VEŠTA ENJE U ZAKONIKU O KRIVI NOM POSTUPKU EXPERTISE IN CRIMINAL PROCEDURE CODE Damir Okanovi 1 ; Milorad Cvijan 2 XII Simpozijum "Vešta enje saobra ajnih nezgoda i prevare u osiguranju" Rezime: Saobra ajno-tehni ko vešta enje je jedno od najzna ajnijih i naj eš ih vrsta vešta enja u krivi nom postupku. U ovom radu predstavili smo pravni osnov za ovu vrstu vešta enja. Novi Zakonik o krivi nom postupku unosi mnoge novine koje bi trebalo da preciznije regulišu sve što je vezano za vešta enje i veštake, osnovne odredbe vešta enja, uvi aj i rekonstrukciju. No i pored mnogih novina, i dalje su ostale neke nejasno e i nesaglasnosti, koje mogu oteževati rad veštaka. KLJU NE RE I: ZAKONIK O KRIVI NOM POSTUPKU, VEŠTA ENJE, STRU NO LICE, VEŠTAK. Abstract: Traffic-technical expertise is one of the most important and the most common expert evidence in criminal court procedure. This paper presents a legal base for this type of expertise. The new criminal procedure code brings many changes that should more accurately regulate anything related to the expertise and experts, the basic regulations for the expertise, the investigation and the reconstruction. In spite of many new acts, there still remain some ambiguities and inconsistencies, which can complicate the work of an expert. KEY WORDS: CRIMINAL PROCEDURE CODE, EXPERTISE, PROFESIONAL, EXPERT. 1 Srpski komitet za bezbednost saobra aja, advokat.okanovi @mail.com 2 Saobra ajni fakultet u Beogradu, zizam@mail.com
32 2 XII Simpozijum ''Vešta enje saobra ajnih nezgoda i prevare u osiguranju'' 1. UVOD Institut vešta enja u Srbiji u odre enom obliku postoji još iz vremena prvih pisanih kodifikacija (IX vek). Još u to vreme sudije, odnosno lica koja su vodila odgovaraju e postupke, koristila su pomo onih lica koja su imala specifi na-stru na znanja i veštine kojima oni nisu raspolagali, da bi razrešili dileme i mogli doneti odgovaraju e, na zakonu zasnovane odluke. U savremenom pravnom sistemu Srbije institut vešta enja predvi en je u skoro svim postupcima pred sudovima i organima uprave krivi nom, parni ni nom, vanparni nom, izvršnom, prekršajnom, i upravnom. Interesantno je da u postupku pred Ustavnim sudom Srbije nije izri ito predvi en institut vešta enja, pre svega jer se u postupcima pred USS raspravlja o pravnim pitanjima, a ne injeni nim. Me utim Zakon o ustavnom sudu (SG 109/07 i 99/11) odre uje da na javnu raspravu "pozivaju se, kada je to potrebno... nau ni i javni radnici, kao i druga lica, radi davanja mišljenja i objašnjenja." ( l. 38. st. 3.), pa se na osnovu takve odredbe može zaklju iti da je svojevrsno vešta enje mogu e i u postupku pred USS. Pravni osnov vešta enja kao dokazne radnje, u krivi nom postupku u Republici Srbiji od 15. januara 2012. godine za krivi ne postupke za dela organizovanog kriminala i ratnih zlo ina, a od 1. oktobra 2013. godine za sve krivi ne postupke, jeste Zakonik o krivi nom postupku (SG 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, i 45/13). Novi ZKP od trenutka usvajanja u Narodnoj skupštini uveliko u stru noj javnosti pobu uje opre na mišljenja, hvale za pojedine odredbe, ali i velike zamerke tj. da su pojedini lanovi Zakonika suprotni Ustavu Republike Srbije. 2. NOVINE U ZAKONIKU O KRIVI NOM POSTUPKU Imaju i u vidu da je u novim ZKP-om predvi ena suštinska promena u odnosu na dosadašnji sistem tj. predvi eno je da istragu vodi tužilac, to smatramo da je potrebno predstaviti i najvažnije novine ZKP-a, a prvenstveno koje se odnose na vešta enje, jer su one zna ajne za sve veštake, pa samim tim i za veštake saobra ajne struke, a što je predmet našeg razmatranja. Nemamo pretenziju da u ovom radu obuhvatimo sve novine ve samo najvažnije po našem mišljenju, a one odredbe koje su nepromenjene ili neznatno promenjene ne emo posebno napominjati. Tako e, ne emo se posebno osvrnuti ni na lanove i odredbe vezane za vešta enje telesnih povreda, vešta enje leša i psihijatrijsko vešta enje. U Zakoniku o krivi nom postupku (Novi ZKP) vešta enje je propisano u glavi VII, od lana 113. do lana 132. pod nazivom DOKAZI i slovnom oznakom v). 2.1. Izuze e S obzirom na novi koncept istrage - tužila ka istraga, to kada su u pitanju odredbe o izuze u veštaka, prema novom ZKP-u, sada o izuze u veštaka može da odlu uje i javni tužilac. ( l. 42. st. 3.) 2.2. Razlozi za vešta enje Prva odredba koja ure uje deo o vešta enju nosi naslov Razlozi za vešta enje. Njome je zakonodavac uneo novinu da se "Vešta enje ne može odrediti radi utvr ivanja ili ocene pravnih pitanja o kojima se odlu uje u postupku."( l. 113. st. 2.)
XII Simpozijum ''Vešta enje saobra ajnih nezgoda i prevare u osiguranju'' 3 Vešta enje je skup aktivnosti koje pretpostavljaju stru no znanje ili veštinu, od kojih prva podrazumeva utvr ivanje injenice (nalaz veštaka visum repertum), a druga izvo enje stru nog zaklju ka o utvr enoj injenici (mišljenje veštaka parere). 5 Shodno maksimi iura novit curia (sud poznaje pravo) sud ne bi smeo da traži stru nu pomo veštaka radi utvr ivanja ili ocene pravnih pitanja. Smatramo da je ova odredba, kao novina, od posebnog zna aja za veštake saobra ajne struke, jer se u praksi dešavalo (u estalo u poslednje i to duže vreme) da su se neki veštaci u pisanim nalazima i mišljenjima bavili i davanjem odgovora na pravna pitanja, a dešavalo se da su i pojedine sudije i to naredbom ili rešenjem za saobra ajno-tehni ko vešta enje tražili od veštaka da se u procentima izjasne o propustima u esnika nezgode-procentualno opredele krivicu, a veštaci to i inili i to sve pod formom da "pomognu" sudu i sudiji. Me utim, postavlja se pitanje, s obzirom da se zabrana utvr ivanja ili ocenjivanja pravnih pitanja odnosi na organ postupka u procesnom trenutku odre ivanja vešta enja, da li je tom odredbom izri ito zabranjeno veštacima da se bave utvr ivanjem ili ocenom pravnih pitanja. Nakon uvo enja ovakve odredbe, o ekujemo da se u praksi više ne e o ekivati od veštaka utvr ivanje i ocena pravnih pitanja u bilo kojoj fazi postupka, odnosno bilo kojoj fazi vešta enja. Tako e, o ekujemo da e se shodno ovoj odredbi veštaci nadalje uzdržati da se u bilo kom procesnom trenutku upuštaju u pitanja o kojima treba da odlu uje isklju ivo sud. Odredbe ZKP ne predvi aju posledice ukoliko organ postupka odredi, odnosno veštak izvede vešta enje kojim se utvr uju ili ocenjuju pravna pitanja. U slu aju da veštak ipak da mišljenje o odre enim pravnim pitanjima, sud e prihvatiti samo deo nalaza koji je iz domena stru nog znanja veštaka i na osnovu takvog vešta enja e doneti odluku (Okružni sud u Beogradu, KŽ-2620/02 od 27.12.2002.) I dalje ostaje nepomenuto u ZKP-u, kao i u drugim Zakonima, šta su to pravna pitanja konkretno, te preostaje oslanjanje na sudsku praksu. Smatramo da je naro ito osetljivo u praksi pitanje prilago avanja brzine, odnosno postupci u kojima se postavlja pitanje da li je voza prilagodio brzinu shodno odredbama ZBS-a ( l. 42. st. 1.) ili nije. Svakako je od izuzetnog zna aja pitanje da li je voza pod datim okolnostima imao razlog da predvidi konkretnu prepreku ili nije imao razlog da je predvidi. Tako e, saobra ajni veštak je dužan da pruži odgovaraju e tehni ke podatke, a na osnovu njih sud mora da utvrdi da li je brzina bila prilago ena saobra ajnoj situaciji ili nije (Vrhovni sud Srbije, KŽ1-334/06 od 25.9.2006.). Mišljenje autora nije saglasno ovakvom shvatanju VSS jer procena saobra ajne situacije nije pravno pitanje, kao što pravno pitanje nije ni to da li je voza imao razloga da pod datim okolnostima predvidi prepreku ili ne. Ova tema svakako zaslužuje dalju razradu, ali imaju i u vidu da je cilj rada sumarno prestavljanje novina ZKP-a ne emo dalje raspravljati o ovom pitanju. 2.3. Pojam veštaka U novom ZKP-u prvi put je definisan veštak i to u lanu 114. stav 1. koji nosi naslov Odre ivanje veštaka i glasi: "Veštak je lice koje raspolaže potrebnim stru nim znanjem za utvr ivanje ili ocenu neke injenice u postupku"., dok je u Zakonu o sudskim veštacima u lanu 2 definisano šta je to vešta enje i glasi: "Poslovi vešta enja, u smislu ovog zakona, predstavljaju stru ne aktivnosti ijim se obavljanjem, uz koriš enje nau nih, tehni kih i drugih dostignu a, pružaju sudu ili drugom organu koji vodi postupak potrebna stru na znanja koja se koriste prilikom utvr ivanja, ocene ili razjašnjenja pravno relevantnih injenica.". 33
434 XII Simpozijum ''Vešta enje saobra ajnih nezgoda i prevare u osiguranju'' Suprotno definiciji veštaka u zakletvi se od veštaka traži da vešta i u skladu sa pravilima nauke ili veštine, a što veštak po definiciji ne poseduje (obrazloženje zakletve emo kasnije navesti). 2.4. Inostrani element u odre ivanju vešta enja U dosadašnjoj sudskoj praksi u Srbiji bilo je primera da se vešta enje poveri inostranom licu. Za takvo postupanje nije postojalo naro ito pravno utemeljenje u prethodnim zakonima o krivi nom postupku. Novi ZKP sada sadrži odredbu koja to izri ito omogu ava. Ako za odre enu vrstu vešta enja ne postoji doma i stru njak, stru na ustanova ili državni organ ili je to opravdano zbog posebne složenosti slu aja, prirode vešta enja ili drugih važnih okolnosti, za veštaka se izuzetno može odrediti strani državljanin, odnosno vešta enje se može izuzetno poveriti stranoj stru noj ustanovi ili organu druge države. ( l. 114. st. 5.) Ova odredba u saglasnosti je sa odredbama Zakona o sudskim veštacima (SG 44/10) koji odre uje da Izuzetno, ukoliko u Republici Srbiji nema veštaka odgovaraju e struke ili postoje drugi pravni ili stvarni razlozi zbog kojih veštaci iz Republike Srbije ne mogu obaviti poslove vešta enja u konkretnom predmetu, poslove vešta enja u Republici Srbiji može u pojedina nim slu ajevima obavljati i veštak ili pravno lice iz druge države, koji prema zakonu te države ispunjavaju uslove za obavljanje poslova vešta enja. ( l. 3. st. 2. ZSV). Organ postupka dakle mora imati u vidu da inostrano lice mora ispunjavati uslove mati ne države za obavljanje poslova vešta enja. Iz same odredbe l. 114. st. 5. ZKP-a ne može se bliže utvrditi šta se podrazumeva pod izrazima "posebna složenost slu aja", "priroda vešta enja" i "druge važne okolnosti" što stvara mogu nost da organ postupka odredi vešta enje od strane inostranog lica u svakom postupku. Iako ZKP izri ito ne rangira dokazni kredibilitet "doma eg" i "inostranog" vešta enja, tuma enjem l. 114. st. 5. ZKP moglo bi da se protuma i da inostrano vešta enje ima viši dokazni kredibilitet od doma eg. Naime, ako je jedan od osnova za inostrano vešta enje "posebna složenost slu aja" onda se bi se moglo pretpostaviti da doma e lice nije bilo u stanju da izvešta i slu aj usled ega je odre eno strano vešta enje, pa bi u toj konstelaciji moglo da se zaklju i da je samim tim inostrano vešta enje višeg kredibiliteta. Smatramo da se ocena dokaznog kredibiliteta vešta enja ne sme vršiti po kriterijumu porekla doma e ili strano. 2.5. Mere za obezbe enje prisustva veštaka Dužnosti veštaka regulisane su lanom 115. ZKP iz 2001. godine, a novim ZKP nazvane su Dužnost vešta enja i regulisane tako e lanom koji nosi isti broj tj. 115. i u kome je navedena odredba da se veštak, u slu aju neopravdanog izostanka, može i prinudno dovesti, a Sud ga može i nov ano kazniti. Mišljenja smo da Zakonodavac nije postupio ispravno kada je u Novom ZKP predvideo mogu nost privo enja veštaka u slu aju neopravdanog izostanka, jer bi bilo najblaže re eno neprimereno privesti veštaka, a zatim od tog istog veštaka tražiti i o ekivati da pomogne Sudu svojim stru nim znanjem i veštinom, bez obzira na javno poniženje koje je doživeo prilikom privo enja. Zakonom o vešta enju je regulisano u lanu br. 19 kada e veštak biti razrešen i brisan iz Registra veštaka pa organ postupka može posegnuti za tim vidom sankcionisanja nesavesnog veštaka.
XII Simpozijum ''Vešta enje saobra ajnih nezgoda i prevare u osiguranju'' 5 Osim toga Zakonodavac je predvideo i mogu nost, a što je i novina u ZKP-u, da veštak koji ne može da do e pred sud ili mu je dolazak znatno otežan može biti ispitan putem mehani kih sredstava za prenos slike i zvuka, ako ve e smatra da je njegov iskaz važan ( lan 404 stav 1. Izvo enje dokaza van glavnog pretresa), pa u tom slu aju bi privo enje veštaka bilo suprotno navedenoj mogu nosti saslušanja. 2.6. Odre ivanje vešta enja Odlu ivanje o odre ivanju vešta enja i Naredba o vešta enju, kao posebni lanovi i pri tome šta naredba o vešta enju treba da sadrži, predstavljaju novinu u Novom ZKP-u u odnosu na ZKP iz 2001. godine. Vešta enje odre uje organ postupka (sud, tužilaštvo ili policija) po službenoj dužnosti ili na predlog stranke (tužilac i okrivljeni) ili branioca ( l. 117. st. 1.). Ako vešta enje predloži stranka ili branilac organ postupka ga može pozvati da predloži kome treba poveriti vešta enje i koja pitanja treba postaviti veštaku ( l. 117. st. 2.). Ovu odredbu bi trebalo tuma iti tako da stranka ili branilac imaju pravo da, i bez poziva organa postupka, u svom predlogu za odre ivanje vešta enja nazna e ko bi obavio vešta enje i na koja bi pitanja trebalo da odgovore. 5 2.7. Naredba o vešta enju Smatramo da je jedna od najzna ajnijih novina što je prvi put izri ito propisan sadržaj naredbe o vešta enju ( l. 118.) tako da veštaci više ne moraju, kako je do sada bilo, da uobi ajeno samo "utvrde uzrok i na in nastanka saobra ajne nezgode", ve se veštacima sada bliže može precizirati koje injenice treba da utvrde. Osim jedne od najzna ajnijih novina, u istom lanu, ali pod ta kom br. 8 sadržaja naredbe, veštak se upozorava "da injenice koje je saznao prilikom vešta enja predstavlja tajnu", što je propisano i lanom 29. Zakona o sudskim veštacima, ali se ni u Zakonu o sudskim veštacima, kao ni u novom ZKP-u, niti u Zakoniku iz 2001. godine ne navodi do kada veštak treba da uva tajnu. Da li je glavni pretres koji je javan (izuzev kada to nije) dovoljan u smislu da nakon glavnog pretresa prestaje obaveza veštaka uvanja tajne ili je to nakon pravosnažnosti presude ili nekog drugog procesnog momenta. U slu aju odavanja tajne radilo bi se o krivi nom delu povrede tajnosti postupka ( l. 337. st. 1. KZ). 2.8. Zakletva U novom ZKP-u promenjen je tekst zakletve koji sada glasi: "Zaklinjem se da u vešta iti u skladu sa pravilima nauke ili veštine, savesno, nepristrasno i po svom najboljem znanju, i da u ta no i potpuno izneti svoj nalaz i mišljenje" ( l. 119.) U definiciji veštaka koju je sada prvi put Zakonodavac uveo u ZKP, ne pominje se ni nauka niti veština, ve se navodi da je veštak lice koji raspolaže potrebnim stru nim znanjem, dok se u zakletvi veštak poziva da e vešta iti u skladu sa pravilima nauke ili veštine, odnosno traži se od veštaka da se zakune u nešto što ne poseduje prema definiciji veštaka. Osim toga, zakonodavac je isklju iv ili nauka ili veština (ako bi smo posmatrali samo zakletvu ne uzimaju i u obzir definiciju veštaka), pa bi se moglo zaklju iti da ne postoje vešta enja gde je neophodno posedovanje i veštine i poznavanje nauke. Svakako da postoje takva vešta enja gde je neophodna veština i gde koliko nam je poznato nema nauke (npr. sajdžije). 35
636 XII Simpozijum ''Vešta enje saobra ajnih nezgoda i prevare u osiguranju'' 2.9. Stru ni savetnik Možda najzna ajnija novina za veštake, a posebno za veštake saobra ajne struke, je mogu nost da u toku krivi nog postupka budu angažovani kao stru ni savetnici od strane jedne od stranaka u postupku ( lan 125). Prema definiciji šta je stru ni savetnik ( lan 125 stav 1) "Stru ni savetnik je lice koje raspolaže stru nim znanjem iz oblasti u kojoj je odre eno vešta enje.", stru ni savetnik bi mogao biti i veštak (imaju i u vidu definiciji veštaka), ali tako e bi stru ni savetnik moglo biti i stru no lice koje nije upisano u registar sudskih veštaka. Ni sud ni drugi organi postupka ne odre uju stru nog savetnika, ve lice sti e svojstvo stru nog savetnika dobijanjem punomo ja od strane stranke u postupku. Na osnovu punomo ja stru ni savetnik ima precizno definisana prava i dužnosti u krivi nom postupku ( lan 126.) koja mu omogu avaju da pruži stranci potrebnu stru nu pomo. U formalnom smislu moglo bi se primenom ZKP-a protuma iti da je veštak u esnik u postupku višeg ranga neko stru ni savetnik odnosno da "re " veštaka ima ve i dokazni kredibilitet nego "re " stru nog savetnika, po samom zakonu. Pre svega zato što stru ni savetnik ne mora biti veštak, zato što ga bira i pla a stranka, zato što ne može obavljati sve procesne radnje koje po ZKP-u može veštak. Me utim, imaju i u vidu da stru ni savetnik može biti veštak, da veštaka može birati i pla ati druga stranka (javni tužilac) ne bi se moglo zaklju iti da je po sili zakona "re " veštaka iznad re i stru nog savetnika u svakom predmetu. Ovo naro ito zato što stru ni savetnik može biti u akademskom, stru nom i iskustvenom smislu u prednosti nad veštakom. 2.10. Uvi aj i rekonstrukcija U delu Uvi aj postoji novina koja glasi da predmet uvi aja može biti lice, stvar i mesto, pa su shodno tome napisani i posebni lanovi za uvi aj lica ( lan 134), uvi aj stvari ( lan 135) i uvi aj mesta ( lan 136). Pod nazivom Preduzimanje uvi aja, lan 133, u prvom stavu se navodi "Uvi aj se preduzima kada je za utvr ivanje ili razjašnjenje neke važne injenice u postupku potrebno neposredno opažanje organa postupka.". Ovakva formulacija zaokuplja pažnju posebno imaju i u vidu nove tehnologije pa bi se moglo re i da se uvi aj ne bi vršio ukoliko se na uvi aju ne bi moglo neposrednim opažanjem utvr ivati ili razjašnjavati neka važna injenica, nego bi se koristio neki ure aj kojim bi bilo mogu e zabeležiti neki važan dokaz- injenicu, a bez tog ure aja neposrednim opažanjem takav dokaz se ne bi mogao prikupiti. Što se ti e pozivanja veštaka na uvi aj u poslednjem stavu lana 137. je navedeno "Na uvi aj se može pozvati i veštak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i mišljenja.", a za stru no lice u tre em stavu stoji "Prilikom preduzimanja uvi aja organ postupka po pravilu e zatražiti pomo stru nog lica ". Za razliku od uvi aja, što se ti e Rekonstrukcije doga aja (odre ivanje rekonstrukcije doga aja, l. 137. ZKP-a) nigde se ne pominje ni stru no lice niti veštak, pa bi se moglo protuma iti da veštak i stru no lice više nisu potrebni za rekonstrukciju organu koji vodi postupak ni u situaciji ukoliko bi njihovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i mišljenja veštaka ili pak vršenja potrebnih merenja, snimanja itd.
XII Simpozijum ''Vešta enje saobra ajnih nezgoda i prevare u osiguranju'' 377 3. ZAKLJU AK Vešta enje u krivi nom postupku je jedna od najzna ajnijih radnji dokazivanja u važe em Zakoniku o krivi nom postupku. To se posebno odnosi na saobra ajno-tehni ko vešta enje, imaju i u vidu brojnost krivi nih dela protiv bezbednosti saobra aja u strukturi svih izvršenih krivi nih dela u našoj zemlji. Novi ZKP donosi dosta novina koje bi trebalo da preciznije regulišu sve što je vezano za vešta enje. Posebno isti emo Naredbu za vešta enje i stru nog savetnika što bi trebalo da uti e na kvalitetniji rad veštaka, a samim tim i dalo pozitivne rezultate u pravosudnom procesu. Naime, uvo enjem stru nog savetnika, oni veštaci koji ne posve uju dovoljno pažnje edukaciji tj. nedovoljno prate nova tehnološka rešenja proistekla iz novih nau nih dostignu a, ne e mo i da odgovore zahtevima, jer e se kako bude proticalo vreme tražiti sve kvalitetniji rad veštaka. Pored toga jasna i precizna naredba za vešta enje u mnogome olakšava rad veštaka na izradi vešta enja, a Sudu ogromna korist prilikom donošenja presuda jer e dobijati kvalitetnije nalaze i mišljenja sa preciznijim odgovorima. Osim toga, nakon uvo enja da "Vešta enje se ne može odrediti radi utvr ivanja ili ocene pravnih pitanja o kojima se odlu uje u postupku.", nadamo se da se više ne e veštacima postavljati pravna pitanja, a veštacima upozorenje (i to sada Zakonsko) da ne zaboravljaju prilikom pisanja nalaza i mišljenja šta je domen njihovog vešta enja. No i pored toga napominjemo da Novi ZKP i dalje ostavlja nejasno e i nesaglasnosti oko stru nog lica, veštaka i stru nog savetnika, prisustva Uvi aju i Rekonstrukciji, Zakletvi veštaka, uvanju tajni, definicije uvi aja, definicije pravnog pitanja, i dr. LITERATURA [1.] Zakon o sudskim veštacima ("Službeni glasnik RS", br. 44/2010) [2.] Zakonik o krivi nom postupku ("Službeni list SRJ" br. 70-2001 i 68-2002 i "Službeni glasnik", br. 58-2004, 85-2005, 115-2005, 49-2007 i 72-2009) koji važi do 31.12.2010. ( a na osnovu Zakonika o krivi nom postupku "Sl.gl.RS", br. 46-2006, 49-2007 i 122-2008) [3.] Zakonik o krivi nom postupku ( Službeni glasnik RS br 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, i 45/13) [4.] Cvijan, M., D. Peši i A. Radovi : "Zakonska regulativa za izradu vešta enja" [5.] Ili, G., Maji, M., Beljanski, S., i Trešnjev, A.: "Komentar Zakonika o krivi nom postupku", Službeni glasnik, Beograd, 2012. [6.] Škuli, M.: "Krivi no procesno pravo opšti deo", Pravni fakultet u Beogradu, Beograd, 2006.