БИЛТЕН Удружење за сточарство и прераду сточарских производа III квартал 20 17. jул-септембар 2017.
Импресум: Билтен Привредне коморе Србије; Издавач: Привредна комора Србије, Служба за подршку развоју, Ресавска 13-15, 11000 Београд, тел. (011) 3300-923, web: http://www.pks.rs, е-mail: analitika@pks.rs. Уредник: Јелена Васић; Извршни уредник: Маја Вуковић; Редакција: Бојан Станић, Ненад Будимовић, Јасна Стевановић, Мирјана Мишчевић, Дијана Михајловић-Монтиљо, Марко Ковачевић, Кристина Ђурић, Ана Стојановић, Душан Стокић, Јадранка Зрнић-Џелетовић; Лектура и коректура: Служба за информисање и односе са јавношћу; Дизајн: Марија Младеновић; Компјутерска обрада: Стеван Шормаз; Мaркетинг: marketing@pks.rs. Билтени ПКС се објављују тромесечно. Напомена: Анализе у билтенима ПКС су ауторског карактера и не одражавају нужно став Привредне коморе Србије. c 2017. Служба за подршку развоју Сва права су задржана. Ниједан део ове публикације не може бити репродукован нити смештен у систем за претраживање или трансмитован у било ком облику, електронски, механички, фотокопирањем, снимањем или на други начин, без претходне писмене дозволе издавача. 2
У овом броју Активности Удружења за сточарство и прераду сточарских производа... Седнице, сајмови, пословни сусрети, конференције, презентације, семинари, едукације, вести SWOT анализа делатности сточарства и прераде сточарских производа Регио инфо... 8 Привредна активност у делатности сточарства и преради сточарских производа... Цене произвођача производа пољопривреде и рибарства Сточарска производња Запосленост и зараде Стране директне инвестиције Спољна трговина Привредна активност - макроекономски осврт... 14 Заступање интереса привреде регулативе и иницијативе... 17 Законодавне активности Привредне коморе Србије Иницијативе Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Прописи објављени у претходном периоду У фокусу... Афричка куга свиња Актуелна ситуација у производњи свиња у Србији и свету Пчеларство Подршка привреди... 23 Заштита животне средине кључно питање за администрацију, индустрију и грађане Подстицаји у пољопривреди програми подршке микро, малим, средњим предузећима и предузетницима Најбржи пут до инопартнера Дуално образовање Едукација Методолошке напомене... 28 Удружење за сточарство и прераду сточарских производа... 29 Контакт... 29 4 9 19 3
Активности Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Седнице, сајмови, пословни сусрети, конференције, презентације, семинари, едукације, вести Електронска седница Одбора Групације произвођача живинског меса и јаја Сврха покретања хитне електронске седнице Одбора Групације произвођача живинског меса и јаја била је добијање стручних коментара и сугестија на Нацрт правилника о утврђивању мера за рано откривање, дијагностику, спречавање ширења, сузбијање и искорењавање инфекција живине одређеним серотиповима салмонела, ради упућивања Управи за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Седница Групације ветеринарских служби Седница Групације ветеринарских служби при привредним субјектима који се баве сточарском производњом, одржана је 23. августа 2017 у Новом Саду у сарадњи са Привредном комором Србије РПК Јужнобачког управног округа, на тему Афричка куга свиња. На седници се разговарало о актуелној ситуацији, праћењу кретања болести, искуствима земаља код којих је зараза дијагностикована и осталим значајним питањима за ову болест Посете компанијама Директни контакти са компанијама су свакодневне активности које спроводи Удружење за сточарство и прераду сточарских производа Сектора за пољопривреду ПКС. У оквиру Акционог плана Удружења за сточарство и прераду сточарских производа, у периоду јул-септембар 2017. године посећене су компаније из сектора прераде меса Неопланта и Carnex, као и Млекара Границе. У сарадњи са председником Групације индустрије споредних производа животињског порекла Жељком Станићем, директором АИК Жибел Бачка Топола, договорени су стратешки правци унапређења рада ове Групације, као и предлог за израду водича за производњу биогаса (у сарадњи са Управом за ветерину). Састанак одржан у ПКС са директором Компаније Агро-мил доо из Појата, одржан је ради унапређења сарадње и превазилажења проблема са којима се суочава компанија. Разговори су посвећени друмском транспорту, добијању интегрисаних дозвола за нове објекте фарми, извозним могућностима и другим темама. Тема састанка са представницима компаније De- Heus из Шапца била је тема унапређења сектора производње хране за животиње, уз могућности повезивања субјеката у области сточарства. Са представницима млекаре Лозница разговарало се о могућностима даљег унапређења успостављања хладног ланца у сировинском сектору млекарства; значају специјализованих производњи карактеристичних за регион и суши и њеним последицама по млечно говедарство. Са представницима компаније ЗЗ Трлић из Уба разговарало се о унапређењу сектора сточарства и разлозима за отварање фарми свиња. У оквиру текућих послова разговарало се са представницима АгроМил доо из Појата, Фармина из Инђије, ИМ Неопланта Нови Сад. На састанку са фирмом Бодри из Такова разговарало се о унапређењу пословања у сектору с обзиром на малу заступљеност и велики броја прерађивача млека (у укупном сектору послују са учешћем од око 40 одсто а број млекара је око 110). Реализоване су и посете фирмама Пиле продукт Младеновац, Фарма Симић Младеновац, ИМ Ђурђевић Пећинци, ФСХ Биопротеин, Обреновац, Гозба Војка, Кланица 808 Стара Пазова; Кланица Змајевац и фарма свиња Вогањ. Посете су организоване у оквиру планираних активности у Акционом плану Удружења. Фирми Liveerna International d.o.o. достављене су неопходне информације као потенцијалном извознику меда на тржиште Немачке. Фирми Nikam 2014, из Бечеја, на основу упита у вези са увозом Acipenseridae, рибе које дају кавијар, прослеђена је комплетна процедура при увозу сибирске јесетре, која спада под заштићене према CITES конвенцији. 4
Учешће привредних субјеката у процесу пријављивања техничких прописа Састанак са представницима Министарства привреде, одржан је с циљем подстицања учешћа привредних субјеката у процесу пријављивања техничких прописа. Један од значајних закључака јесте да се компаније могу обраћати и давати примедбе на техничке прописе и стандарде, без обзира на то да ли су чланови радних група или не. Представљена је Уредба о поступку пријављивања и начину информисања који се односе на техничке прописе, оцењивање усаглашености и стандарде. Од удружења се очекује активно учешће преко свог изабраног представника за праћење техничких прописа и стандарде, који је у директном контакту са Министарством за привреду. Удружења пчелара Београда и представљање произвођача меда на сајмовима Састанак са представником Удружења пчелара Београда на тему сајамова у Арапским Емиратима. Представници Удружења пчелара Београда, су обавештени да ће Србија на овогодишњем Фестивалу културног наслеђа, Шеик Зајед имати 12 штандова (једна компанија један штанд). Поред представљања традиционалних заната, земљама учесницама биће омогућено да представе и комерцијалне производе из различитих асортимана којима ће омогућити своју препознатљивост на тржишту. На тржишту је све актуелније блендед паковање меда, које представља мешавину две или више врста меда које се разликује по флоралном пореклу, боји, ароми и географском подручју са кога потичу. Произвођачи заинтересовани за производњу блендед мена и планиране активности Групације за пчеларство и производњу меда, могу јавити на имејл mirjana.miscevic@pks.rs. Успостављање система за класирање трупова свиња и говеда У оквиру претприступне помоћи IPA 2013 (Instrument for Pre - Accession Asistance) Европска унија је одобрила Министарству пољопривреде и заштите животне средине Twining light пројекат под називом Идентификација неопходних корака у процесу успостављања система класирања трупова у складу са ЕУ захтевима. Спровођење пројекта је започето крајем маја, а трајање шест месеци, након чега ће бити добијени предлози за наредне кораке у поступку успостављања система класирања говеђих и свињских трупова.представници Удружења за сточарство и прераду сточарских производа учествовали су на конференцији Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, поводом пројекта о успостављању система за класирање трупова свиња и говеда. Високи представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарства финансија заједно са руководиоцима пројекта Идентификација неопходних корака у процесу успостављања система класирања трупова у складу са захтевима Европске уније, представили су разлоге и циљеве ове активности. Организована је радионица Значај и користи од успостављања система класирања говеђих и свињских трупова на линији клања и значај сарадње између свих учесника у процесу успостављања система класирања, у оквиру наведеног пројекта. Радионица Значај и користи од успостављања система класирања говеђих и свињских трупова на линији клања и значај сарадње између свих учесника у процесу успостављања система класирања Радионица Значај и користи од успостављања система класирања говеђих и свињских трупова на линији клања и значај сарадње између свих учесника у процесу успостављања система класирања одржана је 27. и 28. септембра 2017. у просторијама Привредне коморе Србије. Радионица је организована у оквиру предвиђених активности са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, у оквиру пројекта Идентификација неопходних корака у процесу успостављања система класирања трупова у складу са захтевима Европске уније. Предавачи су из Данске, а циљ је да се донесе национални пропис о класирању трупова говеда и свиња. Више информација на сајту Министарства пољопривреде шумарства и водопривреде на страни Twining light projekat Uspostavljanje sistema klasiranja trupova. 5
Пословни форум Турска 22.08.2017. Хотел Метропол Како је истакнуто на Форуму, робна размена Србије и Турске, прошле године вредела је 847 милиона евра и у протеклих седам година, од потписивања и почетка примене Споразума о слободној трговини 2010. значајно је увећана. Очекује се да у наредним годинама достигне рекордних милијарду евра, али је потенцијал за развој међусобне трговине много већи, посебно у сектору агробизниса. Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић истакао је, да се са турским министром пољопривреде Ахметом Ешрефом Факибабом разговара о извозу јунећег меса из Републике Србије у Турску. Нацрт новог Правилника о утврђивању мера за рано откривање, дијагностику спречавање ширења, сузбијање и искорењавање инфекција живине одређеним серотиповима салмонела Управа за ветерину доставила је Нацрт новог Правилника о утврђивању мера за рано откривање, дијагностику спречавање ширења, сузбијање и искорењавање инфекција живине одређеним серотиповима салмонела, што ће омогућити члановима Групације произвођача живинског меса и јаја извоз ових производа, не само на тржиште ЕУ већи и превоз до других тржишта. Нови Правилник о салмонелози биће усаглашен са легислативом ЕУ. Извоз конзумних јаја у Уједињене Арапске Емирате Заинтересованим фирмама за извоз конзумних јаја у Уједињене Арапске Емирате предочен је списак захтева које гранични инспектори у УАЕ траже. Такође је наглашено да и поред тога гранична инспекција може имати и посебне захтеве. Гајење и спољнотрговинска размена Acipenseridae и кечиге Комуникација са представником Завода за заштиту природе у вези са све већим бројем привредних субјеката који се баве гајењем Acipenseridae (риба које дају кавијар) и кечиге успостављена је са циљем подршке спољнотрговинском пословању ових компанија. Предложено је да једна од иницијатива на Групацији за рибарство, према Републичкој Управи царине буде и раздвајање тарифних бројева за моруне, јесетре и кечигу. За све додатне информације о пословању у земљи и иностранству, контакте са потенцијалним пословним партнерима, учешће на сајмовима и изложбама у земљи и иностранству и учешће у осталим активностима ПКС контактирајте Удружење за сточарство и прераду сточарских производа ПКС путем телефона 011 / 32 41 328 или нам пишите на имејл: stocarstvo@pks.rs. 6
SWOT анализа делатности сточарства и прераде сточарских производа Предности Слабости Шансе Опасности Доступност сировина из Застарела технологија објеката домаће производње за узгој животиња Квалитет и квантитет хране за животиње Релативно мала загађеност животне средине Очуваност традиционалних знања и технологије Потенцијали у развоју свих видова туризма везано за руралне средине Велики број научних и образовних институција (трансфери знања, нове технологије) Конкурентност домаћих производа на страним тржиштима Недоволјна повезаност прописа о добробити животиња и начину узгоја Претежно старо становништво у руралним подручјима Недоволјан степен образовања фармера на средњим и средње великим фармама о производњи и привређивању Релативно ниска продуктивност у сектору сточарства Неповолјна привредна структура и специјалозваност за сточарску производњу Не конкурентност малих производних јединица Снижавање трошкова производње увођењем исхране која је типична за подручје гајења, а према сврси узгоја и различитости врста животиња Повезивање система субјеката у ланцу хране Коришћење расположивих фондова ЕУ за прецизно дефинисање и позиционирање производа пореклом из Србије Коришћење расположивих фондова ЕУ ради чињенице да се ради о реалном потенцијалу Србије Мерама аграрне политике подстаћи заштиту потрошача и прилагођавање ЕУ регулативама Непходно је време за процес едукације и промена свести произвођача Претежно старо становништво у руралним подручјима Не постоји адекватна правна заштита сектора, као ни правна заштита и национални стандарди за традиционалне производе Србија је лидер на региону по броју млечних грла, производњи и суфициту у извозу млека и производа од млека Недостатак обртних средстава / непостоји модел финансирања сточарства, као ни производње за извоз Недоволјно ефикасан систем контроле квалитета, сировина и квалитета готових производа Унапређење квалитета и безбедности сировине Стратешко урећење тржишта откупа сировина за сточарску производњу, али и повећање одговорности примарних произвођача Реструктуирање сектора у цилју унапређења и конкурентности Регионално препознати традиционални производи Могуће повећање прихода смањивањем трошкова производње Премије и субвенције по квалитету 7
Регио инфо РПК Нишавског, Пиротског и Топличког управног округа Ниш РПК Севернобачког управног округа Суботица РПК Колубарског управног округа Ваљево РПК Јабланичког управног округа Лесковац Белмужијада Од 5. до 7. августа 2017. у Сврљигу одржана је 12. по реду привредно-туристичка манифестација Белмужијада. По проценама надлежних Сврљигом је у току трајања манифестације продефиловало и до 100.000 људи. Одржана прва,,ноћ суботичких пијаца Манифестација Ноћ суботичких пијаца је прва овог карактера у Суботици одржана је на градском шеталишту и окупило је десетак произвођача и имала је за циљ промоцију суботичких пијаца, локалних произвођача и њихових производа, оних који се узгајају у непосредном окружењу и директно са њиве стижу на тезге. Oргaнскa пиjaцa у прoстoру грaдскe Tржницe у Шапцу Након два, успешно oдржaнa, Сajмa oргaнскe хрaнe и усвajaњa Дeклaрaциje o oргaнскoj прoизвoдњи у Скупштини грaдa Шaпцa, Шапчани су дoбили прилику дa у свoм грaду купe вoћe, пoврћe, житaрицe, мeд и зaчинскo и лeкoвитo биљe кoje je узгajaнo нa eкoлoшки чистoм и бeзбeднoм зeмљишту бeз упoтрeбe хeмиjских срeдстaвa. Здрaвa хрaнa сa пoвeћaним сaдржajeм хрaнљивих мaтeриja, витaминa и минeрaлa пoтичe сa гaздинстaвa сeртификoвaних oргaнских прoизвoђaчa кojи ћe зa свa питaњa бити нa рaспoлaгaњу пoсeтиoцимa Oргaнскe пиjaцe. Састанак Иницијативног одбора за формирање удружења Домаћа спржа Одржан је састанак Иницијативног одбора за формирање удружења Домаћа спржа. Иницијативни одбор чини 9 чланова, од којих су 7 узгајивачи свиња и произвођачи домаће спрже на традиционални начин. Договорене су све активности у вези са оснивањем и регистрацијом Удружења, а израда елабората за сертификацију, која је у току, уговорена је са продеканом за наставу Технолошког факултета у Лесковцу, проф. др Миодрагом Лазићем. 28. Роштиљијада у Лесковцу Овогодишња манифестација посвећена јелима са роштиља почела је 28. августа. Роштиљијада је највећи и најпосећенији фестивал роштиља у југоисточној Европи, и једна је од најпознатијих манифестација у Србији. Ова седмодневна традиционална гурманска манифестација почиње у последњој недељи августа, и одржава се сваке године у центру града Лесковца. Прва роштиљијада организована је 1989. године и била је претежно локалног карактера, а на њој су учествовали готово сви познати и признати мајстори роштиља из Лесковца. Годинама је попримала све шире размере, да би достигла данашњи публицитет и посећеност од око пола милиона људи из земље и иностранства. Данас на роштиљијади учествују мајстори роштиља из целе земље на неколико десетине штандова који формирају познати лесковачки воз где посетиоци могу да пробају наразноврсније гурмаснке специјалитете. Временом су се развили и бројни пратећи садржаји у виду такмичења у припреми јела са роштиља. Роштиљијада у Лесковцу најпосећенија је туристичка манифестација у Србији са око 700.000 људи. 8
Привредна активност у делатности сточарства и преради сточарских производа Цене произвођача производа пољопривреде и рибарства Имајући у виду да пољопривредни производи представљају главни инпут у привредној делатности сточарства, цене произвођача пољопривредних производа у августу 2017. године, у односу на претходни месец, повећане су у просеку за 0,9 одсто, док су у августу 2017. године, у односу на исти месец претходне године, повећане за 5,0 одсто. Посматрано по главним групама производа сточарске производње и рибарства, у августу 2017. године, у односу на претходни месец, забележен је раст цена у оквиру групе жита за 2,4 одсто (цена пшенице је повећана за 3,0 одсто), док је у групи стока и живина регистрован раст од 0,8 одсто, и то услед раста цена живине (3,0 одсто) и свиња (0,9 одсто), док је забележен незнатан пад цена говеда (-0,1 одсто). Цене сточних производа остале су готово уједначене у односу на јул 2017. године, иако је дошло до мањег раста цена млека (0,6 одсто) и јаја (4,2 одсто). Цене произвођача производа рибарства у августу 2017. године, повећане су у односу на седми месец за 8,3 одсто. У периоду јануар-август 2017. године у односу на исти период 2016. године, цене житарица су порасле за 1,4 одсто, при чему је највећи раст забележен код цене пшенице (10,5 одсто). У првих осам месеци 2017. године, цене индустријског биља су повећане за 5,0 одсто, док су цене осталих биљних култура опале, међу којима је најзначајнији био кромпир са падом цене од 19,5 одсто. Промена цена произвођача сточарских производа у августу 2017. године у односу на јул 2017. године Промена цена произвођача сточарских производа у августу 2017. године у односу на август 2016. године 3,0 0,3-0,1 0,9 3,0 0,6 4,2 16,2 8,8 11,9 0,9 7,0 2,3-3,2-3,0-6,9-0,4-6,4 Пшеница Кукуруз Индустријско биље Кромпир Говеда Свиње Живина Млеко Јаја Пшеница Кукуруз Индустријско биље Кромпир Говеда Свиње Живина Млеко Јаја Извор: РЗС. Извор: РЗС. 9
Сточарска производња Прираст стоке и производња меса у периоду 2013-2016. године, у хиљадама тона 2013. 2014. 2015. 2016. Прираст говеда 161 155 155 152 Прираст свиња 381 400 415 434 Прираст оваца 61 63 65 58 Прираст живине 128 121 116 117 Говеђе месо 70 73 77 77 Свињско месо 249 258 278 301 Овчије месо 30 27 30 34 Живинско месо 92 94 86 88 Јестиви органи 22 21 22 23 Сирове масноће - свињске 44 36 35 38 Сирове масноће - говеђе 6 6 4 5 Извор: РЗС. Млеко, јаја, мед, вуна, у периоду 2013-2016. године 2013. 2014. 2015. 2016. Кравље млеко, укупно, млн литара 1.451 1.492 1.501 1.504 Утрошено за људску исхрану и прераду, млн литара 1.416 1.457 1.470 1.467 Овчије млеко, укупно, млн литара 18 20 19 17 Утрошено за људску исхрану и прераду, млн литара 18 19 19 16 Козје млеко, укупно, млн литара 34 38 44 37 Утрошено за људску исхрану и прераду, млн литара 32 37 43 36 Јаја, млн комада 1.755 1.892 2.061 1.853 Мед, t 8.554 4.383 12.263 5.761 Вуна, t 2.720 2.687 2.769 2.848 Извор: РЗС. Запосленост и зараде Према подацима РЗС, укупан број запослених у Републици Србији у првој половини 2017. године износио је 2.043.018 особа, што представља повећање од 2,5 одсто у односу на прву половину 2016. године. Регистровано је 86.863 индивидуалних пољопривредника, што је смањење од 3,6 одсто у односу на јануар-јун 2016. године. У правним лицима било је запослено 1.619.343 особа (повећање од 2,1 одсто), а повећан је и број запослених код предузетника и лица која самостално обављају делатност за 6,2 одсто (укупно регистровано 336.813). 10
Квартално посматрајући, укупан број запослених у другом кварталу 2017. године износио је 2.061.520, што у односу на претходни квартал представља повећање од 1,8 одсто. Повећан је број запослених у правним лицима у односу на претходни квартал од 1,7 одсто, предузетника и запослених код њих, као и лица која самостално обављају делатност за 3,2 одсто, док је смањен број регистрованих индивидуалних пољопривредника за 1,5 одсто. Регистрована запосленост према делатностима KD(2010), у другом кварталу 2016. и 2017. године Број запослених Индекс Учешће, у % 2016. 2017. 2017/ 2016. 2016. 2017. (II квартал) Република Србија 1.918.614 1.975.308 103,0 100,0 100,0 Пољопривредна производња, лов и пратеће услужне делатности 25.420 25.222 99,2 1,3 1,3 Рибарство и аквакултуре 1.411 1.334 94,5 0,1 0,1 Ветеринарске делатности 4.346 4.570 105,2 0,2 0,2 УКУПНО 31.177 31.126 99,8 1,6 1,6 Извор: РЗС, прерачун Службе за подршку развоју, ПКС. Број запослених у пољопривредној производњи, лову и пратећим Зараде, јануар-август 2017. (у динарима) услужним делатностима у првој половини 2017. године износио је 47.208 24.934, што представља пад од 1,1 одсто у односу на исти период Нето зараде 40.815 2016. године, а у делатности рибарства и аквакултуре 1.318 (пад од 6,8 одсто). Са друге стране у ветеринарским делатностима је (у РСД) 40.133 36.337 број запослених износио 4.559, што представља раст од 6,4 одсто у односу на првих шест месеци 2016. године. 65.014 Просечна бруто зарада исплаћена у августу 2017. године, у Републици Србији, износила је 65.094 динара, док је просечна нето зарада (без пореза и доприноса) била 47.220 динарa. У односу на јул 2017. године, просечна бруто зарада у августу била је реално мања за 1,9 одсто, а уколико се посматра период јануар-август 2017. године, у односу на исти период 2016. године, просечна бруто зарада реално је већа за 1,1 одсто. У поређењу са августом 2016. године, просечна зарада у осмом месецу 2017. године реално је већа за 1,7 одсто. У августу 2017. године, просечна бруто зарада исплаћена у делатности пољопривредне производње, лова и услужних делатности је 56.572 динара и за 13,1 одсто је мања у односу на републички просек. Исплаћена бруто зарада у рибарству и аквакултури у августу текуће године износила је 57.991 динара (за 10,9 одсто нижа од просека у Републици Србији). У оквиру ветеринарске делатности, исплаћена је бруто зарада у вредности 50.972 динара што је за 21,7 одсто мање од републичког просека. (јануар-август 2017) Република Србија Пољопривредна производња, лов и пратеће услужне делатности Рибарство и аквакултуре Ветеринарске делатности Извор: РЗС. Број запослених у сточарству производњи у правним лицима, предузетници и запослени код њих, квартални подаци 2016. и 2017. 32.500 32.000 31.500 31.000 30.500 30.000 29.500 Извор: РЗС. Бруто зараде (у РСД) 56.527 55.671 50.141 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 2016. 2017. 11
Стране директне инвестиције Према прелиминарним подацима НБС, током осам месеци 2017. године, нето прилив СДИ износио је 1,5 млрд евра (раст од 10,3 одсто у односу на исти период 2016. године), које су и даље претежно усмерене у извозно оријентисане разменљиве секторе домаће привреде (прерађивачка индустрија, енергетика, пољопривреда, водопривреда). На годишњем нивоу, пројекција нето СДИ је ревидирана навише и износи 1,7 млрд евра, што би требало да буде довољно за покриће дефицита текућег дела платног биланса који се процењује на 1,4 млрд евра. Прелиминарни подаци НБС указују да је највећи прилив СДИ, посматрано према делатностима, у првој половини 2017. години регистрован у прерађивачкој индустрији (366,7 млн евра), при чему је 23,0 одсто усмерено у производњу моторних возила, приколица и полуприколица (84,4 млн евра), 19,6 одсто у производњу прехрамбених производа, пића и дуванских производа (72,0 млн евра), а 15,7 одсто у производњу производа од гуме и пластике (57,7 млн евра). Посматрано према географском распореду инвестиција и земљама порекла капитала, највећи прилив СДИ, у првој половини 2017. године, према подацима НБС, регистрован је из земаља ЕУ(28) и то 74,7 одсто (843,3 млн евра), уз растуће учешће прилива са азијског континента (136,2 млн евра), првенствено из Кине и Уједињених Арапских Емирата. У првој половини 2017. године, у области пољопривреде, шумарства и рибарства остварен је нето прилив СДИ, по основу улагања нерезидената, од 22,1 млн евра (39,0 одсто више у односу на јануар-јун 2016. године), док је у области ветеринарске делатности (укључујући и стручне, научне и техничке делатности) прилив износио 1,2 млн евра. Нето прилив СДИ, по основу улагања нерезидената, квартални подаци, 2015-2017. (у млн евра) 5,8 10,1-0,1-0,2 11,2 Извор: НБС. Напомена: Привредне гране разврстане су према статистичкој класификацији економских делатности Европске заједнице ревизија 2 из 2008. (НАЦЕ Рев. 2, 2008). Према приказу делатности СДИ, у складу са БПМ6 ( Приручник за израду платног биланса и међународне инвестиционе позиције бр. 6, ММФ ), наведеном привредном граном обухваћени су: Пољопривреда, шумарство и рибарство; Остале стручне, научне и техничке делатности и ветеринарске делатности. 15,0 5,7 16,5 0,4 0,7 0,4 0,8 I II III IV I II 2016. 2017. Пољопривреда, шумарство и рибарство Остале стручне, научне и техничке делатности и ветеринарске делатности Спољна трговина У првих осам месеци 2017. године, према подацима РЗС, настављен је раст спољнотрговинског робног промета, који је износио 22,4 млрд евра, што представља повећање од 12,1 одсто у односу на исти период претходне године. Извоз, изражен у еврима, растао је по стопи од 13,5 одсто, док је увоз растао 11,0 одсто, те је дошло до пораста дефицита спољнотрговинске робне размене за 2,7 одсто у односу на период јануар-август 2016. године. Покривеност увоза извозом износила је 79,0 одсто, што је за 1,7 процентних поена више у односу на покривеност у истом периоду прошле године. Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини, те земље чланице ЕУ(28) чине 64,3 одсто укупне размене. Други по важности партнер су земље ЦЕФТА, са којима је остварен суфицит у размени од 1,2 млрд евра, који је највећим делом резултат извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), гвожђе и челик, друмска возила (укључујући и АЦВ возила), производа од метала и друго. Укупна спољнотрговинска размена производа сточарског порекла у периоду јануар-август 2017. године износила је 632,6 млн евра, од чега је извезено 397,2 млн евра (610.164 тона), а увезено 235,4 млн евра (172.283 тона). 12
Најважнији извозни производи сточарског порекла, по СМТК, јануар-август 2017. године у у млн Назив производа (СМТК) тонама евра Уље од сунцокрета или шафранике, рафинисано 45.083 37,7 Производи за исхрану животиња 101.099 36,4 Сојино уље, сирово и његове фракције 43.602 31,3 Уље од сунцокрета или шафранике, сирово 35.598 26,1 Говеда, осим чисте расе за приплод, жива 11.868 23,4 Сладолед, са или без додатка какаа 8.516 20,1 Кобасице и слични производи од меса или крви 6.453 20,0 Храна за псе и мачке, за продају на мало 12.286 19,8 Уљане погаче и остали чврсти остаци, од соје 38.742 15,9 Свеж (незрео) сир, укључујући и од сурутке, и 5.308 15,5 урда Резанци од шећерне репе; др. отпаци од шећера 115.782 14,9 Остале сирове коже, говеђе, укључујући 7.662 14,2 крупоне, трбушине Сир остали 2.865 9,0 Месо и изнутрице, од свиња, конзервисани 2.639 8,8 Месо свињско, смрзнуто 3.984 8,2 Извор: РЗС. Најважнији увозни производи сточарског порекла, по СМТК, јануар-август 2017. године у у млн Назив производа (СМТК) тонама евра Месо свињско, смрзнуто 16.334 38,6 Производи за исхрану животиња 15.244 12,0 Храна за псе и мачке, за продају на мало 11.129 10,9 Остале сирове коже, говеђе, укључујући крупоне, 12.273 10,6 трбушине Туне, трупови и паламиде, целе или у комадима 3.284 9,9 Салмониде, свеже или расхлађене 1.540 9,2 Кобасице и слични производи од меса или крви 4.155 7,9 Маслац и остале масноће од млека; млечни 1.570 7,3 намази Месо и изнутрице, од живине,конзервисани 2.336 7,0 Ослићи, смрзнути 3.578 5,9 Уљане погаче и остали чврсти остаци, од соје 15.125 5,8 Свиње, осим чисте расе за приплод, живе 3.380 5,7 Сир остали 1.345 5,5 Сладолед, са или без додатка какаа 1.916 5,4 Живина исечена у комаде и отпаци, смрзнути 6.836 5,4 Извор: РЗС. Извор: РЗС. Извор: РЗС. Структура извоза аграра, по СМТК, јануар-август 2017. године (у %) Поврће и воће Житарице и производи на бази житарица Дуван и производи од дувана Пића Уљано семење и уљани плодови Сточна храна (осим жита у зрну) Чврсте биљне масти и уља,сирове,рафинисане Разни производи за исхрану и прерађевине Шећер, производи од шећера и мед Месо и прераде од меса Млечни производи и птичја јаја Кафа, чај, какао, зачини и производи од њих Живе животиње, осим животиња из одсека 03 Животињске и биљне сирове материје, нн Коже и крзно, сирови Рибе, љускари, мекушци и прерађев. од њих Животињске и биљне масти и уља, прерађени Животињска уља и масти Поврће и воће Дуван и производи од дувана Кафа, чај, какао, зачини и производи од њих Разни производи за исхрану и прерађевине Месо и прераде од меса Пића Житарице и производи на бази житарица Рибе, љускари, мекушци и прерађев. од њих Млечни производи и птичја јаја Сточна храна (осим жита у зрну) Животињске и биљне сирове материје, нн Уљано семење и уљани плодови Чврсте биљне масти и уља,сирове,рафинисане Шећер, производи од шећера и мед Живе животиње, осим животиња из одсека 03 Коже и крзно, сирови Животињска уља и масти Животињске и биљне масти и уља, прерађени 8,6 6,5 5,4 5,1 5,0 4,3 3,9 3,4 3,2 2,5 1,5 1,1 0,9 0,4 0,2 0,1 Структура увоза аграра, по СМТК, јануар- август 2017. године (у %) 8,5 7,1 5,6 5,1 4,5 4,2 3,7 3,4 2,7 2,6 2,5 1,3 1,2 0,4 0,2 13,2 12,7 21,1 21,0 26,7 13
Привредна активност - макроекономски осврт Период од почетка 2017. године карактерише даље побољшање макроекономске слике Србије. Овај период је обележио благи реални раст бруто домаћег производа, раст спољнотрговинске размене, наставак фискалне консолидације и пад јавног дуга, очување ценовне стабилности и апресијација динара, на међугодишњем нивоу раст страних директних инвестиција, пад незапослености и реалан раст зарада. 1,3 0,8 Реални раст БДП (у %) 3,5 2,8 3,0 2,0 2,0 2,1 1,9 Народна банка Србије је наставила да води експанзивну монетарну политику поновним смањењем референтне каматнe стопe са 3,75 на 3,5 одсто, чиме је пружена додатна подршка кредитној активности и привредном расту, с обзиром на релативно ниске инфлаторне притиске. Процењује се да ће негативни ефекти суше бити нижи од очекиваних, те ће по том основу бити више простора за јачи раст бруто домаћег производа у другом полугодишту 2017. године. У свом најновијем извештају о светским економским изгледима за наредни средњорочни период, ММФ је задржао пројекцију стопе привредног раста Србије од 3,0 и 3,5 одсто за текућу и наредну годину, респективно. Имајући у виду да еврозона ревидира навише стопу раста у 2017. години (2,1 одсто), носиоци економске политике у Србији разматрају потенцијалне мере за унапређење привредне активности имајући у виду слабији раст у прва два квартала од очекиваног. Експанзивна монетарна политика Народне банке Србије у виду смањења референтне каматне стопе, требало би да омогући додатни стимуланс привреди, док истовремено Влада разматра могућности за пораст зарада запослених у јавном сектору и пензија. Такође, релативно висок прилив страних директних инвестиција и преливање вишка ликвидности из Европске уније требало би стимулативно да делује на привредни опоравак у текућој и наредној години. Према последњим расположивим подацима Републичког завода за статистику, реални раст бруто домаћег производа Србије у другом кварталу 2017. године, у односу на исти период прошле године, је износио 1,3 одсто. То представља увећање од 0,3 процентна поена у односу на раст у првом кварталу од 1,0 одсто (ревидиран наниже са првобитно процењених 1,2 одсто). Посматрано по делатностима, највећи допринос расту су дали: сектор трговине на велико и мало и поправке моторних возила; саобраћај и складиштење и услуге смештаја и исхране (раст од 4,4 одсто), као и у сектор индустрије и -1,8 2014. 2015. 2016. 2017п* 2018п* Република Србија Еврозона Извор: РЗС, ЕЦБ, MMФ (*Фискална стратегија за 2017. годину са пројекцијама за 2018. и 2019. годину). Јавни дуг Србије (централни ниво државе, у % БДП) 59,6 70,4 Извор: Министарство финансија. 74,7 72,9 64,4 2013. 2014. 2015. 2016. август 2017. 14
снабдевања водом и управљања отпадним водама (раст од 2,8 одсто). С друге стране, највећи пад је забележен у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства од 10,0 одсто, као и у сектору грађевинарства (2,8 одсто). Према коначним подацима које је објавио РЗС, привредна активност у прошлој години увећана је за 2,8 одсто реално. Спољнотрговинска робна размена Србије је наставила тренд позитивног раста и у периоду јануар-август 2017. године и износила је 22,4 млрд евра, што представља раст од 13,2 одсто у односу на исти период прошле године. Стопе раста извоза и увоза су у првих осам месеци износиле 13,4 и 13,1 одсто, респективно. Дефицит робне размене у посматраном периоду је износио 2,6 млрд евра (раст од 11,8 одсто), а покривеност увоза извозом је износила 79,0 одсто, што је благо увећање у односу на исти период прошле године (78,7 одсто). Суфицит у размени услуга је наставио да расте и достигао је ниво од 454,2 млн евра у првих седам месеци текуће године, што је готово исто у поређењу са истим периодом 2016. године (455,3 млн евра). Индустријска производња је у првих осам месеци 2017. године увећана за 3,0 одсто у односу на исти период претходне године. Посматрано по секторима, у првих осам месеци 2017. године, прерађивачка индустрија је забележила раст од 6,5 одсто, док је сектор рударства регистровао раст од 0,8 одсто. Сектор снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација забележио је пад од 8,2 одсто. Промет робе у трговини на мало у периоду јануар-август 2017, у односу на исти период 2016. године, већи је у текућим ценама за 8,9 одсто, а у сталним ценама за 4,2 одсто. Кључни допринос одржању макроекономске стабилности у земљи, што је неопходно за одржив раст, пружа наставак фискалне консолидације и дисциплине у сектору јавних финансија. Буџет Републике Србије је закључно са августом остварио суфицит од 66,5 млрд динара. На нивоу опште државе забележен је консолидован фискални суфицит у износу од 80,4 млрд динара. Фискални резултат је бољи од очекиваног и последица је боље наплате најзначајнијих пореских прихода, као и већих једнократних уплата непореских прихода. Услед мањих потреба за задуживањем, као и депресијације долара, односно јачања динара, дошло је и до пада јавног дуга, који је на крају августа 2017. године опао на 64,6 одсто у односу на 73,0 одсто са краја 2016. године (пад од 8,4 процентна поена). Имајући у виду чињеницу да фискална консолидација ограничава унутрашњу потрошњу, најављено попуштање у смислу пораста зарада у јавном сектору и пензија (у складу са договором са ММФ) требало би да допринесе расту привредне активности у наредној години. Суфицит у размени услуга (у млн евра) 895,2 725,4 465,3 454,2 313,5 111,5 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. јул 2017. Извор: НБС. Консолидовани буџетски дефицит (% БДП) -1,3-3,7-5,5-6,8-6,6 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. Извор: Министарство финансија. 15
Народна банка Србије наставља активности на очувању ценовне стабилности уз таргетирање инфлације на нивоу (3,0% ± 1,5 процентних поена), уз повремене интервенције на девизном тржишту како би спречиле веће дневне осцилације националне валуте (руковођено флуктуирајући девизни курс). Међугодишња инфлација је у септембру била 3,2 одсто и представља раст од 0,7 процентних поена у односу на август. Просечан курс динара према евру је у септембру износио 119,2957, док је просечна вредност динара према америчком долару била 100,1282. Са друге стране, НБС је снизила референтну каматну стопу за још 0,25 процентних поена, односно на 3,50 одсто. Нето прилив страних директних инвестиција је у првих седам месеци 2017. године износио 1,3 млрд евра (раст од 12,9 одсто на међугодишњем нивоу), а пројекција је да ће на годишњем нивоу достићи 1,7 млрд евра. То би било довољно за покриће дефицита текућег рачуна платног биланса. Према Анкети о радној снази за други квартал 2017. године, незапосленост становништва старости 15 и више година износи 11,8 одсто, што представља смањење од 2,8 процентних поена у односу на први квартал. Са друге стране, у односу на исти период прошле године, незапосленост у Србији је мања за 3,4 процентна поена. Посматрано по полној структури, стопе незапослености за мушкарце и жене износе 11,0 и 12,7 одсто, респективно. Према географској структури, незапосленост је била највиша у Региону Јужне и Источне Србије (13,3 одсто), а најнижа у Региону Војводине (10,2 одсто). Просечна бруто зарада исплаћена у августу 2017. године је износила 65.094 динара, а просечна зарада без пореза и доприноса (нето) 47.220 динара. У поређењу са истим месецом претходне године нето зарада је реално већа за 1,8 одсто. Очекује се да се настави раст зарада у наредном периоду, имајући у виду и најављено повећање плата у јавном сектору које је планирано крајем 2017. године. 130,0 125,0 120,0 115,0 110,0 105,0 100,0 95,0 90,0 Извор: НБС. Просечан месечни курс, EUR/RSD и USD/RSD 123,8002 123,9417 123,8934 123,6581 123,0471 116,3371 116,3135 115,9287 115,3021 111,3155 122,0189 108,6376 120,4183 119,5740 119,2957 104,5763 101,1923 100,1282 јан 2017. феб 2017. мар 2017. апр 2017. мај 2017. јун 2017. јул 2017. авг 2017. сеп 2017. 42,6 19,0 Просечан месечни курс, USD/RSD Просечан месечни курс, EUR/RSD Кретање стопе запослености/незапослености становништва старости 15 и више година, према Анкети о радној снази (у %) 45,9 46,8 45,5 44,2 15,2 13,8 13,0 14,6 48,1 11,8 I квартал II квартал III квартал IV квартал I квартал II квартал 2016. 2017. Стопе запослености Стопе незапослености Извор: РЗС. 16
Заступање интереса привреде регулативе и иницијативе Законодавне активности Привредне коморе Србије Привредна комора Србије спроводи низ активности на побољшању и модернизацији законодавног оквира у Србији, отклањању препрека за пословање и поједностављењe административних процедура, како би се изградио стабилан, предвидив и стимулативан привредни амбијент који ће допринети успешном пословању компанија и развоју конкурентне привреде. Реализацију ових активности Комора спроводи кроз сарадњу са надлежним органима државне управе и институцијама у вези са питањима од интереса за привреду. Будите део законодавних активности: ПКС учествује у припреми нацрта прописа од значаја за привреду, доставља ставове привреде надлежном предлагачу ПКС припрема и доставља надлежном министарству анализу примене појединачних прописа од значаја за привреду, са предлозима за побољшање квалитета примене прописа ПКС квартално доставља Влади РС анализу ефеката примене прописа од значаја за привреду ПКС упућује појединачне иницијативе у интересу чланица ПКС које имају за циљ унапређење привредног амбијента у Србији За додатне информације о законодавним активностима Привредне коморе Србије пишите нам на: ppo@pks.rs. Иницијативе Удружења сточарство и прераду сточарских производа Ценовник услуга ЈКП "ГРАДСКЕ ПИЈАЦЕ" Молба за тумачење ценовника услуга ЈКП "ГРАДСКЕ ПИЈАЦЕ", Београд бр. 10647/4. Иницијатива је покренута у јулу 2017. године и упућена Јавно комуналном предузећу "Градске пијаце". Затражено је тумачење у коју категорију се сврставају корисници пијачног простора приликом одређивања надокнаде за коришћење простора ван/око пијаца у складу са важећим Ценовником услуга. Право пречег закупа пољопривредног земљишта у државној својини Проблеми у спровођењу Закона о пољопривредном земљишту ("Сл. гласник РС", бр. 62/2006, 65/2008 др. закон, 41/2009 и 112/2015) у делу права пречег закупа пољопривредног земљишта у државној својини, регулисаног чл. 64а и субвенцијама у области сточарства (млекарства и сточарске производње). Проналажење адекватних решења за субвенционисање сточарске производње Мањкавост норми усмерених на развој сточарства према Правилнику о допуни Правилника о условима и начину остваривања права на подстицаје у сточарству за тов јунади, тов свиња, тов јагњади и тов јаради (Сл. гласник РС бр. 110/16) и проналажењу адекватних решења за субвенционисање сточарске производње. 17
Прописи објављени у претходном периоду Одлука о допунама одлуке o одређивању пољопривредних и прехрамбених производа за које се плаћа посебна дажбина при увозу и утврђивању износа посебне дажбине. ( Службени гласник РС, број 78/17 од 18. августа 2017. године) Правилник о утврђивању програма мониторинга безбедности хране животињског порекла за 2017. годину (,,Службени гласник РС, број 79/17 од 25. августа 2017. године ) Правилник о измени правилника о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње и о храни и храни за животиње за коју се утврђују максимално дозвољене количине остатака средстава за заштиту биља. ( Службени гласник РС, број 81/17 од 31. августа 2017. године) Правилник о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства ( Службени гласник РС, број 84/17 од 20. септембра 2017. године) Правилник о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава ( Службени гласник РС, број 84/17 од 20. септембра 2017. године). За додатне информације о овој и осталим иницијативама ПКС у области у области фармацеутске и медицинске привреде контактирајте Удружење за сточарство и прераду сточарских производа ПКС путем телефона 011 / 32 41 328 или нам пишите на имејл: stocarstvo@pks.rs. 18
У фокусу АФРИЧКА КУГА СВИЊА О теми болести свиња Афричка куга свиња, 23. августа 2017. у Новом Саду, у РПК Јужнобачког управног округа, одржана је седница Групације ветеринарских служби при привредним субјектима који се баве сточарском производњом. Узимајући у обзир природу саме болести афричке куге свиња, изнето је да је први корак и препознати задатак ветеринарске струке обезбедити очување популације свиња, што је у складу са мишљењима развијених земаља обезбедити довољне количине хране за своје становништво. Уводничари на седници били су: проф др Дејан Крњаић, са Факултета ветеринарске медицине из Београда и Бобан Ђурић, шеф одсека за епизоотиологију Управе за ветерину. Афричка куга свиња је веома контагиозна вирусна болест свих раса свиња. Кључну улогу за епизоотиологију ове болести има кретање вируса између свиња и вектора крпеља. Проблем уситњених газдинстава и без адекватних биосигурносних мера, повећава ризик за појаву болести. Смртност свиња креће се и до 90-100 одсто. Вирус је врло отпоран преживљава 11 дана у фецесу, 15 недеља у расхлађеном месу, знатно дуже у замрзнутом месу и сухомеснатим производима. ФАО приручник о овој болести African swine fever: detection and diagnosis може се преузети на сајту ФАО *. У складу са погоршаном епизоотиолошком ситуацијом на подручју централне и источне Европе, и након појаве првог случаја у Румунији (31. август 2017. године), надлежни у Управи за ветерину предузели су све неопходне активности у циљу превенције и контроле појаве афричке куге свиња у Републици Србији. То се пре свега односи на спречавање уношења болести, а базирано је на примени ригорозних мера на граници, лукама и пристаништима. Такође предузете су све мере у вези надзора над споредним производима животињског порекла, помијама и свим материјалом којим може да се пренесе вирус. Стручна група Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде за праћење кретања, превенцију и контролу заразне болести афричке куге свиња спроводи свакодневне активности, од директних комуникација са другим службама, са циљем обезбеђивања стручних информација, преко израде едукативних материјала, дописа и упутстава које су доступне на сајту. Надлежни из Управе за ветерину су обавили разговоре са ветеринарским специјалистичким институтима, који у оквиру својих епизоотиолошких јединица спроводе активности у циљу превенције и контроле појаве афричке куге свиња. Комуникација представља кључни фактор код спречавања ширења болести. Имајући у виду да болест није присутна код нас, најзначајнији задатак јесте подизање позорности, како јавности тако и власника - држалаца свиња, а у циљу раног откривања, брзе дијагностике и примене контролних мера. То подразумева пооштрене ветеринарско-санитарне мере, контролу промета свиња, односно унапређење нивоа биосигурности на фармама свиња и примена добрих фармских пракси. Од Привредне коморе Србије очекује се да буде носилац логистике активностима које предузима Управа за ветерину и струка, пре свега епизоотиолошке службе ветеринарских специјалистичких института. У вези са наведеним, крајем августа 2017. године координатори за пољопривреду управних округа ПКС РПК, успоставили су контакте са епизоотиолошким службама ветеринарских специјалистичких института (Нови Сад, Суботица, Кикинда, Зрењанин, Краљево, Шабац, Панчево). Реализовани су догађаји у Новом Саду и Сремској Митровици. У складу са Меморандумом о пословној сарадњи између Привредне коморе Србије и Ветеринарске коморе Србије, ради остваривања * http://www.fao.org/3/a-i7228e.pdf 19
заједничких интереса чланова Комора подизањем квалитета и безбедности хране, унапређењем система сточарске производње, подизањем и унапређењем здравствене заштите и добробити животиња, значајно је информисати јавност о предузетим активностима и важности обављања делатности ветеринарске струке, како у спровођењу контроле безбедности хране животињског порекла, тако и у процедурама спречавања ширења заразних болести животиња. Из тих разлога, координатори пољопривреде управних округа ПКС -РПК активно сарађују са председницима управних округа Ветеринарске коморе Србије. АКТУЕЛНА СИТУАЦИЈА У ПРОИЗВОДЊИ СВИЊА У СРБИЈИ И СВЕТУ Према подацима Републичког завода за статистику у току 2016. године је заклано 5.853 хиљаде грлa свиња, тј. број закланих животиња је повећан за 199 хиљада (3,52 одсто) у односу на 2015. годину. Нето домаћа производња свињског меса (t, еквивалент масе трупа) је повећана за 17 хиљада тона у односу на 2015. годину и износила је 341.505 тона. Ситуација на тржишту у погледу цена товљеника је релативно стабилна, са доминантном ценом товљеника у првој половини 2017. године од око 160din/kg. На тржишту је дошло до повећања цена прасади од краја априла, почетка маја 2017. Цене свиња на међународном тржишту такође су у порасту. У истом периоду (април-мај), бележи се пораст цена свињског меса у малопродаји на домаћем тржишту. У периоду април-мај 2017. дошло је до повећања цена свињских трупова на тржишту ЕУ. Извоз живих грла свиња и свињског меса забележен је на тржиште CEFTA земаља. Извоз свињског меса је био забележен и на тржиште Руске Федерације и Хонг Конга. У исто време је забележен је увоз живих грла и свињског меса из земаља чланица ЕУ, Босне и Херцеговине. Према подацима Economic Research Service/USDA са америчког тржишта је, у првом тромесечју 2017. године, дошло до повећања обима извоза у односу на исти период претходне године за око 17 одсто. Ценовна конкурентност америчке свињетине је имала највећи утицај на повећање обима извоза. Према извештају FAO (Food and Agriculture Organization of the United Nations) током 2017. године очекује се смањење производње свињског меса на за 0,8 одсто у односу на претходну годину. До смањења производње свињског меса у Кини је дошло услед пооштравања правила која се односе на гајење животиња у насељеним местима, због чега су многе фарме или затворене или измештене на друге локације. Подстицаји за квалитетне приплодне крмаче и нерастове су у 2017. години увећани на 10.000 динара по грлу. Циљ ове мере је да се унапреди производња на газдинству кроз повећање производње по приплодном грлу. Подстицаји за остваривање права на подстицаје у сточарству за тов свиња у 2017. години, остварује право на подстицај највише за 10.000 грла товних свиња. Право пречег закупа по основу сточарства остварује се између осталог, под условом да: треба да се одржава број условних грла на основу којих је добијено право пречег закупа по основу сточарства са одступањем до 10 процената у односу на број условних грла на основу којих је закључен уговор о закупу по основу права пречег закупа по основу сточарства. Коефицијенти за обрачун условних грла: Крмаче 0,4 Нерастови 0,4 Тестиране назимице 0,25 Приплодни подмладак (од 25 kg до краја теста) 0,2 Товне свиње (преко 25 kg) 0,15 Прасад (до 25 kg) 0,02 20
ПЧЕЛАРСТВО Србија располаже природни ресурсима, који су основ развоја пчеларства што указује на огромне потенцијале и могућности за даљи развој пчеларства. Природни услови, умерена континентална клима и богатство биљног света пружају одличне услове за гајење пчела у Србији. На површини од 88.361 квадратних километара, где живи 7,1 милиона становника и бројем пчелара који из годину у годину расте, а међу њима је све више младих и жена које се баве пчеларством. Медоносни потенцијали омогућавају, према процени стручњака и преко 1.200.000. пчелињих друштава. Повећана незапосленост у земљи утицала је да се све више људи бави пчеларством, било као основним, или као допунским занимањем. Табела 1. Број кошница и производња меда у Републици Србији 2011./2016. године Година Кошнице (у 000 ком.) Индекс Производња меда (у тонама) Индекс 2011 593 100 6963 100 2012 665 112 6983 100 2013. 653 110 8554 123 2014. 677 114 4383 63 2015. 792 133 12263 176 2016. 792 133 5761 47 Извор: РЗС. У 2016. години према податку РЗС, Србија је располагала са 792 000 кошница, што је за 33% више него 2011. године и исто као предходне године. Према подацима пчеларске привреде процењује се да ће број кошница у 2017. години расти. Производња меда у 2016. години је износила је 5761 тона, што је у поређењу са предходном рекордном годином ѕа 53% мање, услед лоших временских услова. Извоз меда У последњој деценији пчеларство је у Србији доживело експанзију. Српски мед је све траженији, а најбољи доказ његовог квалитета је извоз у више земаља као и освајање првих места за квалитет нашег меда у околним земљама. Таб.2 Извоз и увоз меда 2011./2016.године година Извоз Увоз Увоз Извоз меда у УСД Индекс меда у Индекс меда у Индекс меда у тонама УСД тонама Индекс 2011. 5.108.000 100 1.102 100 - - - - 2012. 12.925.000 253 2.967 269 11.000 100 1 100 2013. 14.925.000 292 3.371 305 241.000 2190 61 61 2014. 8.658.000 169 1.804 164 10.000 4 0,23 0.23 2015. 9.646.000 189 2.045 185 126.000 1145 15 15 2016. 9.135.000 94 2.145 105 180.000 143 27 18 Извор: РЗС. 21