Стваралачки опус Грина Вардимана Блека

Srp Arh Celok Lek. 2011 May-Jun;139(5-6):409-414 ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ / HISTORY OF MEDICINE UDC: 616.314-089(091) 409 Стваралачки опус Грина Вардимана Блека Драган В. Илић 1, Даница Заграђанин 2 1 Клиника за болести зуба, Стоматолошки факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија; 2 Институтски предмети, Стоматолошки факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија КРАТАК САДРЖАЈ Про шло је ви ше од сто го ди на од из ла ска из штам пе де ла Опе ра тив на сто ма то ло ги ја (1908) само у ког Гри на Вар ди ма на Бле ка (Gre e ne Var di man Black), по зна ти јег као Г. В. Бле к (1836 1915). Чи тавог свог жи во та пре да но је учио, уса вр ша вао се, ис тра жи вао, пи сао и под у ча вао дру ге. Ино ва тор у м н о г и м п о дру чј им а зу бн е м ед иц ин е, а н ар оч ит о ко н з е р в а т и в н е т е р а п и ј е, п а т е н т и р ао ј е б р ој н е из у ме, из вр шио стан дар ди за ци ју ин стру ме на та и про це ду ра, кон стру и сао сто ма то ло шке бу ши - ли це, гнатодинамометар, калупе за мерење чвр сто ће ма те ри ја ла, ми кро ме тар и ми кро том, уса - вр шио ре цепт амал гам ске ле гу ре итд. Ње гов ства ра лач ки опус об у хва та ви ше од 500 на уч них и струч них чланака и неколико уџбеника ко ји су слу жи ли ге не ра ци ја ма сту де на та, а на ро чи то по - гла вља о пре па ра ци ји твр де зуб не суп стан це ка ви те та, чи ји су се прин ци пи до ду ше, у не што изме ње ном облику задржали до данас. Има јући Бле ков ства ра лач ки опус у ви ду, пе риод са вре ме - не стоматологије мо же се по де ли ти на три де ла: пе риод пре Бле ка, у ко јем су се за хва ти на зу бима при ме њи ва ли на те ме љу ис ку ства и с ма лом на уч ном осно вом, пе риод за вре ме Бле ка, то ком ко јег су решене многе недоумице оперативне сто ма то ло ги је на осно ву до ка за до би је них вла сти - тим на уч ним ис тра жи ва њи ма, и омаж пе риод, ка да се то ком два де се тог ве ка при ме њу ју ње гови по стулати, инструменти и закључци који ће по ступ но, али ве о ма спо ро, усту па ти ме сто са вре - меним доктрина ма и ма те ри ја ли ма упр кос вр то гла вом раз во ју хи рур шких тех ни ка за сно ва них та - ко ђ е н а н ау чн и м е ксп ер им е нт а лн и м р ад ов им а. Кључ не ре чи: Г. В. Б л е к ; зу бн а м е д иц ин а; Б л еков и п р и н ц и п и п р е п а р а ц и ја к а в и т е т а; а м а л г а м ; г н а - т о д и н а м ом ет ар УВОД Друга половина 19. века означена је као период великог напретка зубне медицине где одонтологија наука о зубима постепено прераста у стоматологију, савремену зубну медицину, науку о ткивима и органима усне ду пље, ње ним обо ље њи ма, ано ма ли ја ма и повредама. Научници и доктори зубне хирур ги је Грин Вар ди ман Блек (Greene Vardiman Black), по зна ти ји као Г. В. Блек (1836 1915), Ч. Ха рис, В. Мор тон, А. Ви цел и В. Д. Ми лер учи ни ли су пре крет ни цу у раз во ју савремене зубне медицине усмеравајући је ка озбиљној научној дисциплини. Г. В. Блек заузима почасно место у овој плејади знаменитих људи као утемељивач савремене стоматологије [1]. ОД РОЂЕЊА ДО ПОЧАСНОГ ДОКТОРАТА Г. В. Блек је ро ђен 1836. го ди не у окру гу Винче стер, у др жа ви Или но ис, у Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма, као нај мла ђе де те у мно го чла ној фар мер ској по ро ди ци. Није мно го ма рио за шко лу и уче ње, а пре зирао је чак и уоби ча је не днев не об ве зе у кући и на фар ми. Рас ту ћи у при род ном окруже њу, раз вио је соп стве ни на чин ло гич ког размишљања и расуђивања, занимајући се за све око се бе, а на ро чи то за при ро ду и њене законе [2]. У се дам на е стој го ди ни Блек се од лу чује за сту ди је ме ди ци не, ма да не ма пи са них доказа да је уписао неку медицинску школу [3]. До ла зи у Клеј тон код бра та ко ји је био ле кар и по ма же му у прак си. Због раз ви јене ма ну ел не спрет но сти, бр зо се за ин те ресовао за интервенције у зубарству. Зближава се са Џ. Спи ром, док то ром зуб не хи рурги је из Вин че сте ра, с ко јим про во ди до ста времена у његовој ординацији, учи и помаже му при извођењу мањих захвата. Четири месеца касније, у двадесет првој години, Блек чи ни хра бар по тез и отва ра сво ју зу бар ску ординацију, у којој ради сам [4]. У Винчестеру стиче много пацијената и пријатеља, међу ко ји ма су би ли и ло кал ни сај џи ја и ору жар. Они му откривају тајне својих заната, што ће виспреном Блеку касније помоћи да дизајнира и изради неке ендодонтске инструмен те ко је ће при ме ни ти у хи рур шким поступ ци ма и ис тра жи ва њи ма [5]. Го ди не 1869. Бле ка по зи ва ју да одр жи предавање на колеџу за стоматологију у Мису ри ју (Missouri Dental College). Пред многим по зна тим име ни ма из ла же соп стве на ис ку ства с ис пу ни ма од ис ко ва них ли сти ћа зла та, али ис ти че и не ми нов ну по ја ву лоше ад хе зив но сти по сле из ве сног вре ме на. То га под сти че да се ин тен зив но ба ви хеми јом, па чак за вр ша ва курс из хе ми је за гимназијске професоре. Нажалост, до краја жи во та ни је ус пео да раз ре ши ми сте ри ју ивичног затварања. Ипак, треба нагласити Correspondence to: Dragan V. ILIĆ Klinika za bolesti zuba Stomatološki fakultet Rankeova 4, 11000 Beograd Srbija dr.ilicb@gmail.com

410 Илић Д.В. и сар. Стваралачки опус Грина Вардимана Блека да је прво академско предавање које је икада чуо било упра во то ње го во [5]! Он је та да имао са мо два десет ме се ци зва нич ног обра зо ва ња, а по сти гао је ве лики успех го то во са мо у ко. Док тор зуб не хи рур ги је Т. Гил мор из Џек сон ви ла 1871. године запажа Блекове реконструктивне захвате на зубима. Махом су то били испуни (пломбе) измоделовани с великом прецизношћу. Он такође уочава Блекову заинтересованост за хемију и физику, које ће Блек ка сни је при ме њи ва ти у сво јим екс пе ри мен ти ма [3, 4]. И поред обавеза у бројној породици, Блек слободно време користи за читање стручних чланака, посећи ва ње са ста на ка но во о сно ва них струч них удру жења, на којима прати предавања и склапа познанства с многим угледним стручњацима тог времена. Као чо век огром не енер ги је и же ље за уче њем и усавршавањем одлучује да научи немачки језик. Читајући радове чувеног немачког патолога Р. Вирхова у оригиналу, Блек се искрено заинтересовао за целуларну патологију и технику микроскопирања. Купује микроскоп и по ста је пр ви па то лог у окру гу (Слика 1) [4]. Предаје хистологију и микроскопирање, патологију и конзервативно зубно лекарство на колеџу у Мисурију и путује преваљујући стотине километара скоро сваке недеље. Након седам година Блек је награђен почасним докторатом. Како је на том колеџу медицина би ла до ми нант на, Блек ни је мо гао да оства ри свој дугогодишњи сан: да одвоји зубно лекарство од медици не. Че сто је го во рио: Зуб на ме ди ци на тре ба да буде независна и потпуно равноправна с медицином. ЖИВОТ У ЧИКАГУ Блек се 1881. го ди не се ли у Чи ка го, где ра ди у сво јој зубној амбуланти, а интензивно се бави и научним радом (Сли ка 2). Го ди не 1883. иза бран је за про фе со ра на Катедри за патологију зуба чикашког универзитета, где оста је пу них шест го ди на. У Чи ка гу штам па и пр ву књи гу под на зи вом Ства ра ње отро ва од стра не микро ор га ни за ма (1884. го ди не), ко ја је ре зул тат ње гових истраживања у области бактериологије. Поновљена издања те књиге објављују се у наредне две године. Об ра ђу је про блем чвр стих зуб них на сла га, њи хов на ста нак и пре вен ци ју. Ис ти че ути цај гин ги вал них пљу вач них жле зда и њи хо ве сул ку сне теч но сти као глав них ети о ло шких фак то ра на стан ка чвр стих наслага на зубима. Члан ке Ин фек ци ја зуб не пул пе и ње но ши ре ње (1889) и Расправа о есенцијалним уљима издаје у познатим међународним часописима. Године 1890. излази уџбеник Анатомија зуба, за који је све цр те же ура дио сам. По гла вља ове књи ге ула зе у састав Дескриптивне анатомије хуманих зуба (1891). У чланку Обрада глеђних ивица (1891) расправља о свом принципу препарације кавитета зуба ( екстензија ради превенције ). Објашњава где треба сместити руб обрађеног кавитета зуба како би се продужио век испуну. Важно је поменути његова истраживања у вези Слика 1. Блек у радној соби поред микроскопа [4] Figure 1. Black in his cabinet beside the microscope [4] с настанком каријеса на предилекционим (пријемчивим) ме сти ма. По ред оста лог, Блек пред ла же сме штање рубова испуна изван интеркуспалног контакта на местима имуним на каријес (предели самочишћења). При новооснованој чикашкој зубарској школи (Chicago Northwestern University Dental School) би ва иза бран за декана 1896. године. Го ди не 1898. об ја вљу је чла нак о не кро тич ном гингивитису у којем наглашава улогу микроба у настанку ове бо ле сти [2]. У Чикагу остаје скоро до краја живота. Ту започиње са студиозним радом, интензивно окупљајући познате на уч ни ке и спе ци ја ли сте ра ди раз ме не ми шље ња. Брине о попуњавању библиотечких фондова, набавља хиљаде књига, држи предавања и објављује радове [4]. Са гле дав ши зна чај Ми ле ро вих на ла за о по стан ку ка ри је са, про ду бљу је ис тра жи ва ња с аспек та ми кробиологије почетком двадесетог века [6]. ОРИГИНАЛНЕ НОВЕ МЕТОДЕ Блек је за живота стандардизовао више поступака него ико пре ње га. Ме ђу тим, од то га ни је имао мно го кори сти у ма те ри јал ном сми слу; чак се мо же сло бод но ре ћи да је имао и ште те. Ис тра жи ва ња Фле че ра и Мар фи ја из 1837. го ди не (први су препоручили пластични метални испун користећи живу и сребро за формирање амалгама сукцеданеум ) усмерила су Блека да најпре испита, а затим и

Srp Arh Celok Lek. 2011;139(5-6):409-414 411 Слика 2. Блек у лабораторији поред зубарске бушилице [4] Figure 2. Black in front of drilling machine in lab [4] Слика 3. Гнатодинамометар који је дизајнирао Блек [4] Figure 3. Gnathodynamometer by G.V. Black [4] да пронађе формулу амалгамске смесе која је стабилна и по кон зи стен ци ји и по бо ји. У члан ку из 1910. годи не он пре по ру чу је са став пра ха (сре бро 68%, ка лај 26%, ба кар 5% и цинк 1%) ко ји ће се ду го при ме њивати широм света, а само делимично промењен чак и да нас. Си ле жва ка ња и от пор ност на при ти сак амалгама мери гнатодинамометром који је сам конструисао (Слика 3). Публиковањем ових резултата Блек долази до стандардизације легуре. За мерење волуменских про ме на амал га ма кон стру и ше ми кро ме тар који мери с тачношћу од једног хиљадитог дела инча [5]. Ци лин дрич не ка лу пе од чвр стог че ли ка ко ји су се под вр га ва ли при ти ску ко ри стио је за амал гам и дру ге очвр сну ле ма те ри ја ле, ка ко би за о кру жио екс пе римен тал на ис пи ти ва ња ма те ри ја ла за ис пу не. Слич ни ка лу пи ко ри сте се и да нас за ис пи ти ва ње от пор но сти стоматолошких материјала на притисак. Иако је знатно унапредио квалитет амалгамске легуре и извршио стандардизацију, Блек није од тога имао никакву материјалну корист. Напротив, обелоданио је добро чувану тајну и тиме навукао бес заинтересованих фабриканата. Блек је добио резултате да се жива за си ћу је у ре ак ци ји с оста лим ме та ли ма у амал га му, чи ме је на те рао Фле га да на пре да ва њи ма ви ше не износи нетачности у вези с опасностима од тровања живом. Блек је та ко ђе до ка зао да јед но став на ме ха ничка смеса метала без претходне припреме представља ло шу амал гам ску ле гу ру за прак тич ну при ме ну. Са ма чи ње ни ца да су на пре ла зу из 19. у 20. век амал га му побољшане особине, те да се као такав (тачније, врло мало модификован) задржао у употреби до данашњих да на у по је ди ним кли нич ким си ту а ци ја ма, с пра вом ука зу је на ве ли ко при зна ње ко је се мо ра ода ти екс пери мен тал ним за ла га њи ма Бле ка, али и Ви це ла, ко ји се ова квим ис пи ти ва њи ма та ко ђе ин тен зив но ба вио. Анализирајући мастикаторне силе на интактним зубима и амалгамским испунима, Блек их мери тако што конструише гнатодинамометар. Колико је апарат био савремен види се из чињенице да и данашњи гнатодинамометри имају сличан механизам и принцип рада. Из овога су произишле многе Блекове студије о проме на ма за пре ми не и по сто ја но сти бо је амал га ма [5]. Први је описао ове налазе (1895), објављујући и резултате испитивања загрижајних сила у распону од 100 N до 500 N [7]. Нажалост, Блекове вредности се нису могле упо ре ди ти с ре зул та ти ма дру гих ауто ра, ње го вих са вре ме ни ка, због раз ли чи тих ме то да ме ре ња, на чина примене сила и коришћења апарата различите преци зно сти. Узи ма ју ћи у об зир из ме ре не вред но сти мастикаторних сила, Блек и његови савременици, као и многи касније (Хојпл, Хед, Шредер), закључују да гингивалним ткивом подупрта протеза омогућава трећину до четвртину вредности природног мастикаторног при ти ска у по ре ђе њу с про те за ма под у пр тим зу би ма, нарочито фиксним мостовима, где би скоро оптималне мастикаторне вредности притиска могле деловати онда када је остварена функционална прилагођеност на потпорна ткива [7]. Незадовољан Морисоновом бушилицом из 1871. годи не, Блек кон стру и ше но ву. При том ма ње ко ри сти бу ши ли цу за укла ња ње ме ких ка ри је сних ма са, крити ку ју ћи Мо ри со на због мо гу ћег отва ра ња пул пе (наро чи то при ли ком ра да сту де на та и оних ма ње спретних) и преферира ручне инструменте екскаваторе које лично дизајнира [5]. Овај вешти занатлија и конструктор у експеримен тал не свр хе пра ви апа рат за ме ре ње кон трак ци је амалгама и инструмент за резање чврстих ткива за микроскопирање и хистолошка истраживања. ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ Поред завидног броја чланака, Блек објављује и неколико изузетних књига, које су касније назване класичним делима стоматолошке литературе. Међу њима се истичу Анатомија зуба (1890) и Оперативно зубно ле кар ство у два то ма (1908) [6]. www.srp-arh.rs

412 Илић Д.В. и сар. Стваралачки опус Грина Вардимана Блека Оперативно зубно лекарство је Блеково најважније дело, у којем разврстава каријесне лезије у пет класа према локализацији: јамице, фисуре, глатке површине, кон такт не тач ке и врат зу ба [8, 9]. Ову књи гу превео је на не мач ки је зик ње гов сту дент Ханс Пи хлер, касни је про фе сор беч ког уни вер зи те та, чу вен и по то ме што је од карцинома горње вилице оперисао Сигмунда Фрој да. Књи га из ла зи у Бер ли ну 1914. го ди не под насловом Конзервативно лечење зуба (Konservative Zahnheilkunde) [6]. У њој Блек об ја шња ва се дам принци па пре па ра ци је ка ви те та код ка ри је сних и еро зивних лезија зуба заснованих на особинама материјала за испуне (силикатни цемент, злато, амалгам), при чему наглашава узајамно деловање сила жвакања, зубних ткива и материјала за испуне. Екстензивне технике приликом формирања кавитета за испуне почеле су да се примењују од 1893. године управо Блековом заслу гом. Он по ста вља пра ви ло екс тен зи ја ра ди превен ци је и ре тен ци је сход но ма те ри ја ли ма за ис пу не из тог вре ме на. Ко ли ко су да ле ко вид но и про фе си о- нално били постављени принципи обраде кавитета каријесне лезије запажа се из чињенице да су се само неки принципи постепено модификовали у пракси крајем двадесетог века, када су на сцену ступиле нове генерације материјала за испуне с побољшаним особина ма, као што су ком по зит не смо ле, гла сјо но мер-цемен ти и амал гам-бонд пре па ра ти. Ова Бле ко ва књи га ка сни је до жи вља ва но во из да ње у Чи ка гу 1936. го дине у че ти ри то ма [2]. Де скрип тив на ана то ми ја ху ма них зу ба, штам пана 1902. године на 169 страна, доживљава касније још три издања. Илустрације и анализе хистолошких узора ка пе ри о стал ног тки ва, као и цр те же тки ва ко је је сам ура дио, Блек је об ја вио у ра ду Пе ри о сте ум и периодонтална мембрана [2]. Пред крај живота (1907) долази у Колорадо Спрингс, где истражује тзв. шарену глеђ (браонкасти зуби). На овом истраживању ради до смрти, а постхумно му о овој теми излази посебан чланак (1916) с коаутором Мекејом [5]. Ис тра жи ва ња не ка ри је сних ле зи ја (абра зи је, ерози је) по чи ње 1908. го ди не, али га је смрт пред у хи трила да их за вр ши. Познати часопис из тог времена Dental Cosmos објављује пет чланака о истраживању физичких особина хуманих зуба с аспекта праксе и ресторативних мате ри ја ла. Не по сред но пред смрт (1915) Блек об ја вљу је књигу Специјална патологија зуба (Special Dental Pathology), у којој говори о улози мастикаторних сила у склопу ре ста у ра ци је и пре па ра ци је ка ви те та. Об ја шња ва пријемчивост каријеса у односу на хемијске и физичке осо би не твр дих зуб них тки ва. На жа лост, ка ко у то време није имао прецизну лабораторијску опрему, погрешно је тврдио да је учестала појава каријеса у трудноћи и после порођаја узрокована губитком минерала, нарочито током периода дојења [2]. Го ди не 1917. пост хум но се у чи ка шком ча со пи су Оперативно зубно лекарство и патологија објављује чланак о разлучивању појмова каријеса и каријесне ле зи је. Блек у ње му пред ла же да се тер мин ка ри јес за ме ни пој мом ка ри је сна ле зи ја кад год се по ми њу почетни каријес, мали каријес и каријесна лезија без видљиве шупљине. Блек рано препознаје ове разнолико сти, а кла си фи ка ци ју ка ри је сних ле зи ја озна чио је према локацији и назвао их кавитети пет класа. Правилно је употребљавао израз распадање (труљење), а не ка ри јес, ко ји би по не кад збу њи вао чи та о ца у одређеном контексту [10]. Чланак о хидрогену Зашто хидроген губи дејство? (Why peroxide fails to work?) излази 1921. године [2]. ОСТАЛА ВАЖНИЈА ДОСТИГНУЋА Увеличана учила модели препарисаних зуба и опера тив ни ин стру мен ти за сту ден те; Класификација и номенклатура стоматолошких инс т ру ме на т а ; Бле ков екс ка ва тор за руч но укла ња ње ка ри је сних ма са [11]; Стру гач по Бле ку, спе ци јал но ди зај ни ран ин струмент за закошавање (одламање) глеђних призми или подминиране глеђи који осигурава неометан рад у близини здраве глеђи суседног зуба, што је скоро немогуће извести сврдлима; тиме се спречавају оштећење глеђи по испуњавању кавитета и поновни настанак каријеса у тој поткопаној области; Пло ча сти сплинт (удла га) по Бле ку (1895), на ме њен лечењу безубих преломљених вилица; Тро то ар по Бле ку, на црт рав ног пла тоа око конкавитета каријесне шупљине као биолошка форма обрађеног кавитета где се строго избегава приближавање зубној пулпи и штеди зубно ткиво; Блеков простор, опис дела периапексног простора ко ји се на ла зи из ме ђу фи зи о ло шког фо ра ме на на врху зуба (врх конуса) и равнине (база конуса) која је управна на анатомски форамен, који треба да шти ти од не по треб не ири та ци је ен до донт ским инстру мен ти ма; Круна по Блеку, посебно дизајнирана вештачка круни ца; Студија о значењу контактне тачке на основу сопствених истраживања и проверавања налаза Перија (1879) и Ве ба (1881); Студија којом потврђује Милерову бактеријску теорију порекла каријесног процеса; Истраживања о хемијском саставу зубних ткива; Па тент по бољ ша не но жне зу бар ске бу ши ли це са врп ча стим пре но сом; Тек сто ви о по сле ди ца ма обо ље ња зуб не пул пе; Истраживања зубног каменца; Налази о системским ефектима инфективних обољења уста; Истраживања о улози денталног плака у започињању каријесног процеса; Хемијска анализа зубних ткива; Истраживања флуорозе зуба;

Srp Arh Celok Lek. 2011;139(5-6):409-414 413 Ис ку ства са га сом сме јав цем (ме ђу пр ви ма приме нио азот-су бок сид као ин ха ла ци о ни ане сте тик за екстракцију зуба) [2]. УМЕСТО ЗАКЉУЧКА Г. В. Блек, универзитетски професор, плодни писац, истраживач, научник и иноватор, увео је зубну медицину у модерно доба, поставио је на чврсте научне основе и дао смер ни це за њен да љи раз вој. Ни је би ло обла сти на у ке у ко ју он ни је био упу ћен. Др жао је чак пре давања из зоологије, хемије, глобалног загревања, говорио о законима мора и кретању таласа, етици, развоју уметности и мануелне спретности као саставном делу еду ка ци је сто ма то ло га. Го во рио је не мач ки и фран цуски језик, свирао неколико музичких инструмената и сли као пеј за же и пор тре те. Ис ти чу ћи ве ли чи ну ње говог доприноса савременој стоматологији многи га поре де са Фо ша ром и То ме сом [12]. Увек на сме јан и пријатељски расположен, отвореног срца, омиљен међу колегама и пријатељима, склапао је многобројна познанства. Такав несвакидашњи човек инспирисао је многе генерације не само својим генијалним писаним радовима, изумима и предавањима, већ и понашањем. По сма тра ју ћи Бле ков ства ра лач ки опус уоча ва се кон стант ност у ра ду и при зна њи ма ко је је сти цао за жи во та, а и ка сни је. Иако је био чо век скром ног класичног образовања, доспео је до положаја цењеног универ зи тет ског про фе со ра и вла сни ка че ти ри по ча сна доктората. Стално се усавршавао и специјализовао дају ћи мно ге ино ва ци је до стој не по што ва ња. За слу жу је велико признање и за непрекидно и стрпљиво обучавање студената и млађих колега до најситнијих детаља, искрено, од свег срца, не кријући тајне своје професије. Бле ко ве за слу ге у опе ра тив ној зуб ној ме ди ци ни и тер ми но ло ги ји у ка ри о ло ги ји [10], ино ва ци је, уџ беници и бројни радови наводе да савремену стоматологију поделимо на три раздобља: време пре Блека, у ко јем су се хи рур шки за хва ти из во ди ли ем пи риј ски, без научне основе, раздобље за време Блека, током којег су решене многе недоумице из области оперативне зубне медицине на основу доказа добијених научним истраживањима, и тзв. омаж (hommage) пе риод по сле Блекове смрти (20. век), у којем се примењују његови многобројни постулати, инструменти и закључци. Генијално смишљени, споро су уступали место савременим док три на ма и ма те ри ја ли ма и по ред вр то гла вог развоја стоматологије. У периоду најинтензивнијег научног рада, у разгово ру са сту ден ти ма, Блек је јед ном пред ска зао: До ћи ће време када неће бити потребно вршити репарације и ле че ња па то ло шких про це са у усној ду пљи и на зуби ма, а то ће би ти он да ка да пре вен тив не ме ре почну да се ши ро ко при ме њу ју. [13] Та ко ђе је ре као: Када будемо сазнали етиологију и патолошко објашњење ка ри је сног про це са, нај че шћег обо ље ња зу ба, тек он да мо же мо про на ћи нај бо ље оруж је за бор бу против ње га. [3] Ве ли чи на ње го ве лич но сти огле да се и у то ме што је био пр ви ко ји је зах те вао и од дру гих да публикују и разговарају о оном што се тек истражује. Пре ми нуо је на сво јој фар ми 31. ав гу ста 1915. годи не усред ве ли ког ис тра жи ва ња у обла сти флу о розе зу ба [14]. За хвал ни сту ден ти по ди гли су му спо меник у Цен трал ном пар ку у Чи ка гу [2]. Стал на по ставка Блековог стваралаштва налази се у Балтимору (граду у ко јем је осно ва на пр ва зу бар ска шко ла у САД), у Музеју др Семјуела Д. Хариса, о којој брину поштоваоци и следбеници његовог дела [15]. ЛИТЕРАТУРА 1. Zagrađanin D, Ilić VD, Jović P. Životni i profesionalni put G. V. Bleka (Life and professional way of G. V. Black). Proceedings of the Third Macedonian Congress for History of Medicine with International Participation; 2008 Jun 5-7; Štip, Macedonia. p.174-8. 2. Greene Vardiman Black [Online Green]. 2009 [cited 2009 June 2]; available from: http://en.wikipedia.org/wiki/ Greene_Vardiman_Black. 3. Živković S. Greene Vardiman Black skromni velikan i nesebični genije koji je zadužio savremenu stomatologiju. Stomatološki glasnik Srbije. 2008; 55(Suppl 1):7-9. 4. Axthelm W. History of Dentistry. Chicago: Quintessence Publishing Co.; 1981. 5. Lufkin AW. History of Dentistry. Philadelphia: Lea and Fabiger; 1938.. 6. Gavrilović V. Istorija stomatologije. Beograd Zagreb: Medicinska knjiga; 1969. 7. Suvin M, Kosovel Z. Fiksna protetika. Zagreb: Školska knjiga; 1974. 8. Karadžov O, Kezele D, Kuburović D, Marković D. Osnovi preparacije kaviteta. Beograd: Srpsko lekarsko društvo; 1979. 9. Harty FJ, Ogston R. Concise Illustrated Dental Dictionary. Bristol: Wright; 1987. 10. Warren JA. Coming to terms with terminology. Oper Dent. 1998; 23(3):105-7. 11. Dačić-Simonović D, Dačić S, Radičević G, Gašić J. Različite mogućnosti uklanjanja karijesa. Stomatolog. 2008; 77:7-11. 12. Lindsay L. A Short History of Dentistry. London: John Bale, Sons and Danielsson; 1933. 13. Schewe EF. G.V. Black the man of the centuries. Washington University Dental Journal. 1950 May. 14. Greene Vardiman Black [Online Greene]. Available from: http:// encyclopedia2.thefreedictionary.com/black,+greene+vardiman 15. Connor M. Man of century. Dental Tribune. 2008; (23):1-2. www.srp-arh.rs

414 Илић Д.В. и сар. Стваралачки опус Грина Вардимана Блека Creative Work of Greene Vardiman Black Dragan V. Ilić 1, Danica Zagradjanin 2 1 Clinic for Oral Diseases, Faculty of Stomatology, Belgrade, Serbia; 2 Institute Subjects, Faculty of Stomatology, Belgrade, Serbia SUMMARY Over hundred years has elapsed since the publication of Operative Dentistry (1908), a book by the famous odontologist and scientist Greene Vardiman Black. Throughout all his life Black worked hard on education, research, lecturing, publishing and teaching others. The innovator in many fields of dental medicine, particularly conservative therapy, he patented numerous inventions, implemented the standardization of instruments and procedures, constructed stomatological drills, gnathodynamometer, material hardness testing moulds, micrometer and microtome. Black is the author of more than 500 articles and innovations, as well as several exceptional books that are considered as classic within the domain of the dental literature, and which many generations were educated on. One can certainly say that Black occupies the honorary position among the eminent personalities of dental scientist as one of the founders of contemporary stomatology. If we take into consideration Black as to his merits in operative dentistry and wider, it could be confirmed that the epoch of contemporary dentistry could be divided into the era before Black, when many dental procedures were performed without scientific foundation, the time during Black when many dilemmas were resolved in operative dentistry branches backed up by laboratory investigations, and finally the homage period of the 20 th century when the application of his postulates, instruments and conclusions were gradually being abandoned giving way to modern doctrines and materials due to the rapid advancement of industry of dental materials and operative techniques in modern stomatology all of which should be credited to the development of basic sciences. Keywords: Greene Vardiman Black; operative dentistry; Black s rules of cavity preparation; amalgam; gnathodynamometer Примљен Received: 05/08/2009 Прихваћен Accepted: 31/05/2010