БИЛТЕН Удружење за енергетику и енергетско рударство III квартал 20 17. jул-септембар 2017.
Импресум: Билтен Привредне коморе Србије; Издавач: Привредна комора Србије, Служба за подршку развоју, Ресавска 13-15, 11000 Београд, тел. (011) 3300-923, web: http://www.pks.rs, е-mail: analitika@pks.rs. Уредник: Јелена Васић; Извршни уредник: Маја Вуковић; Редакција: Бојан Станић, Петко Шишовић, Љубинко Савић, Вера Ражнатовић, Мирослав Игњатовић, Дијана Михајловић-Монтиљо, Никола Комшић, Марко Ковачевић, Кристина Ђурић, Ана Стојановић, Душан Стокић, Јадранка Зрнић-Џелетовић; Лектура и коректура: Служба за информисање и односе са јавношћу; Дизајн: Марија Младеновић; Компјутерска обрада: Стеван Шормаз; Мaркетинг: marketing@pks.rs. Билтени ПКС се објављују тромесечно. Напомена: Анализе у билтенима ПКС су ауторског карактера и не одражавају нужно став Привредне коморе Србије. c 2017. Служба за подршку развоју Сва права су задржана. Ниједан део ове публикације не може бити репродукован нити смештен у систем за претраживање или трансмитован у било ком облику, електронски, механички, фотокопирањем, снимањем или на други начин, без претходне писмене дозволе издавача. 14 2
У овом броју Активности Удружења за енергетику и енергетско рударство... 4 Седнице, сајмови, пословни сусрети, конференције, презентације, семинари Вести SWOT анализа делатности енергетике и енергетског рударства Регио инфо... 11 Привредна активност у делатности енергетике и енергетског рударства... Индустријска производња Цене Залихе Запосленост и зараде Стране директне инвестиције Спољна трговина Глобални трендови... 19 Привредна активност - макроекономски осврт... 20 Заступање интереса привреде регулативе и иницијативе... Законодавне активности Привредне коморе Србије Кварталне анализе ПКС примене прописа од значаја за привреду Преглед иницијатива ПКС Шеста квартална анализа примене прописа од значаја за привреду Иницијативе Удружења за енергетику и енергетско рударство 14 23 У фокусу... 28 Полугодишњи извештај Националног нафтног комитета Србије са тржишта деривата нафте H1 2016/2017. године Подршка привреди... CE знак и Српски знак усаглашености доказ безбедности вашег производа Заштита животне средине кључно питање за администрацију, индустрију и грађане Бесповратна средства програми подршке микро, малим, средњим предузећима и предузетницима Најбржи пут до инопартнера Дуално образовање Едукација Jавно-приватно партнерство - модел успешне сарадње приватног и јавног сектора Методолошке напомене... 37 Удружење за енергетику и енергетско рударство... 38 Контакт... 39 30 14 32
Активности Удружења за енергетику и енергетско рударство Седнице, сајмови, пословни сусрети, конференције, презентације, семинари Отворен информативни центар намењен обвезницима система енергетског менаџмента У просторијама Министарства рударства и енергетике отворен је информативни центар намењен обвезницима система енергетског менаџмента из локалних самоуправа, јавних служби, органа државне управе и аутономне покрајине, који су од недавно почели са успостављањем система енергетског менаџмента (СЕМ). Енергетски менаџери ће бити у прилици да сваког радног дана од посебно обучених оператера добију потребне информације у вези са: коришћењем информационог систем енергетског менаџмента (ИСЕМ), коришћењем базе Министарства рударства и енергетике намењене за систем енергетског менаџмента и енергетском ефикасношћу у локалним самоуправама, комуналним услугама, јавним службама и органима државне управе и аутономне покрајине, које ће олакшати процес успостављања СЕМ-а. Обвезници система могу поставити питања позивом на број телефона 011 / 36 04 489 или електронском поштом на имејл inforsem@mre.gov.rs. Стратегија развоја енергетике У просторијама Привредне коморе Србије, 25. јула 2017. године, одржана је јавна расправа о Предлогу уредбе којом се утврђује Програм остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2025. са пројекцијама до 2030. године, за период 2017. до 2023. године као и o Извештају о стратешкој процени утицаја ПОС-а за период од 2017. до 2023. године на животну средину. Оба документа су од суштинског значаја за имплементацију Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2025. са пројекцијама до 2030. године која је усвојена у децембру 2015. године и која дефинише основне оквире енергетске политике Србије у наредном периоду. Усвајањем Програма остваривања Стратегије стичу се услови за детаљну разраду Стратегије развоја енергетике. Програм, поред осталог, предвиђа и: - стратешке енергетске пројекте, - план смањења утицаја постројења за производњу електричне енергије на животну средину кроз повлачења из рада 8 термоблокова, модернизацију постојећих капацитета у области производње електричне и топлотне енергије и уз унапређење енергетске ефикасности и животне средине и - веће увођење ОИЕ у енергетски биланс републике. У делу бољег повезивања и укључивања енергетских ситема у европско енергетско тржиште ПОС-ом је дефинисано имплементирање Уредбе 347 Европске уније о смерницама за трансевропску енергетску инфраструктуру. Увођењем уредбе у стратешка документа омогућиће се бржа реализација пројеката од стратешког значаја на националном и регионалном нивоу у сегменту електричне енергије и природног гаса. Јавна расправa организована је са циљем укључивања стручне али и шире јавности у коначно обликовање једног стартешког докумнета попут Програма остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије. Јавна расправа одржана је у организацији Министарства рударства и енергетике и Привредне коморе Србије. Ефекти примене система маркирања и мониторинга моторних горива Привредна комора Србије, Министарство трговине, туризма и телекомуникација и Министартсво рударства и енергетике 18. септембра 2017. године реализовали су стручни скуп на теме: Ефекти примене сисетма маркирања и мониторинга моторних горива и Фискалне олакшице и компанијске погодности у набавци течних енергената. Стручни скуп био је посвећен имплементацији ситема маркирање мотроних горва и система мониторинга квалитета моторних горива као предуслова за сузбијање нелегалне трговине деривата нафте у 4
функцији већег и уреднијег прилива новчаних средства у Буџет Републике Србије по основу боље наплате акцизе на деривате нафте. Што се тиче услова рада компанија на енергетском тржишту, тржишту деривата нафте и развоја конкуренције и тржишне утакмице међу учесницима на тржишту, нафтне компаније су представиле своје виђење услова пословања, ограничења у пословању али и напоре ових компанија да освоје нове купце кроз разне програме повољности који су постали саставни део пословне политике у овим компанијама. Партнерство у области обновљивих извора Споразум о партнерским односима у изградњи електрана и когенерацијског постројења у оквиру пројекта Exploitation of Different Energy sources for Green Energy production X DEGREE потписан је 24. јула 2017. године. Пројекат је вредан око 1,6 млна евра, а финансира се из Interreg IPA фонда као део Програма прекограничне сарадње Хрватске и Србије у области обновљивих извора енергије. Носилац пројекта је Универзитет у Новом Саду у партнерству са комуналним предузећем Водоканал Сомбор и Фондом Европски послови Војводине, предузећем Винковачки водовод и канализација и Пољопривредним институтом Осијек. Пројектом се предвиђа изградња неколико мањих соларних електрана укупне снаге 380 киловата (кw) на зградама винковачког водовода и канализације и когенерацијско постројење на биогас произведен пречишћивањем отпадних вода у Сомбору. Такмичење PowerUp! Фирма Innoenergy и ове године је организовала такмичење PowerUp! за најбоље пројекте у области одрживе енергије које ауторима победничких пројеката може да донесе новчану награду и приступ стартап акцелератору Highway by InnoEnergy. Новчане награде за прва три места се крећу од 5.000 до 20.000 евра, а постоји и могућност инвестиције у пројекат до суме од 150.000 евра. Пријављивање пројеката на сајту www.powerup. innoenergy.com било је могуће до 11. септембра. 2017. године. Ово је трећи пут да Innoenergy организује ово такмичење за стартапове у 23 земље Европе, Балтика и Медитерана. Циљ је пружање подршке иновацијама у енергетици на свим нивоима развоја, од идеје до представљања коначног производа корисницима и инвеститорима. Такмичење се одвија у три фазе. У првој фази ће се пријављивати пројекти путем Интернет сајта до 11. септембра. У другој фази ће тимови који реализују изабране пројекте учестовати у радионицама у којим ће стећи нова пословна знања док ће жири бирати пројекте који улазе у прву рунду финала. У трећој фази ће бити организоване радионице и презентације а учесници ће имати прилику да се састану са менторима из водећих енергетских компанија и људима из других стартапова на Гала финалу у Будимпешти. Вести Јавни позив за подршку општинама у увођењу система енергетског менаџмента и коришћењу локално расположиве биомасе за производњу енергије Програм Уједињених нација за развој расписао је јавни позив за подршку општинама у увођењу система енергетског менаџмента и коришћењу локално расположиве биомасе за производњу енергије. Право на подношење пријаве имају општине и градске општине са 20.000 до 40.000 становника. Предмет Јавног позива је пружање техничке помоћи за: израду годишњег извештаја о остваривању циљева уштеде енергије за јединице локалне самоуправе (ЈЛС) као обвезнике система а у складу са Правилником о обрасцу годишњег извештаја о остваривању циљева уштеде енергије ( Службени гласник РС, број 32/16 од 30.3.2016. године и ступио је на снагу 7. априла 2016. године) за 2016. и 2017. годину; израду програма енергетске ефикасности за ЈЛС у складу са Законом о ефикасном коришћењу енергије ( Службени гласник РС, број 25/13) са потпрограмом анализе расположивог потенцијала и искоришћења биомасе у енергетске сврхе на територији ЈЛС; обуке корисника у објектима од јавног значаја, који су у надлежности ЈЛС, за коришћење и унос података у информациони систем 5
енергетског менаџмента (ИСЕМ); израду инвентара котловских постројења у објектима од јавног значаја, који су у надлежности ЈЛС; обуку о финансирању пројеката производње енергије из биомасе на пољопривредним газдинствима (са посебним фокусом на механизме који су дефинисани у оквиру Инструмента за претприступну помоћ за рурални развој (IPARD програм за 2014-2020.); обуку о енергетским засадима (локални потенцијали и специфичности узгајања, начини коришћења, подстицаји, препоруке произвођачима и локалним самоуправама и др.). Пријаве су достављане до 18. септембра 2017. године (више информација можете добити на имејл: isem.rs@undp.org). II међународни зелени форум Електропривреде и зелена енергија Други међународни зелени форум Електропривреде и зелена енергија у организацији Балканмагазина у сарадњи са ЈП Електропривреда Србије а под покровитељством Министарства рударства и енергетике Владе Србије одржан је 25. августа 2017. године. На форуму су учествовали представници државних институција, академске заједнице, регулаторних тела, електропривреда у региону, енергетских и компанија које се баве производњом ОИЕ, машиноградњом, струковних и привредних удружења и осталих релевантних институција. На форуму је дискутовано на тему законодавног и институционалног оквира у области обновљивих извора енергије, да ли се касни у спровођењу плана и обавеза испуњавања услова за приступање Србије ЕУ, да ли ОИЕ могу утицати на постојећи електроенергетски микс Србије, о утицају повећања примене обновљивих извора енергије на смањење загађивања животне средине из електроенергетских објеката, о извесности увођења аукцијског механизама као подстицајног средства у области обновљивих извора енергије и др. Изградњa крака Турског тока Мађарски министар спољних послова Петер Сијатро и председник ИО директора Газпрома, Алексеј Милер, почетком јула 2017. године, у Москви потписали су споразум о изградњи крака Турског тока до ове земље. Како се у споразуму наводи гасовод би био требало да до Мађарске транспортује до 8 милијарди кубних метара гаса годишње а траса би ишла преко Бугарске и Србије. Према плановима, гасовод би требало да буде оперативан крајем 2019. године. Прва геотермална електрана у Јужној Америци 12.септембар 2017. године италијански ENEL и чилеански ENAP пустили су у погон Sero Pabelјon, геотермалну електрану од 48 МW снаге на 4.500 м надморске висине. То је прва је геотермална електрана у Јужној Америци, а дефинитивно држи светски рекорд као геотермално постројење изграђено на највишој надморској висини. Састоји се од две јединице капацитета од по 24 МW које раде по принципу бинарног циклуса високе енталпије. Савет Агенције за енергетику Србије доделио сертификат ЕМС - у за оператора преносног система електричне енергије Електромрежа Србије (ЕМС) добила је сертификат као оператор преносног система електричне енергије, што отвара пут тој компанији да тражи лиценцу за обављање делатности преноса електричне енергије и управљања преносним системом. Одлуку о додели сертификата ЕМС-у донео је Савет Агенције за енергетику Србије почетком августа, пошто су испуњени одређени услови у складу са мишљењем које је доставила Енергетска заједница. Основни циљ сертификације је да се потврди да је оператор мрежног система независан од корисника његове мреже, односно учесника на тржишту, попут произвођача и трговаца струјом, као и купаца, углавном великих. ЕМС је захтев за сертификацију поднео у октобру 2016. године, а АЕРС је почетком 2017. године донео прелиминарну одлуку о додели сертификата која је достављена Енергетској заједници на мишљење. 6
Савет Агенције за енергетику дао сагласност на одлуку о ценама нестандардних услуга коју је донео оператор преносног система, Електромрежа Србије Савет Агенције за енергетику је на седници одржаној у четвртак, 31. августа 2017. године, дао сагласност на одлуку о ценама нестандардних услуга коју је донео оператор преносног система, Електромрежа Србије АД, Београд. Одобреним ценовником су обухваћене нестандардне услуге, које представљају повремене услуге, односно оне које оператор система пружа на захтев купца, односно корисника система или услуге у циљу отклањања последица поступања купца односно корисника система супротно прописима, а које нису обухваћене кроз цену приступа систему или кроз трошкове прикључења. Ове услуге се односе на услуге издавања података, мишљења и техничких услова и услуге контроле и овере бројила активне и реактивне енергије. Овом одлуком, приходи које остварује оператор преносног система по овим основама стављени су под контролу, чиме су створени услови за његово транспарентније пословање, као и за јединствен третман корисника система. Савет Агенције за енергетику дао сагласност на одлуке о ценама приступа систему за дистрибуцију природног гаса Савет Агенције за енергетику је на седници одржаној 31. августа 2017. дао сагласност на одлуке о ценама приступа систему за дистрибуцију природног гаса које су донели оператори дистрибутивног система и ценaма природног гаса за јавно снабдевање које су донели јавни снабдевачи природним гасом. Промена цена резултат је првог образовања цена у складу са одредбама измењене Mетодологије за утврђивање цене приступа систему за дистрибуцију природног гаса и Методологије за утврђивање цене природног гаса за јавно снабдевање, које су донете крајем 2016. године и којима су за групе купаца дефинисани нови односи између тарифа за обрачун цена. Овим се не мењају, односно остају на досадашњем нивоу, укупне просечне цене. Нове тарифе ће се примењивати од 1. октобра 2017. године. Савет Агенције за енергетику Републике Србије дао сагласност на Одлуку о регулисаној цени електричне енергије за гарантовано снабдевање Савет Агенције за енергетику Републике Србије је на седници одржаној 31. августа 2017. дао је сагласност на Одлуку о регулисаној цени електричне енергије за гарантовано снабдевање коју је донео в.д. директора Јавног предузећа Електропривреда Србије. Овом одлуком сe цене електричне енергије за домаћинства и мале купце повећавajу просечно за 2 одсто од 1. октобра 2017. године. Просторни план подручја посебне намене дистрибутивног гасовода Александровац Копаоник Нови Пазар Тутин Влада Србије донела је одлуку о изради Просторног плана подручја посебне намене дистрибутивног гасовода Александровац Копаоник Нови Пазар Тутин са елементима детаљне регулације, 14. септембра 2017. године. Основни циљ израде Просторног плана је обезбеђење услова за изградњу дистрибутивног гасовода који ће обезбедити гасификацију Туристичког центра Копаоник, као и гасификацију града Новог Пазара и општина Брус, Рашка и Тутин. Рок за израду Нацрта просторног плана је шест месеци од дана ступања на снагу ове одлуке. Рафинерија нафте у Панчеву добила IPPC дозволу Прва IPPC дозвола (интегрисана дозвола) једној енергетској компанији у Србији уручена је 22. септембра 2017. године. Дозвола је уручена за постројење за претраду нафте - Рафинерији нафте у Панчеву, која послује у саставу Нафтне индустрије Србије. Тиме је панчевачка рафинерија сврстана међу најквалитетније произвођаче деривата нафте у Европи и оне произвођаче чији су производни процеси у потпуности усклађен са највишим домаћим и европским стандардима у области заштите животне средине. 7
Подстицајана средства за пројекате коришћења биомасе и соларне енергије у АП Војводина Покрајински секретар за енергетику, грађевинарство и саобраћај у име Покрајинске владе уручио је 26. септембра 2017. године, уговоре представницима 11 установа различитих локалних самоуправа на територији АП Војводине. Представници ових установа остварили су право на подстицајна средства по основу два конкурса: за суфинансирање реализације пројеката коришћења биомасе за производњу топлотне енергије у јавним установама и за суфинансирање пројеката коришћења соларне енергије за припрему топле потрошне воде у објектима јавне намене. Укупна подстицајна средства износе око 251.000 евра. Међународни форум о чистим енергетским технологијама под слоганом Чиста енергија шанса за све. У Новом Саду је одржан 11. Међународни форум о чистим енергетским технологијама под слоганом Чиста енергија шанса за све, 26-27. септембра 2017. године. Овогодишњи, једанаести по реду форум био је посвећен енергетској ефикасности и унапређењу енергетских процесима са циљем достизања задатих циљева енергетске политике до 2020. године. Организатори форума су Институт за европске послове (INEA) и Факултет техничких наука у Новом Саду, уз покровитељство покрајинског парламента и Привредне коморе АП Војводина. Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије је, 28. септембра 2017. године, у Букурешту потписао Меморандум између ЕУ и земаља са простора централне и југоисточне Европе о заједничком развоју у областима тржишта електричне енергије, енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије. Меморандум Србија Кувајт Меморандум о разумевању о сарадњи у области нафтне и гасне привреде Србије и Кувајта, потписали су министар рударства и енергетике Александар Антић и заменик министра спољних послова Кувајта Халед Сулејман Ал Џарала (Khaled Sulaiman Al Jarallah) 3. јула 2017. године. Меморандумом се постављају основе за сарадњу две земље на највишем нивоу, организацију пословних форума, размену знања и мобилност стручњака Светски нафтни конгрес у Истанбулу У периоду од 9 до 13. јула у Истанбулу у организацији Светског нафтног савета (WPC), а под покровитељством председника Републике Турске и Нафтног комитета Турске одржан је 22. Светски нафтни конгрес под називом Мостови енергетике у будућности. На 22. Светском нафтном конгресу учествовала је и делегација Националног нафтног комитета Србије коју су чинили проф. др Слободан Соколовић, потпредседник, др Горан Радосављевић, генерални секретар, проф. др Драгослава Стојиљковић, продекан Машинског факултета Универзитета у Београду, Данијела Тадић, помоћник генералног секретара и Тамара Шереш, испред комитета младих ННКС. Светски нафтни конгрес се сматра највећим догађајем у области нафтне и гасне индустрије у свету и одржава се сваке треће године. Следећи, 23. Светски нафтни конгрес биће одржан у периоду од 6. до 10. децембра 2020. године у Хјустону, САД За све додатне информације о пословању у земљи и иностранству, контакте са потенцијалним пословним партнерима, учешће на сајмовима и изложбама у земљи и иностранству и учешће у осталим активностима ПКС контактирајте Удружење за енергетику и енергетско рударство ПКС путем телефона 011 / 33 00 995 или нам пишите на имејл: energetika@pks.rs. 8
SWOT анализа у делатности енергетике и енергетског рударства Предности Слабости y Традиција и искуство y Квалитетни кадрови и квалификована радна снага y Повољан енергетски микс, добре производне могућности и висока енергетска независност у електричној енергији y Висока поузданост и спремност производних система y Значајан потенцијал ОИЕ y Геостратешки добра позиција јака интерконекција са регионом (осим гаса) - Потенцијал за транзит y Услови за тржишно пословање успостављени - Правни систем усклађен са трећим енергетским пакетом ЕУ; y Берза електричне енергије y Конкурентно тржиште деривата нафте y Потенцијал тржишта за раст добар (према очекиваном расту индустрије) y Висока екстерна енергетска зависност (Један извор снабдевања природним гасом; Дефицит угља за широку потрошњу; Дефицит сирове нафте) y Неповољна структура домаћих конвенционалних енергетских капацитета, делимично застарела технологија са ниским степеном искоришћења y Лоша дисеминација ресурсне базе и производних система y Низак ниво инвестиција у нове капиталне објекте y Низак степен искоришћења потенцијала ОИЕ y Почетни ниво успостављања конкурентског тржишта електричне енергије и природног гаса y Доминанто тржишно учешће јавних предузећа, са недовољно ефикасном организационом структуром y Недовољна примена високо ефикасних технологија за производњу и потрошњу енергије y Високи технолошки и други губици у преносној и дистрибутивној мрежи y Велики притисак енергетике на животну средину y Висок енергетски интензитет 9
Шансе Опасности y Реализација стратешких планова y Доследно спровођење обавеза преузетих приступањем Енергетској заједници ЈИ Европе y Већа употреба потенцијала обновљивих извора енергије y Модернизовани рафинерисјки капацитети и већа производња горива по еуронормама y Имплементација модела јавно-приватног партнерства у области енергетике y Успостављање ЕСЦО тржишта и подизање енергтеске ефикасности y Ефикасније/тржишно пословање јавних енергетских предузећа y Унапређење и развој тржишта електричне енергије и природног гаса у земљи и региону y Одрживо коришћење обновљивих извора енергије y Изградња нових електроенергетских капацитета на угаљ усклађених са ЕУ стандардима y Изградња постројења за комбиновану производњу електричне и топлотне енергије на природни гас или биомасу y Регионално повезивање гасних система y Проширење постојећег и изградња нових капацитета за складиштење природног гаса y Изградња нових капацитета за пренос електричне енергије y Изградња нових цевовода за транспорт и деривата нафте y Операционализација система обавезних резерви нафте и деривата нафте y Изградња система продуктовода за деривате нафте y Висока специфична потрошња енергије по јединици производа у индустрији y Висока подложност спољним-глобалним геополитичким утицајима y Рањивост система на екстремне климатске услове y Велики утицај екстерних економских поремећаја, раст сиромаштва, презадуженост и успорен привредни развој земље y Непостојање активног система заштићени купац y Неповољни демографски трендови и старење становништва y Одсуство политичке воље да се спроведу доследне тржишне реформе у енергетици y Заостајање (застаревање) и успорен технолошки развој енергетских система (због неповољног економског положаја) y Недостатак инвестиција у модернизацију постојећих и изградњу нових енергетских система y Одсуство политичке воље за имплементацију секундарног законодавства y Сиво тржишта деривата нафте и угља y Нестабилно политичко окружење - одсуство политичке воље у земљама региона на повезивању енергетских система и изградњи регионалног тржишта енергије, успостављању регионалних складишта природног гаса и изградњи заједничких производних капацитета на бази природних ресурса пограничних региона 10
Регио инфо Привредна комора Београда РПК Севернобачког управног округа Суботица РПК Браничевског и Подунавског управног округа Пожаревац Енглеске компаније заинтересоване за сектор рударства Енглеске компаније заинтересоване су за сектор рударства и веће присуство у сектору рударства у Србији. Велика Британија је заинтересована за интензивирање сарадње у области енергетике, пре свега, за сарадњу на пројектима подршке производњи енергије из обновљивих извора и употребе нових технологија за смањење емисије угља. Из Министарства рударства и енергетике најављено је одржавање конференције о рударству у октобру у Београду на којој ће учествовати Велика Британија, као и да се уз подршку Фонда за добру управу Велике Британије у Србији реализују два пројекта, посредством ЕБРД-а - јачање корпоративног управљања у Електропривреди Србије (ЕПС) и посредством Светске банке - подршка реструктурирању рудника Ресавица. Отворена електрана на бази биогаса Стара Моравица Електрана за производњу електричне енергије на бази биогаса као примарног горива Стара Моравица отворена је 26. септембра 2017. године. Изградња постројења за одсумпоравање димних гасова термоелектране Костолац Кинеска компанија ЦМЕЦ спровела је пројекат изградње постројења за одсумпоравање димних гасова блокова Б1 и Б2 термоелектране Костолац. Циљ је смањење емисија штетних гасова на законом прописане вредности, што ће знатно допринети заштити животне средине. Уговором који су ЕПС и некадашње ПД Термоелектране и копови Костолац потписали 8. децембра 2010. године са кинеском компанијом ЦМЕЦ, а који је ступио на снагу 26. децембра 2012. године, дефинисана је прва фаза пакета пројекта ТЕ Костолац Б. Вредност пројекта изградње система за одсумпоравање је 130,5 млн долара. Радови на изградњи система одсумпоравања за блокове Б1 и Б2 званично су почели 1. маја 2014. године. ЕПС и Кинеска компанија ЦМЕЦ почели су у јануару 2017. године монтажу савременог БТО система, роторног багера, на површинском копу Дрмно у Костолцу, чиме је почела друга фаза модернизације термолектране Костолац. Вредност целог пројекта износи 715,6 млн долара. Почели су радови на монтажи роторног багера, који је део пројекта изградње трећег блока у ТЕ Костолац Б од 350 мегавата. То ће бити прво велико енергетско постројење које ће Србија добити после три деценије. Блок Б би требало да буде завршен 2020. године. Реч је о шестом роторном багеру чија је вредност 123 млн долара, а са којим се стварају услови за побољшање производње угља на копу Дрмно са садашњих девет на 12 млн тона годишње. Комплетан посао води кинеска компанија ЦМЕЦ са својим подизвођачима међу којима су немачки Круп, аустријски Сандвик и српске фирме из области електроградње и машиноградње. Укупна вредност друге фазе пројекта модернизације Костолца, који подразумева изградњу новог блока и проширење копа Дрмно, вредна је 715,6 млн долара, од чега је кредит кинеске Ексим банке 608 млн долара, а преостали новац обезбеђује ЕПС из својих средстава. Уговор о јавно-приватном партнерству Петровца на Млави са фирмама Esco Elios и GGE Esco за део јавног осветљења у граду Председник општине Петровац на Млави потписао је уговор о јавно-приватном партнерству са фирмама Esco Elios i GGE Esco којим су обезбеђене услуге реконструкције, рационализације и одржавања дела јавног осветљења у граду. Уговором је предвиђено да Петровац на Млави у октобру добије савремено LED осветљење, са технологијом најмодерније генерације марке Filips. Замена постојећих живиних светиљки јавне расвете 11
предвиђена је у улицама, парковима и на другим јавним површинама у граду, а од наредне године исти радови се планирају и у свим селима општине. Према уговору који је потписан, обавеза локалне самоуправе је да настави да плаћа исти износ као и до сада за утрошак енергије који настаје радом јавне расвете, док је приватни партнер свој интерес за постављање LED расвете нашао у разлици у цени која би се остварила уштедом енергије. По истеку уговореног рока од 15 година, Петровцу на Млави припала би јавна расвета чиме би аутоматски били смањени и трошкови за њено коришћење. До тада би приватном партнеру осим грађевинских радова, било поверено и управљање самим системом. Уговор предвиђа замену 1.521 старе сијалице са 1.426 LED сијалица и 50 халогених светиљки, ако и замену застарелог система укључивања и исклучивања јавне расвете у свих 36 подстаница у локалној самоуправи, новим аутоматским, енергетски ефикасним системом. Инсталирање нове расвете смањиће потрошњу са 205кW на 40 кw. РПК Колубарског и Мачванског управног округа Ваљево РПК Сремског управног округа Сремска Митровица РПК Јужнобанатског управног округа Панчево Инвестиција РИО ТИНТ-а у налазишта литијума, на подручју Града Лознице У радној посети амбасадора САД и Велике Британије мултинационалној компанији Рио Тинто разговарало се о пројекту Јадар, односно активностима око новог минерала јадарита који је у свету једино нађем у долини реке Јадар. Како је оцењено то је изузетно важан пројекат и у будућности се очекује његов позитиван исход с обзиром на чињеницу да се активности око јадарита одвијају добро, као и да се траже могућности за сарадњу и у другим областима осим рударства. Компанија је у пројекат уложила више од 90 млн долара. Јавна презентација Нацрта Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора транспортног гасовода Сремска Митровица Шид У згради Градске управе града Сремска Митровица одржана је јавна презентација Нацрта просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора транспортног гасовода Сремска Митровица Шид са елементима детаљне регулације, организована од стране носиоца израде овог Просторног плана, Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине. Обрађивач овог Просторног плана је ЈП Завод за урбанизам Војводине из Новог Сада. Јавни увид у Нацрт Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора транспортног гасовода Сремска Митровица Шид са елементима детаљне регулације и Извештај о стратешкој процени утицаја Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора транспортног гасовода Сремска Митровица Шид са елементима детаљне регулације на животну средину, одржава се у трајању од 30 дана, од 24. јула до 23. августа 2017. године. Нацрт Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора транспортног гасовода Сремска Митровица Шид са елементима детаљне регулације са комплетом рефералних карата и Извештај о стратешкој процени утицаја Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора транспортног гасовода Сремска Митровица Шид са елементима детаљне регулације на животну средину изложени су на јавни увид у згради Градске управе града Сремска Митровица, Општини Рума, Општини Шид и у просторијама Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине у Новом Саду. Уговор о дугорочном финансирању ветропарка Малибунар UniCredit Bank Srbija и Electrawinds Mali WF, српска компанија у стопостотном власништву белгијске компаније Elicio NV, потписали су уговор о дугорочном финансирању у укупном износу од 9,8 млн евра за развој, изградњу и пословање ветропарка Малибунар. Прва транша кредита у износу од 3,2 млн евра пуштена је 31. августа. UniCredit Bank Srbija је једини кредитор на пројекту, а средства су обезбеђена из кредитне линије Fonda Green for Growth (GGF), првог специјализованог фонда за унапређење енергетске ефикасности (ЕЕ) и обновљиве енергије у југоисточној Европи. Финансирање је допуњено краткорочним финансирањем ПДВ-а i Hedžing Споразумом о заштити од других ризика. Изградња ветропарка је почетала у новембру 2016. године. Укупна вредност инвестиције у ветроелектрану Малибунар, у Јужном Банату, износи око 14 млн евра. Ветропарк ће се састојати од 4 ветротурбине Senvion MM 100 укупног инсталираног капацитета од 8 мегавата. 12
Процењује се да ће, након завршетка изградње, Малибунар производити електричну енергију од 25 гигават сати на годишњем нивоу и снабдевати око 7.200 домаћинстава електричном енергијом. Истовремено, овај пројекат ће допринети смањењу емисије угљен-диоксида од 15.800 тона годишње. Ветроелектрана Малибунар би требало да буде пуштена у рад до краја године. Очекивана годишња производња је 23.8476 MWh, а вредност инвестиције око 13,8 милиона евра. Међународна финансијска корпорација (IFC), чланица Групације Светске банке, одобрила је половином септембра 2017. године, кредит од 19,1 милион евра белгијском произвођачу обновљиве енергије Elicio за изградњу ветропарка у Алибунару, снаге 42 мегавата. Уговор о изградњи ветропарка у Ковачици У Ковачици је 25. септембра 2017. године потписан уговор о изградњи једног од највећих ветропаркова у Србији, са 38 турбина, инсталисаног производног капацитета 104,5 МW и вредности од око 189 милиона евра. Власник пројекта је Enlight Renewable Energies, израелска компанија која се бави изградњом постројења за обновљиву енергију, чије се акције продају на берзи. РПК Златиборског управног округа Ужице LED расвета у Пријепољу У Пријепољу би до краја године требало да стара расвета буде замењена новом LED расветом. Реч је о пројекту локалних власти који ће реализовати конзорцијум који чине две српске и једна словеначка фирма. Уговор о набавци и монтажи LED светиљки и опреме у Пријепољу потписан је 15. августа, а посао замене 2.700 уличних светиљки је у оквиру поступка јавне набавке поверен фирмама Јавна расветљава из Љубљане, Minel-Schreder из Београда и Електроволт из Ваљева. Пројекат је вредан је 59,5 милиона динара без ПДВ и финансираће се из општинског буџета, захваљујући ESCO моделу средства, која су у буџету планирана за одржавање старе расвете и утрошак електричне енергије сада ће моћи да се искористе за оптлату која ће бити реализована у 36 месечне рате. Трошкови одржавања ће бити смањени за 70 одсто после уградње нове расвете. 13
Привредна активност у делатности енергетике и енергетског рударства Индустријска производња Индустријска производња у Републици Србији је у првих осам месеци 2017. године увећана за 3,0 одсто у односу на исти период претходне године, док је у августу текуће године била већа за 7,3 одсто у односу на исти месец прошле године. Секторски посматрано, у периоду јануар-август 2017. године у односу на исти период 2016. године, у сектору рударства забележен је раст од 0,8 одсто, у прерађивачкој индустрији од 6,5 одсто, док је у сектору снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизацији регистрован пад од 8,2 одсто. Забележен је раст индустријске производње трајних производа за широку потрошњу по стопи од 7,2 одсто, интермедијарних производа (без енергије) и капиталних производа по стопама од 10,6 и 11,5 одсто, респективно, док је пад забележен код енергије (-6,5 одсто). У августу 2017. године у односу на исти месец прошле године производња кокса и деривата од нафте је порасла 16,2 одсто, експлоатација угља 3,6 одсто, док су снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација и експлоатација сирове нафте и природног гаса пали за 1,1 и 5,4 одсто, респективно. У периоду јануар-август текуће године у односу на исти период 2016. године експлоатација угља је порасла 0,5 одсто, док је производња кокса и деривата од нафте пала за 5,6 одсто, експлоатација сирове нафте и природног гаса 7,1 одсто, а снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација 8,2 одсто. Цене произвођача индустријских производа Цене произвођача индустријских производа биле су за 1,7 одсто веће у септембру 2017. године у односу на септембар претходне године, док су цене произвођача индустријских производа прерађивачке индустрије биле за 1,4 одсто веће. У истом месецу, цене произвођача индустријских производа из увоза биле су мање за 0,7 одсто, а цене произвођача за домаће тржиште за 3,3 одсто. 140,0 120,0 100,0 80,0 60,0 40,0 20,0 0,0 Индекси индустријске производње, септембар 2016 - август 2017. у односу на просек претходне године Извор: РЗС. IX X XI XII I II III IV V VI VII VIII 2016. 2016. 2016. 2016. 2017. 2017. 2017. 2017. 2017. 2017. 2017. 2017. Ø2015=100 Ø2016=100 Експлоатација угља Експлоатација сирове нафте и природног гаса Производња кокса и деривата нафте Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром Индекси цена произвођача индустријских производа, октобар 2016 - септембар 2017. у односу на просек претходне године 140,0 130,0 120,0 110,0 100,0 90,0 80,0 70,0 60,0 X XI XII I II III IV V VI VII VIII IX 2016. 2016. 2016. 2017. 2017. 2017. 2017. 2017. 2017. 2017. 2017. 2017. Ø2015=100 Ø2016=100 Експлоатација угља Експлоатација сирове нафте и природног гаса Производња кокса и деривата нафте Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром Извор: РЗС. 14
У експлоатацији угља цене у септембру 2017. године у односу на исти месец прошле године остале су непромењене, у експлоатацији сирове нафте и природног гаса цене су порасле за 19,9 одсто, у производњи кокса и деривата нафте цене за 8,3 одсто, а у снабдевању електричном енергијом, гасом, паром и климатизација за 1,5 одсто. Залихе готових производа У августу 2017. године залихе готових производа у индустрији су биле за 8,7 одсто веће у односу на август претходне године, а за 8,8 одсто у прерађивачкој индустрији. Стање залиха у августу било је највеће код готових трајних производа за широку потрошњу (за 37,8 одсто у односу на август 2016. године), док су залихе енергије смањене за 17,6 одсто. У погледу експлоатације угља, залихе у августу 2017. године у односу на исти месец прошле године су опале 2,8 одсто. Са друге стране, августовске залихе у експлоатацији сирове нафте и природног гаса су порасле за 13,6 одсто. На крају, залихе у производњи кокса и деривата нафте су опале 22,6 одсто. Запосленост и зараде Према подацима РЗС, укупан број запослених у Републици Србији у првој половини 2017. године износио је 2.043.018 особа, што представља повећање од 2,5 одсто у односу на прву половину 2016. године. Регистровано је 86.863 индивидуалних пољопривредника, што је смањење од 3,6 одсто у односу на јануар-јун 2016. године. У правним лицима било је запослено 1.619.343 особа (повећање од 2,1 одсто), а повећан је и број запослених код предузетника и лица која самостално обављају делатност за 6,2 одсто (укупно регистровано 336.813). Квартално посматрајући, укупан број запослених у другом кварталу 2017. године износио је 2.061.520, што у односу на претходни квартал представља повећање од 1,8 одсто. Повећан је број запослених у правним лицима у односу на претходни квартал од 1,7 одсто, предузетника и запослених код њих, као и лица која самостално обављају делатност за 3,2 одсто, док је смањен број регистрованих индивидуалних пољопривредника за 1,5 одсто. 130,0 120,0 110,0 100,0 90,0 80,0 70,0 60,0 Индекси залиха готових производа, септембар 2016 - август 2017. у односу на просек претходне године Извор: РЗС. IX X XI XII I II III IV V VI VII VIII 2016. 2016. 2016. 2016. 2017. 2017. 2017. 2017. 2017. 2017. 2017. 2017. Ø2015=100 Ø2016=100 Експлоатација угља Експлоатација сирове нафте и природног гаса Производња кокса и деривата нафте Број запослених у експлоатацији угља, сирове нафте, гаса, кокса, енергије у правним лицима, предузетници и запослени код њих, квартални подаци 2016. и 2017. 50.500 50.000 49.500 49.000 48.500 48.000 47.500 47.000 46.500 46.000 45.500 Извор: РЗС. Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 2016. 2017. 15
Регистрована запосленост према делатностима KD(2010), у другом кварталу 2016. и 2017. године Број запослених Индекс Учешће, у % 2016. 2017. 2017/ 2016. 2016. 2017. (II квартал) Република Србија 1.918.614 1.975.308 103,0 100,0 100,0 Експлоатација угља 14.333 14.542 101,5 0,7 0,7 Експлоатација сирове нафте и природног гаса 1.166 1.205 103,3 0,1 0,1 Производња кокса и деривата нафте 3.429 3.374 98,4 0,2 0,2 Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром 30.893 28.904 93,6 1,6 1,5 УКУПНО 49.821 48.025 96,4 2,6 2,4 Извор: РЗС, прерачун Службе за подршку развоју, ПКС. Број запослених у снабдевању електричном енергијом, паром, гасом и климатизација у првој половини 2017. године је износио 28.644, што представља смањење од 7,3 одсто у односу на првих шест месеци 2016. године, а пад је забележен и у експлоатацији сирове нафте и природног гаса (-20,9 одсто). У производњи кокса и деривата нафте регистровано је 3.329 запослених (повећање од 8,2 одсто у односу на прву половину 2016. године), а у експлоатацији угља 14.512 (раст од 1,2 одсто). Просечна бруто зарада исплаћена у августу 2017. године, у Републици Србији, износила је 65.094 динара, док је просечна нето зарада (без пореза и доприноса) била 47.220 динарa. У односу на јул 2017. године, просечна бруто зарада у августу била је реално мања за 1,9 одсто, а уколико се посматра период јануар-август 2017. године, у односу на исти период 2016. године, просечна бруто зарада реално је већа за 1,1 одсто. У поређењу са августом 2016. године, просечна зарада у осмом месецу 2017. године реално је већа за 1,7 одсто. У августу 2017. године, просечна бруто зарада исплаћена у експлоатацији угља била је за 64,6 одсто већа од републичког просека, у експлоатацији сирове нафте и природног гаса и производњи кокса и деривата нафте 2,4 и 2,7 пута већа, респективно, а у снабдевању електричном енергијом, гасом, паром и климатизација за 68,6 одсто већа од просека у Републици Србији. (јануар-август 2017) Извор: РЗС. Зараде, јануар-август 2017. (у динарима) Нето зараде (у РСД) 47.208 76.992 78.769 110.657 118.264 65.014 Бруто зараде 108.216 (у РСД) 110.713 Република Србија Експлоатација угља Експлоатација сирове нафте и природног гаса Производња кокса и деривата нафте Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром 155.261 160.022 16
Стране директне инвестиције Према прелиминарним подацима НБС, током осам месеци 2017. године, нето прилив СДИ износио је 1,5 млрд евра (раст од 10,3 одсто у односу на исти период 2016. године), које су и даље претежно усмерене у извозно оријентисане разменљиве секторе домаће привреде (прерађивачка индустрија, енергетика, пољопривреда, водопривреда). На годишњем нивоу, пројекција нето СДИ је ревидирана навише и износи 1,7 млрд евра, што би требало да буде довољно за покриће дефицита текућег дела платног биланса који се процењује на 1,4 млрд евра. Прелиминарни подаци НБС указују да је највећи прилив СДИ, посматрано према делатностима, у првој половини 2017. години регистрован у прерађивачкој индустрији (366,7 млн евра), при чему је 23,0 одсто усмерено у производњу моторних возила, приколица и полуприколица (84,4 млн евра), 19,6 одсто у производњу прехрамбених производа, пића и дуванских производа (72,0 млн евра), а 15,7 одсто у производњу производа од гуме и пластике (57,7 млн евра). Посматрано према географском распореду инвестиција и земљама порекла капитала, највећи прилив СДИ, у првој половини 2017. године, према подацима НБС, регистрован је из земаља ЕУ(28) и то 74,7 одсто (843,3 млн евра), уз растуће учешће прилива са азијског континента (136,2 млн евра), првенствено из Кине и Уједињених Арапских Емирата. У првој половини 2017. године, у привредним гранама које обухвата Удружење за енергетику и енергетско рударство, остварен је нето прилив СДИ, по основу улагања нерезидената, од 22,2 млн евра (21,3 млн евра више него у истом периоду 2016. године). Нето прилив СДИ, по основу улагања нерезидената, квартални подаци, 2015-2017. (у млн евра) -6,6 7,5 13,4 Извор: НБС, прерачун Службе за подршку развоју. Напомена: Привредне гране разврстане су према статистичкој класификацији економских делатности Европске заједнице ревизија 2 из 2008. (НАЦЕ Рев. 2, 2008). Према приказу делатности СДИ, у складу са БПМ6 ( Приручник за израду платног биланса и међународне инвестиционе позиције бр. 6, ММФ ), наведеном привредном граном обухваћени су: Експлоатација сирове нафте и природног гаса, услужне делатности у рударству и геолошким истраживањима; Производња кокса и деривата нафте; Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација. 1,8 17,2 I II III IV I II 2016. 2017. 5,0 Спољна трговина У првих осам месеци 2017. године, према подацима РЗС, настављен је раст спољнотрговинског робног промета, који је износио 22,4 млрд евра, што представља повећање од 12,1 одсто у односу на исти период претходне године. Извоз, изражен у еврима, растао је по стопи од 13,5 одсто, док је увоз растао 11,0 одсто, те је дошло до пораста дефицита спољнотрговинске робне размене за 2,7 одсто у односу на период јануар-август 2016. године. Покривеност увоза извозом износила је 79,0 одсто, што је за 1,7 процентних поена више у односу на покривеност у истом периоду прошле године. Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини, те земље чланице ЕУ(28) чине 64,3 одсто укупне размене. Други по важности партнер су земље ЦЕФТА, са којима је остварен суфицит у размени од 1,2 млрд евра, који је највећим делом резултат извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), гвожђе и челик, друмска возила (укључујући и АЦВ возила), производа од метала и друго. Спољнотрговинска размена угља, сирове нафте, гаса, кокса, енергије, месечни подаци 2016. и 2017. (у млн евра) 250,0 200,0 150,0 100,0 50,0 0,0-50,0-100,0-150,0-200,0-250,0 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII I II III IV V VI VII VIII 2016. 2017. Извоз Увоз Биланс размене Извор: РЗС, прерачун Службе за подршку развоју, ПКС. 17
Према подацима РЗС, у првих осам месеци 2017. године, енергетика и енергетско рударство су остварили извоз у вредности од 221,1 млн евра, уз учешће од 2,2 одсто у укупном извозу Републике Србије. У односу на исти период 2016. године, забележен је пад од 1,3 одсто. У истом периоду, увоз је достигао 1,3 млрд евра (мг раст од 35,1 одсто), што чини 10,6 одсто укупног увоза. Дефицит у спољнотрговинској размени износио је 1,1 млрд евра, уз покривеност увоза извозом од 16,6 одсто. Највећи извоз регистрован је у области производње кокса и деривата нафте (170,9 млн евра), где је забележен и највећи међугодишњи раст (21,1 одсто). У свим осталим областима делатности регистрован је међугодишњи пад, а највећи у области снабдевања електричном енергијом, гасом и паром (-40,0 одсто). Структура извоза, јануар-август 2017. 21,9% 0,4% 0,4% 77,3% Експлоатација угља Експлоатација сирове нафте и природног гаса Производња кокса и деривата нафте Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром Извор: РЗС, прерачун Службе за подршку развоју, ПКС. Структура увоза, јануар-август 2017. 32,0% 2,3% 4,6% 61,1% Експлоатација угља Експлоатација сирове нафте и природног гаса Производња кокса и деривата нафте Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром Извоз угља, сирове нафте, гаса, кокса, енергије, по земљама, јануар-август 2017. (у млн евра) Увоз угља, сирове нафте, гаса, кокса, енергије, по земљама, јануар-август 2017. (у млн евра) Босна и Херцеговина Словенија Бугарска Македонија Румунија Хрватска Црна Гора Мађарска Уједињени Арапски Велика Британија 9,2 6,8 2,7 1,7 30,5 28,7 26,6 24,8 20,6 54,7 Руска Федерација Ирак Мађарска Босна и Херцеговина Румунија Казахстан Чешка Република Пољска Хрватска Бугарска 127,9 94,6 60,1 45,3 45,0 34,0 26,7 22,5 245,2 551,6 Извор: РЗС, прерачун Службе за подршку развоју, ПКС. Извор: РЗС, прерачун Службе за подршку развоју, ПКС. 18
Глобални трендови Од средине 2017. године долази до раста цене нафте на међународном тржишту, првенствено на основу договора који су постигле чланице ОPEC (енг. Organization of Petroleum Exporting Countries) о замрзавању производње која је у претходном периоду презаситила тржиште. Такође, на пораст овог енергента је утицао и јачи привредни опоравак на глобалном нивоу. Цена нафте је 21. јуна 2017. године износила 42,5 долара по барелу, да би крајем септембра њена вредност била 52 долара. Међутим, раст цене нафте у одређеној мери треба повезати и са депресијацијом америчког долара. Политичке тензије на Блиском Истоку, првенствено блокада Катара од стране заливских држава окупљених око Саудијске Арабије, додатно су утицале на раст цене. Након разорних урагана који су погодили нафтом богати југ САД, настављена је производња у ранијем капацитету, с тим што је ниво нафтних залиха такође утицао на кретање тржишне вредности овог енергента. Поновна изолација Ирана од стране САД и америчких савезника у области Персијског залива утицало је на смањење понуде на тржишту. У оквиру опоравка енергетског тржишта проузроковане већом привредном активношћу, приметно је дивергентно кретање цене нафте и природног гаса. Постоје два разлога пада цене природног гаса: мања тражња на светском тржишту, имајући у воду топлије месеце у трећем кварталу, као и депресијација америчког долара. Према извештају који је објавила Међународна енергетска заједница (енг. International Energy Agency) за 2017. годину, одвијају се глобалне промене у енергетском систему које се базирају на четири стуба: пад трошкова производње чисте енергије, раст електрификације у енергетском сектору, пораст учешћа терцијарног сектора у структури кинеске привреде, као и већа енергетска независност САД. У наредне две деценије очекује се наставак пораста тражње за енергентима, али по нижим стопама него што је био случај закључно са 2014. годином. Ипак, процењује се да ће кумулативна тражња до 2040. године порасти за 30 одсто што је једнако када би се на данашњи ниво потражње додала комбинована тражња Кине и Индије. у дугом року се очекује наставак трансформације у оквиру енергетског сектора. Обновљиви извори енергије, као и природни гас треба да повећају своје учешће у глобалном енергетском миксу, на уштрб угља и других извора енергије који нарушавају природно окружење. 60,0 55,0 50,0 45,0 40,0 35,0 Извор: Bloomberg L.P. Кретање цене природног гаса, USD/MMBtu 4,5 4,0 3,5 3,0 2,5 2,0 1,5 Izvor: Bloomberg L.P. Кретање светског Bloomberg индекса енергетике 230,0 220,0 210,0 200,0 190,0 180,0 170,0 Izvor: Bloomberg L.P. Кретање цене нафте, USD/bbl 02.10.2016 02.11.2016 02.12.2016 02.01.2017 02.02.2017 02.03.2017 02.04.2017 02.05.2017 02.06.2017 02.07.2017 02.08.2017 02.09.2017 02.10.2017 02.10.2016 02.11.2016 02.12.2016 02.01.2017 02.02.2017 02.03.2017 02.04.2017 02.05.2017 02.06.2017 02.07.2017 02.08.2017 02.09.2017 02.10.2017 02.10.2016 02.11.2016 02.12.2016 02.01.2017 02.02.2017 02.03.2017 02.04.2017 02.05.2017 02.06.2017 02.07.2017 02.08.2017 02.09.2017 02.10.2017 19
Привредна активност - макроекономски осврт Период од почетка 2017. године карактерише даље побољшање макроекономске слике Србије. Овај период је обележио благи реални раст бруто домаћег производа, раст спољнотрговинске размене, наставак фискалне консолидације и пад јавног дуга, очување ценовне стабилности и апресијација динара, на међугодишњем нивоу раст страних директних инвестиција, пад незапослености и реалан раст зарада. 1,3 0,8 Реални раст БДП (у %) 3,5 2,8 3,0 2,0 2,0 2,1 1,9 Народна банка Србије је наставила да води експанзивну монетарну политику поновним смањењем референтне каматнe стопe са 3,75 на 3,5 одсто, чиме је пружена додатна подршка кредитној активности и привредном расту, с обзиром на релативно ниске инфлаторне притиске. Процењује се да ће негативни ефекти суше бити нижи од очекиваних, те ће по том основу бити више простора за јачи раст бруто домаћег производа у другом полугодишту 2017. године. У свом најновијем извештају о светским економским изгледима за наредни средњорочни период, ММФ је задржао пројекцију стопе привредног раста Србије од 3,0 и 3,5 одсто за текућу и наредну годину, респективно. Имајући у виду да еврозона ревидира навише стопу раста у 2017. години (2,1 одсто), носиоци економске политике у Србији разматрају потенцијалне мере за унапређење привредне активности имајући у виду слабији раст у прва два квартала од очекиваног. Експанзивна монетарна политика Народне банке Србије у виду смањења референтне каматне стопе, требало би да омогући додатни стимуланс привреди, док истовремено Влада разматра могућности за пораст зарада запослених у јавном сектору и пензија. Такође, релативно висок прилив страних директних инвестиција и преливање вишка ликвидности из Европске уније требало би стимулативно да делује на привредни опоравак у текућој и наредној години. Према последњим расположивим подацима Републичког завода за статистику, реални раст бруто домаћег производа Србије у другом кварталу 2017. године, у односу на исти период прошле године, је износио 1,3 одсто. То представља увећање од 0,3 процентна поена у односу на раст у првом кварталу од 1,0 одсто (ревидиран наниже са првобитно процењених 1,2 одсто). Посматрано по делатностима, највећи допринос расту су дали: сектор трговине на велико и мало и поправке моторних возила; саобраћај и складиштење и услуге смештаја и исхране (раст од 4,4 одсто), као и у сектор индустрије и -1,8 2014. 2015. 2016. 2017п* 2018п* Извор: РЗС, ЕЦБ, MMФ (*Фискална стратегија за 2017. годину са пројекцијама за 2018. и 2019. годину). Јавни дуг Србије (централни ниво државе, у % БДП) 59,6 70,4 Извор: Министарство финансија. Република Србија Еврозона 74,7 72,9 64,4 2013. 2014. 2015. 2016. август 2017. 20
снабдевања водом и управљања отпадним водама (раст од 2,8 одсто). С друге стране, највећи пад је забележен у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства од 10,0 одсто, као и у сектору грађевинарства (2,8 одсто). Према коначним подацима које је објавио РЗС, привредна активност у прошлој години увећана је за 2,8 одсто реално. Спољнотрговинска робна размена Србије је наставила тренд позитивног раста и у периоду јануар-август 2017. године и износила је 22,4 млрд евра, што представља раст од 13,2 одсто у односу на исти период прошле године. Стопе раста извоза и увоза су у првих осам месеци износиле 13,4 и 13,1 одсто, респективно. Дефицит робне размене у посматраном периоду је износио 2,6 млрд евра (раст од 11,8 одсто), а покривеност увоза извозом је износила 79,0 одсто, што је благо увећање у односу на исти период прошле године (78,7 одсто). Суфицит у размени услуга је наставио да расте и достигао је ниво од 454,2 млн евра у првих седам месеци текуће године, што је готово исто у поређењу са истим периодом 2016. године (455,3 млн евра). Индустријска производња је у првих осам месеци 2017. године увећана за 3,0 одсто у односу на исти период претходне године. Посматрано по секторима, у првих осам месеци 2017. године, прерађивачка индустрија је забележила раст од 6,5 одсто, док је сектор рударства регистровао раст од 0,8 одсто. Сектор снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација забележио је пад од 8,2 одсто. Промет робе у трговини на мало у периоду јануар-август 2017, у односу на исти период 2016. године, већи је у текућим ценама за 8,9 одсто, а у сталним ценама за 4,2 одсто. Кључни допринос одржању макроекономске стабилности у земљи, што је неопходно за одржив раст, пружа наставак фискалне консолидације и дисциплине у сектору јавних финансија. Буџет Републике Србије је закључно са августом остварио суфицит од 66,5 млрд динара. На нивоу опште државе забележен је консолидован фискални суфицит у износу од 80,4 млрд динара. Фискални резултат је бољи од очекиваног и последица је боље наплате најзначајнијих пореских прихода, као и већих једнократних уплата непореских прихода. Услед мањих потреба за задуживањем, као и депресијације долара, односно јачања динара, дошло је и до пада јавног дуга, који је на крају августа 2017. године опао на 64,6 одсто у односу на 73,0 одсто са краја 2016. године (пад од 8,4 процентна поена). Имајући у виду чињеницу да фискална консолидација ограничава унутрашњу потрошњу, најављено попуштање у смислу пораста зарада у јавном сектору и пензија (у складу са договором са ММФ) требало би да допринесе расту привредне активности у наредној години. Суфицит у размени услуга (у млн евра) 895,2 725,4 465,3 454,2 313,5 111,5 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. јул 2017. Извор: НБС. Консолидовани буџетски дефицит (% БДП) -1,3-3,7-5,5-6,8-6,6 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. Извор: Министарство финансија. 21