Све ти Бру но из Кел на и кар ту зи јан ски ред

УДК: 272-788:929 Бруно из Келна, свети УДК: 272-36:929 Бруно из Келна, свети 272-789.24"10" Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLIX Број / Is sue 2/2016, стр. / pp. 291 300. Све ти Бру но из Кел на и кар ту зи јан ски ред Мирослав М. Поповић* Филозофски факултет, Универзитет у Београду Библиотека Одељења за историју Апстракт: Циљ ра да ко ји је пред на ма је да се у кратким цртама представе личност оснивача картузијанског реда, Св. Бруна из Келна, његове хагиографије, канонизација и ликовне представе, уз осврт на ра ни раз вој ре да и ње го ву по бо жност. Кључне речи: Св. Бруно из Келна, картузијанци, Римокатоличка Црква. У 11. и 12. ве ку пот пу на са мо и зо ло ва ност пу сти ња ка на и ла зи ла је на ди вље ње и след бе ни ке. Овај жи вот се раз ли ко вао од бе не диктин ског, охра бри вао ин ди ви ду а ли зам, уса мље ност и строг аске тизам. У 11. ве ку би ло је ви ше по ку ша ја да се ин сти ту ци о на ли зу је жи вот пу сти ња ка, од ко јих је нај у спе шни ји ве зан за Бру на из Кел на (око 1030 1101) и ње гов ред кар ту зи ја на ца. На зван је по њи хо вом глав ном ма на сти ру у Ве ли кој Шар тре зи у алп ским пре де ли ма источ не Фран цу ске. Кар ту зи јан ци су по ста ли ма ли, ста би лан вер ски ред, са жи во том не кад на лик пу сти њач ком, а не кад бе не дик тинском. Од тре нут ка ка да је Св. Бру но из Кел на осно вао ред кар ту зија на ца, ред је сма тран као нај стро жи у Ри мо ка то лич кој Цр кви, са тра ди ци јом ере мит ске уса мље но сти, ти ши не, ап сти нен ци је и контем пла тив ног по вла че ња из све та, што се вр ло ма ло про ме ни ло чак и по сле Дру гог ва ти кан ског кон ци ла. 1 * miroslav.popovic@f.bg.ac.rs. 1 Џо зеф Х. Линч, Историја средњовековне цркве, превели с енглеског Драгић Живојиновић, Бранислав Танчић, Београд: Clio, 1999, 268; Richard Woods, Christian Spirituality: God s Presence Through the Ages, Maryknoll: Or bis Bo oks, 2006, по гла вље Coming of the Whi te Monks, стр. 122 и да ље. 291

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (2/2016) Св. Бру но био је из не по зна те пле мић ке по ро ди це, на во ди се да је из по ро ди це Хар тен фа у ста, али без осно ва. У јед ној два на е сто веков ној хро ни ци на зи ва се го спо дар Бру но. О ње го вом де тињ ству се зна ве о ма ма ло, во ди ло се ра чу на о ње го вом обра зо ва њу, до бро је по зна вао књи жев ност, про фа ну и вер ску. По зна то је да је сту ди је по чео у Цр кви Св. Ку ни бер та у Кел ну и да их је за вр шио у чу ве ним шко ла ма у Рем су, али не ма до ка за да је ишао у Па риз и био уче ник Бе рен га ра Тур ског (око 1000 1088). По став ши ка но ник Рем са, поду ча вао је сло бод не ве шти не и те о ло ги ју, те био хва љен као про фе сор од сво јих уче ни ка, на ро чи то од бу ду ћег па пе Ур ба на II (1088 1099). На кра ју је по стао кан це лар ар хи ди је це зе. Бру но је био на стра ни Гри го ри ја VII (1073 1088) у бор би про тив опа да ња све штен ства и по мо гао у укла ња њу ар хи е пи ско па Рем са, Ма на си је I, ко ји је практи ко вао си мо ни ју. Бру но је од био да бу де на че лу ка те дра ле и ре шио да се по ву че из све та и жи ви жи вот Хри сто вих си ро ма ха, пу сти ња ка ко ји су се по вла чи ли у са мо ћу шу ма, у кон тем пла тив ни жи вот сиро ма штва и по ка ја ња. За јед но са два са пут ни ка, Бру но је око 1082. го ди не на пу стио Ремс, али без свог при ја те ља Рал фа, ка сни је надби ску па Рем са. На по чет ку се сме стио у бли зи ни Мо ле ма, по са ве ту Ро бер та од Мо ле ма (1028 1111), да би 1084. кре нуо у још ве ћу само ћу, до шав ши до Ал па, у ср це Шар тре зе, где је на шао бо ра ви ште уз по моћ би ску па Ху га из Гре но бла (1053 1132, би скуп 1080 1132). Жи вео је са не ко ли ци ном љу ди шест го ди на у ма лој до ли ни, окруже ној пла ни на ма и оштр ом кли мом. Ни је на пи сао пра ви ло за жи вот кар ту зи ја на ца, јер ни је имао на ме ру да осну је ред. Па па Ур бан II је по звао Бру на и за јед но су от пу то ва ли из Ри ма у ју жну Ита ли ју, под вла шћу Нор ма на. Бру но је по мо гао Ро же ру Си ци лиј ском (око 1031 1101, нор ман ски вла дар Си ци ли је 1071 1101) при осни ва њу пу сти њач ког уто чи шта Све те Ма ри је од Ла Тореa. Бру но во те ло је са хра ње но на пу сти њач ком гро бљу Све те Ма ри је од Ла Тореa, по том пре ба че но у та мо шњу цр кву, а ка сни је у Цр кву Св. Сте фа на. 2 Де ла Св. Бру на об у хва та ју два пи сма, ко ја се ба ве аскет ским доктри на ма, ау тен ти чан ко мен тар Псал ти ра, а ма ње је из ве сно да је аутор ко мен та ра По сла ни ца Св. Па вла. У ње го ва де ла се убра ја и по зив ве ре ко ји је из дик ти рао на са мр ти. Сво ја два пи сма на пи сао је пред крај жи во та; у јед ном од њих, ко је је би ло на ме ње но јед ном од браће, на во ди да су кључ и пе чат ду хов не ди сци пли не по слу шност, ко ју обез бе ђу ју по ни зност и стр пље ње, а пра те чи ста љу бав пре ма Го спо- 2 New Catholic Encyclopedia 4, Se cond Edi tion, Ba a Cam, Was hing ton D. C., Thom son & Ga le, 2003, 649 650. 292

Мирослав М. Поповић, Свети Бруно из Келна и картузијански ред ду и истин ска ми ло сти ња. Књи гу оби ча ја кар ту зи ја на ца фор му ли са ће Гви го I (1083 1136), пе ти на след ник Св. Бру на, из ме ђу 1121. и 1128. го ди не. Ко мен тар По сла ни ца Св. Па вла обич но се при пи су је осни вачу кар ту зи ја на ца и ве ро ват но је на стао то ком ње го ве про фе сор ске ка ри је ре у ва жној ка те драл ној шко ли у Рем су. Бру но ва схо ла стич ка ка ри је ра и спи си су ма ло про у ча ва ни. При ме ће но је да је ко мен тар По сла ни ца Св. Па вла де ли мич но за сно ван на де лу Св. Јо ва на Зла то у- стог (347 407) и сто га је ин те ре сан тан за исто ри ју књи жев но сти као све до чан ство грч ког ути ца ја на За па ду то ком овог пе ри о да. 3 Св. Бру но је у пи сму свом при ја те љу Рал фу, на ста лом 1096/97. у испосници у јужној Италији, описао сопствено преобраћење: Тво ја љу бав ће пам ти ти ка да смо ти, ја и Фул ко Јед но о ки би ли за јед но јед ног да на у вр ту по ред Ада мо ве ку ће, где сам та да ста но вао, и раз го ва ра ли не ко вре ме, ве ру јем, о ла жним при влач но сти ма и не ста ју ћем бо гат ству ово га све та и та ко ђе о ра до сти ма веч не сла ве. Та да, го ре ћи од бо жан ске љу ба ви, обе ћа ли смо, за ве то ва ли се и ре ши ли да уско ро на пу сти мо про ла зне ства ри све та и до стиг не мо веч не ства ри и та ко ђе узме мо мо на шку ри зу. Ово би се де си ло убр зо, да Фул ко ни је та да оти шао у Рим, и ми од ло жи ли до ње го вог по врат ка оно што је тре ба ло да се ура ди. Због овог од ла га ња и дру гих разло га ко ји су се по ја ви ли, бо жан ска љу бав је иш че зла, ду ша је охлад не ла и жар је не стао. 4 Бру но је знао да је да би се осво ји ле ду ше за Го спо да нео п ход но ко ва ти гво жђе док је вру ће. Као при мер зна ча ја ме ста за осни ва ње ку ћа но во о сно ва них ре до ва, тре ба на ве сти ре чи осни ва ча кар ту зија на ца. У свом пи сму Рал фу од Рем са Бру но је хва лио не са мо зе лена по ља, ли ва де са цве ћем, до бро на вод ња ва не ба ште и плод но дрве ће, већ и здрав ва здух и по глед на бр да и до ли не у да љи ни, бо га те ре ка ма, по то ци ма и из во ри ма. То је би ло ме сто, пре ма Бру но вим 3 New Cat ho lic Encyclo pe dia 4, 650; Cha r les P. Car lson Jr., Ju sti fi ca tion in Ear li er Me di e val The o logy, Ha gue: Mar ti nus Nij hoff, 1975, 45; Jor dan Au mann, Chri stian Spiri tu a lity in the Cat ho lic Tra di tion, Lon don: Sheed & Ward, 1985, 91. В. S. Bru no nis carthu si a no rum in sti tu to ris nec non ejus dem sa e cu li pra e ci po rum cart hu si en si um pa trum ope ra om nia ex ari is et me li o ris no tae edi ti o ni bus nunc pri mum in unum col lec ta, ac cu ran te J. P. Mig ne, to mus pri mus (Pa tro lo gi ae cur sus com ple tus, se ri es se cun da, t. CLII/1, ac cu rante J. P. Mig ne), Pa ris, 1853. 4 Превод са енглеског одломка у: The New Cambridge Medieval History, Vol. IV, c. 1024 c. 1198, Part I, edi ted by Da vid Lu scom be and Jo nat han Ri ley-smith, Cam brid ge: Cambridge University Press, 2008, 350. 293

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (2/2016) ре чи ма, за ис пу ње но сло бод но вре ме и сми ре ну ак тив ност, где Божи ји љу ди на ла зе свој мир. 5 Пе тар Блом ве на из Лај де на (1466 1536), кар ту зи јан ски при ор из Кел на, раз вио је у Жи во ту Св. Бру на (1516) ха ги о граф ску ве зу из ме ђу Св. Бру на, осни ва ча ње го вог ре да, и гра да Кел на. Пе тр о во де ло се засни ва ло на Бру новом Жи воту ко ји је на стао са мо го ди ну да на ра ни је из пе ра дру гог кар ту зи јан ског ста ре ши не, при о ра Ве ли ке Шар тре зе Фран соа Ди пи ја (1450 1521). Ди пи је во де ло је два да је спо ми ња ло град Бру но вог ро ђе ња и не го во ри ни шта о по ре клу ње го ве пле мић ке по ро ди це. Ак це нат Пе тра Блом ве не на Бру но вом по ре клу из Кел на је раз ли ка у од но су на рад Ди пи ја и ано ним ног три на е сто ве ков ног Живо та Св. Бру на, ко је су оба кар ту зи јан ска при о ра узе ла као основ ни из вор. Ха ги о гра фи ја ко ју је на пи сао кар ту зи јан ски мо нах Ло рен цо Су рио (1522 1578) са др жа ла је из ве стан број на ра тив них де та ља који су ели ми ни са ни из ка сни јих опи са, чак и из кри тич ке ан то ло ги је Ac ta San cto rum. То је је ди ни из вор ко ји је за бе ле жио епи зо ду су сре та из ме ђу све ца и Ро же ра Си ци лиј ског. 6 Ха ги о граф ски на по ри по чет ком 16. ве ка по кло пи ли су се са поку ша ји ма кар ту зи јан ског ре да да ка но ни зу је Бру на. Кар ту зи јан ци су по што ва ли Бру на као све ца од 15. ве ка, на ро чи то у Кел ну, где је 1489. го ди не са гра ђе на Бру но ва ка пе ла у ко јој се на ла зио ци клус од је да на ест сли ка ко је су пред ста вља ле Бру на као све ца. Исте го ди не Се ба сти јан Брант је у ко лек ци ју вер ских сти хо ва укљу чио и пе сму о Бру ну. Бру но ве спи се је у Па ри зу при ре дио за штам пу Jo do cus Ba dius Ascen ci us 1509. го ди не. На по ри ма за ка но ни за ци ју при па да ла је и по нов на афи ли ја ци ја ма на сти ра Све тог Сте фа на у Ка ла бри ји карту зи јан ци ма 1513, по што га је осно вао Бру но на зах тев Ро же ра Сици лиј ског, а по сле је при пао ци стер ци ти ма. У овом ма на сти ру би ли су Бру но ви по смрт ни оста ци, ко ји су екс ху ми ра ни и вра ће ни ре ду, да би ју ла 1514. па па Лав X (1513 1521) вер бал но одо брио оба вља ње слу жбе у част Бру на у окви ру ку ћа ре да, а Бру но је ка но ни зо ван тек 1623. го ди не. Већ од 1515. го ди не ге не рал на скуп шти на ре да на ре дила је уно ше ње Бру но вог име на у ли тур гиј ске ка лен да ре и књи ге. Та да су на ста ли но ви Жи во ти Бру на, о ко ји ма је би ло ре чи. 7 5 Исто, 359. 6 Da vid J. Col lins, Re for ming Sa ints: Sa ints Li ves and The ir Aut hors in Ger many 1470 1530 (Ox ford stu di es in hi sto ri cal the o logy), Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press, 2008, 80 81; Ar nold A. Wit te, The Art ful Her mi ta ge: The Pa laz zet to Far ne se as a Co un ter- Re for ma tion Di a e ta, Ro ma: L ER MA di Bretschne i der, 2008, 179. 7 Da vid J. Col lins, Re for ming Sa ints: Sa ints Li ves and The ir Aut hors in Ger many 1470 1530, 81. 294

Мирослав М. Поповић, Свети Бруно из Келна и картузијански ред По сто је два ти па кон цеп та у окви ру ко јих је при су тан амал гам тек ста и ли ков них пред ста ва, ве за них за осни ва ње ре да кар ту зија на ца. Пр ви је та ко зва ни Бру нов ци клус, на ра тив ни низ сли ка, за сно ва них на чи стој кар ту зи јан ској тра ди ци ји ко ја бе ле жи оснива ње Ве ли ке Шар тре зе од стра не Св. Бру на и ње го вих са пут ника 1084. го ди не. Дру ги при мер је та ко зва на Ло за Св. Бру на, ко ја пред ста вља раст ре да из пре да ног ср ца ње го вог осни ва ча, пра те ћи обра зац Је се је ве ло зе, че сте сред њо ве ков не сли ке ко ја је пред ставља ла Хри сто ву ге не а ло ги ју од ср ца оца ста ро за вет ног кра ља Дави да (1005 965. пре Хри ста). 8 Бру нов жи вот слу жио је као из вор ин спи ра ци је за на сту па јуће ге не ра ци је кар ту зи ја на ца. Обра зац кар ту зи јан ског жи во та ни је се про ме нио пре ко де вет сто ти на го ди на, по што се ред па жљи во др жао Бру но вих пр во бит них ци ље ва и ме то да. Кар ту зи јан ци се не по вла че из све та да би из бе гли жи вот, већ да би га жи ве ли у при суству Бо га. Ово се по сти же кроз ду хов не ве жбе у ти ши ни и са мо ћи ин ди ви ду ал них ис по сни ца, ко је до пу ња ва ју ли тур гиј ске про сла ве у хо ру, а њих је мно го ма ње не го у прак си дру гих ре до ва. Не ке ку ће ре да су по ди за не у окви ру зи ди на гра да, по пут кар ту зи јан ске за једни це у Ри му. Cer to sa di San ta Ma ria de gli An ge li осно ва на је 1561, у ру ше ви на ма Ди о кле ци ја но вог ку па ти ла, где је Бру но ус по ста вио ис по сни цу у вре ме ка да је био у слу жби Ур ба на II, а Ми ке лан ђе ло во ре но ви ра ње да ло је ма на сти ру ви ше сла ве не го што су кар ту зи јан ци же ле ли. Кар ту зи јан ци су се мо гли ви де ти на обо ду Ри ма, то ком њихо вих не дељ них шет њи по кра јо ли ку. Одо ар до Фар не зе (1573 1626, кар ди нал у Ита ли ји од 1591) био је за штит ник кар ту зи јан ског ре да, о че му све до чи низ фре са ка ко је су на ста ле у ње го во вре ме у циљу да под ву ку ве зу из ме ђу Фар не зеа и кар ту зи ја на ца. Пре 17. ве ка до ста из у зет них умет нич ких де ла је на ста ло за кар ту зи јан ске мана сти ре. Ма да је Бру но по вре ме но при ка зи ван на илу стра ци ја ма књи га, рет ко се ја вљао на ве ли ким сли ка ма пре 17. ве ка. У освит одо бре ња Бру но вог кул та за све ри мо ка то ли ке 1623, на ру чи ва не су но ве сли ке за кар ту зи јан ске ку ће ши ром Евро пе, укљу чу ју ћи ва жне но ве ци клу се ње го вог жи во та. 9 8 Ju lian M. Lux ford, Texts and Ima ges of Cart hu sian Fo un da tion, in: Self-Representation of Medieval Religious Communities: the British isles in Context, edi ted by An ne Müller and Ka ren Stöber, Ber lin: Lit, 2009, 275 276. 9 Daw son W. Ca rr, Ec stasy in the Wil der ness: Pi er Fran ce sco Mo la s The Vi sion of Saint Bruno, The J. Paul Getty Mu se um Jo ur nal 19 (1991), 105 106; Ar nold A. Wit te, The Artful Hermitage: The Palazzetto Farnese as a Counter-Reformation Diaeta, 179. 295

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (2/2016) Пред ста ве ми стич них ис ку ста ва су јед на од нај за сту пље нијих те ма ба рок не вер ске ико но гра фи је. Сли ка ри су и пре предста вља ли све це у ек ста зи, али од ка сног 16. ве ка све ви ше уметни ка ис тра жу је пси хо ло ги ју смрт ни ка ко ју је об у зе ло при су ство бо жан ског. Де ло ве не ких ви зи ја Св. Бру на су за бе ле жи ли ње гови след бе ни ци и сли ка ли умет ни ци, али ха ги о граф ски из во ри не спо ми њу ви зи ју слич ну оној ко ја је пред ста вље на на сли ци Пје ра Фран че ска Мо ле (1612 1666) Ви зи ја Све тог Бру на. Сли ка илустру је во де ћи прин цип Бру но вог жи во та и жи во та ње го вих следбе ни ка, тј. да се кроз стал ну мо ли тву и ме ди та ци ју у ти ши ни и са мо ћи мо же по сти ћи је дин ство са Бо гом. 10 Пр ви кар ту зи јан ци су јед но став но те жи ли да жи ве одво је но једи но за Го спо да. Од лу чи ли су се да жи ве као оци пу сти ња ци, чи ју су ду хов ност по зна ва ли пре ко Јо ва на Ка си ја на (360 435) и Jеронима (347 420), те ла тин ских пре во да Јо ва на Ле ствич ни ка (око 579 649), Пра ви ла Св. Ва си ли ја (329 379) и жи во та и из ре ка ота ца пу сти њака. На нај о снов ни јем ни воу, кар ту зи јан ска ду хов ност се са сто ји од грч ке и ла тин ске па три стич ке ду хов не те о ло ги је са те жи штем на пре о бра жа ју сли ке Го спо да у чо ве ку, ко ју је де фор ми сао грех, и понов но сје ди ња ва ње са му ка ма, ко је је на ру ше но због гре ха, што се по сти за ло уз di scre tio (лат. про ниц љи вост), ко ја, пре ма Јо ва ну Ка сија ну и ра ној тра ди ци ји, вла да над свим оста лим вр ли на ма. Кар тузи јан ска ду хов ност се ма ло раз ли ко ва ла у од но су на дру ге мо на шке ре до ве 11. и ра ног 12. ве ка. Од по чет ка су кар ту зи јан ци од лу чи ли да тра же сво ју ду хов ност чи не ћи се бе пот пу но сло бод ним за Го спо да у са мо ћи. Тек по сле ви ше од 50 го ди на су пре тво ре ни у ред ере митско-ки но виј ских ма на сти ра. Кар ту зи јан ци су раз ви ли је дин стве не оби ча је и струк ту ре да би са чу ва ли пр во бит ни циљ. Тра жи ли су литур гиј ску јед но став ност на мно го на чи на, укљу чу ју ћи огра ни ча вање сво је му зи ке са мо на гре го ри јан ско по ја ње без прат ње, чак и у 20. ве ку. Пра ви ла кар ту зи ја на ца ни су про пи си ва ла са др жај ду ховне те о ло ги је ко ли ко усло ве под ко ји ма је мо нах мо гао сам да се осло бо ди за Го спо да, се де ћи у сво јој ће ли ји. Зах те ва ло се да карту зи јан ци усво је на чин жи во та ко ји је омо гу ћа вао праг ма тич но и ре а ли стич но су о ча ва ње са ис ку ше њи ма да се на пу сти ће ли ја и препре ка ма да срећ но жи ве у њој. То ком ве ко ва до да те су не ке ограни че не функ ци је у за јед ни ци. Руч ни рад ни је био кљу чан за ци ље ве жи во та кар ту зи ја на ца, а то је зна чи ло да се по је ди нац пре да Го спо- 10 Daw son W. Ca rr, Ec stasy in the Wil der ness: Pi er Fran ce sco Mo la s The Vi sion of Saint Bruno, 107. 296

Мирослав М. Поповић, Свети Бруно из Келна и картузијански ред ду у мо ли тви и кон тем пла ци ји и на тај на чин још ви ше упо зна и воли свет. Кар ту зи јан ци ма је би ло за бра ње но да на пу шта ју ма на стир ра ди про по ве да ња и па стир ског жи во та, ма да су не ки њи хо ви представ ни ци при хва ти ли по зив цр кве них во ђа да на пу сте кон тем платив ну са мо ћу и по ста ли би ску пи за при мер. Тек у ка сном 13. ве ку ја вља ју се пр ви ве ћи кар ту зи јан ски те о ло зи Ху го од Бал ме и Гви го од Пон та, ко ји су пи са ли при руч ни ке о кон тем пла ци ји и ми стич ком је дин ству. Та ко ђе, од по зног 13. ве ка на да ље све се ви ше про ши ру је круг ка те го ри ја ду хов них спи са ко ји су на ста ли у кар ту зи јан ским ку ћа ма Фран цу ске, Не мач ке, Ен гле ске, Шпа ни је, Ита ли је, Сло вени је, Мо рав ске, Че шке и Пољ ске. 11 Пр во пра ви ло кар ту зи ја на ца са чи нио је, као што је ре че но, Гви го, пе ти при ор, на зах тев Ху га из Гре но бла. Ово Пра ви ло би ло је до пу ња ва но од лу ка ма ге не рал не скуп шти не ре да. Ове од лу ке су у ви ше на вра та са ку пље не у јед ном из да њу. Вр хов на власт ре да по ве ре на је ге не рал ној скуп шти ни, ко ја се са ста је сва ке две годи не у Ве ли кој Шар тре зи и са сто ји се од при о ра свих ма на сти ра и чла но ва за јед ни це Ве ли ке Шар тре зе. При о ра Ве ли ке Шар тре зе би ра за јед ни ца, али овај из бор мо ра ју по твр ди ти дру ги опа ти и опа ти це ре да, и он је на че лу ре да. Има нај ве ћу власт из ме ђу два за се да ња ге не рал не скуп шти не. 12 Под Гви гом осно ва но је још се дам но вих ку ћа. То ком 12. века осно ва но је 38 ку ћа, укљу чу ју ћи и две за ка лу ђе ри це, и ред се про ши рио до Дан ске. Го ди не 1178. осно ва на је пр ва ку ћа у Ен глеској. У по чет ку су но ва осни ва ња би ла под ју рис дик ци јом ло кал ног би ску па, али, ка ко се ред ши рио, по ка за ла се по тре ба за цен тралним управ ним те лом и одр жа на је ге не рал на скуп шти на у Ве ликој Шар тре зи 1140. го ди не. При о ри, осло бо ђе ни вла сти би ску па, обе ћа ли су по слу шност ге не рал ној скуп шти ни. Овај из у зе так од епи скоп ске ју рис дик ци је одо брио је Рим. Екс пан зи ја ре да на стави ла се то ком 13. ве ка, ка да су осно ва на 34 ма на сти ра, укљу чују ћи и по ку шај у Ир ској из ме ђу 1280. и 1321, ма да кар ту зи јан ска за јед ни ца у Ир ској ни кад ни је об но вље на. У 14. ве ку би ло је 107 но во о сно ва них ма на сти ра. Пр ви пут су осно ва не ку ће у Не мач кој и Пру ској. То ком епи де ми је ку ге 1349. умр ло је ви ше од 400 кар тузи ја на ца, а 1371. би ло је 150 ма на сти ра ши ром Евро пе. У то ку пр ва че ти ри ве ка исто ри је ре да би ло је 26 пап ских бу ла ко ји ма су карту зи јан ци из у зе ти од пла ћа ња свих да жби на због њи хо вог си ро ма- 11 New Catholic Encyclopedia 3, Se cond Edi tion, Can Col, Was hing ton D. C., Thom son & Ga le, 2003,190 192. 12 Исто, 193 194. 297

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (2/2016) штва. То ком За пад не ши зме (1378 1417) ред се по де лио на два де ла. Ку ће Ита ли је и Не мач ке при кло ни ле су се рим ском па пи Ур ба ну VI (1378 1389), док су ма на сти ри Шпа ни је и Фран цу ске при шли ан ти па пи Кли мен ту VII (1378 1394) у Ави њо ну. Иза бра на су и два ге не ра ла ре да, а је дин ство ре да је по стиг ну то тек по сле из бо ра папе Алек сан дра V, 1409. го ди не. Без об зи ра на те шко ће пет на е стог и ра ног ше сна е стог ве ка, кар ту зи јан ски ред је и да ље ра стао, основа но је 43 ма на сти ра у 15. ве ку, а но вих 13 у 16. ве ку. До 1521. ред је имао 195 ку ћа, што пред ста вља вр ху нац про цва та, ко ји ни кад пре или ка сни је ни је до стиг нут. 13 Св. Бру но из Кел на је оста вио пе чат у жи во ту За пад не Цр кве, као осни вач јед ног од нај стро жих ре до ва ко ји је до да нас за др жао мно го од пр во бит них иде а ла, за сно ва них на одва ја њу од све та и сједи ња ва њу са Бо гом у кон тем пла ци ји и са мо ћи, да би се свет још бо ље упо знао и во лео. Ред се ши рио и вр ху нац до сти гао до 16. века, а пр ве ха ги о гра фи је Св. Бру на и ка но ни за ци ја усле ди ле у 16. и 17. ве ку, као и не ке ве о ма зна чај не ли ков не пред ста ве Св. Бру на, за сно ва не на кар ту зи јан ској тра ди ци ји. Кар ту зи јан ски ред за у зи ма ва жно ме сто ме ђу оста лим за пад ним вер ским ре до ви ма 11. и 12. ве ка, ко ји се ве зу ју за ре фор му мо на шког по кре та. Св. Бру но је својим жи во том по ста вио осно ве и иде а ле за да љи раз вој ре да, ко ји су и да нас при сут ни у ду хов но сти Ри мо ка то лич ке Цр кве. * * * Библиографија: Au mann, Jor dan (1985), Chri stian Spi ri tu a lity in the Cat ho lic Tra dition, Lon don: Sheed & Ward. Car lson, Char les P. Jr. (1975), Ju sti fi ca tion in Ear li er Me di e val The o logy, Ha gue: Mar ti nus Nij hoff. Ca rr, Daw son W. (1991), Ec stasy in the Wil der ness: Pi er Fran cesco Mo la s The Vi sion of Sa int Bru no, The J. Paul Getty Mu se um Jo u r nal 19, 99 126. 298 13 Исто, 194.

Мирослав М. Поповић, Свети Бруно из Келна и картузијански ред Col lins, Da vid J. (2008), Re for ming Sa ints: Sa ints Li ves and The ir Aut hors in Ger many 1470 1530 (Ox ford stu di es in hi sto ri cal the o logy), Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press. Линч, Џо зеф Х. (1999), Исто ри ја сред њо ве ков не цр кве, пре ве ли с ен гле ског Дра гић Жи во ји но вић, Бра ни слав Тан чић, Бе о град: Clio. Lu scom be, Da vid; Ri ley-smith, Jo nat han (ed.) (2008), The New Cam brid ge Me di e val Hi story, Vol. IV, c. 1024 c. 1198, Part I, edi ted by, Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press. Lux ford, Ju lian M. (2009), Texts and Ima ges of Ca rt hu sian Foun da tion, in: Self-Re pre sen ta tion of Me di e val Re li gi o us Com mu ni ti es: the Bri tish isles in Con text, edi ted by An ne Müller and Ka ren Stöber, Ber lin: Lit. New Cat ho lic Encyclo pe dia 3 (2003), Se cond Edi tion, Can Col, Washing ton D. C., Thom son & Ga le. New Cat ho lic Encyclo pe dia 4 (2003), Se cond Edi tion, Ba a Cam, Washing ton D. C., Thom son & Ga le. S. Bru no nis ca rt hu si a no rum in sti tu to ris nec non ejus dem sa e cu li pra e ci po rum ca rt hu si en si um pa trum ope ra om nia ex ari is et me li o ris no tae editi o ni bus nunc pri mum in unum col lec ta, ac cu ran te J. P. Mig ne, to mus primus (Pa tro lo gi ae cur sus com ple tus, se ri es se cun da, t. CLII/1, ac cu ran te J. P. Mig ne), Pa ris, 1853. Wit te, Ar nold A. (2008), The Art ful Her mi ta ge: The Pa laz zet to Far nese as a Co un ter-re for ma tion Di a e ta, Ro ma: L ER MA di Bretschne i der. Wo ods, Ric hard (2006), Chri stian Spi ri tu a lity: God s Pre sen ce Through the Ages, Maryknoll: Or bis Bo oks. При мље но: 21. 7. 2016. Одо бре но: 10. 8. 2016. 299

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (2/2016) St. Bru no of Co log ne and the Cart hu sian Or der Miroslav M. Popović The Library of Faculty of Philosophy, University of Belgrade Summary: In the 11th cen tury the re we re se ve ral attempts to institutionalize the life of hermits, one of which is lin ked to Bru no of Co log ne (abo ut 1030 1101) and his Cart hu sian or der. It was na med af ter its main mo na stery in the Chartreuse in the alpine regions of eastern France. Carthusians have become small, stable religious order, sometimes with life-like hermitage, sometimes Benedictine. From the mo ment St. Bru no of Co log ne fo un ded the Carthu sian Or der, the Or der is re gar ded as the stric test in the Roman Catholic Church, with the tradition of eremitical solitude, silence, abstinence and contemplative withdrawal from the world, which is very lit tle chan ged even af ter the Second Vatican Council. Key words: St.Bruno of Cologne, Carthusian Order, Carthusians, Roman Catholic Church. 300