З А Х Т Е В. за давање сагласности на реферат о урађеној докторској дисертацији

Образац 2. Факултет УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ВЕЋЕ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ ПРАВНО- ЕКОНОМСКИХ НАУКА (Назив већанаучних области коме се захтев упућује) (Број захтева) (Датум) З А Х Т Е В за давање сагласности на реферат о урађеној докторској дисертацији Молимо да, сходно члану 46. ст. 5. тач. 4. Статута Универзитета у Београду ( Гласник Универзитета бр.131/06), дате сагласност на реферат оурађеној докторској дисертацији кандидата Раша (Рајко) Лазовић (име, име једног од родитеља и презиме) КАНДИДАТ Раша (Рајко) Лазовић (име, име једног од родитеља и презиме) пријавио је докторску дисертацију по називом: Обавештајна сарадња у Европској унији из научне области: студије безбедности Универзитет је дана 23.02.2010. својим актом под.бр. 02Бр.020-455/34-10дао сагласност на предлог теме докторске дисертације која је гласила: Обавештајна сарадња у Европској унији Комисија за оцену и одбрану докторске дисертације кандидата Раша (Рајко) Лазовић (име, име једног родитеља и презиме) образована је на седници одржаној 03.12.2010. одлуком факултета под бр. 768/8, у саставу: Име и презиме члана комисије звање научна област установа у којој је запослен 1. др Зоран Драгишић ванредни професор студије безбедности Факултет безбедности 2. др Радомир Милашиновић редовни професор студије безбедности Факултет безбедности 3. др Драган Симић редовни професор међународни односи Факултет политичких наука 4. 5. Наставно- научно веће факултета прихватило је извештај Комисије за оцену и одбрану докторске дисертације на седници одржаној 28.01.2011.. ДЕКАН ФАКУЛТЕТА Прилог: 1. Извештај комисије са предлогом. 2. Акт Наставно-научног већа факултета о усвајању извештаја. 3. Примедбе дате у току стављања извештаја на увид јавности, укилико је таквих примедби било. Проф. др Владимир Цветковић

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ Број: Датум: Београд, Господара Вучића бр.50 На основу члана 55. став 4. Закона о високом образовању ( Службени гласник РС бр.76/05), члана 56. Статута Факултета и члана 10. став 5. Правилника о пријави, оцени и одбрани докторске дисертације, Наставно- научно веће је на седници одржаној 28.01.2011. године донело О Д Л У К У Усваја се реферат Комисије за оцену докторске дисертације кандидата мр Раше Лазовића под насловом: Обавештајна сарадња у Европској унији. Именованом је одобрена израда докторске дисертације одлуком Универзитета у Београду 02. бр: 020-455/34-10 од 23.02.2010. године. Одлуку и реферат Комисије доставити Већу научних области правно-економских наука Универзитета у Београду. Доставити: - Универзитету - Студентској служби - архиви Д Е К А Н Проф. др Владимир Цветковић

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ-ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ НАСТАВНО НАУЧНОМ ВЕЋУ Одлуком Наставно научног већа Факултета безбедности број 768/08 од 03.12.2010. године, образована је Комисија за оцену докторске дисертације кандидата мр Раше Лазовића, под називом,,обавештајна сарадња у Европској унији, у саставу: 1) проф. др Зоран Драгишић, председник 2) проф. др Радомир Милашиновић, члан 3) проф. др Драган Симић, члан Комисија је проучила наведену докторску дисертацију, сагледала све релевантне показатеље, и на основу мишљења свих њених чланова Наставнонаучном већу Факултета безбедности подноси следећи. Р Е Ф Е Р А Т 1. ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ И ДИСЕРТАЦИЈИ Кандидат мр Раша Лазовић рођен је у Београду 01. новембра 1970. године. Основну и средњу школу завршио је у Београду. Редовне студије на Војној академији КоВ у Београду завршио је 1993. године, чиме је стекао стручни назив Дипломирани официр КоВ. Након завршене Војне академије каријеру је почео као командир вода у Гардијској бригади. Од 1994. године до 2004. године, обавља дужности у јединицама војне полиције (од командира вода ВП специјалне намене, до заменика команданта Против терористичког одреда Кобре). Након тога, 1

распоређен је на службу у Кабинет министра одбране (Реферат за општу безбедност), где је обављао дужност референта, а затим и начелника реферата. Након завршеног курса Programe on Terorrism and Security Studies PTSS у Европском центру за безбедносне студије "Џорџ Маршал" 2007. године (George C. Marshall European, Centre for Security Studies, Garmisch-Partenkirchen, Germany), прелази на дужност у Министарство одбране, у организациону целину надлежну за праћење тероризма. Специјалистички рад под називом Улога НАТО-а у борби против тероризма одбранио је на Факултету политичких наука 06. јуна 2005. године. Магистарску тезу под називом Супротстављање НАТО-а тероризму одбранио је 07. априла 2009. године, на смеру за Политичку теорију и методологију, Факултета политичких наука. Докторска дисертација кандидата мр Раше Лазовића, под називом,,обавештајна сарадња у Европској унији, урађена је на 325 страна компјутерски обрађеног текста, илустрована је са 44 слика, 8 табеларних приказа, 2 прилога, док попис литературе садржи 122 библиографских јединица и 71 документ. Докторска дисертација се састоји од: увода 13 страна (стр. 7 20); прво поглавље 50 страна (стр. 21 71), под насловом Обавештајна делатност и сарадња ; друго поглавље 40 страна (стр. 72 112), под насловом Детерминанте обавештајне сарадње у ЕУ ; треће поглавље 72 стране (стр. 113 185), под насловом Елементи европске обавештајне архитектуре ; четврто поглавље 40 страна (стр. 186 226), под насловом Стандардизација обавештајне сарадње у ЕУ ; пето 57 страна (227 284), под насловом Ефекти обавештајне сарадње у ЕУ ; закључак 15 страна (стр. 285 300); попис коришћене литературе на 12 страна (стр. 301-313); списак илустрација 2 стране (314-315); листа скраћеница 4 стране (316-319) и прилози 5 страна (стр. 320-325); 2. ПРОБЛЕМ, ПРЕДМЕТ И ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА Кандидат мр Раша Лазовић коректно је дефинисао проблем истраживања имајући у виду да проблеми везани за сваки облик обавештајне сарадње, па самим тим и обавештајну сарадњу у ЕУ, проистичу из њихове вишестепене сложености коју чине односи између: а) основних поставки, принципа, теорија, концептуалних идеја обавештајне делатности; б) међудржавних споразума и нормативних одредба ЕУ који регулишу рад заједничких обавештајних органа и поступање са поверљивим информацијама, законских прописа држава чланица и њихових обавештајно-безбедносних служби као чинилаца сарадње и в) конкретне праксе обавештајне сарадње као и фактичких активности које се на том пољу предузимају. Имајући у виду вишеслојност обавештајне сарадње нужно се јављају одређени степени сагласности и несагласности међу поменутим слојевима, као и унутар њих. Те сагласности и несагласности изражавају се у области структуре европске обавештајне архитектуре, функција које се преносе са државног на супранационални ниво, односа и веза између заједничких обавештајних органа и националних обавештајно-безбедносних система, садржаја и облика сарадње као и активности које се предузимају на том пољу ради постизања заједнички дефинисаних циљева, замисли и стварности. 2

Структурни проблеми који прате обавештајну сарадњу у ЕУ директно су везани за природу ЕУ као јединствене међународне организације са наднационлним обележјима. Разноврсност чинилаца структуре обавештајне сарадње манифестована је кроз разне врсте система норми и многобројних нормативно-правних одредби што нужно доводи до одређених сагласности, али и несагласности целина. При томе треба имати у виду да обавештајна сарадња, као реалан друштвени процес, подразумева праксу која је знатно шира и богатија од нормативног система који је одређује јер структура нормативног система није и не може бити подударна са праксом. Функционални проблеми који се односе на истраживање обавештајне сарадње у ЕУ проистичу из хијерархијског односа нормативних система који детерминишу место, улогу и задатке заједничких и националних обавештајних органа. Ови проблеми су у директној вези са степеном политичке интеграције и начином доношења одлука у ЕУ, имајући у виду да се обавештајна делатност налази у функцији доносиоца одлука. Нормативне одредбе којима се успостављају везе и односи између заједничких и националних обавештајних органа који учествују у обавештајној сарадњи налазе се у односима нужне хијерархијске повезаности, условљености па чак и узрочности. Како је Европска унија јединствена политичка конструкција у досадашњој историји, обавештајна сарадња у том оквиру, као предмет истраживања, представља својеврстан изазов за истраживача, јер није могуће просто пресликавање сазнања из истраживачких подухвата који се баве постојећом сарадњом националних обавештајних служби у билатералном и мултилатералном нивоу. Под структурним чиниоцима обавештајне сарадње у ЕУ, као специфичног друштвеног процеса, схватамо: а) политичке, безбедносне и друштвено-економске услове у којима се процес сарадње одиграва; б) заједничке и националне обавештајне органе као субјекте сарадње; ц) мотиве, интересе и циљеве субјеката који утичу на процес сарадње; д) методе којима се сарадња реализује; е) активности које субјекти спроводе ради остварења циљева и ф) ефекте, односно последице и резултате који произилазе из обавештајне сарадње у ЕУ. Глобално окружење значајно је измењено завршетком Хладног рата и распадом блоковске поделе света. Бифуркација светског система узроковала је два супротна процеса, који су учинили да држава, као готово искључиви субјект међународних односа, добије конкуренте као у наддржавним, тако и поддржавним субјектима и актерима. Убрзани процес глобализације донео је собом економску интеграцију, која је праћена процесом политичке фрагментације и повећања броја националних држава. Пошто националне државе више нису једини субјекти у међународним односима јавља се следствена међузависност државних и недржавних актера светске политике као што су међународне и невладине организације, транснационалне терористичке и криминалне групе. У складу својим економским капацитетима, које настоји да преточи у политички и све више војни утицај, ЕУ тежи да се позиционира као нови глобални 3

лидер промовишући ефикасни мултилатерализам у међународним односима. Тако осмишљен глобална улога ЕУ захтева обавештајну подршку органима који доносе одлуке из домена заједничке спољне политике, безбедности и одбране, при чему треба имати у виду да ЕУ нема одлике националне државе и да њене чланице у области одбране и спољне политике имају велику аутономност деловања. Безбедност чланица ЕУ угрожена је првенствено транснационалним претњама као што су тероризам, организовани криминал, илегалне миграције и др. Ефикасно супротстављање овим претњама захтева висок степен обавештајне сарадње, како на билантералном нивоу тако и кроз рад самосталних агенција ЕУ и заједничких обавештајних органа. Основни проблем је одредити у ком степену политички услови диктирају ниво и обим обавештајне сарадње у ЕУ и обратно: у ком степену обавештајна сарадња у ЕУ утиче на квалитет доношења одлука од стране органа ЕУ. Безбедносни поредак у свету такође је редефинисан крајем хладног рата. Северно-атлантски савез је пријемом нових чланица из Источне Европе и проширењем зоне одговорности практично на читав свет, постао доминантна безбедносна организација у савременим међународним односима. Међутим, структура снага, систем командовања и тактика употребе јединица који су годинама припремани за сукоб са совјетским блоком, потпуно су непримерени за супротстављање претњама у новом безбедносном окружењу. Растући јаз између војних способности САД и европских савезника доводи у питање интероператибилност унутар НАТО-а, као и његову трансформацију. Истовремено наставља се тренд јачања самосталног одбрамбеног идентитета на нивоу ЕУ, независно од НАТО-а. При томе, ЕУ развија комбиноване цивилно-војне капацитете за операције стабилизације и реконструкције, у чему се огледа разлика али и њене компаративне предности у односу на НАТО. Ангажовање војних и цивилних ефектива далеко ван матичне територије захтева појачано ангажовање на обавештајном обезбеђењу операција ЕУ, јер државе чланице самостално немају капацитете којима би могле да обезбеде ову врсту обавештајне подршке. Додатно, нужност квалитетног обавештајног обезбеђења операција ЕУ узрокује не само јачање обавештајне сарадње међу чланицама ЕУ, већ и са обавештајним службама држава ван ЕУ. Описане промене у глобалном безбедносном окружењу довеле су и до промене природе безбедносних претњи. Нови безбедносни изазови, ризици и претње се по својој природи и начину испољавања разликују од традиционалних војних претњи по безбедност. Начин манифестовања ових, нових, изазова, ризика и претњи је условио и еволуцију у традиционалном схватању рата и мира. Развој савремене комуникационе и информатичке технологије довео је до енормног пораста информација које су јавно доступне, па су тако глобални електронски медији постали својеврсна конкуренција обавештајним службама у трци за информацијама. Паралелно са овим променама, мењају се очекивања које од обавештајних служби имају крајњи корисници обавештајних информација. Све ово има велики утицај на обавештајну делатност у целини и доводи до својеврсне револуције у обавештајним пословима. 4

Прилагођавајући се променама у глобалном стратегијском окружењу, државе чланице Европске уније су одговориле на потребу за доношењем јединствене стратегије безбедности, која ипак више представља заједнички поглед чланица на савремене безбедносне претње и изазове, него стратегију у правом смислу те речи. Иако овај документ ствара предуслове за заједнички одговор на претње, ризике и изазове, који су у њему дефинисани, он је знатно уопштенији од националних стратегија других стратешких субјеката светске политике, као што су САД и Руска Федерација. Значајно је уочити, имајући у виду предмет истраживања, да је изради овог документа претходила усаглашена обавештајна процена о претњама са којима се суочава ЕУ, што овај документ чини значајним индиктором нивоа обавештајне сарадње у ЕУ. У Европској стратегији безбедности су, као кључне, идентификоване следеће безбедносне претње: тероризам, пролиферација оружја за масовно уништење, регионални конфликти, пропале државе (failed states) и организовани криминал. Овако дефинисане безбедносне претње намећу потребу превентивног деловања, које није могуће остварити без блиске координације и сарадње безбедносних система чланица, јер ограничени ресурси појединачних држава, како финансијски тако и људски и технички, не могу да обезбеде праћење ситуације у проширеној зони обавештајног интересовања на потребном нивоу. Као једино ефикасно решење за превазилажење ових ограничења намеће се сарадња између обавештајних служби. И поред тога што наглашена међузависност у савременом свету доводи до све већег одумирања традиционалних функција државе, и њиховог преношења на наднационални и субнационални ниво, обавештајни сектор представља последњу линију одбране националне суверености. У том смислу, због своје осетљивости, обавештајна сарадња представља поуздан показатељ високог нивоа сарадње између држава. Предмет ове сарадње су најчешће обавештајне информације већег нивоа општости (анализе и процене), док су у мањем броју случајева то необрађени оперативни подаци, који приликом размене могу открити полазни извор и методе којима су прикупљени. Културне предрасуде и традиционална обавештајна парадигма на којој почива деловање служби (need to know), као и постојећа организацијска решења, представљају ограничавајући фактор за сарадњу између служби. Стога је обавештајна сарадња, чак и између обавештајних агенција једне земље, оптерећена проблемима. На међународном нивоу, између држава се закључују споразуми којима се регулише размена и заштита поверљивих информација, чији квалитет, у функцији обрнуте пропорције, допушта мањи број учесника у њеној размени. Неповерење, потреба за заштитом извора података, културне разлике као и различити интереси компликују обавештајну сарадњу чак и на билатералном нивоу до те мере да је тешко замислити да је она могућа на мултилатералном нивоу. Међутим, пракса показује да је таква сарадња не само могућа, већ и да је у сталном порасту. Иако су ризици компромитације извора и метода прикупљања података као и могућност опортунистичког понашања учесника знатно већи у мултилатералном окружењу, интереси који је покрећу и користи од такве врсте сарадње преовлађују. 5

Покретаче обавештајне сарадње у ЕУ представљају унутрашњи и спољни фактори као и динамика развоја заједничких обавештајних органа, који заједно доприносе увећању њеног обима и квалитета. Основни покретач обавештајне сарадње је тежња за повећањем обавештајних капацитета, која проистиче из немогућности државе (било које понаособ) да се самостално и ефикасно супротставити комплексним претњама безбедности. Значајну улогу у остваривању овакве сарадње има и настојање да се трошкови, који су потребни за развој високософистициране технике у оквиру специфичних обавештајних дисциплина за прикупљање података техничким путем, сведу на најмању могућу меру. Када је у питању ЕУ, посебну улогу има и динамика развоја заједничких обавештајних органа. Заједничке институције својим деловањем мењају устаљену праксу понашања, те стога, за обавештајну сарадњу посебан значај има деловање заједничких обавештајних орана (у оквиру Савета ЕУ, његових самосталних агенција и Европске комисије). Њихов институционални дизајн има директан утицај на јачање или слабљење обавештајне сарадње, јер је сваки добитак на обавештајном и политичком плану у току сарадње праћен могућим губицима на пољу националне суверености, као и ризиком од могуће компромитације извора и метода прикупљања података. Основни обавештајни интерес за ступање у обавештајну сарадњу је могућност да се унапреде обавештајни капацитети служби које у тој сарадњи учествују. У политичком смислу, потписивање уговора о размени поверљивих информација има позитиван ефекат за укупно јачање међудржавних односа, иако само потписивање уговора не мора бити директан показатељ нивоа и квалитета размене података. У складу са традиционалним схватањима државног суверенитета, државе са подозрењем гледају на било који облик централизованог међународног ауторитета у области обавештајнобезбедносних послова. Иако многе државе својим војним контигентима учествују у мултинационалним операцијама, оне властите обавештајне елементе ретко стављају под мултинационалну команду. Када је у питању ризик од отицања поверљивих информација, он се делимично може превазићи развојем поверења и кредибилитета међу актерима сарадње. Што је веће поверење међу учесницима, то је већи ризик који су они спремни да прихвате. Међутим, чак и у случајевима када је присутно поверење, безбедносни ризик у мултинационалном окружењу се не може искључити у потпуности. Као основни субјекти обавештајне сарадње у ЕУ јављају се заједнички обавештајни органи ЕУ и националне обавештајне и безбедносне службе. Посебну пажњу у истраживању кандидат је посветио следећим заједничким обавештајним органима и самосталним агенцијама ЕУ: Здружени ситуациони центар, Обавештајни директорат Војног штаба ЕУ, Сателитски центар ЕУ и Европска полицијска канцеларија. Осим тога, да би се проблем обавештајне сарадње у потпуности сагледао неопходно је обратити пажњу на националне обавештајне системе. При томе, нарочито су значајне земље које располажу највећим обавештајним капацитетима: Немачка, Француска, Велика Британија, Шпанија и Италија. 6

Схватајући мотиве као природне и психичке подстицаје и разлоге, може се рећи да основни мотив за ступање у обавештајну сарадњу представља обезбеђење сопствене безбедности. Пре свега, треба имати у виду да тачна, прецизна и правовремена информација представља предуслов за постизање појединачне, националне и колективне безбедности. Под интересом се подразумева селективна резултанта свих потреба која се конституише као синтетичка и чијим се остваривањем задовољавају потребе. На обавештајну сарадњу утичу две врсте интереса: политички и обавештајни. Основни обавештајни интерес сваког субјекта је увећање сопствених обавештајних капацитета, док се политички интерес огледа у јачању свеобухватног процеса европских интеграција. Интереси који покрећу обавештајну сарадњу су погодни као постулат за утврђивање циљева. Циљеви обавештајне сарадње у ЕУ произилазе из националних интереса држава чланица и заједничких интереса дефинисаних у оквиру Европске стратегије безбедности: супротстављање кључним безбедносним претњама; изградња безбедности у непосредном окружењу и подршка јачању глобалне улоге ЕУ. Субјекти обавештајне сарадње развијају активности у складу са сопственим схватањима циљева, интереса и мотива. Активности које заједнички и национални обавештајни органи спроводе на реализацији обавештајне сарадње у ЕУ морају се зато сагледати кроз све садржаје и облике њиховог испољавања. Обавештајна сарадња у ЕУ остварује се у области спољне, унутрашње и одбрамбене (војне) обавештајне делатности. Спољна обавештајна делатност намењена је подршци циљева заједничке спољне политике ЕУ. Заједно са војнообавештајном сарадњом, она је усмерена ка изградњи безбедности у непосредном окружењу ЕУ, подршци глобалне улоге ЕУ у оквиру мисија које она предузима у складу са Заједничком одбрамбеном и безбедносном политиком, као и супротстављању кључним безбедносним претњама чије се извориште налази изван територије ЕУ. Унутрашња обавештајна сарадња подразумева криминалистичкообавештајну сарадњу у оквиру обавештајних система држава чланица, која је усмерена ка безбедносним претњама унутар ЕУ. Реализација обавештајне сарадње могућа је кроз све елементе обавештајног циклуса, чиме се постиже висок ниво економичности и ефикасности у односу на постављене циљеве. Пошто заједнички обавештајни органи ЕУ нису намењени оперативној обавештајној подршци снага на терену, могуће је уочити јасну поделу одговорности између националних обавештајних система и заједничких обавештајних органа ЕУ. Док су обавештајни органи ЕУ фокусирани на рано упозоравање и стратешко планирање у складу са политичким одлукама, директна обавештајна подршка оперативним активностима, укључујући мисије и операције ЕУ, у надлежности је националних обавештајних служби. У складу са тим, прикупљање и обрада обавештајних информација у највећем делу је у надлежности држава чланица. Ефекти обавештајне сарадње могу се посматрати кроз постигнуте резултате и настале (намерне и ненамерне) последице. Резултати обавештајне сарадње 7

сагледавају се, пре свега, у односу на стратешке циљеве постављене у Европској стратегији безбедности. Последице процеса обавештајне сарадње су бројне али су најзначајније оне које се односе на његов даљи развој. Ово истраживање проучава: а) могућност увођења хијерархијских елемената тј. интеграције европске обавештајне архитектуре; и б) могућност да се обавештајна сарадња развија јачањем хоризонталне сарадње у оквиру организације на принципу равне мреже. Полазне основе овог истраживања су расположива сазнања о обавештајној сарадњи у ЕУ, која су презентовна у домаћој и страној стручној литератури, искуства из досадашње праксе у обавештајној сарадњи, нормативно-правни оквир који регулише обавештајну сарадњу у ЕУ, као и други литерарни примарни извори. На основу операционлног одређења проблема истраживања, кандидат је дефинисао предмет истраживања. Предмет истраживања су претпоставке за успостављање, процес одвијања и ефекти обавештајне сарадње држава чланица у оквиру наднационлних органа Европске уније. Овако дефинисан предмет истраживања, према критеријуму припадности науци, спада у мултидисциплинарна истраживања, будући да обрађује бројна питања од интереса за неколико наука и научних дисциплина: предмет истраживања тежишно спада у област безбедности и безбедносног и кризног менаџмента, а потом у области међународних односа, спољне политике, међународних организација, економије, социологије, и историје. У формулисању предмета истраживања, кандидат је извршио његово теоријско и операционално одређење. У овако постављеном, суштински мултидисциплинарном, полиметодском и делимично компаративном истраживању, проблем одређења парадигматског и теоријско-методолошког оквира заузима централно место. Уз основну претпоставку да природа савремених безбедносних претњи и изазова намеће потребу за заједничким одговором угрожених држава и да интеграције увећавају способност савремених држава да одговоре на постојеће претње, кандидат парадигматски оквир истраживања проналази у основама либерално-институционалистичких теорија, као и у сродној теорији међународних режима и теорији демократског мира. Ширење интегративних процеса, у овој парадигми, означава повећање безбедности свих чланица и свеукупне безбедности европског континента. Осим пажљиво одређеног теоријско-методолошког и парадигматског оквира, тезу одликује једноставна петочлана структура, која правилно одражава потребе наметнуте операционалним одређењем предмета истраживања и постављеним хипотетичким оквиром. Тезе постављене у раду аргументоване су логичким процесима доказивања и закључивања типичним за студије безбедности и безбедносног менаџмента. У теоријском одређењу предмета истраживања, кандидат је користио постојећа теоријска и искуствена сазнања која су научно проверена и потврђена, као и теоријска и практична сазнања до којих је дошао током истраживања. Истраживање се темељи на домаћим и страним безбедносним, политичким, управљачким, социолошким и економским научним сазнањима, која се односе на безбедносни менаџмент којим су успостављени мехнизми делимичног преноса 8

надлежности у области обавештајне делатности са држава чланица на наднационлна тела Европске уније. Крајем Хладног рата је, након урушавања двополарне структуре међународног система промењен оквир међународне политике. Истовремено су отворени процеси економске интеграције на међународном нивоу и политичке децентрализације у оквиру држава. Тиме је држава у два смера делегирала надлежности у области безбедности с једне стране преносом овлашћења на међународна и наднационална тела, а са друге стране на републичке, регионалне и локалне власти унутар држава. С обзиром да је уско везана за појам суверенитета, обавештјна делатност спада у сфере овлашћења којих се држава најтеже одриче, чак и у оквиру војних и војно-политичких савеза. Чињеница да је Европска унија до сада први и једини облик наднационалне заједнице суверених држава узроковала је и потребу да државе делегирају наднационалним телима највећи досада познати обим овлашћења у овој области. Обавештајна сарадња уопште, па самим тим и у оквиру ЕУ, служи испуњавању циљева субјеката који учествују у тој сарадњи, и то како оних политичке природе, тако и оних из области обавештајно-безбедносних циљева ради супротстављања кључним безбедносним изазовима, ризицима и претњама. Тако постављен концепт сарадње укључује коришћење средстава и процедура којима се избегавају неповољни утицаји који долазе из окружења. Кандидат је истражио специфичности мултилатералног облика обавештајне сарадње у једној супранационалној међународној организацији (ЕУ), које се првенствено односе на висок ниво стандардизације, коришћења механизма обједињене обавештајне анализе, као и израде самосталних завршних обавештајних производа заједничких обавештајних органа ЕУ. Формулишући предмет истраживања кандидат се суочио са проблемом непостојања једног, општеприхваћеног појма обавештајне делатности. Разматрајући разлике у садржају појмова обавештајна делатност и обавештајна сарадња, које се јављају у домаћој, британској, америчкој, француској и немачкој литератури, кандидат је за основни категоријални апарат користио стандардизоване дефиниције НАТО-а, које су у употреби и у заједничким обавештајним органима ЕУ. Садржај појма обавештајна делатност, према овом одређењу, састоји се из три дела: обавештајна делатност као производ, као процес и као организација. Са друге стране, појам обавештајна сарадња преузет је у значењу како га је разумео Бјорг Фeгерстен, који је обавештајну сарадњу дефинисао као: Експлицитну координацију међу субјектима који реализују обавештајну делатност ради постизања заједничких циљева. Операционалним одређењем предмета истраживања чиниоци садржаја предмета су груписани у пет целина које обрађују: Интензитет потребе за обавештајном сарадњом у ЕУ, Структуру европске обавештајне архитектуре, Односе и везе између елемента европске обавештајне архитектуре, 9

Однос ефеката обавештајне сарадње у ЕУ и циљева постављених у Европској стратегији безбедности и Могуће правце даљег развоја обавештајне сарадње у ЕУ. У емпиријском делу истраживања кандидат је обухватио процену и анализу следећих појмова и чињеница: обавештајна сарадња, обавештајна делатност, интензитет сарадње, садржај сарадње, завршни обавештајни производи заједничких обавештајних органа, обједињене обавештајне анализе, безбедносна процена, процена угрожености; процена безбедносне ситуације; стање безбедности, угроженост; сагледавање система безбедности као организационог система; стање безбедности; обавештајне и безбедносне службе. Материјал коришћен у емпиријском делу анализе узет је из различитих врста извора, пре свега докумената, академских студија, чланака и расправа, као и из другоразредних али повремено веома корисних извора каква је дневна и периодична штампа и интернет. Научни циљеви истраживања У опште нучне циљеве истраживања спадају опис (научна дескрипција) структуре европске обавештајне архитектуре и односа и веза њених елемента, објашњење (научна експликација) ефеката обавештајне сарадње у ЕУ у односу на циљеве постављене у европској стратегији безбедности као и предвиђање (научна предикција) могућих праваца развоја обавештајне сарадње у оквиру ЕУ. 3. ХИПОТЕТИЧКИ ОКВИР Имајући у виду да је ово истраживање било превасходно експланаторног карактера, те да је за циљ имало стварање могућности за генерисање хипотеза будућих истраживања, то је његова основа дефинисана кроз ОПШТУ ХИПОТЕЗУ: Обавештајна сарадња у Европској унији детерминисана је политичким, безбедносним и друштвено-економским условима, при чему национални обавештајни системи и заједнички обавештајни органи ЕУ у оквиру обавештајне делатности остварују вишеструке циљеве и примењују различите методе ради постизања ефеката обавештајне сарадње, који у односу на циљеве постављене у Европској стратегији безбедности могу бити високи, средњи и ниски. Методе истраживања. Предмет и природа истраживања упућују на потребу коришћења великог броја основних, општих и општенаучних метода у поступку прикупљања и обраде података, као и у извођењу доказног поступка. Све основне методе (анализе и синтезе, индукције и дедукције, апстракције и конкретизације, као и генерализације и специјализације), било засебно, било као компоненте општих метода, неизоставно су биле коришћене у свим фазама истраживања. У поступку прикупљања података коришћене су следеће опште методе и методски поступци: анализа садржаја, анализа садржаја докумената (нарочито Европске стратегије безбедности и стратегије спољне политике, као и стратегије националне безбедности појединих држава чланица, затим документи других међународних организација). 10

У поступку обраде података, поред укрштања података, једна од кључних је статистичка метода, нарочито у делу истраживања у коме се проучавају економске последице обавештјне сарадње у Европској унији. Статистичка метода је нарочито коришћена у деловима истраживања који показују трендове развоја војних и обавештајних трошкова. У деловима истраживања у којима се поједини параметри сарадње упоређују са истим параметрима сарадње у другиим областима, коришћена је компаративна метода. Друштвена и научна оправданост истраживања, према наводима кандидата, произашла је из добијених резултата, који су допринели продубљивању и проширивању научних знања из области безбедности, обавештајне делатности, социологије, политике одбране и безбедности, политичких и социолошких наука, економије, и др. Допринос истраживања се односи на унапређење доктринарних ставова Републике Србије у политици безбедности. Друштвена оправданост истраживања испољава се и у сазнајно-акционом доприносу разрешавања научноистраживачких и безбедносно-управљачких проблема у Републици Србији, са циљем боље припреме за сарадњу безбедносно-обавештајних служби наше земље са заједничким обавештајним органима ЕУ, ефикаснијем супротстављању транснационалним безбедносним претњама и обезбеђењу обавештајне подршке војним и цивилним снагама које би се ангажовале у мисијама и операцијама ЕУ. 4. ОПИС САДРЖАЈА ДИСЕРТАЦИЈЕ Кандидат је у уводу (стр. 7-20), сходно прихваћеном пројекту за израду докторске дисертације, одредио проблем и предмет свог рада, поставио хипотезу, дефинисао методе истраживања и изворе података. Предмет овог истраживања је обавештајна сарадња у Европској унији. У првом делу истрживања (стр. 21 71), под насловом Обавештајна делатност и сарадња, кандидат се бави теоријским одређењем појмова обавештајне делатности и обавештајне сарадње. Анализирајући домаћу и страну стручну литературу, кандидат анализира појам обавештајне делатности као производ, процес и организацију. Кандидат проналази скуп мера, активности и процедура које се предузимају од највиших до најнижих државних инстанци и специјализованих сегмената у структури државног система ради обезбеђења правовремене информације или сазнања о стварним и потенцијалним супарницима, у циљу адекватне обавештајне подршке политичком и војном руководству. Разматрајући обавештајну делатност као процес, анализом различитих дефиниција појма intelligence у западној обавештајној теорији кандидат трага за различитим начинима реализације садржаја обавештајне делатности као што су прикупљање и анализа обавештајних података, контраобавештајни рад и извођење тајних операција ради изазивања промене у политичком, економском, војном или дипломатском понашању циљног објекта. Разматрајући специјализоване делове државног апарата који спроводе обавештајну делатност, кандидат се бави теоријским одређењем обавештајне службе и функцијама које обављају. У другом делу првог поглавља кандидат се бави теоријским одређењем обавештајне сарадње, њеним чиниоцима и субјектима који у учествују у процесу обавештајне сарадње. Посебну пажњу кандидат је посветио принципима на којима се заснива обавешајна 11

сарадња, различитим врстама и облицима у којима се она реализује као и ефектима који се остварују у току обавештајне сарадње. Други део (стр. 72 112), под насловом Детерминанте обавештајне сарадње у ЕУ кандидат анализира одреднице обавештајне срадње у ЕУ дедуктивним приступом, преко анализе глобалне безбедности на почетку 21. века, настављајући анализом стратешког окружења Европске уније до анализе процеса развоја обавештајне архитектуре у оквиру ЕУ. Промене које су у глобалном безбедносном окружењу довеле до промене природе и начина испољавања безбедносних претњи кандидат анализира као покретаче међународне обавештајне сарадње. Поредећи појединачна економска издвајања држава за обавештајну делатност и број запослених у обавештајно-безбедносном сектору, кандидат указује на потенцијалну обавештајну моћ којом ЕУ располаже у глобалним размерама. Осим тога, посебну пажњу посвећује потреби за променама у професионалној култури унутар обавештајно-безбедносног сектора која су неопходна за ефикасну реализацију обавештајне сарадње. Кандидат детерминанте за успостављање обавештајне сарадње у Европи тражи у комуникацији између држава, у оснивачким уговорима Европских заједница и Европске уније и најпосле у успостављању заједничких органа за обвештајну сарадњу Трећи део (стр. 113 185), под насловом Елементи европске обавештајне архитектуре обухвата анализу заједничких обавештајних органа ЕУ које чине Здружени ситуациони центар, Обавештајни директорат Војног штаба ЕУ, Сателитски центар ЕУ, Европска полицијска канцеларија, затим анализу националних обавештајно-безбедносних система држава ЕУ са највећим обавештајним капацитетима (Велика Британија, Немачка, Француска, Италија, Шпанија и Пољска) као и анализу обавештајно-безбедносних система осталих чланица ЕУ. Под европском обавештајном архитектуром кандидат подразумева динамичну, флексибилну структуру, односно комплексни систем елемената који се налазе у међусобној интеракцији са способношћу искоришћења информационог простора ради обавештајне подршке доносилаца одлука у ЕУ. Кандидат испитује у којој мери повећање нивоа обавештајне сарадње у ЕУ доводи до постепеног повећања међузависности елемената европске обавештајне архитектуре. У оквиру анализе појединачних елемената европске обавештајне архитектуре, кандидат је усмерио своје истраживање на историјат њиховог настанка, нормативно-правни оквир који регулише њихов рад, организацијску структуру, функционалне надлежности, механизме демократске контроле и надзора рада као и кориснике њихових завршних обавештајних производа. Четврти део (стр. 186 226), под насловом Сатандардизација обавештајне сарадње у ЕУ прати ток ток обавештајних информација у ЕУ, процес формирања, усавршавања и праћења поштовања безбедносних стандарда у обавештајној сарадњи, као и спровођење заједничких обавештајних пројекта и заједничког школовања у циљу увећања капацитета, како обавештајне архитектуре ЕУ, тако и повратно, поједних држава чланица. Неопходан услов за функционисање обавештајне архитектуре у ЕУ представља способност заједничког деловања свих елемената. У складу са тим, кандидат је посебну пажњу посветио кључним областима у којима се тежи достизању интероперабилности у 12

обавештајној делатности. Успостављање сталних канала за размену обавештајнихх података и информација хоризонтално и вертикално у оквиру обавештајне архитерктуре представља први корак у стандардизацији обавештајне сарадње. Кандидат испитује функционалну повезаност националних обавештајних служби, заједничких обавештајних органа и корисника обавештајних информација у ЕУ кроз механизам јединствене способности обавштајне анализе, обавештајну подршку мисија и операција ЕУ, као и у процесу управљања кризама и супротстављању претњама безбедности на простору држава чланица. Како је вредност обавештајне информације обрнуто сразмерна броју лица која јој имају право приступа, кандидат је посебну пажњу посветио анализи Безбедносних уредби Савета ЕУ и безбедносним правилима о поверљивим информацијама Европске полицијске канцеларије. Такође, кандидат испитује заједничке пројекте којима се јачају обавештајни капацитети чланица ЕУ и чине велике уштеде оперативних трошкова, са посебним освртом на заједничку обуку и школовање кадра обавештајних служби као важног облика обавештајне сарадње. Пети део (227-284), под насловом Ефекти обавештајне сарадње у ЕУ анализира резултате обавештајне сарадње кроз допринос остварењу циљева Европске стратегије безбедности: јачању глобалне улоге ЕУ, супротстављања најважнијим изазовима, ризицима и претњама, као и очувању безбедности у непосредом окружењу ЕУ. Анализирајући процес доношења одлука у ЕУ, кандидат посебну пажњу посвећује обавештајној подршци планирању у оквиру Заједничке безбедносне и одбрамбене политике. Осим тога, кандидат истражује улогу обавештајне сарадње у заједничком дефинисању безбедносних претњи као полазишту за здружену акцију на нивоу ЕУ. Трагајући за резултатима обавештајне сарадње у супротстављању кључним безбедносним претњама кандидат је аначизирао пример борбе против тероризма. Полазећи од стратешког интереса ЕУ да развија безбедност у суседству, кандидат анализира обавештајну сарадњу која се реализује у оквиру програма Европске политике суседства, Источног партнерства, Уније за Медитеран и Процеса стабилизације и придруживања. Осим тога, кандидат посвећује посебну пажњу обавештајној сарадњи ЕУ и њених стратешких партнера и других међународних организација. Као индикаторе постојања обавештајне сарадње кандидат користи закључене споразуме о размени поверљивих података а дефинисани ниво тајности информација које се размењују користи као показатељ интензитета садржаја сарадње. Такође, у овом делу истраживања кандидат испитује могућности за даљи развој обавештајне сарадње у ЕУ кроз анализу процеса интегрисања обавештајне делатности у ЕУ увођењем хијерархијских елемената у структуру обавештајне сарадње. Са друге стране, кандидат разматра и перспективе успостављања хетерархијске (мрежне) структуре обавештајне сарадње, у условима различитог степена интеграције у ЕУ. Закључак (стр. 241 320) садржи резимирана сазнања до којих се дошло реализацијом пројекта докторске дисертације и њиховим повезивањем са хипотезом истраживања. Кандидат, између осталог, закључује да је степен и квалитет обавештајне сарадње у ЕУ директно зависи од политичке воље и спремности држава чланица да делегирају овлшћења из ове области наднационалним телима, чиме би се остварила боља координација, приближавање и, у перспективи, пуна интеграција обавештајних система европских држава. 13

Прилоге рада (стр. 320 325) чине 1) листа националних безбедносних служби чланица ЕУ које су званично овлашћене да спроводе мере за заштиту тајних података који се размењују унутар ЕУ, са партнерским државама и другим међународним организацијама, у складу са Безбедносним уредбама Савета ЕУ; 2) поређење националних степена тајности са класификациојом усвојеном у Безбедносним уредбама Савета ЕУ. 5. ОСТВАРЕНИ РЕЗУЛТАТИ И НАУЧНИ ДОПРИНОС ДИСЕРТАЦИЈЕ Докторска дисертација кандидата мр Раше Лазовића под називом,,обавештајна сарадња у ЕУ, обрађује актуелну и изузетно сложену безбедносну проблематику. Кандидат је истражио комплексну и вишедисциплинарну област. Концептуални оквир теме указује да је кандидат као предмет истраживања одабрао кључна питања обавештајне сарадње, посвећујући нарочиту пажњу теоријскометодолошким и практичним претпоставкама у реализацији тог процеса. Притом, он се није ограничио на радове у домаћој, прилично оскудној литератури, већ је консултовао велики број дела стране литературе која су третирала проблематику обавештајне сарадње у ЕУ. Из тог разлога, важно је нагласити да је научно-стручна апаратура, којом се кандидат служио у истраживању, квалитетна и репрезентативна у сваком погледу. Истраживање под насловом Обавештајна сарадња у Европској унији мр Раше Лазовића је добро структуирана, добро аргументована и језички јасно изложена студија једног битног сегмента регионалне и међународне политике која у целини задовољава све захтеве докторске дисертације. Доказане су и образложене све почетне претпоставке од којих је започето истраживање. Коришћена је литература на српском и енглеском језику, а рад је обогаћен неколиким табелама и графиконима у функцији истраживања. Комисија цени да су употребљаване методе истраживања добро одабране и коректно примењене, као и да су у складу са методологијом спроведеног истраживачког поступка. Рад одликује јасна систематичност, посебно у презентовању резултата истраживања, при чему је видно кандидатово солидно познавање методологије научног истраживања, као и проблематике која је истраживана и обрађивана у овом раду. С тог становишта, овај рад има све потребне елементе једне докторске дисертације. Научни значај и научна оправданост овог истраживања огледају се у чињеници да обавештајна сарадња, а посебно обавештајна сарадња у ЕУ, са становишта студија безбедности није довољно истражен проблем, те да стога да недостају ваљани теоријски радови из ове области. Такође, огроман је допринос кандидата у осмишљавању организације обавештајне сарадње служби безбедности у Србији са заједничким обавештајним органима ЕУ. Резултати овог истраживања, због своје оригиналности, представљају новину у нашој науци безбедности. Основни циљ истраживања је био да се дође до теоријских знања о обавештајној сарадњи у ЕУ. Комисија је мишљења да су предложене методе у складу са методологијом истраживачког поступка. Комисија констатује да су спроведеним истраживањем добијени валидни резултати који потврђују оправданост успостављања главне и посебних хипотеза. Остварени резултати 14

истраживања у овој дисертацији представљају оригиналан допринос у разматрању феномена обавештајне сарадње уопште, као и обавештајне сарадње у оквиру ЕУ. Оригиналан научни допринос дисертације огледа се и у томе што се научном дескрипцијом, оптимизацијом достигнутих модела интеграције у области обавештајне делтности пружио општи увид у неодвојивост те организације од општих кретања и догађања у међународној заједници. Допринос дисертације се огледа и у томе што је кандидат на једном месту класификовао и пружио увид о томе у ком контексту школе изучавања безбедности разматрају обавештајну сарадњу. Имајући у виду тематику истраживања, кандидат је изабрао једно од најсложенијих и најконтраверзнијих питања у предметном захвату студија безбедности. Размтрањем питања сарадње у сфери која се сматра неодвојивом од традиционалног поимања државне суверености, кандидат даје значајан допринос укупном разумевању измењеног парадигматског оквира међународних односа и међународне безбедности. Сходно коректно успостављеном проблему, предметима и циљевима истраживања, научно-стручни допринос дисертације огледа се у следећем: 1. Свестраној и коректној анализи питања обавештајне сарадње као безбедносног процеса, који дубински указује на квалитет целокупних односа између држава које у том процесу учествују. 2. Целовитој анализи свих важнијих појмова везаних за обавештајну сарадњу уопште и, посебно, за обавештајну сарадњу у оквиру Европске уније. Такође, кандидат је дао свеобухватно одређење једног веома комплексног појма, као што је обавештајна делатност, дефинишући је кроз категорије производа, процеса и организације. Стога закључујемо да кандидат је дао велики допринос дефинисању обавештајне сарадње као међудржавног, наднационалног и глобалног безбедносног феномена. 3. Свеобухватном одређењу укупних друштвено-политичких, безбедносних, историјских, као и социо-економских фактора који индукују покретање обавештајне сарадње у мултинационалном оквиру ЕУ. Процеси економских и политичких интеграција суштински одређују обухват и дубину обавештајне сарадње у ЕУ, али, истовремено, обавештајна сарадња производи импулс који усмерава поменуте процесе интеграције. Стога налазимо да је кандидат веома уверљиво показао да између поменутих фактора и процеса обавештајне сарадње у ЕУ постоји снажан механизам каузалности и повратне спреге, који у свом свакодневном одвијању производи нове и садржајније обрасце сарадње. 4. Извршеној класификацији и систематизовању елемената европске обавештајне архитектуре, одређивању обима учешћа главних субјеката у процесу обавештајне сарадње у ЕУ, као и перспективама њиховог даљег ангажовања. Кандидат одређује европску обавештајну архитектуру као динамичну, флексибилну структуру односно комплексни систем који се састоји од националних обавештајних служби држава чланица, које су увезане међусобно, као и са заједничким обавештајним органима ЕУ. 15

5. Посебан допринос спроведеног истраживања испољава се у идентификацији циљева процеса обавештајне сарадње у Европској унији, као и идентификацији жељених и могућих, односно вероватних исхода овог процеса. Кандидат се у овом смислу суочио са потешкоћом, која произилази из битне карактеристике обавештајне делатности, која је исказана кроз тајност рада. Ова карактеристика условљава да се прокламовани циљеви у нормативном оквиру који регулише питања обавештајне сарадње, значајно разликују од стварних циљева многобројних субјеката који партиципирају у процесу, те је стога отежано и праћење и оцењивање резултата који се настоје постићи реализацијом ових циљева. Ипак, кандидат је ову потешкоћу разрешио веома спретно, правилним коришћењем одговарајућег методолошког апарата, закључујући да су стварни циљеви процеса обавештајне сарадње видљиви као рефлексије политичких процеса међу државама чланицама у интегрисаном европском оквиру. 6. Обављена је свеобухватна анализа Европске стратегије безбедности, коју је кандидат користио као кључни доказ развијености обавештајне сарадње у оквиру ЕУ, будући да тај документ открива заједничку перцепцију изазова, ризика и претњи како их виде чланице Европске уније. 7. Извршена је валидна анализа процеса доношења политичких одлука у ЕУ, као и места и улоге коју европска обавештајна архитектура заузима у том процесу. Кандидат је адекватно одредио претпоставке за успешну имплементацију циљева заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ, које проналази у правовременој размени релевантних обавештајних информација међу чланицама као и у оквиру заједничких обавештајних органа ЕУ. У том смислу, израда обавештајних производа за потребе доносилаца политичких одлука у оквирима Заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ представља примарни циљ обавештајне сарадње у оквиру Европске уније. Одатле је кандидат дедуковао и неке предлоге за унапређење ефикасности и имплементацију стандардизованих образаца, који могу послужити обавештајно-безбедносном сектору у Србији да се адекватно припреми за евентуално, будуће, учешће у оквирима обавештајне сарадње у ЕУ, у процесу европских интеграција Републике Србије. 8. Предложени су и могући циљеви сарадње безбедносно-обавештајног система Републике Србије са заједничким обавештајним органима ЕУ. У оквиру овог, прескриптивног налаза кандидат одређује три таква могућа циља: супротстављање заједничким безбедносним изазовима, ризицима и претњама, развој безбедности у региону Југоисточне Европе и оспособљавање служби безбедности Републике Србије за пружање обавештајне подршке Војсци Србије и другим снагама система одбране у мисијама и операцијама, које би се реализовале под вођством ЕУ. Сматрамо да је кандидат тиме дао огроман допринос разматрању модалитета будућег ангажовања безбедносно-обавештајног сектора Републике Србије у процесу приближавања Републике Србије ЕУ. 9. Анализирана је стандардизација у области обавештајне делатности, са посебним нагласком на безбедносне процедуре које омогућавају и олакшавају размену поверљивих података. Кандидат је оригинално извео закључак да стандардизација није само елемент, него је и везвно ткиво процеса обавештајне 16

сарадње у ЕУ, којом се између свих елемената структуре успостављају функционалне везе. 6. ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ На основу анализе и критичке оцене текста докторске дисертације, Комисија је једногласно закључила: 1. Докторска дисертација кандидата мр Раше Лазовића под називом,,обавештајна сарадња у Европској унији коректно је урађена и у складу је са научно истраживачким пројектом. Имајући у виду актуелност и комплексност истражених проблема, кандидат је дао запажен, како теоријски, тако и практични допринос научној спознаји безбедносних аспеката обавештајне сарадње у мултинционалном оквиру Европске уније. 2. Докторска дисертација обрађује значајна и актуелна безбедносна питања из области безбедносног менаџмента који, са научног, теоријског и практичног аспекта представљају значајана полазишта за дефинисање и разматрање модалитета будућег ангажовања безбедносно-обавештајног сектора Републике Србије у процесу приближавања Републике Србије ЕУ. 3. Кандидат је успео да мултидисциплинарно приступи проблему, и да наизглед једноставан начин реши недоумице везане за одвијање обавештајне сарадње у оквиру ЕУ. Посебно је утицао на обогаћивање научног фонда студија безбедности, које су овој теми до сада посвећивале ограничену пажњу. 4. По свим питањима која су била у склопу предмета истраживања, кандидат је, углавном, извео правилне закључке и дао одговарајуће предлоге који доприносе решавању проблема утврђених пројектом истраживања. Кандидат је систематизовао постојећа знања, дошао до сазнања која нису постојала, решио неке недоумице у вези функционисања обавештајно-безбедносног сектора и и обавештајне сарадње. Такође, самостално је дефинисао неколико појмова, чиме је остварио и запажен теоријски допринос. Нарочити допринос кандидат је остварио у постављању обавештајне сарадње на место које јој, према значају, с правом припада у процесу европских интеграција Републике Србије. 5. Докторска дисертација је резултат самосталног научног рада и спроведеног истраживања кандидата. У њој су систематизована постојећа научна сазнања и сазнања до којих се дошло спроведеним истраживањима, те у том смислу ова дисертација представља и научно теоријски допринос безбедносним наукама у домену обавештајне сарадње у Европској унији. 6. Рад је писан једноставним стручним језиком, лаким и допадљивим стилом, што га чини разумљивим за читаоце. Такође, приметно је да кандидат поседује искуство у писању научних радова и да употребљава изражјан српски књижевни језик. Јасан и прегледан ток излагања од општег ка посебном, који садржи низ релевантних научних и стручних информација, такође су карактеристике које треба поменути при оцени овог рада. 7. Докторска дисертација у појединим деловима покзује и извесне недостатке на које је кандидату указано током оцене појединих делова, а које се 17