Demokratski prvaci NARODNI POSLANICI DEMOKRATSKE STRANKE (2004 2007) Demokratska stranka Istra`iva~ko-izdava~ki centar
МАЛА БИБЛИОТЕКА СРБИЈА 21 НОВИ ПОЧЕТАК ДЕМОКРАТСКИ ПРВАЦИ НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ (2004 2007) Приредио Милан Станимировић Београд, 2006.
НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ (2004 2007) Издавач Демократска странка / Истраживачко-издавачки центар Београд, Нушићева 6 (011) 3244 511 iic@ds.org.yu www.izdavackicentar.ds.org.yu Главни и одговорни уредник: Заменик главног уредника: Уредница едиције: Приредио: Слободан Гавриловић Драган Белић Маја Војиновић Милан Станимировић Редакција: Сања Јовичић Тања Милисављевић мр Душан Обрадовић Технички уредник: Лектор: Штампа: Тираж: ISBN Владимир Сивцевич Волођа Зорица Грујичић Evro Giunti, Београд 5.000 86-7856-035-5
Сажетак Народни посланици Демократске странке, од увођења вишепартијског система, уживали су неподељено уважавање и симпатије грађана Србије. Политички ангажовани да непосредно остварују визије Демократске странке, посланици су овај одговорни посао схватали као мукотрпан рад на стварању модерне, европске, демократске Србије. Резултат таквог рада је и те како видљив, јер су, чак, и многи политички противници ДС данас на позицијама на којима смо се ми налазили деведесетих година прошлог века када је странка обновила рад. Солидарност и социјална правда, отворено друштво и демократија, равноправност, правна држава, тржишна економија, право на једнаке шансе, секуларна држава, моралност и цивилизованост, само су неке од политичких вредности које су уграђене у темеље политичке идеологије и визије Демократске странке. Ове вредности садржане су у десетинама и стотинама законских предлога и амандмана које су у Народној скупштини подносили посланици ДС, дајући свој активан допринос евро-атлантским интеграцијама Србије. 3
У прилог европској Србији И друге политичке странке у Србији, нарочито у предизборним кампањама, такође истичу своје визије. Оно што издваја Демократску странку, јесте свест да је визија без акције само политички сан; тек визија и акција, заједно, мењају свет. Утемељеним и озбиљним политичким ангажманом, посланици ДС су мењали српско друштво усмеравајући га ка европској породици народа, где је Србији одувек и било место. Имена посланика Демократске странке нема у таблоидима, али их има на свим оним местима где се доносе одлуке о модернизацији и унапређењу државе Србије и развоју српског друштва. Сви данашњи, али и будући посланици ДС, требало би увек да имају на уму да се народни представници из редова ДС, сада, али и убудуће, морају препознавати по већ устаљеним политичким принципима: борба за опште добро, одговорност, разборитост, али, и по личним особинама и квалитетима, као што су поштење, доследност, храброст. Демократску странку је основала, пре око једног века, група посланика на челу са Љубомиром Давидовићем, који су због своје принципијелности, добили име морална жандармерија Србије. Колико је ова идеја важна потврђује чињеница да се и данас сматра фундаменталном, како истиче један од обновитеља ДС, књижевник Борислав Пекић лични морал мора бити основ сваке опште политике. Делујући под овом максимом, испољавајући на сваком кораку државну и националну одговорност, уз наслањање на европску оријентацију Србије, чланови посланичке групе Демократска странка Борис Тадић 4
и данас јачају темеље обновљене српске државе, која ће бити економски снажна, политички уважавана и културно престижна земља. Анита Беретић Рођена је 1962. године у Дубровнику, од оца Србина, из Миросаваца код Ариља, и мајке Буњевке, из Сомбора. Воли да каже да је управо то Бермудски троугао сваког њеног осећаја којим осуђује било коју, искључиву врсту припадности, укључујући и националну. Истовремено, то је и простор који јој је омогућио, уз васпитање у кући, да сваку врсту различитости доживљава као предност и богатство, а не као препреку и границу. Основну школу и гимназију завршила је у Сомбору, а 1986. дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду, на Одсеку за југословенске књижевности и српскохрватски језик. Као професорка српског језика, радила је у сомборским школама од 1987. до 2000. године, залажући се у свом раду за индивидуализовани приступ ученику као самосталном и креативном појединцу, негујући њихово право на сопствено мишљење, став и избор. Подстичући развијање талента код својих ђака, не без поноса, истиче да су њени ученици освајали награде на такмичењима из литерарног стваралаштва, рецитаторског умећа и знања граматике. При томе, како наглашава, њена заслуга била је највише у томе 5
што је тај таленат уочила и ученике охрабрила, а што нашој школи и данас недостаје, јер многи ученици остају непримећени. Активно је учествовала у оснивању и раду УГС Независност у образовању. У јуну 2000. прелази на послове директорке Радио Сомбора, који се својим ангажманом у септембарским и октобарским догађањима те године уписао на листу храбрих медија у Србији, без чијег деловања у локалним срединама, а и шире, не би било буђења слободарског духа. Члан Демократске странке постала је с пролећа 1993. Мој најмлађи син имао је тада тек шест месеци, најстарији десет, а средњи четири године. Мој брат 22, а иза њега су били војни рок на Косову и страхоте Вуковара 1991. То није била стварност коју сам за себе замишљала, а камоли за моју децу. Са болом сам доживела распад земље, мој Дубровник је за мене био далеко. Тамо ме не желе, јер нисам њихова, овима овде, такође, нисам потребна, јер сам издајник, шта год то значило. Не желим рат, не желим жртве, хоћу нормалан живот за своју децу то је био мотив са којим сам приступила овој странци. У Демократској странци обављала је све послове, од активисте са плакатама и лецима, члана Општинског одбора, портпарола, потпредседнице и председнице Општинског одбора од 2002. до јула 2005. Била је организаторка и учесница свих протестних дешавања, 1996/97, 1999. и 2000, како у Сомбору, тако и у свим околним местима. Током петооктобарских протеста више пута је хапшена, једном заједно са седмогодишњим сином! Нисам се тада бојала, своје страхове преживела 6
сам 1991. Тада нисам знала шта ће бити са мојом децом, и то ме је доводило у очај била сам сама и немоћна. Сада, не! Знала сам да то мора изаћи на добро и да ће моја деца, са мном или без мене, бити слободни људи, јер су и сами платили превелику цену за своје године. У два мандата, од 1996. до 2004, била је одборница у СО Сомбор, а од 2000. је посланица у Народној скупштини. Као посланица, ангажовала се у процесу реформе школства и посебно у делу законодавства који се тиче родне равноправности. С поносом истиче свој амандман на члан 5 Породичног закона који је прихваћен, а којим се, коначно и недвосмислено, дефинише женско људско право на слободу рађања. У области родне равноправности даје свој допринос бројним акцијама у оквиру активности Демократске странке, а и у сарадњи са другим организацијама и институцијама. Била је едукаторка на семинарима Жене то могу, током 2000. и 2002, спремајући и охрабрујући жене за веће учешће у страначком, јавном и политичком животу. Учествовала је на великом броју семинара посвећених женском ангажовању у организацији NDI, OEBS и других, али и на обукама из парламентарних вештина, јавног наступа, изборног процеса, јавног заговарања. Дуго ми је требало да кажем, потпуно слободно, да је политика мој посао. Све сам нешто мислила да сам на неком привременом раду и да ћу се, колико сутра, вратити у школу. Сада немам тај проблем политика у Србији мора постати хуман посао, никако прљав и груб, већ филигрански нијансиран, као и свако умеће. Политика је, по мом схватању, стални напор да другима олакшаш недаће, да помериш 7
границе, да учиниш нешто добро. Можда то још увек делује наивно, али тако наивно је деловао и мој став о рату 1991. Сада имам само горчину, а не задовољство што сам била у праву, али је вредело бити на правој страни. Ништа ми не може помутити јасну визију мог учитеља Зорана Ђинђића, његову посвећеност и оптимизам, чак и када све изгледа тако као да решења нема. Не желим да останем без тог осећања, јер нас је томе он научио. Зато, и кад се запитам шта ће ми све ово, кажем сама себи: Твоја деца су платила и већу цену од тебе. И то је тачно. Ако они својим унуцима једног дана буду могли рећи: Оно што је наша мама радила за нас, потпуно је ОК, онда ће мој живот имати смисла. А ја, нескромно, мислим да је тако. Зоран Алимпић Рођен је 20. октобра 1965. године у Панчеву. Од 1968. живи у Београду, где је завршио основну, средњу архитектонску техничку школу (грађевински техничар за високоградњу), и Шумарски факултет (смер за водопривреду ерозионих подручја). Радио је у стамбеној задрузи Универзитет седам година и био власник самосталне грађевинско-занатске радње Реновир три и по године. Члан је Савета Шумарског факултета у Београду. Активан је и у спорту мајстор каратеа и председник карате клуба Чукарица. 8
Био је одборник у Скупштини општине Чукарица, три мандата, од 1992. до 2004. године, а од 1996, 2000, и 2004. одборник је и у Скупштини града Београда. Од фебруара 1997. до новембра 2004, у два мандата, био је председник СО Чукарица. Сада је заменик председника Скупштине града Београда. Од јула 2004. године постаје народни посланик Народне скупштине. Члан је Демократске странке од 1991. Био је председник Општинског одбора ДС на Чукарици (1994 1996). Од априла 2004. до јуна 2006. обављао је функцију председника Градског одбора ДС Београда и био члан Председништва Демократске странке. Сада је потпредседник Градског одбора ДС Београда. Не сећам се тачно када сам формално постао члан Демократске странке, али велике демонстрације 9. марта 1991. дочекао сам као члан Странке и учесник у организацији протеста. У почетку, мотив за бављење политиком било је осећање незадовољства постојећим стањем и политиком у земљи, стрепња због надолазећег рата и жеља да допринесем брзим, очекиваним променама које су захватале све социјалистичке земље у Европи... Већ следеће године био сам изабран за општинског одборника. Заинтересовао сам се и за локалну политику, односно рад у локалној самоуправи, са великом жељом да помогнем свом крају, својим комшијама, својој општини, да напредује и развија се као узорна градска средина. Поносан сам на свој рад дугогодишњег председника општине Чукарица и на све што смо у том периоду учинили у Београду. 9
Учествовао сам у припреми новог Закона о локалној самоуправи, Закона о имовини локалне самоуправе, финансирању локалне самоуправе, а посебно Закона о Београду (који тек треба да буде представљен јавности). Члан сам Ресорног одбора ДС за локалну самоуправу, а сматрам да у Србији треба учинити још много тога када је реч о децентрализацији и унапређењу општина и градова. Пред нама је и велики напор да достигнемо стандарде за пријем у Европску унију и ту видим највише посла у будућности. Мој политички кредо је: Попусти, да би победио! Прави, демократски. Миодраг Ђидић Рођен је 25. новембра 1954. године у Милентији (Брус). Ожењен је, отац двоје деце. Основну школу и гимназију завршио је у Крушевцу, а Правни факултет у Београду. По завршеном факултету радио је у трговинском предузeћу Крушевацпромет и хемијској индустрији Жупа, као правни референт и директор сектора општих и правних послова. Био је судија-поротник Вишег привредног суда у Београду, у два мандата. Од 1994. године ради као адвокат. Активно се бавио спортом, а 1981. године био и првак Србије у боди-билдингу. Био је и председник Боди-билдинг савеза Србије. Сада је међународни судија у боди-билдингу. 10
Политиком је почео да се бави 1991. године. Основни, покретачки мотив био је једноставан: жеља да Србија постане демократска. Члан Демократске странке постао је у јануару 1991. На изборима за крушевачке одборнике, 1996. године, победио је у првом кругу. Председник је ОО Демократске странке Крушевац од 1999. Члан Председништва Демократске странке од 2001. На изборима одржаним 2000. године изабран је за посланика у Већу грађана Скупштине СР Југославије, а од 2003. био је посланик Скупштине Државне заједнице Србије и Црне Горе. Након децембарских избора 2003. у Србији, изабран је за посланика у Народној скупштини. Као посланик подносио је амандмане на предлоге више десетина закона. Поносан сам што смо 2000. године победили на изборима, а потом на миран начин срушили диктатуру у Србији и увели демократију. Мој политички кредо је: ДЕМОКРАТИЈА ЗА БОЉИ ЖИВОТ ГРАЂАНА! Зоран Мићовић Рођен је у Ариљу 26. марта 1953. године. Основну школу завршио је у родном месту, средњу у Пожеги, а факултет и постдипломске студије у Београду, на Факултету ветеринарске медицине. Ожењен је др Биљаном, отац двоје деце Марине и Јоване, студенткиња. Служи се немачким, 11
енглеским, француским и руским језиком. Активно се бавио рукометом, играо је за Будућност из Ариља, Слогу из Пожеге, Универзитет и Црвену звезду из Београда и Бајер из Леверкузена. Последњи је председник Рукометног савеза Србије и Црне Горе, а током тог мандата добио је и Орден Немање другог реда од тадашњег председника СЦГ Светозара Маровића. Сада је на челу Параолимпијског савеза Србије. Успешно се бавио ветеринарством 15 година. За то време је утицао на доношење закона који регулишу ову област и побољшавају услове рада његових колега. Од 1990. има дозволу за рад прве приватне ветеринарске амбуланте у бившој СФРЈ. Члан је Демократске странке од марта 1990. године, од када је и председник Општинског одбора ДС Ариље, што је, без прекида, и данас. Члан је Главног одбора Демократске странке од оснивања. Председник је општине Ариље у трећем мандату. Током тих година, Ариље је постало препознатљиво по особеним схватањима и начину размишљања у области економије: први град са потпуно приватизованом привредом у Србији. Такође, у схватању политике променио се приступ животним и државним проблемима житеља Ариља, уз свеобухватно побољшање услова живота, а током ових година изграђени су бројни инфраструктурни објекти (улице, спортска хала, гасификација, а у завршној фази је изградња депоније Дубоко). Имао статус врхунског спортисте савезног разреда СФРЈ. И сада води приватну ветеринарску амбуланту. Посланик је у Народној скупштини, други мандат. У мандату 2001 2003. био је председник 12
Одбора за пољопривреду, где је заједно са осталим посланицима радио на изменама и допунама Закона о ветеринарству, Закона о пољопривреди, Закона о семену и низа других закона који регулишу област пољопривреде и ветеринарства. У свом другом посланичком мандату члан је Одбора за пољопривреду и Одбора за социјална питања, у којима је подносио многе амандмане, чиме је покушао да побољша предлоге закона који су доношени у Скупштини. Када је 1990. осетио да промене у Европи долазе и у Србију, изабрао је Демократску странку из више разлога: пре свега, због људи који су основали странку, али и због страначког програма који је највише личио и на његово виђење Србије у будућности. Посебно се поноси што је члан странке коју је водио Зоран Ђинђић. И која је дала првог демократског председника Србије, првог демократског градоначелника Београда и првог демократског премијера Србије. Слободан Вучковић Рођен је 30. септембра 1941. године у Београду, где је завршио основну школу, гимназију и Правни факултет (1964). Постдипломске студије из политичких наука похађао је 1964/65. у Центру за европске студије у Нансију, Француска, а 1965/66. у САД, као стипендиста Фулбрајтове фондације на Државном универзитету Флориде Талахаси. 13
Радио је као судски приправник у Загребу 1966 1969. Од 1969. непрекидно води сопствену адвокатску канцеларију у Београду. До 1982. бавио се кривичним правом, а касније искључиво међународним трговачким правом. Био је члан Председништва Адвокатске коморе Србије 1988 1998. Награђен је Плакетом Адвокатске коморе Србије, највећим признањем у адвокатури (1996). Говори енглески и француски. Судски је тумач за енглески језик. Ожењен је од 1966, отац две одрасле кћери. На политичком пољу је ангажован од 1986, када је као представник Адвокатске коморе Београда изабран за делегата у Скупштину града Београда. По истеку мандата 1989, изабран је на већинским републичким изборима као делагат Адвокатске коморе Србије и друштвених организација Београда у Скупштину СР Србије. Никада није био члан Савеза комуниста. У току кратког трајања те скупштине, до краја 1990, са групом делегата битно је допринео доношењу закона којим је забрањено деловање Савеза комуниста у радним организацијама, упркос притиску и противљењу председника Србије Слободана Милошевића да за овај закон потпише указ. Приликом доношења Устава Републике Србије, 28. септембра 1990, са још пет делегата, гласао је против његовог усвајања. Био је једини члан Скупштине који је припадао тек основаној Демократској странци. Као представник опозиције, по позиву, као члан српске делегације (са патријархом Павлом и Добрицом Ћосићем) учествовао је у Конгресу САД у расправи о политичким проблемима Косова и Метохије. Члан је Демократске странке од фебруара 1990. до децембра 1995. године, у којој је био председник 14
Градског одбора Београда (1990 1991), члан Извршног одбора (1991 1994) и председник Политичког савета ДС (1994 1995). На првим, већинским, вишестраначким изборима 1990. изабран је за народног посланика изборне јединице Савски венац у Београду (међу седам изабраних посланика Демократске странке). Учинак ове групе (Мићуновић, Ђинђић, Коштуница, Вучковић, Симоновић, Зечевић и М. Петровић) био је веома значајан за развој демократских односа у Србији, па и саме Демократске странке. Као члан Одбора за иностране послове био је у парламентарним делегацијама приликом посета Европском парламенту и Савету Европе (1991), Грчкој (1992) и Чешкој Републици (1992). У том мандату био је и члан Одбора за правосуђе, који је, по новом Уставу, предлагао поново избор свих судија у Србији. Након демонстрација 9. марта 1991. био је члан вишестраначког Анкетног одбора Народне скупштине, који је анализирао догађаје и предложио смену министра унутрашњих послова, што је по том предлогу и учињено. Одборник општине Савски венац у Београду био је у два мандата, 1993 1996. као члан ДС, а 2000 2004. као члан Демократског центра. Иступио је из Демократске странке фебруара 1995, а приступио странци Демократски центар 1997, у којој је био члан Председништва и потпредседник (1999 2004). Изабран је за народног посланика Скупштине Србије на изборима 2004. године на листи ДС. Члан је Одбора за иностране послове и Одбора за правосуђе. У току заседања Скупштине поднео је већи број амандмана, од којих су најважнији они усвојени на Кривични законик Србије. Један од њих 15
је цитиран као значајан допринос Законику у чланку проф. др Момчила Грубача Усаглашавање Законика о кривичном поступку са Кривичним закоником (Бранич, бр. 1, 2006). Након спајања ДЦ са Демократском странком, по положају је, као народни посланик, члан Главног одбора ДС. Један је од оснивача невладине организације Центар за демократију, члан Управног одбора од 1994. и директор програма за едукацију судија у сарадњи са канадском агенцијом CIDA и канадском секцијом Међународне комисије правника (1997 2004). По позиву, држао је у Канади (у Министарству правде у Отави и у Удружењу правника у Монтреалу) предавања О утицају распада Југославије на владавину права у СРЈ (1997). Суоснивач је Форума за међународне односе и његов потпредседник (1996 1998). Од 2001. до 2004. био је члан Управног одбора Нафтне индустрије Србије. Аутор је више објављених чланака са правном и политичком тематиком, међу којима су најзапаженији: Независност судија (1985), Мере за решење југословенске кризе (1996, објављен и на енглеском), Друштвена улога адвоката (1996), Почетна питања за нашу политику након Дејтонског споразума (1996), Америка као приоритет наше спољне политике (1997), Југословенско-француски односи јуче, данас и сутра (2000). 16
Проф. др Драгољуб Живковић Проф. др Драгољуб Живковић рођен је 1955. године у Лесковцу. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду. Дипломирао је 1980, магистрирао 1985, а докторирао 1993. године на Машинском факултету у Београду. Научну специјализацију из области анализе нестационарних режима рада термоенергетских постројења обавио је на Машинском факултету у Прагу 1986. Научна област којом се бави обухвата примењене и теоријске процесе размене топлоте и материје, који се срећу у термоенергетским постројењима, топлотним турбомашинама и вишефазним струјањима. Највећи број радова које је објавио тичу се проблематике топлотних турбомашина, и то: примењене динамике гасова, линеарне и нелинеарне теорије математичког моделирања нестационарних режима рада топлотних турбомашина и проблема термичких напрезања у појединим њиховим деловима. У великом броју својих радова бавио се проблемима вишефазних струјања структура типа: гас чврста компонента, вода водена пара и водена пара капљице воде. Поред наведених области бави се и проблемима енергетске ефикасности и рационалног газдовања енергијом. До сада је учествовао у изради више научних пројеката, а уз велики број научних и стручних радова у земљи и иностранству, објавио је три универзитетска уџбеника из области топлотних турбомашина и вишефазних струјања. 17
Стручну каријеру започео је на Технолошком факултету у Лесковцу, где је радио у периоду 1980 1989, као асистент за групу предмета из области машинства. Од 1989. ради на Машинском факултету у Нишу, на Катедри за термоенергетику и термотехнику, најпре као асистент, а затим као доцент, потом ванредни и редовни професор. Изводи наставу на додипломским и последипломским студијама на смеровима термоенергетика и термотехника и процесна техника. Руководио је израдом већег броја дипломских и магистарских радова, а тренутно је ментор при изради једног магистарског рада и једне докторске дисертације из области комбиноване производње електричне и топлотне енергије. Члан Демократске странке постао је 1993. До сада је обављао следеће функције: повереник Општинског одбора ДС у Лесковцу (децембар 1993 фебруар 1994, мај 2001 септембар 2001), председник ОО ДС у Лесковцу (1994 1995), члан ОО ДС (од 1993. до сада) и члан Председништва ДС (октобар 2001 фебруар 2004). На функцију председника СО Лесковац, испред коалиције ДОС, изабран је после локалних избора у септембру 2000, и ту је дужност обављао до 8. августа 2002. Функцију председника Привременог органа СО Лесковац обављао је од 8. августа 2002. до 7. фебруара 2003. На парламентарним изборима децембра 2003. изабран је за народног посланика у Скупштини Србије. Члан је скупштинских одбора за индустрију и енргетику, односно просвету, науку и технолошки развој. Посебно се ангажовао приликом доношења Закона о енергетици, Закона о високом школству и Стратегије развоја енергетике Србије. 18
Мотив за бављење политиком налази у једном великом циљу: учешћу у великом пројекту моралне, политичке, привредне и економске обнове, односно модернизације и европеизације Србије. Верује да је остварење ових вредности, упркос свим тешкоћама, не само могуће, већ и да је то једна од најважнијих мисија његове генерације. Као политички кредо узима мисао: Циљеви којима тежимо и методе које примењујемо, да бисмо их остварили, морају припадати истом систему вредности. Поносан је што током свог бављења политиком активно учествује у великом пројекту демократизације Србије. Ожењен је, отац једног детета. Слободан Михајловић Рођен је 26. марта 1957. године у Краљеву, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао на Економском факултету у Београду. Прво запослење добио је у Електродистрибуцији Краљево, где је радио скоро на свим радним местима у оквиру економске струке. Од 2000. године био је на месту директора Центра за квалитет и контролу у ЈП Електросрбија Краљево, а од 2001. на функцији заменика директора предузећа. Тај посао обављао је до почетка 2005. године, од када се налази на месту саветника директора привредног друштва ЈП ЕПС Електросрбија Краљево. 19
Активиста ДС је од 1995. године и члан Странке од 2000, члан Општинског одбора ДС у Краљеву од 2001, а од 2002. године председник одбора у два мандата. Учествовао је од 2000. на свим изборима локалног, републичког и савезног нивоа. Два пута се кандидовао за председника општине Краљево, а на последњим парламентарним изборима изабран је за народног посланика. Учествовао је активно у доношењу свих закона и писању амандмана из области енергетике и рударства. До 5. 10. 2005. године био је члан скупштинског одбора за индустрију и члан анкетног одбора за испитивање недозвољене трговине електричном енергијом. Члан је пододбора за електроенергетику при Центру ресорних одбора ДС. Мој мотив за активно бављење политиком потекао је из професионалне делатности и жеље да ЕПС што пре заврши са процесом реструктурирања и рационализације, односно да почне да послује на принципима здраве економије. Сигуран сам да овим процесима могу да дам значајан лични допринос. Што се тиче политичког креда, од почетка бављења политиком имао сам у виду мисао: постати и остати део нормалног света. Односно, што брже, свеобухватно, прикључење Европској заједници. Поносан сам што сам наследник и носилац реформских идеја др Зорана Ђинђића и његове визије модерне Србије. 20
Посланици Демократске странке у Народној скупштини Републике Србије, поред наведених су: мр Ненад Богдановић Александар Влаховић Драган Вуксановић Марко Ђуришић Добрица Јанковић Милош Јевтић Владимир Јовановић Др Гашо Кнежевић Горан Кнежевић Снежана Лакићевић-Стојачић Милан Марковић Милован Марковић Мирослав Мартић Милена Милошевић мр Бојан Пајтић Слободан Пајовић Чедомир Петковић Душан Петровић Александар Радосављевић Бошко Ристић Леила Руждић-Трифуновић Милан Станимировић др Драгор Хибер Гордана Чомић Драган Шутановац 21
Abstract Democratic Party MP s have been greatly supported and favored by the citizens of Serbia since the introduction of multi-party system. Politically engaged in immediate implementation of Democratic Party s visions, the deputies showed responsibility and made an enormous effort to create a modern, European, democratic Serbia. Results of such work are evident and many of the opposition parties today share our ideas promoted in the 90 s when the Democratic Party was renewed. Solidarity and social justice, an open society and democracy, equality, a law-abiding state, market economy, a right to equal possibilities, respecting principles of morality and civilized behavior are just some political values which are the basis of political ideology and vision of the Democratic Party. These values have been affirmed through hundreds of bills and amendments submitted by Democrat MP s in the parliament contributing to Serbia s Euro-Atlantic integrations. Превела: Светлана Томић 22
БЕЛЕШКЕ 23
CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд CIP Каталогизација у публикацији Народна 342.534:929(497.11) библиотека Србије, Београд 000.0(000) НАРОДНИ посланици Демократске странке : 000.0(000) (2003-2006) / приредио Милан Станимировић. - Београд : Демократска странка, КУЗМАНОВИЋ, Истраживачко-издавачки Душан центар, 2006 (Београд Београдска : Evro Giunti). тврђава 23 Наслеђе стр. : за будућност / Душан Кузмановић фотогр. Београд ; 20 : Демократска cm. (Мала библиотека странка, Истраживачко-издавачки центар, 2006 Србија (Београд 21 нови : Evro почетак. Giunti). Демократски 20 стр. ; 20 cm (Мала библиотека Србије прваци) 21 нови почетак) Тираж 10.000 5.000 Abstract. ISBN 00-0000-000-0 86-7856-035-5 а) 1. Станимировић, Предузетништво Милан Приручници б) Запошљавање Приручници а) Народни посланици - Србија - Биографије COBISS.SR-ID 0000000000 COBISS.SR-ID 136231692
Posetite na{ sajt: www.izdavackicentar.ds.org.yu