Смернице за националну стратегију финансијског извештавања Из гу би ли смо се он да кад смо се уме сто да пи та мо ка ко пи та ли за што. Ко нач но смо из гу бље ни сад, ка да уме сто да пи та мо ку да пи та мо ка ко. Бо ри слав Пе кић 1. Избор између личних и општенационалних интереса у области финансијског извештавања Све до ци смо бр зих и ди на мич них про ме на у свим обла сти ма, ка ко на на ци о нал ном та ко и на међу на род ном ни воу, ко је не за о би ла зе ни ужу област фи нан сиј ског из ве шта ва ња. Са мо у по след њој де цени ји на ме ђу на род ном ни воу из вр ше не су зна чај не про ме не у си сте му фи нан сиј ског из ве шта ва ња, пре све га тран сфор ма ци јом Ме ђу на род них ра чу но водстве них стан дар да (МРС) у Ме ђу на род не стан дар де фи нан сиј ског из ве шта ва ња (МСФИ), ко ја се и да ље на ста вља за ме ном по је ди них МРС у но ве МСФИ и из ме на ма са мих МСФИ. Пре не ку го ди ну до не ти су но ви Ме ђу на род ни стан дар ди фи нан сиј ског из ве штава ња за ма ла и сред ња прав на ли ца (МСФИ за МСП), ко ји су на ста ли тран сфор ма ци јом пу них МСФИ у ци љу по јед но ста вље ња фи нан сиј ског из ве шта вања ма лих и сред њих су бје ка та у од но су на зах те ве ве ли ких су бје ка та и су бје ка та од јав ног ин те ре са ко ји при ме њу ју пу не МСФИ. Са дру ге стра не, на ни воу зе ма ља чла ни ца Европске уни је у 2013. го ди ни до не та је но ва ра чу но вод ствена ди рек ти ва 2013/34/ЕУ, ко ја је об је ди ни ла ра ни је ра чу но вод стве не ди рек ти ве о го ди шњим фи нан сијским из ве шта ји ма (78/660/EEC), о кон со ли до ва ним фи нан сиј ским из ве шта ји ма (83/349/EEC) и из ме ни ла ре ви зиј ску ди рек ти ву (2006/43/EC) у де лу ко ји се одно си на из ве шта је ре ви зо ра. Ди на мич не про ме не на ме ђу на род ном ни воу у обла сти фи нан сиј ског из ве шта ва ња узроч но-по следич но ути чу на на ци о нал на за ко но дав ства ко ја се у ма њој или ве ћој ме ри при ла го ђа ва ју оп штим гло бал ним тен ден ци ја ма и трен до ви ма. Ме ђу на род ни стан дар ди, пу ни и скра ће ни МСФИ и МСФИ за МСП, још увек не пред ста вља ју основ ну и оп ште при хва ће ну ра чуно вод стве ну ре гу ла ти ву у Европ ској уни ји, ко ја је чвр сто опре де ље на за при ме ну сво јих ди рек ти ва у тој обла сти, што је по твр ђе но до но ше њем но ве ди рек ти ве 2013/34/ЕУ, чи ји је пот пу ни пре вод код нас об ја вљен у ча со пи су При вред ни са вет ник, бр. 14 и 15/2014. Пре ма то ме, Ср би ја као пре тен дент и кан ди дат за пу но прав но члан ство у Европ ску уни ју не ма ве ли ки избор у по гле ду опре де ље ња да ли ће сво је за ко но дав ство у овој обла сти ускла ди ти са ди рек ти вом 2013/34/ЕУ или ће од лу чи ти да са мо стал но при ме њу је ре гу ла ти ву ко ја ни је при хва ће на у ЕУ, као што је то са да слу чај са про пи си ва њем оба ве зне при ме не МСФИ за МСП, иа ко ти стан дар ди ни су при хва ће ни ни ти пре пору че ни за при ме ну од стра не за ко но дав ства ЕУ. У ви ше на вра та у овом ча со пи су ра ни је смо ис ти ца ли раз ло ге због ко јих ЕУ ни је при хва ти ла, а ни као ал тер на ти ву пре по ру чи ла, мо гућ ност при ме не са да шњих МСФИ за МСП. Не ки од разло га за то су: 1) Европ ски пар ла мент (Ко ми тет за еко ном ска и мо не тар на пи та ња) у свом из ве шта ју 1) оце нио је да те ла ко ја до но се ме ђу на род не стан дар де (IASCF и IASB) по слу ју не тран спа рент но, без јав не кон тро ле и без про це не ути ца ја но вог или из ме ње ног стан дар да на ли ца ко ја са ста вља ју и ко ри сте фи нан сиј ске из вешта је и ути чу на до дат не тро шко ве ко ји ће се због то га по ја ви ти. Та ко ђе, про бле ма ти чан је и по сто је ћи на чин фи нан си ра ња IASCF/IASB ко ји је ба зи ран на при ват ним до на ци ја ма, пре све га ве ли ких ре ви зор ских фир ми и мул ти на ци о нал них ком па ни ја, што до во ди до су ко ба ин те ре са и угро жа ва ња ствар не не за ви сно сти до но си о ца ме ђу на род них ра чу но вод стве них стан дарда и њи хо вог истин ског слу же ња јав ном ин те ре су. У функ ци о ни са њу IASCF и IASB не до ста је тран спа рентност, ле ги ти ми тет и од го вор ност и ова те ла ни су под 1 Из ве штај Европ ског пар ла мен та А6 0032/2008 под на зи вом Re port on In ter na ti o nal Fi nan cial Re por ting Stan dards and the Go ver nan ce of the In ter na ti o nal Ac co un ting Stan dards Bo ard) од 5.02. 2008. го ди не об ја вљен је на ин тер нет адре си: www.ia splus. co m/eu ro pe/0801econ re port.pdf.
2 ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК Март 2015. кон тро лом не ког де мо крат ски иза бра ног пар ла мен та или вла де; 2) сло же ност МСФИ за МСП ни је при ме ре на ве ли чи ни ми кро и ма лих прав них ли ца, јер зах те ва ју са ста вља ње пот пу ног се та фи нан сиј ских из ве шта ја, па су по то ме ти су бјек ти из јед на че ни са ве ли ким су бјекти ма и су бјек ти ма од јав ног ин те ре са ко ји при ме њу ју пу не МСФИ. По сто ји за бри ну тост да ће тро шко ви уво ђе ња и при ме не МСФИ за МСП над ма ши ти мо гу ће ко ри сти од њи хо ве при ме не; 3) пред ви ђе но је да се МСФИ за МСП ме ња ју и до пу ња ва ју сва ке тре ће го ди не, што зна чи до дат не трошко ве око пре во ђе ња, об ја вљи ва ња, из ме не софт ве ра, упо зна ва ња са из вр ше ним из ме на ма и ускла ђи ва ња пра те ћих про пи са; 4) они про пи су ју оба ве зу са ста вља ња пу ног се та фи нан сиј ских из ве шта ја са на по ме на ма уз фи нан сиј ске из ве шта је и у слу ча ју ка да их при ме њу ју ми кро прав на ли ца и пред у зет ни ци ко ји се у том слу ча ју из јед на ча ва ју са ве ли ким ком па ни ја ма чи је се хар ти је од вред но сти ко ти ра ју на тр жи шти ма ка пи та ла; 5) про пи су ју вр ло сло же не оба ве зне об ра чу не од ло же них по ре ских сред ста ва и оба ве за (као у МРС 12), об ра чу не ре зер ви са ња за от прем ни не при ли ком од ла ска у пен зи ју и дру ге на кна де ко је се ис пла ћу ју за по сле ни ма (као у МРС 19), ко ји не ма ју зна чај за ми кро и ма ле су бјек те и пред у зет ни ке (ко ји из и ску ју вре ме и тро шко ве, а ко ри сти од та квих ин фор ма ци ја ско ро да не ма); 6) ови стан дар ди про пи су ју са ста вља ње из ве шта ја о то ко ви ма го то ви не и кон со ли до ва них фи нан сиј ских из ве шта ја ко је код нас ми кро и ма ла прав на ли ца не ма ју оба ве зу да ра де (осим у рет ким слу ча је ви ма), ба ве се и ра чу но вод стве ним ис ка зи ва њем пла ћа ња ба зи ра них на ак ци ја ма, тран сак ци ја ма у ве зи са сло же ним финан сиј ским ин стру мен ти ма и ра чу но вод ству хе џин га, ко ја се не по ја вљу ју код ма лих по слов них су бје ка та у нас, и др.; 7) нај ве ћи део су бје ка та ко ји у нас при ме њу ју МСФИ за МСП оба вља ју по сло ва ње са мо на до ма ћем тр жи шту, па не по сто ји ни ка ква по тре ба за ме ђу на родном упо ре ди во шћу њи хо вих фи нан сиј ских из ве шта ја. Ко ри сни ци ин фор ма ци ја из фи нан сиј ских из ве шта ја ма лих и ми кро прав них ли ца су до ма ћи су бјек ти навик ну ти на до ма ћа ра чу но вод стве на пра ви ла и они у ве ћи ни слу ча је ва пре фе ри ра ју при ме ну до ма ћих (наци о нал них) уме сто ме ђу на род них стан дар да; 2 2 Не га тив не ста во ве Фран цу ских и Не мач ких на ци о нал них одбо ра за ра чу но вод стве не стан дар де о не по доб но сти за при ме ну МСФИ за МСП у Европ ској уни ји на ве ли смо у члан ку: Не а декват ност при ме не МСФИ за МСП у Ср би ји ко ји је об ја вљен у При вред ном са вет ни ку, бр. 20/2012. Ина че, до са да су МСФИ за МСП при хва ти ле си ро ма шне ју жно а ме рич ке, африч ке и азијске зе мље и ми ни ја ту р не острв ске зе мље ко је не ма ју струч не ка па ци те те и ин сти ту ци је да раз ви ју сво је ра чу но вод стве не стан дар де. У Евро пи су при хва ће ни у за ко но дав стви ма Бо сне, Есто ни је, Ма ке до ни је, Швај цар ске, Ср би је, а пла ни ра ни су за уво ђе ње у Ен гле ској и Ир ској. Ина че МСФИ су адап ти ра ни ен гле ски и аме рич ки стан дар ди па при ме на МСФИ за МСП у ан гло сак сон ском за ко но дав ству под ра зу ме ва при ме ну њи хо вих на ци о нал них стан дар да. 8) по сто је зна чај не раз ли ке у ци ље ви ма ко је про мо ви шу МСФИ за МСП у од но су на Ди рек ти ву 2013/34/ЕУ. Пре ма па ра гра фу 2.2 МСФИ за МСП, циљ фи нан сиј ских из ве шта ја ма лих и сред њих су бје ка та је да обез бе де ин фор ма ци је о фи нан сиј ској по зи ци ји, пер фор ман са ма и то ко ви ма го то ви не не ког су бјек та ко је су ко ри сне за до но ше ње еко ном ских од лу ка ра зно вр сних ко ри сни ка ко ји ни су у по зи ци ји да тра же из ве шта је на ме ње не да за до во ље по тре бе за од ре ђе ним ин фор ма ци ја ма ко је су њи ма по треб не. Као што се ви ди, ови стан дар ди про мо ви шу са ста вљање и об ја вљи ва ње ин фор ма ци ја у фи нан сиј ским из вешта ји ма ко је пре вас ход но тре ба да за до во ље по тре бе по тен ци јал них екс тер них ин ве сти то ра на тр жи шту ка пи та ла. Си гур но је да та кви ци ље ви ни су при о ритет ни за ма ла и ми кро прав на ли ца у на шим усло ви ма (а као што ви ди мо ни у ЕУ), с об зи ром на то да су у пи та њу су бјек ти чи је се ак тив но сти од ви ја ју на ре алном тр жи шту до ба ра и услу га, а не на шпе ку ла тив ним тр жи шти ма ка пи та ла; 9) је дан од ци ље ва ди рек ти ве 2013/34/ЕУ је успо ста вља ње од го ва ра ју ћег ба лан са из ме ђу ин те ре са екс тер них ко ри сни ка фи нан сиј ских из ве шта ја и ле гитим них ин те ре са пред у зе ћа ко ја не же ле да бу ду не потреб но оп те ре ће на зах те ви ма МСФИ за МСП у по гле ду оби ма фи нан сиј ског из ве шта ва ња. Го ди шњим фи нансиј ским из ве шта ји ма оства ру ју се раз ли чи ти ци ље ви и не да ју се са мо ин фор ма ци је ула га чи ма у тр жи ште ка пи та ла већ се да је и при каз про шлих тран сак ци ја и уна пре ђу је ко р по ра тив но упра вља ње. Ди рек ти ва захте ва да ра чу но вод стве но за ко но дав ство ЕУ тре ба да ус по ста ви од го ва ра ју ћу рав но те жу из ме ђу ин тере са адре са та фи нан сиј ских из ве шта ја и ин те ре са пред у зе ћа у то ме да пред у зе ћа не бу ду не по треб но оп те ре ће на оба ве зом из ве шта ва ња. Ди рек ти ва тре ба да обез бе ди да се зах те ви за ма ла пред у зе ћа у ве ли кој ме ри ускла де ши ром ЕУ. Ова ди рек ти ва за сни ва се на на че лу ми сли мо нај пре на ма ле. Ка ко би се из бе гла не сра змер на ад ми ни стра тив на оп те ре ће ња тих преду зе ћа, др жа ве чла ни це тре ба ло би да зах те ва ју са мо не ко ли ко до дат них по да та ка у фор ми об ја шње ња. У слу ча ју јед но о бра зног си сте ма из ве шта ва ња, др жа ве чла ни це у од ре ђе ним слу ча је ви ма мо гу да тра же ограни чен број до дат них по да та ка, ка да су они из ри чи то тра же ни од на ци о нал ног по ре ског за ко но дав ства и нео п ход ни за по тре бе на пла те по ре за. Ка да ди рек ти ва до зво ља ва др жа ва ма чла ни ца ма про пи си ва ње до дат них зах те ва, нпр. пре ма ма лим су бјек ти ма, та мо гућ ност мо же да се ко ри сти ти у це ли ни или де ли мич но, та ко да мо гу зах те ва ти ма ње од оно га што ди рек ти ва дозво ља ва. На исти на чин др жа ве чла ни це мо гу, ка да то ди рек ти ва до зво ља ва, да упо тре бе из у зе ће у ве зи са, нпр. ма лим пред у зе ћи ма, та ко што ће од не ког зах тева из у зе ти ма ла пред у зе ћа, у це ли ни или де ли мич но. Иа ко је При вред ни са вет ник у то ку дво годи шње јав не рас пра ве ука зи вао на ви ше стру ко штет но про пи си ва ње при ме не МСФИ за МСП, за ко но да вац се ипак опре де лио да оба ве зу њи хо ве при ме не про пи ше но вим За ко ном о ра чу но вод
Март 2015. ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК 3 ству. 3 Основ ни мо ти ви и раз ло зи за то су из не ти у мно гим ра ни јим кри тич ким члан ци ма, и сво де се на сле де ће: 1) нај ве ћи за го вор ник при ме не ових стан дар да је јед но ква зи удру же ње гра ђа на, ко је је сти ца јем околно сти по ста ло члан IFAC-a и у том свој ству до би ло пра ва на пре вод и ди стри бу ци ју МСФИ за МСП, па је у про пи си ва њу њи хо ве оба ве зне при ме не ви де ло мо гућ ност екс тра за ра де кроз ди стри бу ци ју пре во да стан дар да, оба ве зну обу ку ра чу но во ђа и њи хо во цер ти фи ко ва ње за ко је се за ла жу; 2) јав на рас пра ва о пред ло гу но вог За ко на о рачу но вод ству од ви ја ла се у по пу ли стич ко-сен за ци о нали стич ком ма ни ру, та ко што су уме сто ра ци о нал них ар гу ме на та за го вор ни ци при ме не МСФИ за МСП и њи хо ве при ста ли це, ко ри сти ли пре ва зи ђе не ман тре о то ме да њи хо во удру же ње, је ди но због то га што је члан IFA C a, тре ба да за ко ном до би је мо но пол ски по ло жај у по гле ду об ја вљи ва ња про фе си о нал не ра чу но вод стве не ре гу ла ти ве, из да ва ња цер ти фи ка та и ли цен ци за оба вља ње ра чу но вод стве них по сло ва у Ср би ји; 3) сли чан мо но пол ски по ло жај то удру же ње има ло је у За ко ну о ра чу но вод ству и ре ви зи ји ко ји се при мењи вао од 1996 2000. Та да шњи здрав ра зум оних ко ји су до но си ли за ко не, из ми слио је ге ни јал но от кри ће да се том ква зи удру же њу за ко ном до де ли мо но пол ски по ло жај да ар би три ра ко ме ће, ка ко и под ко јим услови ма до де љи ва ти пра во да оба вља ра чу но вод стве не по сло ве и да ста вља свој па раф на та да шње го ди шње за вр ше не ра чу не. Здрав ра зум от крио је на чин ка ко се и у на шим усло ви ма мо же оства ри ти ве ли ка добит без ика квог ра да; 4) да љу ди, као и сва жи ва би ћа, му ти ра ју услед про ме ње них окол но сти у но ву под вр сту му та на та способ них да у из ме ње ним окол но сти ма ме ња ју дла ку али ћуд ни ка да, ових да на то на при ме ру по ка зу ју ква зи удру же ње и ње го ве при ста ли це, ко ји у но вим про ме ње ним окол но сти ма по но во, као пре две де це 3 У то ку во ђе ња јав не рас пра ве о пред ло зи ма за до но ше ње новог За ко на о ра чу но вод ству, као и на кон то га, у овом ча со пи су об ја вље ни су сле де ћи кри тич ки члан ци: 1) На црт На ци о нал не стра те ги је за уна пре ђе ње ра чу но вод ства и ре ви зи је ни је пут ка Евро пи већ стран пу ти ца у бес пу ће, При вред ни са вет ник, бр. 18/2011; 2) Осврт на На црт За ко на о ре ви зи ји, При вред ни са вет ник, бр. 19/2011; 3) Осврт на На црт За ко на о ра чу но вод ству, При вред ни савет ник, бр. 21 и 22/2011; 4) На црт За ко на о ра чу но вод ству и на црт За ко на о ре ви зи ји као стра те ги ја при дру жи ва ња IFAC-у, При вред ни са вет ник, бр. 20/2012; 5) Не а де кват ност при ме не МСФИ за ма ла и сред ња прав на ли ца у Ср би ји, При вред ни са вет ник, бр. 20/2012; 6) На црт за ко на о ра чу но вод ству по но во се под ме ће као ку кави чи је ја је, При вред ни са вет ник, бр. 20/2012; 7) По во дом пам фле та ко и за што из вр ће ру глу гло бал не стандар де и про фе си о нал не ра чу но во ђе, При вред ни са вет ник, бр. 21 и 22/2012; 8) Осврт на ре а го ва ње јед ног ква зи удру же ња гра ђа на на на ше кри ти ке За ко на о ра чу но вод ству и За ко на о ре ви зи ји, Привред ни са вет ник, бр. 24/2012; 9) Ко и за што на па да За кон о ра чу но вод ству, сајт При вред ног са вет ни ка www.priv sav.rs; 10) Бе се да о ла жи ма и об ма на ма на ко ји ма се за сни ва пред лог за из ме ну ра чу но вод стве них про пи са, сајт При вред ног савет ни ка www.priv sav.rs. ни је, ор ке стри ра ју, спи ну ју и ботују 4 у та бло и ди ма и на ин тер не ту, из но се ћи гну сне ла жи и об ма не у ве зи са но вим ра чу но вод стве ним про пи си ма, а све у ци љу да не га тив не по сле ди це при ме не МСФИ за МСП, чи ју при ме ну про мо ви шу, при пи шу Пра вил ни ку за ми кро и дру га прав на ли ца ко ји је до нет у скла ду са но вом ра чу но вод стве ном ди рек ти вом 2013/34/ЕУ. У тим бестид ним ла жи ма по но во из но се сен за ци о на ли стич ке и не и сти ни те по дат ке ко ји ма на сто је да оправ да ју не ра зум ни зах тев да се на мет не оба ве зна при ме на МСФИ за МСП и ми кро и дру гим прав ним ли ци ма и пред у зет ни ци ма (ко ји ту оба ве зу са да не ма ју) и да се том удру же њу обез бе ди мо но пол ски по ло жај ко ји је има ло пре две де це ни је у ве зи са цер ти фи ко ва њем ра чу но во ђа; 5) на жа лост, из до са да шњег по на ша ња појединаца из вла сти и не за ви сних ме ди ја, по во дом ре тро градних зах те ва за мо но по ли за ци јом јед не про фе си је ка ква не по сто ји ниг де у све ту, ко је на зи ва ју де мо крат ским ле ги тим ним зах те ви ма, на ко је ни ко ме у не за ви сним ме ди ји ма ни је до зво љен ко мен тар или де ман ти, по каза тељ је но ве ин те ре сне спре ге која је успостављена са тим ква зи удру же њем; 6) на вест об ја вље ну ових да на у јед ном днев ном ли сту да је Ми ни стар ство фи нан си ја, ипак од лу чи ло да да ље са ра ђу је са ква зи удру же њем ра чу но во ђа (као да та са рад ња и до са да ни је по сто ја ла), је дан чи та лац ко ји је упу ћен у ову про бле ма ти ку, на пи сао је сле де ћи ко мен тар на ин тер не ту: Шта ра ди Са вез...опет ла жу, они ће као да помог ну у при ме ни про пи са...на пра сно се до го во ри ли са ови ма из Ми ни стар ства...ср би јо, про бу ди се. Не ве ру јем да је ишта у овом тек сту исти на! Па ако је та ко, што Са вез стал но нео сно ва но кри ти ку је, због че га? Да не ма мо жда не ка по за ди на иза све га? Ин те рес? Ср би јо, про бу ди се... Као плод об но вље не са рад ње на стао је ин те ресан тан но ви са став На ци о нал не ко ми си је за ра чу новод ство и Од бо ра за јав ни над зор ре ви зи је. 2. Улога независних медија у ширењу неистина којима се промовишу захтеви за монополизацијом рачуноводствене професије У до ма ћој и ме ђу на род ној јав но сти већ одав но се рас пра вља о све ве ћој по ја ви цен зу ре у на шим јав ним ме ди ји ма, у ко ји ма уме сто исти ни тих и про ве ре них ве сти пре о вла да ва ју та бло и дни не и сти ни ти и сен заци о на ли стич ки члан ци. Ста ње је уто ли ко те же што они ко ји по Ко дек су но ви нар ске ети ке има ју пра во да де ман ту ју не тач но об ја вље не ин фор ма ци је и ве сти, то не мо гу да оства ре, јер јав ни ме ди ји не об ја вљу ју де манти је, па је је ди ни на чин да се оства ри пра во на исти ну по кре та ње ту жбе код су да, ко је се због по зна тог ста ња у суд ству нај че шће окон ча ва ју за ста ре ло шћу по ступ ка. 4 Бо то ва ње по ста вља ње на ру че них ко мен та ра на ин тер не ту у ци љу си стем ске ма ни пу ла ци је и об ма њи ва ња јав но сти о од ре ђе ној те ми.
4 ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК Март 2015. У не за ви сност ме ди ја ових да на смо се увери ли ка да смо на сен за ци о на ли стич ке и не тач не подат ке из не те у члан ку об ја вље ном у днев ном ли сту По ли ти ка о но вим ра чу но вод стве ним про пи си ма, до ста ви ли де ман ти, ко ји тај лист ни је об ја вио. Текст де ман ти ја је гла сио: Сен за ци о на ли зам уме сто ар гу ме на та У сен за ци о на ли стич ком тек сту Чи нов ни ци против при вре де и стру ке ( По ли ти ка 15.02. ове го дине) из нет је низ не и сти на о но вим ра чу но вод стве ним про пи си ма. Пр во, ни је тач но да је Ми ни стар ство фи нан си ја до не ло сет но вих ра чу но вод стве них пра ви ла, пре ма ко ји ма ни ко не зна ка ко да са ста ви за вр шни ра чун за про шлу по слов ну го ди ну. На осно ву ко јих се истра жи ва ња, чи ње ни ца и са зна ња да ју ова кве сен за цио на ли стич ке из ја ве, осим ако је у пи та њу кри те ри јум ако не знам ја, не зна ни ко! Дру го, не тач на је кон ста та ци ја да ни ко не зна да за тво ри лањ ске по слов не књи ге и при пре ми го дишње из ве шта је о свом по сло ва њу. Ово је ап со лут но не тач но, а уз гред, и тер ми но ло шки је по гре шно, јер се по слов не књи ге не за тва ра ју већ за кљу чу ју, али тре ба зна ти да се то не уре ђу је про пи си ма, већ се учи у шко ли и под ра зу ме ва се као ру тин ски део по сла ко ји оба вља софт вер ска апли ка ци ја на кон свих из вр ше них књи же ња за по слов ну го ди ну. Тре ће, не тач на је кон ста та ци ја да су на ша послед ња пра ви ла за при пре му фи нан сиј ских из ве шта ја не са мо ван ме ђу на род них стан дар да фи нан сиј ског изве шта ва ња, већ и ди рек ти ва ЕУ, ко је би смо као зе мља кан ди дат за ЕУ, мо ра ли да спро во ди мо и по шту је мо као Све то пи смо. О ускла ђе но сти но вих ра чу но водстве них про пи са са ме ђу на род ном ре гу ла ти вом оце ну су да ли струч ња ци из Европ ске ко ми си је у до ку менту Из ве штај о на прет ку Ср би је за 2014. го ди ну од 8.10.2014. го ди не, и у пра те ћем до ку мен ту Стра те ги ја про ши ре ња и кључ ни иза зо ви 2014 2015 у ко ји ма је од свих ана ли зи ра них 33 по гла вља, ме ђу че ти ри нај боље обла сти свр ста на област ра чу но вод ства и ре ви зи је. Та ко ђе, ови про пи си до би ли су нај ви ше оце не и у по след њем скри нин гу о ускла ђе но сти на ших про пи са са ди рек ти ва ма ЕУ ко ји је не дав но одр жан у Бри се лу. У ве зи са ти ме сте мо гли кон сул то ва ти над ле жне из кан це ла ри је за европ ске ин те гра ци је. Че твр то, не тач на је кон ста та ци ја да су на шим на о па ко сро че ним За ко ном о ра чу но вод ству и пра те ћим про пи си ма пред ви ђе на чак 44 раз ли чи та фи нан сиј ска из ве шта ја, ко ја тре ба, уз упла ту раз ли чи тих на кна да, до ста ви ти АПР-у. Ово је про из во љан и не та чан пода так, јер је за раз ли ку од ра ни јег за ко на про пи сан са мо је дан но ви из ве штај за не до бит не ор га ни за ци је, што је у скла ду са ме ђу на род ном ре гу ла ти вом у тој обла сти. Пре ма чла ну 26. За ко на о ра чу но вод ству, Ми ни стар ство фи нан си ја про пи су је два фи нан сиј ска из ве шта ја, гу вер нер НБС шест и Ко ми си ја за хар ти је од вред но сти че ти ри, што је укуп но 12, а не 44 ка ко је на ве де но у спор ном тек сту. Нај ве ро ват ни је, реч је о не зна њу шта спа да у фи нан сиј ски из ве штај, па се не тач но у фи нан сиј ске из ве шта је укљу чу ју и дру ги до ку мен ти и обра сци ко ји ту не спа да ју. Ин те ре сант но је да ин те р вју и са ни са го вор ни ци не кри ти ку ју под закон ска ак та ко ја су до не ли гу вер нер НБС и Ко ми си ја за хар ти је од вред но сти, иа ко се ра ди о слич ним и ме ђу соб но уса гла ше ним про пи си ма са они ма ко је је до не ло Ми ни стар ство фи нан си ја. Пе то, не та чан је при каз бро ја по зи ци ја у Би лан су ста ња и Би лан су успе ха по ме ђу на род ним стан дар дима, уз опа ску да ти стан дар ди ап со лут но не про пи су ју кон крет ну са др жи ну тих обра за ца, па ни број по зи ци ја у њи ма. Та ко, па ра граф 57 МРС 1 гла си: Овај Стан дард не про пи су је ре до след ни об лик у ком тре ба да бу ду пре зен то ва не по зи ци је. За раз ли ку од ме ђу на род них стан дар да, но ва Ди рек ти ва 2013/34/ЕУ де таљ но пропи су је об лик и ре до след по зи ци ја у Би лан су ста ња и Би лан су успе ха са ко ји ма су уса гла ше ни под за кон ски ак ти, па су због то га и до би је не ви со ке оце не о уса глаше но сти тих про пи са са ЕУ ди рек ти ва ма. Ше сто, у при ка зу то бо жње не у са гла ше но сти ра чу но вод стве них про пи са Ср би је са ме ђу на род ним стан дар ди ма, на мер но или из не зна ња, ни је на ве ден по да так да нај ве ћи број при вред них су бје ка та спа да у ми кро прав на ли ца и пред у зет ни ке (пре ко 95% свих су бје ка та) за ко је је про пи са но да са ста вља ју са мо Би ланс ста ња (ко ји има 46 по зи ци ја) и Би ланс успе ха (45 по зи ци ја) у скра ће ном оби му по да та ка, уме сто ка ко је на ве де но за Би ланс ста ња 137 по зи ци ја а за Би ланс успе ха 97! Сед мо, не тач на је и сен за ци о на ли стич ка оце на да ће због при ме не но вих про пи са из при вре де би ти иси са но сто ти не ми ли о на евра за не по треб не тро шкове, а ни ре чи, ка ко, на ко ји на чин и ко ће иси са ти те грд не сто ти не ми ли о на евра из при вре де у ко јој тих па ра не ма? Осмо, но ви про пи си на ла жу да при вред ни субјек ти ко ји при ме њу ју ме ђу на род не стан да р де (ве ли ке и ма ле) мо ра ју да утвр де и об ја ве уку пан ре зул тат по сло ва ња ко ји се по ста рим про пи си ма ни је утвр ђивао. У до са да шњим би лан си ма са мо се ис ка зи вао део укуп ног ре зул та та по сло ва ња, а зна ча јан део тог ре зулта та оста јао је скри вен, не ви дљив и чак нео по ре зо ван. Но ви про пи си зах те ва ју тран спа рент но ис ка зи ва ње и об ја вљи ва ње укуп ног ре зул та та по сло ва ња, јер су без укуп ног ре зул та та би лан си ла жни и да ју ис кри вље ну сли ку о ре зул та ту по сло ва ња и фи нан сиј ском по ло жају при вред ног су бјек та. О то ме у об ја вље ном при ло гу не ма ни ре чи. За што? Де ве то, но ви ра чу но вод стве ни про пи си зах те вају да се уз го ди шњи фи нан сиј ски из ве штај до ста ви од лу ка о усва ја њу тог из ве шта ја, од лу ка о рас по де ли до би ти или по кри ћу гу бит ка, а за об ве зни ке ре ви зи је и из ве штај о по сло ва њу и ми шље ње овла шће ног реви зо ра да ли су фи нан сиј ски из ве шта ји са ста вље ни у скла ду са ме ђу на род ним стан дар ди ма и да ли исти ни то при ка зу ју фи нан сиј ски по ло жај и ис ка за ни ре зул тат по сло ва ња. Због по тре бе да се са ста ве ква ли тет ни и тач ни фи нан сиј ски из ве шта ји рок за њи хо во са ставља ње и јав но об ја вљи ва ње је про ду жен и ускла ђен са оп ште при хва ће ним ро ко ви ма у ме ђу на род ној прак си
Март 2015. ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК 5 (уме сто ра ни јег ро ка од два ме се ца, са да шњи рок је шест ме се ци по ис те ку го ди не за ко ју се са ста вља ју). Ова кве ре гу ла тор не од ред бе не од го ва ра ју они ма ко ји су по ра ни јим про пи си ма обе ло да њи ва ли фи нан сиј ске из ве шта је без усва ја ња над ле жних ор га на и без мишље ња ре ви зо ра до ста вље ног уз те из ве шта је. У том сми слу, у спор ном при ло гу из нет је не та чан по да так да за кон ка же да се за вр шни ра чу ни мо ра ју пре да ти до 28. фе бру а ра, што ни је тач но. Рок до кра ја фе бру а ра про пи сан је за ста ти стич ки из ве штај, ко ји по за ко ну ни је фи нан сиј ски из ве штај. Де се то, пред ла га ње да се су спен ду ју но ви про писи и да се из вр ши по вра так на ста ре, у мо мен ту ка да ве ћи на при вред них су бја ка та при во ди кра ју са ста вљање фи нан сиј ских из ве шта ја, а мно ги су и за кљу чи ли по слов не књи ге за про шлу го ди ну, је нео д го вор но и не до бро на мер но ме ше та ре ње, ко је нај ви ше ште ти онима од ко јих се тра жи да по др же та кве иде је и пред ло ге. Да ли се са на ве де ним ре тро град ним зах те ви ма и ин те ре си ма по кла па ју и ин те ре си не ких по ли тичких стра на ка, ко је се по за ко ну сма тра ју не до бит ним ор га ни за ци ја ма и чи ји фи нан сиј ски из ве шта ји тре ба да се обе ло да њу ју у окви ру ре ги стра фи нан сиј ских из ве шта ја, пи та ње је од кру ци јал ног зна ча ја за суд би ну за по че тих ре фор ми у обла сти фи нан сиј ског из ве штава ња у нас. Ово је из тог раз ло га што су код нас још увек по је ди нач ни ин те ре си из над оп штих ин те ре са, па је мо гу ће да ви ше пу та по но вље на лаж у јав ним ме ди ји ма по ста не исти на ко ја ће би ти раз лог да се оп ште на ци о нал ни ци ље ви и ин те ре си су спен дују у ко рист лич них. Да ли ће се та ква гре шка опет по но ви ти, по ка за ће вре ме. Ина че, овај текст је по оби му исти као и об ја вље ни де ман то ва ни чла нак, ме ђу тим, и по сле скра ће ња за ½ ка ко је зах те вао глав ни и од го вор ни уред ник По лити ке, овај де ман ти ни је об ја вљен! Ме ђу тим, ни је нам био циљ да до ста вље ним де ман ти јем бра ни мо но ви За кон о ра чу но вод ству јер за то не ма мо раз лог, већ да, исти не ра ди, ука жемо на не и сти не ко је са да о том за ко ну из но се они ко ји су до при не ли и за ла га ли се за уво ђе ње МСФИ за МСП, ко ји су ина че нај ве ћа гре шка са др жа на у том за ко ну, и због ко јих ма ла прав на ли ца ко ја их оба ве зно при ме њу ју има ју нај ве ћу ште ту од њи хо ве при ме не. 3. Смернице за националну стратегију рачуноводства Већ са да је ја сно да се по кре ну та кам па ња пот помог ну та појединцима из власти и на вод на об но вљена са рад ња из ме ђу ква зи удру же ња и Ми ни стар ства фи нан си ја сво ди на пу ки ин те рес, ка ко је у ко мен та ру до бро про це нио чи та лац об ја вље не ин фор ма ци је о то ме. У че му се са сто ји тај ин те рес? Па у за ра ди без ра да, ка ко би у жар го ну не ки дру ги чи та лац у свом ко мен та ру на пи сао. На и ме, по сто је ин ди ка ци је да ће се из од го ва ра ју ћих фон до ва ЕУ (или дру гих из во ра, све јед но) обез бе ди ти знат на нов ча на сред ства за раз вој и уна пре ђе ње фи нан сиј ског из ве шта ва ња у Ср би ји. То удру же ње има ис ку ство у ко ри шће њу та квих средста ва, јер је у про шлом пе ри о ду СДК том удру же њу упла ћи ва ла огром на сред ства за спро во ђе ње ис пи та за зва ња у ра чу но вод ству за по сле них у тој бив шој др жав ној ин сти ту ци ји, ко ји ма та ква зва ња ни су ни би ла по треб на. Где су за вр ши ла сред ства од та кве актив но сти, по зна то је, али до са да то зва нич но ни ка да ни је ис пи та но, а са да то ви ше ни је ни бит но. Бит но је дру го, а то је пи та ње да ли се при пре ма ре при за ра ни је пред ста ве у ко јој су исти сце на ри сти и ре жи се ри, са из ме ње ним глу мач ким уло га ма. По диг ну та ха ла бу ка у та бло ид ним ме ди ји ма о то ме да да нас у Ср би ји фи нансиј ске из ве шта је мо же да са ста вља ко хо ће, а на вод но то нај че шће ра де по за ни ма њу фри зе ри, што тре ба да асо ци ра на фри зи ра ње или ла жно са ста вља ње фи нан сиј ских из ве шта ја, упу ћу је на при пре му те ре на и на ја ву ве ли ке пред ста ве. Од мах да ка же мо да нас та кве ра бо те у би ти не ин те ре су ју, не за ви ди мо им на то ме, јер ни смо на у чи ли да без ра да за ра ђу је мо, а и пла ши мо се да би нас та кве при ви ле ги је мо гле му ти ра ти у би ћа слич на њи ма, тј. у по себ ну под вр сту љу ди па ра зи та. Ме ђу тим, у пи та њу је ста тус про фе си је ко јом се ба ви мо, ипак нај ду же и нај у спе шни је у Ср би ји, ако се успех ме ри ре зул та ти ма по сло ва ња фи нан сиј ским, на ту рал ним и сва ким дру гим ме ри ли ма. И због то га у на став ку на во ди мо основ не смер ни це ко је би, по ред оста лих, не ма ње ва жних пи та ња, тре ба ло угра ди ти у но ву на ци о нал ну стра те ги ју за раз вој фи нан сиј ског из ве шта ва ња у Ср би ји, а све у ци љу да се от кло не стал ни стра хо ви, прет ње и ан та го ни зми про шло сти ко је по вам пи ре но ква зи удру же ње, све сно или не свесно пот по мог ну то појединцима из власти и не за висним ме ди ји ма ши ри про сто ри ма Ср би је. Ши ре се оправ да ни стра хо ви да по но во до ла зе го ди не ко је ће по је сти ска кав ци. Због све га на ве де ног, но ва стра те ги ја фи нан сиј ског из ве шта ва ња, ко ју би тре ба ло да до не се Ми ни стар ство фи нан си ја уз са рад њу са ком пе тент ним ин сти ту ци ја ма и да је усво ји Вла да, тре ба да се за сни ва на сле де ћем: 1. Пред ви де ти да се пу ни МРС/МСФИ у Ср би ји при ме њу ју под усло ви ма про пи са ним Уред бом (ЕЗ) бр. 1606/2002 о при ме ни Ме ђу на род них ра чу но водстве них стан дар да у Европ ској уни ји. 2. Пред ви де ти до но ше ње и при ме ну на ци о налних стан дар да фи нан сиј ског из ве шта ва ња ко је ће при ме њи ва ти сви су бјек ти ко ји не при ме њу ју пу не МРС/МСФИ. Ови стан дар ди тре ба да бу ду до не ти у скла ду са ва же ћим ди рек ти ва ма ЕУ у ко ји ма ће би ти про пи са на оба ве за са ста вља ња Би лан са ста ња, Билан са успе ха и На по ме на за сред ња прав на ли ца, а са мо Би ланс ста ња и Би ланс успе ха за ма ла и ми кро прав на ли ца и пред у зет ни ке. Обра сци Би ланс ста ња и Би ланс успе ха тре ба да бу ду у скла ду са обра сци ма про пи са ним ди рек ти вом 2013/34/ЕУ. То је до са да шња прак са ско ро свих зе ма ља чла ни ца ЕУ, ме ђу ко ји ма су и бив ше ју го сло вен ске ре пу бли ке Сло ве ни ја и Хр ватска, ко је по ред пу них МСФИ при ме њу ју са мо сво је на ци о нал не стан дар де фи нан сиј ског из ве шта ва ња. Ускла ђи ва ње са ди рек ти вом 2013/34/ЕУ под разу ме ва да су бјек ти ко ји при ме њу ју на ци о нал не стан
6 ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК Март 2015. дар де не са ста вља ју до дат не фи нан сиј ске из ве шта је о оста лом ре зул та ту, то ко ви ма го то ви не и про ме на ма на ка пи та лу. У на ци о нал ним стан дар ди ма фи нан сиј ског изве шта ва ња тре ба из о ста ви ти ре гу ла ти ву о од ло же ним по ре ским сред стви ма и од ло же ним по ре ским оба ве за ма, о ре зер ви са њи ма за от прем ни не и пен зи је, о ра чу новод ству хе џин га, о пла ћа њу ак ци ја ма, као и од ред бе о са др жи ни из ве шта ја о оста лом ре зул та ту, из ве шта ја о то ко ви ма го то ви не и из ве шта ја о про ме на ма на ка пи та лу. 3. Пред ви де ти да на ци о нал не ра чу но вод стве не стан дар де при пре ма Од бор за на ци о нал не стан дар де фи нан сиј ског из ве шта ва ња ко ји има се дам (или де вет) чла но ва за ко је мо ра ју стро го би ти про пи са ни усло ви у по гле ду школ ских ква ли фи ка ци ја, рад ног ис ку ства и до са да шњег струч ног и на уч ног ра да у обла сти рачу но вод ства и ре ви зи је. Из исте ин сти ту ци је не мо гу би ти за сту пље на два или ви ше чла но ва овог те ла. 4. Пред ви де ти ко је усло ве (у по гле ду школ ске спреме, рад ног ис ку ства и дру гих ква ли фи ка ци ја) тре ба да ис пу ња ва ју ли ца ко ји ма се по ве ра ва ју по сло ви во ђе ња по слов них књи га и са ста вља ња фи нан сиј ских из ве штаја. У том сми слу, мо гу се пред ви де ти сле де ћа ре ше ња: По сло ве во ђе ња по слов них књи га и са ста вљања фи нан сиј ских из ве шта ја мо гу да оба вља ју ли ца са ака дем ским или стру ков ним зва њем ди пло ми ра ни еко но ми ста или стру ков ни еко но ми ста и нај ма ње једном (или две) го ди не рад ног ис ку ства на по сло ви ма во ђе ња по слов них књи га и са ста вља ња фи нан сиј ских из ве шта ја. У рад но ис ку ство при зна је се и ис ку ство про ве де но на тим по сло ви ма у то ку тра ја ња шко ло ва ња. Ли ца ко ја има ју ви со ку или ви шу струч ну спре му ака дем ских или стру ков них сту ди ја, ко је ни су еко номског сме ра, а има ју дру го зва ње аде кват но тој школ ској спре ми, мо ра ју да има ју нај ма ње две го ди не рад ног ис ку ства на по сло ви ма во ђе ња по слов них књи га и саста вља ња фи нан сиј ских из ве шта ја и по ло жен струч ни ис пит пред Ко ми си јом за по ла га ње струч ног ис пи та за во ђе ње по слов них књи га и са ста вља ње фи нан сијских из ве шта ја. Ли ца ко ја има ју сред њу струч ну спре му, мо ра ју да има ју нај ма ње три го ди не рад ног ис ку ства на по сло ви ма во ђе ња по слов них књи га и са ста вља ња фи нан сиј ских из ве шта ја и по ло жен струч ни ис пит пред Ко ми си јом за по ла га ње струч ног ис пи та за во ђе ње по слов них књи га и са ста вља ње фи нан сиј ских из ве шта ја. При пре му кан ди да та за по ла га ње струч ног ис пи та за во ђе ње по слов них књи га и са ста вља ње фи нан сијских из ве шта ја вр ше удру же ња, дру ге асо ци ја ци је и кон сул тант ске ку ће ко је су ре ги стро ва не и ис пу ња ва ју усло ве за оба вља ње пре те жне де лат но сти пру жа ња услу га еду ка ци је у обла сти ра чу но вод ства и по ре ског са ве то ва ња. Усло ви ко је мо ра ју ис пу ња ва ти прав на лица за оба вља ње еду ка ци је ли ца за во ђе ње по слов них књи га и са ста вља ње фи нан сиј ских из ве шта ја уре ђу ју се за ко ном. Ко ми си ју за по ла га ње струч ног ис пи та за оба вљање по сло ва во ђе ња по слов них књи га и са ста вља ња финан сиј ских из ве шта ја име ну је над ле жно ми ни стар ство за по сло ве фи нан си ја од стра не афир ми са них струч них ли ца из обла сти ра чу но вод ства, по ре ског си сте ма и при вред ног пра ва. Про грам по ла га ња струч ног ис пи та про пи су је ми ни стар над ле жан за по сло ве фи нан си ја. Еви ден ци ју о ли ци ма ко ја ис пу ња ва ју усло ве за во ђе ње по слов них књи га и са ста вља ња фи нан сиј ских из ве шта ја на осно ву школ ске спре ме и рад ног ис ку ства, као и о ли ци ма ко ја ис пу ња ва ју те усло ве на осно ву по ло же ног струч ног ис пи та, во де удру же ња, дру ге асоци ја ци је и кон сул тант ске ку ће код ко јих та ли ца ко ри сте услу ге кон ти ну и ра не еду ка ци је пу тем ча со пи са, се мина ра и са ве то ва ња а ко је су ре ги стро ва не и ис пу ња ва ју усло ве за оба вља ње пре те жне де лат но сти пру жа ња услу га еду ка ци је у обла сти ра чу но вод ства и по ре ског са ве то ва ња. Еви ден ци ја струч них ли ца ко ја ис пу ња ва ју усло ве за во ђе ње по слов них књи га и са ста вља ње финан сиј ских из ве шта ја је јав на и мо ра би ти об ја вље на на ин тер нет стра ни ци прав ног ли ца ко ји во ди ту евиден ци ју. За тач ност по да та ка у еви ден ци ја ма струч них ли ца од го вор на су прав на ли ца ко ја во де те еви ден ци је. 5. Удру же ња, дру ге асо ци ја ци је ра чу но во ђа и консул тант ске ку ће ко је се ба ве из да вач ком де лат но шћу и кон ти ну и ра ном еду ка ци јом ра чу но во ђа су рав ноправ ни у прав ном про ме ту и пру жа њу кон сул тант ских услу га и не мо гу се удру жи ва ти или на дру ги на чин обез бе ђи ва ти мо но пол ски или по вла шће ни по ло жај на тр жи шту. За сва ко су прот но по на ша ње тре ба пред виде ти од го ва ра ју ће за кон ске кон се квен це. 6. Оста ла пи та ња у ве зи са ре гу ла ти вом у обла сти фи нан сиј ског из ве шта ва ња тре ба упо до би ти до след но од ред ба ма ди рек ти ве 2013/34/ЕУ. 4. Обавезе и одговорност састављања и објављивања финансијских извештаја и извештаја управе У ве зи са од го вор но шћу за са ста вља ње и об ја вљива ње фи нан сиј ских из ве шта ја у за ко ну тре ба до след но при ме ни ти од ред бе ди рек ти ве 2013/34/ЕУ, ко ји ма је про пи са но сле де ће: 1. Др жа ве чла ни це обез бе ђу ју да чла но ви ад ми нистра тив них, упра вљач ких и над зор них те ла пред у зе ћа, де лу ју ћи у окви ру над ле жно сти ко је су им до де ље не на осно ву на ци о нал ног пра ва, бу ду ко лек тив но оба ве зни да обез бе де да се: а) го ди шњи фи нан сиј ски из ве шта ји, из ве штај упра ве и, ако се на во ди одво је но, из ве штај о кор пора тив ном упра вља њу, и б) кон со ли до ва ни фи нан сиј ски из ве шта ји, кон соли до ва ни из ве штај упра ве и, ако се на во ди одво је но, кон со ли ди ра ни из ве штај о кор по ра тив ном упра вља њу, са ста вља ју и об ја вљу ју у скла ду са зах те ви ма ове Ди рек ти ве и, пре ма по тре би, у скла ду са ме ђу на родним ра чу но вод стве ним стан дар ди ма ко ји су усво је ни у скла ду са Уред бом (ЕЗ) бр. 1606/2002. 2. Др жа ве чла ни це обез бе ђу ју да се њи хо ви зако ни и дру ги про пи си о од го вор но сти, ба рем пре ма пред у зе ћу, у ве зи са по вре дом ду жно сти из ста ва 1. при ме њу ју на чла но ве ад ми ни стра тив них, упра вљачких и над зор них те ла пред у зе ћа.