NS HIBRIDI KUKURUZA NA POČETKU DRUGE DEKADE XXI VEKA

NS HIBRIDI KUKURUZA NA POČETKU DRUGE DEKADE XXI VEKA Đorđe Jocković, Mile Ivanović, Goran Bekavac, Milisav Stojaković, Ivica Đalović, Aleksandra Nastasić, Božana Purar, Bojan Mitrović, Dušan Stanisavljević Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad e-mail: djordje.jockovic@ifvcns.ns.ac.rs Izvod: Moderna selekcija NS hibrida kukuruza u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu počela je četrdesetih godina XX veka. Do sada je u Institutu stvoreno 232 hibrida, od čega je u inostranstvu priznato 104 NS hibrida, a na evropskoj listi se nalazi 16 NS hibrida kukuruza. Za setvu 2011. preporučuju se: NS 300 i NS 3014 iz FAO 300; NS 4015, NS 4023, NS 4030 i NS 444 ultra iz FAO 400; NS 5043, NS 5010, NS 540, NS 5022 i NS 5051 iz FAO 500; NS 6010, NS 6030, NS 6102, NS 640, NS 6040, NS 6043, NS 6060, Zenit i Radan iz FAO 600; Tisa, NS 770, NS 7020 iz FAO 700. Ključne reči: kukuruz, oplemenjivanje, prinos Uvod Kukuruz je jedna od najznačajnijih gajenih biljaka u svetu. Poreklom je iz Amerike, a u Srbiji se gaji od XVI veka. Zahvaljujući svojim osobinama veoma brzo je postao vodeća ratarska biljka. Veći broj studija pokazuje da porastu proizvodnje kukuruza najviše doprinose: kontinuirano stvaranje novih visokorodnih hibrida, razvoj tehnologije i industrije semenarstva, unapređenje tehnologije gajenja, inovacije u razvoju širokog asortimana prehrambenih i tehničkih proizvoda od kukuruza, a posebno inovacije u proizvodnji bioetanola i rast njegove upotrebe kao alternativnog goriva. Prosečni svetski prinos po jedinici površine, odnosno hektaru približava se poslednjih godina nivou od 5 t ha 1 zrna, dok najrazvijenije zemlje dostižu nivo od 8 9 t ha 1 suvog zrna. Najveći proizvođač kukuruza, Sjedinjene Američke Države (SAD), sa udelom u svetskoj proizvodnji od 40% dostigao je 2006. nacionalni rekord od 10,06 t ha 1 suvog zrna na površini od 30 miliona hektara (Bekrić & Radosavljević 2008). U našoj zemlji u periodu 2005-2009. kukuruz se u proseku gajio na 1.214.906 ha sa ukupnom proizvodnjom oko 5 miliona tona (SG Srbije, 2010). Oplemenjivanje kukuruza na naučnim osnovama radi se već više od sto godina. Osnove današnjeg oplemenjivanja samooplodnjom, stvaranje inbred linija i kasnije njihovo ukrštanje u cilju stvaranja hibrida postavili su: East (1908); Shull (1908) i Jones (1918). Svojim radovima Shull (1908) je postavio temelje za nastanak savremenog oplemenjivanja kukuruza zasnovanog na principima

90 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad inbriding hibridizacija, gde se u osnovi koristi fenomen heterozisa. Sve do tridesetih godina XX veka nije došlo do praktične primene ovih rezultata, zbog male rodnosti samooplodnih linija komponenti hibrida kukuruza. U cilju rešavanja ovog problema Jones (1918) je predložio koncept primene četvorolinijskih hibrida. Zahvaljujući ovoj koncepciji u SAD je početkom tridesetih godina XX veka došlo do uvođenja hibridnog kukuruza u proizvodnu praksu. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu na oplemenjivanju kukuruza radi se od 1938. godine. Osnovni zadatak oplemenjivanja kukuruza je dobijanje novih hibrida koji svojim pozitivnim karakteristikama prevazilaze postojeće komercijalne hibride. U novije vreme posebna pažnja se poklanja očuvanju genetskih resursa, ubrzanju procesa selekcije, razvoju dihaploida, marker asistiranoj selekciji, kao i iskorišćavanju drugih savremenih metoda biotehnologije u cilju realizacije osnovnih ciljeva postizanja povećanja prinosa, tehnološkog kvaliteta i ekonomičnosti proizvodnje. Pored toga izuzetan značaj se daje na iznalaženju novih izvora gena tolerantnosti prema pojedinim abiotičkim i biotičkim faktorima stresa u cilju njihovog iskorišćavanja u procesu oplemenjivanja (Bekavac i sar. 2010). Zahvaljujući kontinuitetu i stalnim naporima u primeni najnovijih saznanja u domaćim programima oplemenjivanja, stvoreni hibridi kukuruza novijih generacija poseduju visoki genetički potencijal rodnosti, dobru adaptabilnost i stabilnost, niži sadržaj vlage u zrnu, savremenu arhitekturu fenotipa i dobru otpornost prema ekonomski najznačajnijim prouzrokovačima biljnih bolesti i štetočina. NS hibridi kukuruza već nekoliko decenija zauzimaju značajne površine u našoj zemlji. Ovo je od izuzetnog značaja posebno kada se ima u vidu izuzetna konkurencija i prisustvo gotovo svih svetski poznatih multinacionalnih kompanija koje ulažu ogromna finansijska sredstva u oplemenjivanje kukuruza. Cilj rada bio je da se ukaže na značaj i doprinos NS hibrida unapređenju proizvodnje kukuruza u Srbiji. Oplemenjivanje na prinos Osnovni cilj modernog oplemenjivanja kukuruza nije se menjao od njegovog nastanka do danas. Prinos zrna je bio i ostao najvažnije svojstvo kojem oplemenjivači posvećuju najveću pažnju. Oplemenjivanje kukuruza na prinos utemeljeno je na iskorišćavanju heterozisa (Melchinger & Gumber 1998). Poznavanje heterotičnih modela i kombinacionih sposobnosti unutar germplazme kukuruza neophodno je u cilju postizanja maksimalne efektivnosti stvaranja hibridnih kombinacija. Izbor oplemenjivačkog programa zasnovan je na poznavanju efekata gena koji su uključeni u nasleđivanje pojedinih osobina. Korišćenjem heterotičnih modela kod kukuruza bitno je uticalo na

Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 91 povećanje prinosa i olakšalo proces oplemenjivanja, povećanjem efikasnosti testiranja i verovatnoćom identifikacije željenih karakteristika hibrida. Stvaranje visokoprinosnih hibrida kukuruza u direktnoj je zavisnosti od divergentnosti roditeljskih komponenti, te je za proces selekcije neophodno poznavanje genetičke divergentnosti samooplodnih linija kukuruza. Od uvođenja hibrida u proizvodnju, varijabilnost koja je stvarana i sakupljena u lokalnim populacijama se koristi za stvaranje novih hibrida preko inbred linija potencijalnih roditeljskih komponenti novih hibrida. U našem kukuruznom pojasu dominiraju hibridi FAO 400 do FAO 700 grupa zrenja, a najčešće korišćeni heterotični par je B73 x Mo17. Hibridi između ovih ili njima sličnih linija sa uspehom se gaje više od pola veka (Ivanović i sar. 2002). Visok heterotični potencijal i dobra adaptabilnost su razlozi zbog kojih se ove linije još uvek i danas koriste u domaćim programima oplemenjivanja kukuruza. Da bi hibrid kukuruza bio prihvaćen u proizvodnji mora da poseduje što više poželjnih osobina, od kojih su među najvažnijim: visok i stabilan prinos zrna, dobra adaptabilnost na različite agroekološke uslove proizvodnje, tolerantnost prema dominantnim prouzrokovačima bolesti prizemnog dela stabla i klipa, tolerantnost prema suši, brzo odavanje vlage iz zrna nakon fiziološke zrelosti zrna, i drugo. Kao glavni razlozi superiornosti hibrida kukuruza nove generacije u odnosu na hibride ranijih ciklusa selekcije najčešće se navode poboljšano zdravstveno stanje biljaka u kasnijim fazama vegetacije, povećana otpornost prema poleganju, skraćen period od polinacije do cvetanja, produžen period nalivanja zrna i promena arhitekture biljaka (Stojaković i sar. 2006). Intenzivnim radom na oplemenjivanju kukuruza stvoreni su visokoprinosni hibridi različitih FAO grupa zrenja koji su doprineli permanentnom povećanju prinosa. Smatra se da je oko 60% povećanja prinosa rezultat oplemenjivanja, dok je preostalih 40% rezultat novih tehnoloških rešenja i edukacije proizvođača (Jocković i sar. 2010). Genetički potencijal za prinos zrna današnjih hibrida kukuruza je preko 20 t ha -1. Dalje povećanje prinosa kukuruza iziskuje povećanje genetičkog potencijala rodnosti novih hibrida, kao i poboljšanje tehnologije gajenja (Vasić i sar. 2001). Pored povećanja genetičkog potencijala prinosa per se, treba kontinuirano povećavati genotipsku sposobnost za iskorišćavanje genetičkog potencijal za prinos (Vasić i sar. 2001b, Vasić i sar. 2001c). Za dalji napredak u oplemenjivanju kukuruza postoji dovoljna genetička varijabilnost raspoloživog materijala. Egzotična germplazma Severne i Južne Amerike je veliki rezervoar genetičke varijabilnosti (Hallauer & Miranda 1988). Pored iznetog, osnovni problem u oplemenjivanju kukuruza je relativno uska genetička osnova gajenih hibrida. Od nekoliko stotina sorti kukuruza gajenih u Americi samo je njih nekolicina dala značajan doprinos u stvaranju sadašnjih inbred linija. U osnovi

92 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad dva tipa germplazme Reid Yellow Dent i Lancaster Surecrop su polazište za najveći deo oplemenjivačkih materijala u svetu. Samo šest linija kukuruza činile su osnovu gotovo čitave produkcije hibrida, a to su Lancaster linije: C103, Mo17, Oh43 i Reid linije B37, B73 i A632 (Kannenberg 1995). Međutim, u poslednje dve decenije ova situacija se menja, ali i dalje relativno mali broj linija čine osnovu savremenog oplemenjivanja kukuruza. Glavni problem u oplemenjivanju s jedne strane je smanjenje broja testiranih potomstava, a s druge povećanje efikasnosti selekcije. Za to su potrebna nova saznanja i nove tehnike stvaranja inbred linija i testiranja hibrida. Interakcija genotip x spoljna sredina, osnovna nepoznanica, iziskuje testiranje na više lokaliteta u više godina što poskupljuje i usporava oplemenjivanje (Jocković i sar. 2008). Najvažniji napredak u oplemenjivanju načinjen je stvaranjem hibrida koji mogu da iskoriste prednost većeg broja biljaka po jedinici površine, većih količina mineralnih đubriva i da u uslovima potpune mehanizovanosti procesa proizvodnje ostvare veće prinose. Broj biljaka po jedinici površine je najvažnija komponenta prinosa. Danas, a pogotovo ubuduće povećavaće se broj biljaka po jedinici površine. U takvim uslovima posebno su bitne osobine otpornosti na poleganje i lom stabla i poleganje iz korena. NS hibridi kukuruza i danas, a posebno ubuduće, moći će da odgovore takvim zahtevima. Pored toga, povećanje broja biljaka po jedinici površine iziskuje i promenu arhitekture biljke. U tom smislu NS hibridi kukuruza biće sa nižim biljkama, nižim klipom i erektofilnim položajem listova. Pored pozitivnog uticaja na prinos, ove osobine omogućiće bržu i efikasniju berbu ili žetvu. Stabilnost prinosa zrna kukuruza Interakcija genotipa i spoljne sredine (Genotype Environment Interaction) predstavlja univerzalnu pojavu kada se različiti genotipovi ocenjuju u različitim spoljnim sredinama. Većina agronomski i ekonomski važnih osobina, kao što je prinos zrna, po prirodi su kvantitativne i redovno ispoljavaju interakcije genotipa i spoljne sredine. Ekspresija kvantitativnih osobina je uslovljena efektom genotipa, spoljašnje sredine i njihovom međusobnom interakcijom koja se javlja kao rezultat odgovora na promene u spoljnoj sredini (Piepho & Eeuwijk 2002). Iz navedenog proizilazi da je razumevanje odnosa genotipa, spoljašnje sredine i njihove interakcije od ključne važnosti za uspeh oplemenjivačkog procesa. Veličina interakcije pokazuje važnost uticaja spoljne sredine na adaptabilnost i stabilnost genotipa koja je poželjna samo ukoliko je u vezi sa iznad prosečnim prinosom (Yan & Hunt 2003). Stoga problem identifikacije superiornog genotipa u većem broju sredina dolazi do izražaja (Vargas i sar. 2001, Kang 2004).

Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 93 Prinos kukuruza u najvećoj meri zavisi od genotipa, odnosno rezultanta je interakcije genotipa i spoljašnje sredine, kao i nivoa agrotehničkih mera. Stoga u genetičkom smislu prisutne interakcije između hibrida i godine, hibrida i lokacije i dr. najčešće su najveća nepoznanica i veliki problem, posebno u početku širenja novog hibrida (Jocković i sar. 2008). Iz tih razloga se ogledi za ocenjivanje prinosa hibrida kukuruza izvode u više ponavljanja, lokacija i godina. Sa agronomskog aspekta dva su osnovna zahteva koje bi komercijalni hibridi trebalo da ispune: visok genetički potencijal rodnosti i stabilnost (fenotipska plastičnost) ovog svojstva u različitim uslovima gajenja. Iako ove dve karakteristike, nažalost, nemaju stabilnu korelacionu povezanost, veći broj istraživača ističe da je oplemenjivanjem moguće stvoriti visoko prinosne i stabilne hibride kukuruza (Stojaković i sar. 2006). Veća fenotipska plastičnost i približno podjednak prinos zrna (t ha 1 ) hibrida FAO grupe zrenja 400 i 500, u odnosu na grupe zrenja 600 i 700 favorizuju ove hibride u komercijalnoj proizvodnji. Dobra adaptabilnost NS hibrida je pored ostalog i posledica stvaranja i testiranja hibrida u uslovima gde će se oni i gajiti. NS oplemenjivači imaju tu ogromnu prednost i privilegiju da rade i stvaraju hibride upravo tamo gde se oni i gaje. To sve omogućuje NS hibridima da daju dobre rezultate gotovo u svim regionima gajenja kukuruza kod nas, a i šire. Stabilnost prinosa iz godine u godinu takođe je važna odlika NS hibrida kukuruza. Najbolji primer za to je hibrid NS 640 koji je najrašireniji hibrid u zemlji, pored ostalog i zato što svake godine ostvaruje visoke prinose i što su oscilacije u prinosu između godina kod ovoga hibrida izuzetno male. To je hibrid koji je čak u ekstremno sušnim godinama, kakve su bile 2000. i 2007. i u povoljnim godinama kakve su bile 2005. i 2006. bio među najboljima. Iz tih razloga je upravo i omiljen među proizvođačima. No isto tako treba istaći da takvi genotipovi ne mogu dati rekordne prinose i zato nije čudo što rekorde među NS hibridima drže hibridi NS 6010, NS 6030 i dr., a ne NS 640. Pored NS 640 po stabilnosti prinosa sve više se ističu NS 6010, NS 6030, NS 5043, NS 770 i dr. Kao rezultat ovako postavljenog programa oplemenjivanja kukuruza u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu do sada je stvoreno 232 NS hibrida, od čega je u inostranstvu priznato 104 NS hibrida, dok se na evropskoj listi nalazi 16 NS hibrida kukuruza. S obzirom na sve pomenuto, izbor hibrida za setvu jedan je od najvažnijih momenata na koji proizvođač može da utiče. Intencija je da se proizvođaču ponudi što više informacija o hibridima kako bi uz svoje stečeno znanje i iskustvo mogao da odabere one koji će ostvariti najviše prinose.

94 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Preporuka NS hibrida kukuruza za setvu 2011. Kontinuirano i permanentno ispitivanje NS hibrida kukuruza u različitim agroekološkim uslovima u dužem vremenskom periodu kroz mrežu ogleda i saradnjom sa stručnim službama i proizvođačima doprinosi adekvatnoj rejonizaciji hibrida kukuruza, a sve u cilju što boljeg iskorišćavanja njihovog genetskog potencijala rodnosti, sa konačnim ciljem unapređenja proizvodnje kukuruza u našoj zemlji i šire. Na osnovu dosadašnjih saznanja dobijenih testiranjem kroz mrežu ogleda na velikom broju lokaliteta i kroz više godina, kao i na osnovu rezultata dobijenih u komercijalnoj proizvodnji, za setvu u 2011. godini mogu da se izdvoje i preporuče sledeći hibridi kukuruza: NS 300 Najrašireniji NS hibrid kukuruza iz FAO 300 grupe zrenja. Potencijal rodnosti mu je i preko 12 t suvog zrna po hektaru. Odlikuje se izuzetnom tolerantnosti prema suši i brzim otpuštanjem vlage u vreme zrenja. Dobre je adaptabilnosti i stabilnosti prinosa. Biljka je visine oko 250 cm, klip formira na oko 95 cm. Klip je blago konusnog oblika srednje dužine sa oko 14 redi krupnog žutog zrna. Masa 1.000 zrna mu je oko 400 grama. Lako se bere i dobro čuva. Optimalna gustina mu je oko 65.000 biljaka ha -1 u berbi (70 cm x 22 cm). NS 3014 Priznat je u FAO grupi zrenja 300. Potencijal rodnosti mu je preko 12 t suvog zrna po hektaru. Odlikuje se izuzetnom tolerantnošću prema suši. Dobre je adaptabilnosti i stabilnosti prinosa. Biljka je visine oko 260 cm, klip formira na oko 100 cm. Klip je cilindičnog oblika izuzetne dužine sa oko 14 16 redi veoma lepog, krupnog žutog zrna. Masa 1.000 zrna mu je oko 400 grama. Lako se bere i dobro se čuva. Optimalna gustina mu je oko 65.000 biljaka ha -1 u berbi (70 cm x 22 cm). NS 4015 Novi srednje rani hibrid, FAO 400 grupe zrenja, dužine vegetacije oko 120 dana. Potencijal za prinos mu je preko 14 t suvog zrna po hektaru. Biljka je visine oko 280 cm, vršni klip formira na oko 100 cm. Klip je sa 14 16 redi žutog zrna. Zrno je krupno duboko mase 1.000 zrna oko 400 grama. Lako se bere i dobro se čuva. Dao je dobre rezultate u ogledima i proizvodnji. U fazi sazrevanja brzo otpušta vlagu i zato se preporučuje za kombajniranje zrna. Optimalan broj biljaka u berbi je oko 62.000 biljaka.

Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 95 NS 444 Ultra Prvi hibrid u Srbiji tolerantan prema herbicidu Focus ultra za uskolisne korove, a nije genetički modifikovan. Potencijal rodnosti mu je preko 14 t suvog zrna po hektaru. Biljka je visine oko 300 cm, vršni klip formira na oko 110 cm. Klip je sa 14 redi žutog zrna. Zrno je duboko sa oko 400 grama mase 1.000 zrna. Lako se bere i dobro se čuva. Stoka ga rado jede. Odlikuje se dobrom adaptabilnosti i stabilnosti prinosa. Preporučeni broj biljaka u berbi je oko 57.000 biljaka. Pravo rešenje za površine zakorovljene divljim sirkom, zubačom, pirevinom, muharom i drugim uskolisnim korovima. Osnovna prednost ovog Duo Pak a (hibrid NS 444 ultra + herbicid Focus ultra) je u tome da ne postoji opasnost od zakasnele primene. Naime, sa herbicidom Focus ultra hibrid NS 444 ultra može se teoretski tretirati tokom čitave vegetacije. No, sa praktičnog aspekta to je period do 9. ili 10. lista kukuruza. Druga važna prednost u odnosu na primenu drugih herbicida je što i doza višestruko veća od preporučene ne izaziva fitotoksično oštećenje biljaka kukuruza. Preporuka je za uništavanje divljeg sirka 2 l ha 1, dok za uništavanje zubače 4 l ha 1 herbicida Focus ultra. Važno je istaći da se herbicid Focus ultra može primeniti samo za tretiranje hibrida NS 444 ultra koji ima ugrađenu otpornost prema ovom herbicidu, jer bi primena ovoga herbicida na druge hibride u potpunosti uništila usev. NS 540 Srednje kasni hibrid (120 dana dužina vegetacije). Potencijal za prinos ovog hibrida je preko 17 t suvog zrna po hektaru. Jedan od najrodnijih hibrida FAO 500 grupe zrenja. U proizvodnji je do sada ostvario brojne vrhunske prinose. Posebna prednost mu je izuzetna čvrstina stabla i u uslovima najjačih oluja ne poleže. U 2004. godini u uslovima izuzetne oluje u Sremu jedini je uz hibrid Zenit ostao uspravnog stabla. Biljka je visine oko 280 cm, gornji klip formira na oko 100 cm visine. Klip je sa oko 14 redi žutog zrna. Zrno je duboko, krupno, mase 1.000 zrna oko 420 grama. U sušnoj 2000. godini jedini je od novosadskih hibrida imao masu 1.000 zrna iznad 400 grama. Lako i čisto se bere i dobro se čuva tokom zime. Brzo otpušta vlagu u sazrevanju i može da se bere u klipu ili da se kombajnira zrno. Hibrid se odlikuje dobrom adaptabilnošću i stabilnošću prinosa. Optimalna gustina je oko 57.000 biljaka u berbi. Preporučuje se za gajenje u svim rejonima gajenja kukuruza, a posebno tamo gde se očekuju jaki olujni vetrovi u toku vegetacije. NS 5010 Srednje kasni hibrid (120 dana dužina vegetacije). Potencijal za prinos mu je preko 17 t suvog zrna po hektaru. U proizvodnji je do sada ostvario brojne

96 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad vrhunske prinose. Biljka je visine oko 300 cm, gornji klip formira na oko 115 cm visine. Klip je sa oko 16 18 redi žuto-narandžaste boje zrna. Zrno je duboko, krupno, mase 1.000 zrna oko 410 grama. Lako i čisto se bere i dobro se čuva tokom zime. Ima izuzetnu veliku masu i dobar prinos pa je stoga idealan za proizvodnju silaže. Hibrid se odlikuje dobrom adaptabilnošću i stabilnošću prinosa. Optimalna gustina je oko 57.000 biljaka u berbi. Preporučuje se za gajenje u svim rejonima gajenja kukuruza. NS 5043 Srednje kasni hibrid (120 dana dužina vegetacije). Potencijal za prinos mu je preko 20 t suvog zrna po hektaru. Bio je najrodniji hibrid u komisiji za priznavanje 2003. i 2004. i najrodniji u postkomisijskim ispitivanjima 2005. U ogledima 2007. od novosadskih hibrida zauzeo je prvo mesto po prinosu. Očekuje se njegovo brzo širenje u proizvodnji. Biljka je visine oko 280 cm, gornji klip formira na oko 100 cm visine. Klip je sa 16 18 redi žuto-narandžastog zrna. Zrno je duboko, krupno, mase 1.000 zrna oko 420 grama. Lako se bere i dobro čuva tokom zime. Hibrid se odlikuje dobrom adaptabilnošću i stabilnošću prinosa. U vreme zrenja brzo otpušta vlagu i preporučuje se za kombajniranje zrna. Optimalna gustina je oko 60.000 biljaka u berbi. Preporučuje se za gajenje u svim rejonima gajenja kukuruza FAO 500 grupe zrenja. NS 640 Najrašireniji hibrid kukuruza u Srbiji u poslednjoj deceniji. Hibrid FAO 600 grupe zrenja izuzetno adaptabilan i stabilnog prinosa. U svim godinama gajenja je među najboljim hibridima, kako u povoljnim, tako i u nepovoljnim godinama. Standard je za upoređenje pri priznavanju novih hibrida kukuruza. Biljka je visine oko 3 m, klip formira na oko 100 cm. Klip je cilindričnog oblika sa oko 16 redi zrna. Masa 1.000 zrna je oko 390 grama. Lako se bere i dobro čuva u čardacima tokom zime. Zrno je žuto crvenkaste boje. Stoka ga rado jede i na pijacama je najviše tražen. Optimalan broj biljaka u berbi je oko 57.000 biljaka ha -1. NS 6010 Jedan od najprinosnijih hibrida na ovim prostorima. Njegov rekord od 18.640 kg suvog zrna po hektaru u 2005. na ovim prostorima još uvek nije prevaziđen. U optimalnim uslovima može ostvariti preko 20 t suvog zrna po hektaru. Veoma je tolerantan prema suši. Dobre je adaptabilnosti (što znači da dobre rezultate daje u različitim uslovima gajenja, kao i različitim lokalitetima) i stabilnosti prinosa (prinosi neznatno variraju iz godine u godinu). Biljka je visine oko 280 cm, a klip formira na oko 110 cm. Klip je blago konusnog oblika

Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 97 sa 16 18 redi zrna. Zrno je žute boje, krupno, mase 1.000 zrna oko 400 grama. Hibrid se odlikuje stay green osobinom, tj. dugo zadržava zelenu lisnu masu u fazi sazrevanja. Lako se bere i dobro se čuva. Optimalan broj biljaka u berbi je oko 57.000 biljaka ha -1. NS 6030 Novi srednje kasni hibrid (135 dana dužina vegetacije). Potencijal za prinos mu je preko 20 t suvog zrna po hektaru. U ogledima u 2008. bio je najprinosniji NS hibrid kukuruza. Visina biljke je oko 300 cm, a vršni klip formira na oko 110 cm. Stablo je elastično i ima dobru otpornost na poleganje. Klip je sa 16 18 redi žuto narandžastog zrna. Zrno je duboko, krupno, mase 1.000 zrna oko 400 grama. Lako se bere i dobro čuva. U optimalanim uslovima broj biljaka u berbi treba da je oko 57.000 biljaka ha -1. ZENIT Srednje kasni hibrid, FAO 600 grupe zrenja. Ima izuzetan potencijal rodnosti i u povoljnim uslovima daje i preko 16 t suvog zrna po hektaru. Iste je dužine vegetacije kao i hibrid NS 640. Često ima nižu vlagu od hibrida NS 640. Veoma je tolerantan prema suši. Dobre je adaptabilnosti i stabilnosti prinosa. Biljka je visine oko 3 m, klip formira na oko 110 cm. Klip je cilindičnog oblika sa oko 16 18 redi, veoma krupnog zrna. Masa 1.000 zrna mu je preko 400 grama. Otporan je prema poleganju i lako se bere. Ima izraženu stay-green osobinu tj. dugo zadržava zelenu lisnu masu. U fazi sazrevanja brzo otpušta vlagu iz zrna tako da se dobro čuva i ne pojavljuju se bolesti klipa. Optimalna gustina mu je oko 57.000 biljaka ha -1 u berbi (70 cm x 25 cm). Izvanredne rezultate daje u svim rejonima gajenja srednje kasnih hibrida kukuruza. RADAN Srednje kasni hibrid, FAO 600 grupe zrenja. Ima izuzetan potencijal rodnosti i u povoljnim uslovima daje i do 16 t suvog zrna po hektaru. Iste je dužine vegetacije kao i hibrid NS 640. Veoma je tolerantan prema suši. Dobre je adaptabilnosti i stabilnosti prinosa. Biljka je visine oko 300 cm, a klip formira na oko 110 cm. Klip je cilindičnog oblika sa oko 16 18 redi, veoma krupnog zrna. Pored izuzetnog prinosa, odlikuje se klipom izuzetne lepote i stoga je veoma atraktivan za proizvođače. Dobro se čuva u toku zimskog perioda zahvaljujući tolerantnosti prema bolestima klipa. Bere se lako i čisto. Masa 1.000 zrna mu je preko 400 grama. Optimalna gustina mu je oko 57.000 biljaka ha -1 u berbi. Izvanredne rezultate daje u svim rejonima gajenja srednje kasnih hibrida kukuruza.

98 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad NS 770 Novi kasni hibrid FAO 700 grupe zrenja. Potencijal rodnosti mu je preko 20 t suvog zrna. Jedan je od najrodnijih hibrida u 2010. Biljka je visine oko 300 cm, a vršni klip formira na oko 110 cm. Klip je cilindričan do blago konusan sa oko 16 redi žutog zrna. Zrno je krupno duboko, masa 1.000 zrna oko 400 grama. Lako se bere i dobro čuva. Do sada je u ogledima i proizvodnji dao odlične rezultate i očekuje se njegovo brzo širenje. TISA Kasni hibrid izvanrednog potencijala za prinos. U optimalnim uslovima daje i preko 17 tona suvog zrna po hektaru. Dobre je adaptabilnosti (što znači da dobre rezultate daje u različitim uslovima gajenja, kao i različitim lokalitetima) i stabilnosti prinosa (prinosi neznatno variraju iz godine u godinu). Biljka je visine oko 310 cm, klip formira na oko 110 cm. Klip je blago konusnog oblika sa 16 redi zrna. Zrno je žuto narandžaste boje, krupno, mase 1.000 zrna oko 400 grama. Hibrid se odlikuje stay-green osobinom tj. dugo zadržava zelenu lisnu masu u fazi sazrevanja. Optimalan broj biljaka u berbi je 55.000 ha -1. Preporučuje se za gajenje u svim ravničarskim rejonima. Novi NS hibridi kukuruza U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu stvorena je nova generacija visokoprinosnih NS hibrida. Nove NS kreacije hibrida kukuruza imaju bolju adaptabilnost i stabilnost, viši prinos zrna, niži sadržaj vlage u zrnu i savremenu arhitekturu fenotipa sa relativno niskim biljkama i niskim klipom. Veoma brzo otpuštaju vlagu i pogodni su za kombajniranje zrna. NS 4023 Novo Srednje rani hibrid (115 dana dužina vegetacije). Potencijal za prinos je preko 15 t suvog zrna po hektaru. Bio je najrodniji hibrid u komisiji za priznavanje 2008. i 2009. Očekuje se njegovo brzo širenje u proizvodnji. Biljka je visine oko 270 cm, gornji klip formira na oko 100 cm visine. Stablo je izuzetno elastično i otporno na lom i poleganje. Klip je sa 18 20 redi zrna žute boje. Zrno je duboko, krupno, mase 1.000 zrna oko 400 grama. Lako se bere i dobro čuva tokom zime. Hibrid se odlikuje dobrom adaptabilnošću i stabilnošću prinosa. U vreme zrenja brzo otpušta vlagu i preporučuje se za kombajniranje zrna. Optimalna gustina je oko 65.000 biljaka u berbi. Preporučuje se za gajenje u svim rejonima gajenja kukuruza FAO 400 grupe zrenja.

Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 99 NS 4030 FAO 400 gupa zrenja. Biljka visine oko 250 cm, klip formira na oko 80 cm. Klip je cilindričnog oblika sa 16 redi zrna žuto-narandžaste boje. Stablo je elastično, otporno prema poleganju. Masa 1.000 zrna je oko 410 grama. Dobre je adaptabilnosti i daje dobre rezultate u različitim agroekološkim uslovima. Optimalna gustina setve je oko 65.000 biljaka ha -1. NS 5022 FAO 500 grupa zrenja. Biljka je visine oko 260 cm, a klip formira na oko 90 cm. Klip je cilindričnog oblika sa 18 redi zrna žuto-narandžaste boje. Stablo je elastično, otporno prema poleganju. Masa 1.000 zrna je oko 400 grama. Dobre je adptabilnosti i daje dobre rezultate u različitim agroekološkim uslovima. Optimalan broj biljaka u berbi je oko 62.000 biljaka ha -1. NS 5051 Novo Srednje kasni hibrid (120 dana dužina vegetacije). Potencijal za prinos mu je preko 17 t suvog zrna po hektaru. Priznat je 2010. kao najrodniji hibrid FAO 500 grupe zrenja u konkurenciji svih domaćih i stranih hibrida. Biljka je visine oko 290 cm, gornji klip formira na oko 105 cm visine. Klip je dug sa oko 16 18 redi žutog zrna. Zrno je duboko, krupno, mase 1.000 zrna oko 400 grama. Brzo otpušta vlagu u sazrevanju i preporučuje se za kombajniranje zrna. Hibrid se odlikuje dobrom adaptabilnošću i stabilnošću prinosa. Optimalna gustina je oko 60.000 biljaka u berbi. Preporučuje se za gajenje u svim rejonima gajenja kukuruza. NS 6102 FAO 600 gupa zrenja. Biljka je visine oko 270 cm, a klip formira na oko 90 cm. Klip je cilindričnog oblika sa 16 18 redi zrna, žuto narandžaste boje. Masa 1.000 zrna je oko 410 grama. Stablo je elastično otporno prema poleganju. Dobre je adaptabilnosti i daje dobre rezultate u različitim agroekološkim uslovima. U 2010. bio je među najrodnijim NS hibridima kukuruza. Optimalan broj biljaka u berbi je oko 62.000 biljaka ha -1 NS 6040 FAO 600 gupa zrenja. Biljka je visine oko 270 cm, a klip formira na oko 100 cm. Klip je cilindričnog oblika sa 16 redi zrna žuto narandžaste boje. Stablo je elastično otporno prema poleganju. Masa 1.000 zrna je oko 420 grama. Dobre je adaptabilnosti i daje dobre rezultate u različitim agroekološkim uslovima. Optimalan broj biljaka u berbi je oko 62.000 biljaka ha -1.

100 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad NS 6043 U ispitivanjima državne komisije bio je jedan od najrodnijih u konkurenciji svih domaćih i stranih hibrida FAO 600 grupe zrenja. Stablo je visoko oko 280 cm, klip se formira na oko 105 cm. Najčešće formira po dva klipa sa 18 redi žuto narandžaste boje zrna. Zrno je izuzetno duboko, masa 1.000 zrna oko 410 grama. Optimalan broj biljaka u berbi je oko 57.000 biljaka ha -1. NS 6060 FAO 600 grupa zrenja. Biljka je visine oko 270 cm, a klip formira na oko 95 cm. Klip je cilindričnog oblika sa 16 18 redi zrna žuto narandžaste boje. Stablo je elastično, otporno prema poleganju. Masa 1.000 zrna je oko 420 grama. Dobre je adaptabilnosti i daje dobre rezultate u različitim agroekološkim uslovima. Optimalan broj biljaka u berbi je oko 62.000 biljaka ha -1. NS 7020 Priznat u FAO 700 grupi, ali je po sadržaju vlage u berbi u FAO 600 grupi zrenja. Izuzetan hibrid, jedan od najrodnijih. Biljka je visine oko 270 cm, klip formira na oko 95 cm. Klip je cilindričnog oblika sa 16 18 redi zrna žuto narandžaste boje. Stablo je elastično, otporno prema poleganju. Masa 1.000 zrna je oko 420 grama. Dobre je adaptabilnosti i daje dobre rezultate u različitim agroekološkim uslovima. Optimalan broj biljaka u berbi je oko 57.000 biljaka ha -1 Zaključak Institut za ratarstvo i povrtarstvo ulaže velike napore u primeni najnovijih naučno-tehničkih rešenja u oplemenjivanju kukuruza, jer je to ključ uspeha i konkurentnosti našeg sortimenta kako na domaćem, tako i na svetskom tržištu. Od novih novosadskih hibrida koji su već bili u proizvodnji posebnu pažnju zaslužuju pre svih NS 3014, NS 4015, NS 4023, NS 5043, NS 5051, NS 6010, NS 6030 i NS 770. To su hibridi koji su u poslednje dve do tri godine provereni u proizvodnji i ostvarili su sjajne rezultate. Od nove generacije NS hibrida kukuruza po prvi put ulaze u proizvodnju, pre svih hibridi: NS 4030, NS 5022, NS 6040, NS 6043, NS 6060, NS 6102 i NS 7020.

Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 101 Literatura Bekavac G, Purar B, Jocković Đ, Stojaković M, Ivanović M, Malidža G, Đalović I (2010): Proizvodnja kukuruza u uslovima globalnih klimatskih promena. Ratar. Povrt. / Field Veg. Crop Res. 47: 443-450 Bekrić V, Radosavljević M (2008): Savremeni pristupi upotrebe kukuruza. PTEP 12: 93-96 East E M (1908): Inbreeding in corn. Connecticut Agric. Exp. Stn. Rep. 419-428 Hallauer A R, Miranda J B (1988): Quantative genetics in maize breeding. 2 nd (ed). Iowa State University. Ames I.A. Ivanović M, Vasić N, Trifunović V, Vidojević Ž, Vuković M, Jakovljević L, Jovandić N (2002): Inbred linije koje su obeležile jugoslovensku selekciju kukuruza. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 36: 301-310 Jocković Đ, Bekavac G, Purar B, Nastasić A, Stojaković M, Ivanović M, Latković D, Boćanski J (2008): Oplemenjivanje kukuruza u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo: danas i sutra. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 45: 5-13 Jocković Đ, Stojaković M, Ivanović M, Bekavac G, Popov R, Đalović I (2010): NS hibridi kukuruza: danas i sutra. Ratar. Povrt. / Field Veg. Crop Res. 47: 325-334 Jones D F (1918): The effects of inbreeding and cross breeding upon development. Connecticut Agric. Exp. Stn. Bull. 207: 5-100 Kang M S (2004): Genotype by environment interaction. Encyclopedia of Plant and Crop Science, Macel Dekker Inc, 218-221 Kanneberg L W (1995): Diversification of the Short season Maize Germplasm Base. Zbornik radova Oplemenjivanje, proizvodnja i iskorišćavanje kukuruza. 50 godina Instituta za kukuruz Zemun Polje, 28 29 septembar Beograd, 105-120 Melchinger A E, Gumber R K (1998): Overview of heterosis and heterotic groups in agronomic crops. In: Lamkey K R and Staub J E (ed): Concepts and breeding of heterosis in crop, pp. 29 44. CSSA Spec. Publ. 25. CSSA, Madison, WI Piepho H P, Eeuwijk F A (2002): Stability analysis in crop performance evaluation. In: Crop improvement: Challanges in the 21 st century. Ed. M. S. Kang. Haworth Press, Binghampton, 315-351 Republika Srbija (2010): Statistički godišnjak Shull G H (1908): A pure line method of corn breeding. Am. Breeders Asoc. Rep. 5: 51-59 Stojaković M, Jocković Đ, Ivanović M, Bekavac G, Vasić N, Purar B, Nastasić A, Starčević Lj, Boćanski J, Latković D (2006): Oplemenjivanje kukuruza na prinos i kvalitet. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 42: 41-54 Vargas M, Crossa J, Eeuwijk F A, Sayre D K, Reynolds M P (2001): Interpreting treatment x environment interaction in agronomy trials. Agron. J. 93: 949-960 Vasić N, Ivanović M, Peternelli L, Jocković Đ, Stojaković M, Boćanski J (2001b): Genetic relationships between grain yield and yield components in a synthetic maize population and their implications in selection. Acta Agronomica Hungarica 49: 337-342

102 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Vasić N, Jocković Đ, Boćanski J, Bekavac G, Petrović Z, Ivanović M, Peternelli L (2001c): Correlation coefficients and selection indices in a synthetic maize population. Izvestija. Agrarni i veterinarsko medicinske nauke, Union of Scientists Rousse, Bulgaria, 3: 11-13 Vasić N, Jocković Đ, Ivanović M, Peternelli L, Stojaković M, Bekavac G (2001): Genetic analysis of quantitative traits in synthetic population 316PO2 of maize (Zea mays L.). Cereal Research Comunication 29: 77-84 Yan W, Hunt L A (2003): Biplot analysis of multienvironment trial data. In. Kang M. S. (ed). Quantitative Genetics, Genomics, and Plant Breeding. CAB International, Wallingford, Oxon, UK, 289-313