ту ра, аме рички пу бли ци ста Џон Брок ман. 6 Иде ја тре ће кул ту ре је, осим то га, учи ни ла очи глед ним ко ли ко је про бле ма тич но тра дици о нал но из јед на ча ва ње кул ту ре са ху ма ни стич ким обра зова њем у све ту у ко ме се нај ве ће про ме не ба зи ра ју на от крићи ма у при род ним на у ка ма и њи хо вој при ме ни у тех ни ци. Упра во од ре ђе ње тре ћа за ову кул ту ру у на ста ја њу от кри ва нам на ве де ну ди мен зи ју про бле ма: на и ме, док на уч ни ке из пр ве по ло ви не 20. ве ка, као што су Шре дин гер, Хај зен берг или Кон рад Ло ренц, без ко ле ба ња схва та мо као ин те лек туал це ко ји нам го во ре зна чај не ства ри о чо ве ку и ње го вом све ту, у ка сни јим де це ни ја ма је ја сно ви дљив јаз ко ји по стоји из ме ђу на уч ни ка, с јед не стра не, и ин те лек ту а ла ца ко ји су ху ма ни стич ки обра зо ва ни, са дру ге. Ов де не мо же мо да анали зи ра мо узро ке ду бо ког ја за из ме ђу ми сли ла ца ко ји се ба ве при род ним и оних ко ји се ба ве ху ма ни стич ким на у ка ма, ови узро ци су, сва ка ко, ве за ни и за не у по ре ди во уве ћа ње зна ња о при ро ди чи ји смо све до ци, као и за све ве ћу спе ци ја ли за ци ју ко ја је из то га про и за шла. У згра ди зна ња, да се по слу жим већ по ме ну том Фих те о вом ме та фо ром, из гра ђе но је то ли ко ли цу..., Den nett, D. C. (2005) Swe et Dre ams, Phi lo sop hi cal Ob stac les to a Science of Consciousness, Lon don, p. 148. 5 Sel lars, W. (1963) Phi lo sophy and the Sci en ti fic Ima ge of Man, in: Sci en ce, Per cep tion and Re a lity, Ata sca de ro, Ca li for nia, p. 1. 6 Broc kman, J. (1996) Die drit te Kul tur, Das Welt bild der mo der nen Na tur wissenschaft, München, p. 18. 13

мно го про сто ри ја да је за чо ве ка по ста ло не за ми сли во и да по се ти сва ку од њих, а ка мо ли да се у сви ма њи ма одо ма ћи. Чи ни се, ме ђу тим, да овај јаз има јед ну зна чај ну по сле ди цу ко ју бих ов де же ле ла са мо да по ме нем, а то је из ве стан конзер ва ти ви зам ко ји је ка рак те ри сти чан за став да у пи та њи ма сми сла ху ма ни стич ки ин те лек ту ал ци има ју ап со лут ни моно пол. Тре ћа кул ту ра пред ста вља кон цеп ци ју ко ја не до статке ова квог ста ва по ку ша ва да пре мо сти та ко што отва ра један но ви хо ри зонт у ко ме ова пи та ња мо же мо да по ста ви мо. Она, ме ђу тим, не пред ста вља не ка кав амал гам у ко ме је прева зи ђен не до ста так ко му ни ка ци је из ме ђу два об ли ка кул туре, тј. зна ња, оног ли те рар ног и оног при род но-на уч ног, већ се об ли ку је кроз но ве фор ме ин те лек ту ал ног дис кур са у коме»при род на на у ка по ста је јав на кул ту ра«. При род на на ука, на и ме, ви ше ни је са мо скуп спе ци ја ли стич ких те о ри ја и екс пе ри мен тал них про це ду ра ко је не ма ју ни ка квог не посред ног до ди ра са пи та њи ма сми сла и вред но сти ко ја су од те мељ не ва жно сти за чо ве ков жи вот. Она, на про тив, у форми тре ће кул ту ре кроз не по сред но обра ћа ње ши ро кој чи талач кој пу бли ци же ли упра во да се из ја сни о овим пи та њи ма. Иако овај фе но мен че сто ви ди мо са мо као по пу ла ри за ци ју на у ке и мо жда као је дан од об ли ка ма сов не кул ту ре, хте ла бих ов де да ис так нем не ко ли ко мо ме на та за ко је ми слим да су од зна ча ја за са вре ме но ре де фи ни са ње од но са из ме ђу фило зо фи је и на у ке под ути ца јем иде је тре ће кул ту ре. Пре не што ви ше од 150 го ди на тво рац те о ри је ево лу ци је, Чарлс Дар вин, из ра зио је на ду да ће јед на кон цеп циј ски изгра ђе на исто ри ја при ро де пру жи ти од го во ре на мно га ва жна пи та ња тра ди ци о нал не ме та фи зи ке, да ће нам ова исто ри ја кроз утвр ђи ва ње на ше ге не а ло ги је об ја сни ти на шу су штину и спе ци фич ност на ших ве за са при ро дом ко ју смо че сто схва та ли као не ка кав оба ве зу ју ћи по ре дак и из вор вред ности. 7 Иако су ове на де, сва ка ко, би ле пре те ра не, но во схва тање при ро де пру жи ло је мо гућ ност да се ста ра пи та ња по ставе у је дин стве ној пер спек ти ви ко ја се све ја сни је об ли ку је. Не ко ли ко пред ста ва је ка рак те ри стич но за ова кво ви ђе ње све та: то је, пре све га, пред ста ва да свет ни је ста ти чан, да он не по се ду је веч ну су шти ну, већ да се раз ви ја у вре ме ну. Овај раз вој, ме ђу тим, ни је усме рен пре ма не ком ци љу ни ти су се ком плек сне тво ре ви не ко је на ла зи мо у при ро ди ну жно разви ле из оних јед но став ни јих. Свет се ви ди као ком плек сан, у ње му је вла да ју ћи прин цип са мо организације, а ствари у 7 Чо ве ков по ста нак је са да до ка зан. Ме та фи зи ка мо ра да на пре ду је. Онај ко раз у ме ба бу на, учи ни ће ви ше за ме та фи зи ку не го Лок., No te bo ok M (Me taphysics on Mo rals and Spe cu la ti ons on Ex pres si ons 1838), (1987) Char les Dar win s No te bo oks, Cam brid ge. 14

све ту се од но се јед на на дру гу, чи ме уче ње о ап со лут ним свој стви ма по ста је из ли шно. Раз ви ја се пред ста ва да се при ро да са сто ји од им про ви зо ва них апа ра та и нео бич них ме ха ни за ма ко ји, иако вр ло че сто пу ни гре ша ка и не са врше но сти, обез бе ђу ју не са мо оп ста нак све та, већ и ње го ве спе ци фич не естет ске ква ли те те, оно што до жи вља ва мо као ле по ту у при ро ди. Ка да го во рим о пред ста ва ма ко је су карак те ри стич не за ово но во ви ђе ње све та, он да ти ме не желим да су ге ри шем да по сто ји не ка кво мо но лит но ту ма че ње ко је де ле сви на уч ни ци и фи ло зо фи ко ји се бе ви де као део ова кве кон цеп ци је на у ке и фи ло зо фи је. На про тив, плу ралност је бит на од ли ка тре ће кул ту ре: као што не по сто ји хије рар хи ја про бле ма по ва жно сти, та ко ви ше не по сто ји ни мо гућ ност да фи ло зо фи ја се бе од ре ди кроз су прот ност у од но су на на у ку. 8 Јер, упра во пи та ња ко ја су из ра сла у гранич ним под руч ји ма са зна ња у по је ди ним на у ка ма усло ви ла су по ла га но об ли ко ва ње спе ци фич ног мо де ла фи ло зо фи је ко ја се бе не ви ди ни као уте ме ље ње на у ке ни као ап стракт но сво ђе ње на уч них уви да на ма ли број прин ци па. На су прот фих те ов ској де дук ци ји на че ла сва ке мо гу ће на у ке из те мељних на че ла свег људ ског зна ња, у тре ћој кул ту ри је ко му ника ци ја из ме ђу про сто ри ја у згра ди зна ња обез бе ђе на овим до ди ри ма гра нич них обла сти или ин тер ди сци пли нар ним при сту пом. Оно што, ме ђу тим, у иде ји тре ће кул ту ре сма трам нај за нимљи ви јим је су ње не слич но сти и раз ли ке у од но су на природ но фи ло зоф ску тра ди ци ју 17. ве ка. 9 Она, де лом, мо же да се схва ти као спе ци фи чан по ку шај об на вља ња ова кве тради ци је, пре све га у по гле ду ус по ста вља ња но вих ве за из међу фи ло зо фи је и при род не на у ке. Чи та ва но ви ја фи ло зо фија, по чев од ре не сан се, на ла зи се под ути ца јем ма те ма тич ке при род не на у ке, ко ме ни су мо гли да из мак ну ни ем пи ризам ни ра ци о на ли зам, а ни иде а ли стич ки ни ре а ли стич ки усмере но ми шље ње. Не по сред на по сле ди ца по ти ски ва ња грч ког и сред њо ве ков ног схва та ња при ро де пу тем Га ли леје вог мо дер ног схва та ња је би ло и вид но мар ги на ли зо ва ње ми са о них то ко ва ко ји по ти чу од Пла то на и Ари сто те ла, а 8 Упо ре ди: Die dritte Kultur, p. 34. 9 Је дан од ауто ра тре ће кул ту ре, Ли Смо линг, ову ре ла ци ју из ме ђу фило зо фи је и на у ке из ра жа ва на сле де ћи на чин: Ка да сам вр ло оп ти мисти чан, ја за па жам не ку вр сту пре по ро да при род но фи ло зоф ске тра дици је, ко ја се, ме ђу тим, за сни ва на јед ној но вој сли ци све та ко ја је са свим дру га чи ја од сли ке ко ју су има ли фи ло зо фи при ро де у 17. ве ку., исто. Прет ход но сам из дво ји ла основ не ка рак те ри сти ке ове но ве сли ке света, и, не ма сум ње да се она раз ли ку је од се дам на е сто ве ков ног схва та ња при ро де, али, у по гле ду од но са из ме ђу фи ло зо фи је и при род не на у ке, слич ност је ви ше не го уоч љи ва. 15

који су до та да у бит ном обе ле жа ва ли за пад но ми шље ње. Уче ње о иде ја ма ску па са суп стан ци јал ним фор ма ма ско ро пот пу но је ста вље но у стра ну ка да је за вла да ло но во ту маче ње си сте ма при ро де. Ни сам Лајб ниц ко ји је све сно тежио да се по но во на до ве же на грч ку фи ло зо фи ју и ко ји је у сво јим мо на да ма по но во ожи вео ари сто те лов ске ен те ле хи је, мо на де раз у ме ва као не ку вр сту по след њих де ло ва це ли не при ро де, а не као ло гич ке су шти не. Ис хо ди ште ње го ве фило зо фи је ко је од ре ђу је ње го ве те мељ не пој мо ве, од ре ђе но је кроз при род ну на у ку, и са свим је ви дљи ва јед на је дин стве на тен ден ци ја да ме та фи зи ка из ра ста из при род не на у ке, а не из осла ња ња на ло ги ку. За се дам на е сто ве ков ну ме та фи зи ку мо же се ре ћи да је под од лу чу ју ћим ути ца јем при род не нау ке. Од нос из ме ђу фи ло зо фи је и при род не на у ке до би ја нешто дру га чи ји ка рак тер у Кан то вој кри тич кој фи ло зо фи ји, ко ја, сва ка ко, је сте окре ну та на у ци свог вре ме на и кроз анали зу ње них ка те го ри ја и ис ка за по ку ша ва да утвр ди усло ве мо гућ но сти сва ког си гур ног са зна ња, али у ко јој, исто вре мено, на у ка има ам би ва лент ну по зи ци ју: на у ка се исто вре ме но по ја вљу је и као са знај ни узор, али и као са знај на тво ре ви на ко јој је по треб но фи ло зоф ско уте ме ље ње. Кант и у Кри ти ци чи стог ума и у Кри ти ци мо ћи су ђе ња успе ва да хар мо нично одр жи оба схва та ња на у ке, ме ђу тим, чи ни се да је ово из вор ка сни јих ди вер гент них стру ја у схва та њу при ро де нау ке. Већ код Фих теа се све ви ше на гла ша ва дру ги аспект на ра чун пр вог, на и ме, иако се Фих те по зи ва на на у ку, кон кретно на ге о ме три ју, као на узор у по гле ду еви дент но сти, са мо фи ло зо фи ја има при ступ из вор ном ак ту са зна ња на ко ме се за сни ва и на уч но са зна ње. Оно што је још ва жни је је сте чиње ни ца да ни код јед ног ни код дру гог на у ка ви ше не мо же би ти не по сре дан из вор сли ке све та ко ју фи ло зо фи ја сле ди. Ова тен ден ци ја ће у мно гим ва жним фи ло зоф ским шко ла ма по ста ја ти све на гла ше ни ја: раз ли ке из ме ђу фи ло зо фи је и нау ке ће по ста ти та ко на чел не да ће то ком ду гог пе ри о да јед на дру гу са мо до во ди ти у пи та ње. Чи ни се, ме ђу тим, да ак туел на кре та ња опет отва ра ју мо гућ ност јед ног ком плек сни јег и плод ни јег ди ја ло га из ме ђу фи ло зо фи је и при род не на у ке чи ји ре зул тат ће би ти спе ци фич на син те за, по мно го че му упо ре ди ва са оном се дам на е сто ве ков ном. При ро да од но са ко ји се ус по ста вља ју из ме ђу фи ло зо фије и на у ке вр ло ја сно се мо же иш чи та ти и из раз во ја по једи нач них фи ло зоф ских ди сци пли на и ту мо же мо про на ћи још је дан ар гу мент у при лог те зи да при род на на у ка мо же опет по ста ти из вор фи ло зоф ске сли ке све та и чо ве ка. Начин на ко ји се фи ло зо фи ја на у ке тран сфор ми са ла то ком 20. ве ка је је дан од нај бо љих при ме ра. Фи ло зо фи ја на у ке то ком не ко ли ко де це ни ја свог раз во ја би ла је усме ре на углав ном 16

на мето до лошка пи та ња ко ја су се по ста вља ла у ве зи са нау ком, а фи зи ка је ва жи ла као је ди на твр да на у ка, ка ко се то у са вре ме ном жар го ну ка же. Дру гим ре чи ма, фи зи ка је је ди на за до во ља ва ла прет по став ке ко је је у фи ло зо фи ју нау ке унео ло гич ки ем пи ри зам, а то зна чи да је пред ста вља ла тип зна ња ко ји је био сло бо дан од ме та фи зич ки и епи стемо ло шки сум њи вих пој мо ва 10. Фи ло зо фи ја на у ке је у овој фа зи свог раз во ја све ти по ве зна ња по ку ша ва ла да ре ду ку је на онај ко ји на ла зи мо у фи зи ци, и ти ме је, па ра док сал но, у из ве сном сми слу пре се ца ла ве зу из ме ђу фи ло зо фи је и нау ке. Тек од мо мен та ка да се фи ло зо фи ја по но во окре ну ла ре ша ва њу кон цеп ту ал них про бле ма ве за них за кон крет на на уч на пи та ња, она је по но во до би ла при ступ на у ци као изво ру уви да од фи ло зоф ског зна ча ја и отво ри ла пут за јед ну об у хват ну тран сфор ма ци ју по је ди них фи ло зоф ских ди сципли на. До вољ но је по ме ну ти са вре ме ну тен ден ци ју на ту рали зма у епи сте мо ло ги ји и ети ци, па да нам бу де ја сно да, иако на у ка мо жда не мо же не по сред но да пру жи од го во ре на фи ло зоф ска пи та ња, ова пи та ња ни ка ко не мо гу да бу ду раз ре ше на ми мо на у ке. Ка кву нам, ко нач но, сли ку све та и чо ве ка ну ди тре ћа култу ра? Схва та ње све та као про мен љи вог и ком плек сног изгле да да нам на ме ће не ре ши ве про бле ме: плу рал ност перспек ти ва, од ко јих су не ке ме ђу соб но не спо ји ве, на ру ша ва је дин стве ност чо ве ко вог са мо ра зу ме ва ња. С дру ге стра не, сли ка чо ве ка ко ја успе ва да из бег не ове те шко ће то ли ко је уоп ште на и си ро ма шна да ви ше ни шта ва жно не мо же да нам об ја сни. Али, за што уоп ште о на шем раз у ме ва њу све та и чо ве ка го во ри мо у тер ми ни ма сли ке и пер спек ти ве? Управо за не ке од нај зна чај ни јих пред став ни ка 11 тре ће кул ту ре иде ја про ме не пер спек ти ве би ла је од лу чу ју ћа за фор му лиса ње но ве кон цеп ци је зна ња ко ју тре ћа кул ту ра пред ста вља. Аде кват ност сли ке ко ју по се ду је мо о све ту за ви си од адекват но сти пер спек ти ве у ко јој свет по сма тра мо и од то га да ли чи ње ни це мо же мо да опи ше мо на не у тра лан на чин. Је дан од ва жних ути ца ја при род не на у ке на фи ло зо фи ју мо же да се ви ди и у то ме што не у трал ност (пер спек ти ва тре ћег ли ца, ка ко Де нет то на зи ва) по ста је не за о би ла зан зах тев ко ји се по ста вља и фи ло зо фи ји. Од истин ског до ма ша ја ове иде је за ви си, за пра во, и мо гућ ност јед не об у хват не, си ноп тич ке сли ке чо ве ка. 10 Sar kar, S. and Pfe i fer, J. (eds.) (2006) The Phi lo sophy of Sci en ce, New York, p. 556. 11 Den nett, D. C. (1991) Con sci o u sness Ex pla i ned, New York, Bo ston, Lon don, p. 66. 17

Си ноп тич ка пер спек ти ва тре ће кул ту ре Основ но обе леж је по јав не сли ке чо ве ка 12, као и сли ке чове ка ка рак те ри стич не за фи ло зоф ску тра ди ци ју ко ја се бе одре ђу је као phi lo sop hia pe ren nis је сте да он се бе и дру ге ви ди као лич но сти. 13 На овом од но су за сни ва се ње го во ту ма чење све та, а по јам лич но сти је ба зи чан и не под ле же да љој ана ли зи. Сло бо да во ље и од го вор ност за соп стве не по ступке су не ки од не за о би ла зних еле ме на та ова квог схва та ња. Са др жа ји чо ве ко ве све сти из ра жа ва ју се у пој мо ви ма пу тем ко јих он мо же на од го ва ра ју ћи на чин да пред ста ви до га ђаје у све ту. Оно што је, ме ђу тим, од по себ ног зна ча ја за ову сли ку је сте да се свет у њој пред ста вља она ко ка ко нам је он дат кроз са др жа је на ше све сти, да кле у бит ном ве зан за опа же не објек те. На уч не те о ри је, на су прот то ме, по сту ли рају објек те и до га ђа је ко ји не мо гу да се опа жа ју да би обја сни ли ко ре ла ци је из ме ђу оних ко ји мо гу да се опа жа ју. 14 Да кле, раз ли ка из ме ђу по јав не и на уч не сли ке чо ве ка мо же да се све де на сле де ће: пр ва кон цеп ци ја се огра ни ча ва на оно што мо же да се ка же о до га ђа ји ма до ступ ним опа жа њу и ин тро спек ци ји, док дру га по сту ли ра не ке до га ђа је да би об ја сни ла оне ко ји су нам до ступ ни уну тар по јав не сли ке. У овој дру гој кон цеп ци ји чо век се схва та као фи зич ки си стем са ста вљен од јед но став них ком по нен ти 15 ко је су спо је не у вр ло ком плек сан си стем, кон стру и сан на осно ву ге не тич ког пла на ко ји је се лек то ван у ево лу ци ји под ути ца јем мно гоброј них сре дин ских ва ри ја бли. Да кле, у на уч ним те о ри ја ма се чо век су штин ски по ја вљу је као објект. У та квој пер спекти ви се ни је зик ни пој мов на струк ту ра мен тал них до га ђа ја не прет по ста вља ју, већ се ту ма че као ре зул тат ду гог ево луци о ног про це са и раз во ја ко ји је груп ни фе но мен (нпр. плес пче ле као об лик ко му ни ка ци је ко ји ево лу ционо прет хо ди људ ском је зи ку). По ку ша ћу да у основ ним цр та ма пред ста вим про блем ко ји је, из са свим ра зу мљи вих раз ло га, на ро чи то ва жан и чи је са гле да ва ње из пер спек ти ве ево лу ци о не иде је ко ја предста вља је дан од нај зна чај ни јих еле ме на та кон цеп ци је треће кул ту ре до би ја јед но но во зна че ње. Ова крат ка ана ли за 12 Ана ли за ко ја сле ди осла ња се на раз ли ко ва ње из ме ђу по јав не и на уч не сли ке чо ве ка (ma ni fest and sci en ti fic ima ge of man) ко је је увео аме рички фи ло зоф В. Се ларс у свом есе ју Фи ло зо фи ја и на уч на сли ка чо ве ка (1963). Мо тив раз ли чи тих сли ка чо ве ка на кон ње га је по стао је дан од до ми нант них у аме рич кој фи ло зо фи ји, као и по ку шај да се про на ђе могућ ност ује ди ња ва ња ових сли ка. 13 Упо ре ди: Sel lars, W. исто, стр. 18. 14 Исто, стр. 19. 15 Исто, стр. 29. 18

тре ба ло би да илу стру је те шко ће са ко ји ма смо су о че ни ка да на сто ји мо да у окви ру на уч не кул ту ре ар ти ку ли ше мо је дин стве ну сли ку све та и чо ве ка. Ра ди се о про бле му алтру и зма. Ан тро по ло шке пред ста ве тра ди ци о нал но укљу чују мо ме нат раз ли ко ва ња до бра и зла: чо век се од жи во ти ње раз ли ку је, из ме ђу оста лог, и по то ме што зна шта је до бро, а шта зло. Чи ње ње до бра у људ ском све ту је ви со ко вред нова но, на ро чи то ако им пли ци ра из ве сне лич не ште те. Ал труи зам, са свим си гур но, чи ни нај вред ни ји део на ше људ ске са мо све сти. 16 Пи та ње је, ме ђу тим, да ли и сли ка чо ве ка чи је обри се на ла зи мо у ево лу ци о ној би о ло ги ји из гле да ова ко? У на уч ној сли ци ре ал ност ал тру и зма се не оспо ра ва не по средно. Да кле, не сум њи во по сто је по ступ ци ко је смо спрем ни да ока рак те ри ше мо као ал тру и стич не. Али, оно што је ново је да се ови по ступ ци по сма тра ју и ту ма че ис кљу чи во у ка те го ри ја ма сво јих ефе ка та. Да би смо раз у ме ли про блем, нео п ход но је да украт ко раз мо три мо спе ци фич ност ево луци о ни стич ког об ја шње ња. На и ме, ово об ја шње ње по чи ва на прин ци пу при род не се лек ци је и оно нам, на чел но, у по гле ду ал тру и зма го во ри сле де ће: ако при род на се лек ци ја фа во ризу је је дин ке са ви шом адап тив ном вред но шћу, тј. оне ко је по се ду ју осо би не ко је им по ве ћа ва ју шан се за пре жи вљава ње и раз мно жа ва ње, а ал тру и стич ним чи ном, по де фи ници ји, по ве ћа ва мо адап тив ну вред ност дру ге је дин ке на рачун сво је соп стве не, ло гич но је оче ки ва ти да ће при род на се лек ци ја да де лу је про тив ал тру и зма. Чи ње ни ца по сто ја ња ал тру и зма у људ ској за јед ни ци, до ду ше, не мо ра да предста вља про блем ко ји се опи ре сва ком об ја шње њу: у крај њој ли ни ји, увек мо же мо да по сег не мо за тран сцен дент ним изво ром ко ји нам љу бав пре ма бли жњем на ла же као нај ви ши из раз људ ско сти и спе ци фич не раз ли чи то сти чо ве ка у одно су на дру га при род на би ћа. Али, ево лу ци о на би о ло ги ја су о ча ва нас са пи та њем на ко је ни је та ко ла ко од го во ри ти: на и ме, по на ша ње ко је мо же мо да на зо ве мо ал тру и стич ним сре ће мо и код жи во ти ња ка кве су со ци јал ни ин сек ти, као и код ви ших при ма та. Фи ло зо фи и на уч ни ци су овај про блем по ку ша ва ли да разре ше на раз ли чи те на чи не, пре све га раз ли ко ва њем психо ло шког од ево лу ци о ног ал тру и зма. Док у слу ча ју психо ло шког ал тру и зма има мо све сну на ме ру да уна пре ди мо ин те ре се не ке дру ге лич но сти на ра чун сво јих соп стве них ин те ре са, би о ло шки ал тру и зам од но си се ис кљу чи во на 16 По сто је, на рав но, и фи ло зо фи ко ји су из раз ли чи тих раз ло га ал тру и зму при пи си ва ли вр ло ма лу вред ност, као што су Кант и Ни че, али чи ни се да то ипак ни је бит ни је ути ца ло на на ше уоби ча је но ви со ко вред но ва ње ал тру и зма. 19

по сле ди це по сту па ка и њи хо ве ефек те на адап тив ну вредност је дин ки ко је чи не и при ма ју ал тру и сти чан акт. На пр ви по глед је ја сно да је ова кав на чин по сма тра ња у зна чај ној су прот но сти са на шом ин ту и ци јом и на шим скло но сти ма, јер смо на ви кли да љу ди ма при пи су је мо не ку ин трин сич ну вред ност не за ви сно од спе ци фич них ефе ка та њи хо вих посту па ка: та ко се осо би при пи су ју мо рал ни ква ли те ти, нпр. до бро та, за то што је на од ре ђе ни на чин на стро је на, а не за то што сви ње ни по ступ ци има ју до бре ефек те. Оно што нас, за пра во, у овом слу ча ју ис пу ња ва не ла го дом је мо гу ћа веза из ме ђу ево лу ци о ног ал тру и зма и пси хо ло шког ал тру и зма ко ји има мо рал но зна че ње. Ни при го вор ан тро по мор фи зма у овом слу ча ју не зна чи мно го: ни је ва жно да ли не ки по јам мо же мо да при ме ни мо са мо на фе но ме не ка рак те ри стич не за људ ско дру штво или и на ор га ни за ци ју жи во тињ ских зајед ни ца, већ да ли мо же мо да им при пи ше мо мо рал но зна чење ка кво они при мар но има ју у пр вом слу ча ју. То по ста је са свим ја сно ка да има мо у ви ду јед но од мо гу ћих ево лу ци о ни стич ких ту ма че ња по стан ка мо ра ла. На и ме, ако је у то ку исто ри је при ро де са чу ва но са мо оно што је адаптив но, он да је и ал тру и зам ко ји је са чу ван и раз ви јен мо рао да има адап ти ван сми сао. Али, ка ко ал тру и зам ко ји зна чи уве ћа ње ту ђих шан си за пре жи вља ва ње на ра чун сво јих сопстве них, мо же да се ту ма чи као адап ти ван? Од го вор ко ји се на ме ће је да је ал тру и зам не што са свим дру го од оно га што се би уоби ча је но пред ста вља мо. Па ра док сал но, он би мо рао да бу де не ка вр ста се бич но сти. Ако ову ана ли тич ку схе му при ме ни мо на ре ла ци ју из ме ђу ро ди те ља и де це, ко ја се обич но схва та као из раз не се бич но сти, ба рем што се ти че ро ди тељ ских по сту па ка, до би ја мо сле де ће ту ма че ње: иако се као ро ди те љи по на ша мо ал тру и стич но пре ма сво јој де ци (и на ши све сни мо ти ви су ал тру и стич ни), ми, за пра во, на тај на чин ра ди мо у ко рист сво јих ге на ко ји се на ла зе у те ли ма на ше де це. За на ше ге не је ко ри сни је да се по на ша мо ал труи стич но пре ма те ли ма у ко ји ма се они на ла зе, не го да се пона ша мо ком пе ти тив но. 17 Уко ли ко овој си ту а ци ји по ку ша мо да да мо оп ште зна че ње, на ши све сни ал тру и стич ни мо ти ви по сто је са мо за то да би да ва ли под сти цај на шим себич ним дис по зи ци ја ма. При ро да нас је об ли ко ва ла та ко да ве ру је мо у дез ин те ре си ра ни мо рал ни код ко ји нам на ла же да по маже мо дру ги ма, а мо рал је илу зи ја ко ја је нео п ход на да бисмо би ли на ве де ни на ко о пе ра ци ју у си ту а ци ја ма у ко ји ма је она ко ри сни ја од се бич ног по на ша ња. Укљу чи ва њем мо ти ва илу зи је и са мо об ма не пре мо шћу је се јаз из ме ђу хе те ро ге них 17 Tri vers, R. (2002) Na tu ral Se lec tion and So cial The ory: Se lec ted Pa pers of Ro bert Tri vers, Ox ford Uni ver sity Press, р. 56. 20

под руч ја при ро де и мо ра ла и пред у пре ђу је се евен ту ал ни при го вор на ту ра ли стич ке гре шке: при ро да је та ко ја је обезбе ди ла илу зи ју чо ве ко ве мо рал не ауто но ми је да би ње го во де ло ва ње у скла ду са соп стве ним ин те ре си ма учи ни ла ефика сни јим. 18 Ин ту и тив на од бој ност ко ју осе ћа мо пре ма оваквом по ку ша ју об ја шње ња људ ског мо ра ла и сло бо де во ље као илу зи је ко ја је нео п ход на да би смо се бич но, тј. адап тивно по сту па ли, по чи ва, сва ка ко, и на на шој ду бо кој по тре би да за и ста бу де мо до бри и са о се ћај ни, а не да са мо та ко делу је мо. Ал тру и зам се упра во и об ја шња ва из о стан ком калку ли са ња. Ме ђу тим, на у ка је не дво сми сле но по ка за ла да све оно што чи ни чо ве ка сто ји у су штин ској ве зи са ње го вим ево лу ци о ним раз во јем и да фи ло ге нет ска пер спек ти ва мо же би ти од из ве сне ва жно сти и за раз у ме ва ње ње го вих мо ралних вред но сти. На и ме, ако су на ше дис по зи ци је да се морал но по на ша мо до не кле усло вље не и на шим ево лу ци о ним на сле ђем, он да и пи та ње о мо ра лу мо ра да до би је но ву форму: ка ко смо (као вр ста) мо гли да на у чи мо да бу де мо бо љи? Моћ при род не на у ке да тран сфор ми ше на ше тра ди ци о налне пред ста ве о на ма са ми ма и о све ту чи ни се да је са свим не дво сми сле на, или, ба рем, мно го из ве сни ја од ње не мо ћи да не по сред но пру жи од го во ре на фи ло зоф ска пи та ња. Међу тим, иако не мо же мо да бу де мо пот пу ни оп ти ми сти у погле ду мо гућ но сти по ми ре ња уоби ча је не кон цеп ци је чо ве ка са на уч ним раз у ме ва њем људ ске при ро де 19, бли скост фи лозо фи је и на у ке ко ја се не гу је у тре ћој кул ту ри обез бе ђу је нам да се осло бо ди мо то бож ко хе рент не, а за пра во вр ло ре дуко ва не сли ке чо ве ка ко ју нам ну ди ху ма ни стич ки оп сед нута дру га кул ту ра. А осло ба ђа ње од илу зи је да по се ду јемо пот пу но зна ње сва ка ко је не за о би ла зна ета па у на шем истра жи ва њу све та. 18 Еле мент са мо об ма не кон сти ту ти ван је и у Ни че о вом об ја шње њу хришћан ског мо ра ла. Илу зи ја и код ње га та ко ђе има ви тал ни ка рак тер, јер хри шћа нин, од но сно чо век роп ског мо ра ла са мо под прет по став ком соп стве ног мо рал ног са вр шен ства, ко је укљу чу је и љу бав пре ма непри ја те љу, мо же да пре жи ви у кон фрон та ци ји са ари сто кра том и да га са вла да. Не ки од зна чај них фи ло зо фа би о ло ги је скло ни су да мо рал и иде ју сло бо де во ље ту ма че као ко ри сну, шта ви ше нео п ход ну илу зи ју. Упо ре ди: Ru se, M. and Wil son, E. O. The Evo lu tion of Et hics, in: Philosophy of Bi o logy ed. Ru se, M. (1998) New York, p. 316. 19 Za wid zki, T. (2007) Dennett, Ox ford, p. 153. 21

ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Broc kman, J. (1996) Die drit te Kul tur, Das Welt bild der mo der nen Naturwissenschaft, München Car nap, R. Stöltzner, M. and Uebel, T. E. (2006) Wiener Kreis: Texte zur wissenschaftlichen Weltauffassung, Me i ner Ver lag Dar win, C. (1987) No te bo ok M (Me taphysics on Mo rals and Spe cu lati ons on Ex pres si ons 1838), Cam brid ge Дар вин, Ч. (1948) По ста нак вр ста, Бе о град Den nett, D. C. (1991) Con sci o u sness Ex pla i ned, New York, Bo ston, Lon don Den nett, D. C. (2005) Swe et Dre ams, Phi lo sop hi cal Ob stac les to a Science of Consciousness, Lon don Kant, I. (1904) Kritik der reinen Vernunft, Ber lin: Kants Wer ke III, Aka de mie-aus ga be Ла зо вић, Ж. (1994) О при ро ди епи сте мич ког оправ да ња, Бе о град Ru se, M. and Wil son, E. O. The Evo lu tion of Et hics, in: Phi lo sophy of Bi o logy, ed. Ru se, M. (1998) New York Sar kar, S. and Pfe i fer, J. (2006) The Phi lo sophy of Sci en ce, New York Sel lars, W. (1963) Phi lo sophy and the Sci en ti fic Ima ge of Man, in: Sci en ce, Per cep tion and Re a lity, Ca li for nia, Ata sca de ro Tri vers, R. (2002) Na tu ral Se lec tion and So cial The ory: Se lec ted Papers of Ro bert Tri vers, Ox ford Uni ver sity Press Za wid zki, T. (2007) Dennett, Ox ford Eva Kamerer University of Belgrade, Faculty of Philosophy Department of Philosophy, Belgrade THE THIRD CULTURE: PHILOSOPHY AND SCIENCE Abstract The phrase third culture was created to denote activities of scientists and philosophers who try to articulate philosophical questions based on the results of natural sciences and to provide answers under the framework of naturalism. The aim of my paper is to analyse the most important aspects of the third culture and some philosophical implications of that conception. Key words: third culture, theory of evolution, altruism, science 22