11 th International Scientific Conference on Production Engineering DEVELOPMENT AND MODERNIZATION OF PRODUCTION PRILOG POZNAVANJU KSILOFAGNIH INSEKATA NAJČEŠĆIH DESTRUKTORA SUVOG HRASTOVOG DRVETA Jevtic Petronije¹, Mimica Stefanovic² ¹Visoka skola primenjenih studija,vranje, pjevtic@verat.net ² Šumarski fakultet, Beograd, mimica.stefanovic@stb.bg.ac.rs Ključne reči: ksilofagni insekti suvog drveta, hrast (Quercus spp.), Stromatium unicolor., Bostrichus capucinus, Phymatodes testaceus, Lyctinae, Anobiidae SAŽETAK: Ovaj rad posvećen je upoznavanju bioekoloških karakteristika najčešćih ksilofagnih insekata, tehničkih štetočina. Suvo drvo obuhvata kako rezanu građu na stovarištima, tako i poluproizvode, gotove proizvode u magacinima i u prostorima njihove eksploatacije, u enterijeru i eksterijeru i konstrukcije od drveta. Najčešći ksilofagni insekti koji razaraju hrastovo suvo drvo su riđa kućna strižibuba - Stromatium unicolor (= fulvum) Oliv., buba kapuciner (Bostrichus capucinus L.), promenljivi kalidijum (Phymatodes testaceus L.), vrste iz podfamilije buba beljikara (subfam. Lyctinae) i drvotočaca (fam. Anobiidae). 1. UVOD Najširu primenu u drvnoj industriji regiona ima hrast, zbog svoje prirodne trajnosti i dobre tehnološke obrade, pa su ga stari majstori nazivali kraljem drveta. Hrast je našao primenu u izradi proizvoda i u enterijeru i u eksterijeru. Najšira primena hrasta je u izradi parketa i podnih obloga, zbog svoje čvrstoće i lepe teksture. Suvo drvo hrasta je, bez obzira na svoju prirodnu otpornost, kao materija organskog porekla, izloženo napadu brojnih tercijernih ksilofaga. Ksilofagni insekti oštećuju drvo mehanički, izgrizajući hodnike u njemu (Vasić, K., 1971), pri čemu dolazi do gubitka mehaničkih, fizičkih, estetskih svojstava drveta. Gubitkom ovih svojstava, drvo gubi svoju vrednost i njegova dalja upotreba može biti ograničena u zavisnosti od obima nastale štete. Pored hodnika, tehničke štete predstavljaju i izletni otvori, kao i lutkine kolevke u drvetu. Sva pomenuta oštećenja direktno narušavaju mehanička svojstva drveta, što može izazvati fatalne posledice, naročito ako se radi o nosećim konstrukcijama. U osnovi, potrošači proizvoda od drveta, ne poznaju posledice delovanja ksilofagnih insekata. Nebriga očuvanja drveta kao sirovine i proizvoda, dovodi do šteta koje trpe i proizvođači i potrošači, a koje se iskazuju i kroz finansijske i druge gubitke i posledice (Mirić, M., Stefanović, M., 2006). Naročiti problemi se javljaju kod prosušene, neokrajčene građe hrasta. Tada rezani elementi pored najvećeg udela zone srčevine koja je potencijalna meta riđe kućne strižibube, sadrže i beljiku RIM 2017 205
pogodnu za naseljavanje Lyctus spp., vrste Bostrichus capucinus, a prisustvo kore predstavlja mesto za polaganje jaja vrsta Phymatodes testaceus i ređe Callidium sanguineum. Skladišta gotovih proizvoda nisu pošteđena od napada ovih opasnih tehničkih štetočina. Pre svega, magacini parketa, koji je ugrožen uglavnom od buba beljikara (Mirić, M., Petrović, S., 2004). Često je i riđa kućna strižibuba. 2. STROMATIUM UNICOLOR OLIV.(= FULVUM VILL.) RIĐA KUĆNA STRIŽIBUBA (RED COLEOPTERA, FAM. CERAMBYCIDAE) Vrsta je rasprostranjena u Evropi, Krimu, Kavkazu, Iranu, Turkestanu, Mesopotamiji, Americi. Dužina imaga je od 1,5 do 3 cm, svetlosmeđe do riđe boje. Može se naći na ugrađenom drvetu i stovarištima rezane građe hrasta i bukve. Ženka može položiti jaja i na lakirane površine. Larve se kroz lak ubušuju u drvo, gradeći hodnike paralelno sa vlaknima, širine oko 0,5 do 1 cm, sa sabijenom crvotočinom i proširenjima van glavnog pravca. Slika 1. Imago s.fulvum Pomoću enzima iz crevenog soka larve razlažu celulozu. S.fulvum ima proteolitičke enzime, u sadržaju srednjeg creva se nalaze cistein i serin proteaze, kao i aminopeptidaze. Enzimi proteaze, rastvorene u sadržaju crevnog soka i vezane za membranu creva su kod odraslih jedinki, pokazala najveću aktivnost pri temperaturama 25 do 30 C (Zibaee, A., 2014). Izletni otvori ovalni, sa dužim prečnikom 0,5 do 1,0 cm. Razviće S. fulvum vrste traje 2 do 3 godine. Rojenje je u junu i julu, a imaga su aktivna noću. 3. BOSTRICHUS CAPUCINUS L. BUBA KAPUCINER (PARKETNA BUBA) (RED COLEOPTERA, FAM. BOSTRICHIDAE) Vrsta je rasprostranjena u celoj Evropi, Sev. Africi, Maloj Aziji, Siriji, Turkestanu, Kini, Altaju a uvezena je i u Ameriku. Slika 2. Imago B.capucinus Telo odraslih jedinki je valjkasto, crno, dužine 10 14 mm, a elitre i tbuh su izrazito crvene boje. Pronotum je okruglast, crn, odozgo naboran, zrnaste strukture. 206 RIM 2017
B. capucinus najradije napada hrast, ali i druge lišćare, voćkarice, čak i neke egzote, dekortikovano i drvo sa korom. Može napasti drvo i sa nešto većim procentom vlage u odnosu na tipične tercijerne ksilofage, ali razviće uvek završava u suvom drvetu. Zbog ovoga je neki smatraju i krajnje sekundarnom vrstom (Petrović, M., 1987). Larve nemaju enzime za varenje celuloze i hemiceluloza (Pranter, W., 1960). Hrane se skrobom i šećerima u drvnom tkivu beljike, a poznata je i ektosimbioza sa bakterijama koji žive u srednjem crevu Bostrichidae (Crowson, R. A., 1981). Rojenje Bostrichus capucinus je u maju i junu, ukupno razviće je godinu dana. 4. PODFAM. LYCTINAE BUBE BELJIKARI (RED. COLEOPTERA, FAM. BOSTRICHIDAE) Najzastupljenije vrste: L. linearis Goeze, L brunneus Steph. i L. pubescens Panz. (Mihajlović, Lj., 2015), a Petrović (1987) navodi i vrstu L. impressus Com. Sl. 4. Imago L.linearis Radi se o sitnim, vitkim, insektima, dužine tela odrasle jedinke 3,5 do 7 mm. Boja tela je od smeđe do crnosmeđe. Napadaju samo tvrdo drvo lišćara, najčešće hrast, i to samo zonu beljike, zbog skroba, koji je osnova njihove ishrane. Ne vare celulozu, pa većina drvne materije koju konzumiraju prolazi kroz crevni kanal larve nesvarena, koju ostavlja iza sebe u vidu sitne crvotočine u vidu praha. Starije drvo je otpornije zbog razlaganja skroba, za šta je potrebno oko godinu dana prirodnog sušenja. Ukoliko se drvo veštački suši, bez prisustva vlage, skrob se ne razlaže i drvo je podložno napadu buba beljikara. Parenjem drveta vlažnim, zagrejanim vazduhom, skrob se razlaže (Petrović, 1987). Lyctus spp. neće napasti drvo koje sadrži skrob ispod 1,5 % (Mihajlović, Lj., 2015). Potreban procenat vlažnosti drveta za razviće ovih insekata je prema nekim autorima 6 do 30 % (Levy, M. P., 1975). Roje se u proleće, međutim, ukoliko je napadnuto drvo u zagrejanom prostoru (parket, nameštaj od masiva i sl.), razviće larve se znatno ubrzava, tako da se prva imaga mogu pojaviti već u januaru. Generacija Lyctus vrsta je jednogodišnja. 5. FAM. ANOBIIDAE FL. DRVOTOČCI ( RED. COLEOPTERA) 5.1. Anobium punctatum punctatum De Geer (tačkasti drvotočac) Najrasprostranjenija vrsta u našem regionu, ima je na svim kontinentima, potiče iz Evrope. Napada lišćare i četinare, a naročito je primamljivo drvo, odnosno proizvodi, predmeti i konstrukcije u hladnijim, vlažnijim prostorijama, kao što su podrumi ili prostorije koje se ne provetravaju, pa je visoka relativna vlaga vazduha. Smatra se da vlažnije drvo zbog micelije gljive, predstavlja larvama pravi izvor proteina (Vasić, K., 1971). Crvotočina ima tamnije komadiće izmeta zbog procesa truljenja izazvanog gljivom (Unger et al., 2001). RIM 2017 207
Slika 6. A.punctatum Rojenje vrste traje od aprila od avgusta. Generacija je jednogodišnja. Nove generacije polažu jaja u isto drvo, ponavljaju napad, iz godine u godinu, dok ga potpuno ne razore. Kopulaciju nekada obave u hodnicima u kojima ženka položi jaja. Nova imaga koriste postojeće izletne otvore, tako da broj otvora nije merodavan za određivanje jačine napada. Larve razlažu celulozu, jer se u njihovom digestivnom sistemu nalaze mikroorganizmi, kvasci i simbioza sa njima im omogućava varenje celuloze (Unger et al., 2001). 5.2.Xestobium rufovillosum De Geer (Šareni drvotočac) Jedan od najkrupnijih drvotočaca, dužine oko 5 do 9 mm, sa izletnim otvorima prečnika i do 4 mm. Vrsta je rasprostranjena u Evropi i Maloj Aziiji, a po novijim podacima je kosmopolitenska vrsta (Mihajlović, Lj., 2015). Slika 7. X.rufovillosum Razviće larve traje 2 do 10 godina (Unger et al., 2001), a prema podacima Vasića godinu dana. Kod zdravog drveta napada samo beljiku, a kod natrulog i srčevinu (Vasić, K., 1971). Rojenje je u maju, junu i julu, kada je spoljašnja temperatura iznad 17 C (Unger et al., 2001). Pojavljaju se u predvečerje u najvećem broju. 5.3. Ptilinus pectinicornis L. (češljasti drvotočac) Rasprostranjen u Evropi (osim Švedske i Finske), Maloj Aziji, Meksiku i Južnoj Americi. Slika 8. P.pectinicornis Telo imaga je dužine 3 do 5,5 mm, crvenomrke boje. Vrsta napada radije bukvu nego hrast. Kada jednom naseli neki komad nameštaja, obnavlja napad u isti dok ga potpuno ne razori, a za to vreme naseljave sve u kući što je od punog drveta lišćara. Primer razornog dejstva ove tehničke štetočine je crkva brvnara Sv. Pantelejmon u selu Venčane, ispod planine Kosmaj, koja je renovirana pre oko 15 godina. Korišćene su zaražene hrastove grede i talpe, i nakon desetak godina, sve je bilo uništeno (Mihajlović, Lj., 2015). 208 RIM 2017
Rojenje češljastog drvotočca je od aprila do juna, a generacija na našem klimatskom području godinu dana. 6. PHYMATODES TESTACEUS L. PROMENLJIVI KALIDIJUM (RED COLEOPTERA, FAM. CERAMBYCIDAE) Javlja u nekoliko varijeteta, pa otuda naziv promenljivi. Najčešće se javlja forma variabilis L., sa tamnoplavim pokriocima. Telo je svetlo do tamnosmeđe boje, kod nekih su glava, pronotum i noge crne, kod nekih glava i noge, a ostali delovi smeđe boje. Vrsta je rasprostranjena u Evropi, južnom delu Urala, Sirija, Severna Afrika, Japan i Severna Amerika. Slika 9. P.testaceus Dužina tela odraslih jedinki je od 6 do 17 mm. Ženke polažu jaja u pukotine kore. Preferirju drvo hrasta i bukve, ali i druge lišćare kao što su bagrem, grab, brest, jasen, divlji kesten. Naročito pogodna za napad su stovarišta neokrajčene rezane građe. Često se javlja na krovnim konstrukcijama, kada su grede obrađene tesarski, tako da mestimično ima kore. Promenljivi kalidijum nije velika tehnička štetočina, s obzirom da se larve veći deo svog razvića nalaze plitko u beljici, gradeći nepravilne hodnike, približno u pravcu drvnih vlakana. Ako se radi o nosećim ili krovnim konstrukciijama, neće doći do urušavanja, osim ako su iznimno tanki sortimenti. Prva imaga se pojavljuju krajem proleća i početkom leta. Dakle rojenje je u maju, junu. Razviće generacije je obično godinu dana, nekada dve. 7. ZAKLJUČAK Drvo kao organski materijal, predstavlja odličan izvor hranljivih materija za ksilofagne insekte. Suvo drvo na stovarištima u obliku rezanih elemenata, ili u obliku gotovih proizvoda i konstrukciija na mestu njihove upotrebe ili skladištenja, je najskuplje drvo jer je uloženo najviše rada i vremena. U cilju zaštite drveta moraju se poznavati bioekološke karakteristike njegovih destruktora. Pre svega je važno preduprediti napad potencijalnih ksilofaga. Preventivni vid zaštite drveta je istovremeno najekonomičniji. To podrazumeva kontrolu, pregled, održavanje higijene kako na stovarištima, tako u magacinima i objektima. U slučaju napada, veoma važno je suzbiti ga u početnim fazama, dok nije došlo do velikih ili nepopravljivih šteta. Kako bi to bilo moguće, mora se izvršiti pravilna dijagnoza i obim nastale štete. Na osnovu simptoma napada možemo odrediti o kojoj tehničkoj štetočini se radi. Poznavajući karakteristike ustanovljene vrste insekta, a to su trajanje razvića, zona drveta koju napada, kalendar rojenja, možemo se opredeliti za najadekvatnije mere suzbijanja i vreme njihove primene. Sredstvo zaštite mora biti odabrano u skladu sa namenom drveta ili mestom njegove primene, odnosno mora se voditi računa o ekološkim aspektima. Sa druge strane, na osnovu već nastale štete u momentu dijagnoze, odlučujemo da li se uopšte isplati raditi represivnu zaštitu. RIM 2017 209
8. REFERENCE: [1] Crowson, R. A., (1981): The Biology of Coleoptera. Academic Press. New York. London etc. 802 pp. [2] Levy, M. P., (1975): A Guide to the Inspection of Existing Homes for Wood-inhabiting Fungi and Insects, U.S. Department of Housing andurban Development, Washington, D.C., 1975. [3] Mihajlović Lj., (2015): Šumarska entomologija.univerzitet u Beogradu, Šumarski fakultet, Beograd, str. 376 416. [4] Mirić, M., Petrović, S., (2004): Mere zaštite drveta na stovarištu rezane građe. Prerada drveta. Juli Decembar 2004. God. II. Br. 7 8. Beograd. str. 37 41. [5] Mirić, M., Stefanović, M., (2006): Principi zaštite drveta ugrađenog u objekte kulturno istorijskog značaja, umetničke predmete i etno zbirke od drveta. Prerada drveta. April Jun 2006. God. IV. Br. 14. Beograd. str. 33 41. [6] Petrović, M., (1987): Zaštita drveta. Šumarski fakultet, Institut za preradu drveta, Beograd. [7] Petrović, M., (1996): Štetni insekti drveta. Beograd. [8] Pranter, W., (1960): Nutritional physiology of Bostrychus capucinus. Zeitschrift für Angewandte Zoologie. Vol. 47. No. 4. pp. 385 430. Germany. [9] Unger A., Schniewind, A. P., Unger, W., (2001): Conservation of Wood Artifacts. Springer Verlag Berlin Heidelberg 2001. Germany. pp 56-70. [10] Vasić K. (1971): Zaštita drveta I deo (Ksilofagni insekti). Naučna knjiga, Beograd. [11] Zibaee, A., (2014): Digestive proteolytic profile in Stromatium fulvum Villers (Coleoptera: Cerambycidae). Iran. Rom. J. Biochem. 51. 1. 17 30. (2014). 210 RIM 2017