LEARNING MANAGEMENT SYSTEM LMS IN LEARNING / ЛМС У УЧЕЊУ 829/2014 Факултет техничких наука, Чачак Интегрисане академске студије технике и информатике, школска 2016./2017. mimi.portic@gmail.com Ментор рада: Проф. др Жељко М.Папић Апстракт - LMS (Learning Management System) је комплет стандардизованих компоненти за учење, које су осмишљене тако да повежу учење са постојећим информатичким системом унутар организације или путем wеб портала за учење. Сврха му је да установи, предузећу, разреду, групи у кратком временском року пружи централизовано окружење учења путем рачунара, које не зависи од географског размештања појединца, њиховог предзнања, улогама у посматраној институцији... Софтвер који чини основу LMS-a управља свим елементима наставе, евидентира све параметре потребне за праћење процеса. На темељу тих параметара могуће је у сваком тренутку пратити напредак запосленог појединца или групе, те на крају едукационог процеса, поуздано мерити и анализирати учинак појединца. Кључне речи - LMS (Learning Management System), информатика, електронске платформе, софтвер. 1. УВОД Електронско учење у веку у коме живимо више не спада у домен научне фантастике, полако је захватило све поре образовања-како неформалног, тако и формалног. Императив 21.века представља коришћење интернета у свим областима друштва. Како и електронско учење и учење на даљину углавном везујемо за коришћење интернета, често ова два појма поистовећујемо, иако нису синоними. Под е-учењем уобичајено се подразумева извођење образовног процеса уз помоћ информационо-комуникационе технологије (коришћењем електронских медија као што су CD-ROM, DVD и интернет). 1
1.1 Класификација и степен коришћења електронског учења Данашњи облици е-учења обухватају различите аспекте коришћења ИКТ-а у образовању, па у зависности од интензитета и начина коришћења ИКТ-а разликујемо неколико облика е-учења: класична настава - настава у учионици (f2f или face-to-face); настава уз помоћ ИКТ-а - технологија у служби побољшања класичне наставе (ICT supported teaching and learning); хибридна или мешовита настава - комбинација наставе у учионици и наставе уз помоћ технологија (hybrid, mixed mode или blended learning); онлајн настава - настава је уз помоћ ИКТ-а у потпуности организована на даљину (fully online). Постоји више различитих дефиниција е-леарнинга, а оне обично зависе од професије и искустава особа које их користе. Ове дефиниције се најчешће могу сврстати у једну од две групе: Група "техничких" дефиниција ставља нагласак на технологију (на "е" део у имену). Пример једне од "техничких" дефиниција гласи: "Е-учење је било који облик учења, подучавања или образовања који је потпомогнут употребом рачунарских технологија, а посебно рачунарских мрежа базираних на Интернет технологијама." Група "педагошких" дефиниција има нагласак на образовању, то јест на учењу и подучавању ("леарнинг" део у имену). Једна од таквих дефиниција је: "Е-учење је интерактиван или двосмеран процес између наставника и ученика уз помоћ електронских медија при чему је нагласак на процес учења док су медији само помоћно средство које употпуњује тај процес. 2
1.2. Learning Management System(LMS) Сврха LMS-а је да установи, предузећу, разреду, групи у кратком временском року пружи централизовано окружење учења путем рачунара, које не зависи од географског размештања појединца, њиховог предзнања, улога у посматраној институцији... Софтвер који чини основу LMS-a управља свим елементима наставе, евидентира све параметре потребне за праћење процеса. LMS се налази на врху пирамиде у структури модела Е-учења. Данас се ниједан озбиљнији систем електронског учења не може се замислити без таквог сложеног софтвера. Он омогућава испоруку садржаја за учење, његово праћење, извештавање и администрирање садржаја учења, праћење напретка полазника, међусобну комуникацију ментора и полазника и студената међусобно. Функције LMS-a су: пријава и наплата, тестирање, управљање процесом, корисничке функције, мониторинг и праћење и администраторске функције. Функција тестирања спроводи се кроз квизове везане уз лекције и тестове везане за више лекција заједно. Функција управљања процесом обуке се односи на модуле, лекције и семинаре. Корисничке функције омогућују корисницима планирање и праћење властитог развоја (комуникација с ментором и осталим члановима групе, увид у статус корисничког рачуна, он-лине помоћ, речник и слично.). Мониторинг и праћење омогућавају одређивање чланова виртуалног разреда, праћење напретка сваког члана групе, комуникацију са свим члановима виртуалног разреда. Администраторске функције обухватају активности као што су контрола садржаја, евиденција, бацк уп, извештај и слично. Постоје два система LMS-a која се највише користе у е-учењу, а то су: Claroline и Moodle. 1.2.1. Claroline LMS CLAROLINE је бесплатан Learning Menagement System; онлајн систем за управљање учењем базиран на PHP-u i MySQL-u. Claroline је развијен на IPM-у. Према једном од аутора Claroline-a, стварајући овај алат, циљ им је био «омогућити наставницима да овладају технолошким алатима у педагогији и образовању, те слободу и креативност у имплементацији педагошких принципа. Назив Claroline долази од «Classroom on line» ili ti Online учионица. На тржишту данас постоји мноштво система за управљање учењем, велики број тих система је комерцијалан. Claroline je open-source софтвер те се налази под GNU лиценцом. GNU licenca (General public licence) осигурава слободу дељења и мењања таквог софтвера, чиме он постаје бесплатан за све своје кориснике. Claroline је компатибилан са Windows, Macintosh i Linux окружењем, тј. са свим системима који нуде могућност коришћења wеб претраживача. 3
1.2.2.Moodle Moodle је бесплатна, open source платформа за електронско образовање. Често се назива и Course Management System (CMS), Learning Managemenat System (LMS). До новембра 2008. у свету је регистровано више од 45 хиљада сајтова који се заснивају на Moodle платформи са приближно 24 милиона корисника и преко 2 милиона курсева. Идејни творац Moodle платформе je Мартин Догимас, администратор WebCT (Course Tools - виртуално окружење за образовање (virtual learninig enviroment) у власништву компаније Blackboard) на Curtin универзитету у Аустралији. Настао као последица изучавања употребе open source решења у образовању заснованом на Интернету које је Мартин Догимас изучавао на докторским студијама. Moodle је почео да се развија 1999 године, а 2001. године се мења архитектура самог система која је и до данас остала иста. Креиран је поштујући педагошке принципе, са циљем да омогући професорима лако креирање онлине курсева и стварање ефективне и ефикасне заједнице корисника система за електронско образовање а студентима лако приступање садржајима истих без обзира на локацију и време. По многим анкетама које су објављене на Интернету Moodle представља једну од најприхваћенијих платформи у свом сегменту. Једноставна инсталација и експлоатација овај производ чине веома прихватљивим решењем и за студенте и професоре али и за људе чији је посао одржавање апликације. 2. ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА Емпиријско истраживање: Основна школа Јанко Јовићевић Гораждевац Циљ истраживања је формирање слике о употреби ИКТ у основној школи Јанко Јовићевић из Гораждевца, као и о њеној информатичкој опремљености. Желео сам да испитам каква је информатичка оспособљеност наставника, као и њихова спремност за едукацијом и даљим усавршавањем из области ИКТ-а. Такође, желео сам да испитам какав је став ученика према употреби информационих технологија. Колико често се у настави, како од стране наставника тако и од стране ученика, користе рачунари и друга образовна средстава у циљу побољшања наставе. У поступку истраживања коришћена је метода упитника, а као инструмент 4
користио се анкетни лист,посебно за наставнике а посебно за ученике. Истраживање је спроведено анонимно међу ученицима од петог до осмог разреда и међу наставницима предметне наставе у току септембра 2017. године. Анализа резултата је урађена на узорку од 50 ученика и 10 наставника предметне наставе. 3. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ За потребе овог истраживања било је потребно утврдити старосну структуру наставника и ученика, као и године радног стажа наставника. Прво питање било је старост испитаника, да би се касније испитало да ли старост има везе са коришћењем образовне технологије у настави. Број година Број наставника Do 35 година 5 Od 35-45 година 2 Od 45-55 година 2 Preko 55 година 1 Табела 1. Старосна структура наставника Резултати су показали да је период коришћења рачунара обрнуто сразмеран годинама старости, тј. показало се да млађи испитаници најдуже користе рачунар, док оних који уопште не користе рачунар има их мало и углавном су старији од 55 година. 5
Графикон 1. Како године старости утичу на коришћење рачунара Из графика се јасно види да млађи наставници у великој мери користе рачунаре и да су увидели прености рачунара да себи олакшају посао, а да на жалост старији наставници још увек нису увидели предности коришћења рачунара. Истраживање је показало да је већина млађих наставника научила рад на рачунару за време школовања. Што се старијих наставника тиче, они су рад на рачунару научили или самостално или на курсу ван школе. Већина наставника највише користи рачунар у свом раду, и то у комбинацији са пројектором и то само онда када се обрађује ново градиво, а има и оних који уопште не користе ова помагала. 6
Графикон број 2. Колико често наставници употребљавају ИКТ у свом раду Даљи ток истраживања обухватио је и ученике и резултати су показали да већина ученика поседује рачунар кући и да свакодневно користи рачунар како за школске тако и за личне потребе, а постоји и међусобна комуникација ученика преко интернета приликом решавања домаћих задатака. Ученици у школи једино на часовима информатике имају прилику да самостално користе рачунар, а на осталим часовима то раде повремено. Графикон 3. Да ли ученици користе рачунар у међусобној комуникацији за решавање домаћих задатака 7
Графикон 4. Доступност рачунара ученицима Da Ne Ne znam 50 45 40 35 30 25 20 15 10 5 0 Графикон 5. Да ли употреба образовне технлогије чини наставу занимљивијом Са графика се види да 90% ученика сматра да је настава занимљивија употребом IKT-а. 3.1. Закључна разматрања 1 2 3 Технолошки развој савременог друштва диктира развој у свим његовим сегментима, па и у образовању. Од савременог образовања се захтева и очекује да произведе високообразовану 8
особу, која је способна да одговори на захтеве и прати тенденције савременог друштва. Отуда се намећу захтеви за усавршавањем метода и средстава учења. Једино питање које се намеће јесте колико смо отворени да прихватимо промене? Примена савремених наставних средстава, поготово аудио-визуелне и рачунарске технике уз коришћење мултимедије и хипермедије, омогућава да се ученици знатно активније укључе у наставни процес, што је неизоставан захтев савремене наставе. Савремена наставна технологија обезбеђује интерактивност ученика, индивидуализацију наставе, јача самосталност ученика и усмереност на даље образовање. Ученици су посебно заинтересовани за свет у коме живе, а савремена технологија задовољава њихову потребу. Од наставника у великој мери зависи да ли ће њихова интересовања бити подстицана и даље развијена или угушена. У том правцу савремена технологија може постати драгоцена помоћ и средство за стимулисање мотивационе сфере ученика у дидактичко-образовном процесу на вишим школама. Већина ученика поседује паметне телефоне па и на тај начин користе ИКТ и интернет за школске задатке и сопствене потребе. Имајући у виду да је у савременој школи присутан широк круг извора знања за која се користе одређена техничка помагала, повећава се квантитет знања, а применом ИКТ-а побољшава се квалитет знања. У циљу постизања што бољег квалитета, нужно је што више користити савремену образовну технологију. 4.Закључак Традиционални приступ настави као начину стицању знања преносом (предавањем) од наставника према студенту има слабости и недостатака, поготово због недовољног подстицања студената према активном усвајању знања. Образовни систем би требао пробудити интерес студената за самостално учење и оспособити их за доживотно образовање које се намеће као нужни предуслов успешног деловања у будућем друштву знања. Иако је врло чест случај да студенти боље владају IКT вештинама од наставника, светска искуства показују да недостатак IКT вештина код наставника није основни проблем при увођењу е-учења. Као највећи проблем најчешће се јавља недостатак институционалне визије и дефиниције смерница за употребу нових технологија у настави као и недостатак одговарајуће техничке и стручне подршке наставницима. Стога је неопходно да се на свим нивоима управљања образовног система (стратегијско, тактичко и оперативно) усвоји стратешки документи којим ће се одредити шта се жели постићи увођењем IКT у наставни процес и разрадити систем техничке и стручне подршке наставницима у процесу имплементације е-учења. У данашњем друштву немогуће је заобићи информационо комуникационе технологије и њихову употребу. Информатичка писменост стоји уз бок вештини читања и писања. Све је већи број послова у којима је један од главних захтева познавање рада на рачунару. 9
код одраслих који су рад с рачунаром почели практиковати уназад задњих десет година. Ученици данас самостално раде с рачунарима, храбро и спретно истражују могућности рачунара, и том темпу њиховог упијања морају се прилагодити и наставници. Често ће ученик чути и прочитати нешто што наставник не зна. Често ће ту бити и бројних питања за наставника. Немогуће је увек бити спреман за све. Но, као ауторитет и особа која води и усмерава наставни процес, наставник се мора трудити колико је у његовој моћи пратити актуелности из света технологије. С обзиром на муњевиту брзину којом се промене збивају, тај задатак и није лаган. Зато је важно за наставника да и сам кроз припреме за наставу, па и саму наставу учи. Наставник мора бити у контакту са колегама из других школа, користити алате којима ће унапредити наставу, ученике заинтересовати и приволети на рад.. Важно је препознати смер у којем ће едукација кроз будућност ићи, те припремати наставнике за успешно праћење тих промена. Образовање више не можемо сместити искључиво у контекст традиционалне учионице. Светски трендови у информационо комуникационим технологијама смештају е-леарнинг на једно од водећих места. Технологија, путовања с једног краја света на други, промене, проток информација, одвијају се таквом брзином, да се у одређеним ситуацијама ни е леарнинг више не сматра дораслим задатку. Тако данас већ постоји и појам м-леарнинга који се односи на учење уз помоћ мобилне технологије. Системи за управљање учењем значајан су елемент е-леарнинга. Треба препознати њихове могућности, те као наставник креативно приступити искоришћавању тих потенцијала у настави. Циљ овог мастер рада јесте указати како су промене стигле, и време је да почнемо те промене прихватати и уграђивати у наставу, те на тај начин припремати младе стручњаке, младе инжењере, од којих ће неки и сами радити у наставничкој струци, као едукатори. 5. Литература Joseph M. Firestone, Enterprise Information Portals and Knowledge Menagement 10
Bates, A.W., Управљање технолошким променама: стратегије за наставнике високог школства, CARNet(2004.) Јелавић, Ф., Дидактика,(1998.) Lebrun M.,http://www.claroline.net/e_learning_with_claroline.htm, (08. 11.2005) Merrill, M.D., First principles of instruction. Paper presented at the Assocation for Educational Communications and Technology(AECT). Denver,Colorado(2000) Siemens, G., Instructional design in Elearning, (30.09.2002),http://www.elearnspace.org/Articles/InstructionalDesign.htm (23.11.2005) UNESCO, Information and communication technology in education,http://unesdoc.unesco.org/images/0012/001295/129538e.pdf (03.12.2005) Woodill G., Where is the Learning in e-learning?: a critical analysis of the elearning industry,(2004.) http://www.e-learningguru.com/wpaper.htm (08.11.2005) В. Сотировић, Информатичке технологије, Технички факултет ''Михајло Пупин'', Зрењанин,2004 Ulf-Daniel Ehlers, Jan Martin Pawlowski; Handbook on Quality and Standardisation ine- Learning Д. Мандић, М. Ристић, Wеб портали и образовање на даљину у функцији подизања квалитета наставе, Медиаграф, Београд,2006. Д. Радосав, Е-леарнинг & ОДЛ технологије, ПЕУ ''Апеирон'', Бања Лука,2008. В. Банђур, Н. Поткоњак, Педагошка истраживања у школи, Учитељски факултет, Београд, 1997. 11