Развојем привреде, индустрије и саобраћаја, поготово после II светског рата, као и уклањање баријера међу земљама створили су повољан амбијент за

Similar documents
Угоститељство је привредна делатност која се бави пружањем услуга смештаја и исхране те припреме хране и пића.

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ У РЕГИСТАР ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКТА

Критеријуми за друштвене науке

СТРУКТУРА СТАНДАРДА СИСТЕМАМЕНАЏМЕНТАКВАЛИТЕТОМ

СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРОМОЦИЈЕ КАО ИНСТРУМЕНТА МАРКЕТИНГ МИКСА У ТУРИЗМУ

УПРАВЉАЊЕ ИНСТРУМЕНТИМА МАРКЕТИНГ МИКСА НА ПРИМЕРУ ТУРИСТИЧКИХ АГЕНЦИЈА

ПРЕГЛЕД ОБРАЧУНА ПДВ ЗА ПОРЕСКИ ПЕРИОД ОД ДО 20. ГОДИНЕ

Структура студијских програма

Креирање апликација-калкулатор

КОРПОРАТИВНИ БРЕНД У ФУНКЦИЈИ ТРЖИШНЕ КОНКУРЕНТНОСТИ ПРОИЗВОДА И УСЛУГА

Стандарди у области безбедности ИKТ-а. Драган Вуксановић, Институт за стандардизацију Србије

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ. Мр Ивана Ђелошевић ДЕТЕРМИНАНТЕ ПРОМЕНА ПОСЛОВАЊА И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УПРАВЉАЊЕ САВРЕМЕНИМ МАРКЕТИНГОМ

УТИЦАЈ ДЕМОГРАФСКИХ КАРАКТЕРИСТИКА ГЕНЕРАЦИЈА НА КРЕИРАЊЕ НОВИХ УСЛУГА

Конкурсна документација Т - 44 / 2013

ОДЛУКУ О УТВРЂИВАЊУ ПРОСЕЧНИХ ЦЕНА КВАДРАТНОГ МЕТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕЗА НА ИМОВИНУ ЗА 2018

СТРАНЕ ДИРЕКТНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ КАО ФАКТОР ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ

- ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈA -

КАНАЛИ МАРКЕТИНГА ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА

TРЖИШТЕ ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У ГОДИНИ

ПРИМЕНА МАРКЕТИНГА У ВАНПРИВРЕДНИМ (НЕПРОФИТНИМ) ОРГАНИЗАЦИЈАМА

ЗНАЧАЈ МУЛТИНАЦИОНАЛНИХ КОМПАНИЈА У ПРОЦЕСУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ ПРЕДУЗЕЋА У СРБИЈИ УНИВЕРЗИТЕТ ЏОН НEЗБИТ ФАКУЛТЕТ ЗА МЕНАЏМЕНТ ЗАЈЕЧАР

Макроекономски ефекти развоја туризма у Великој Британији

Пословање туристичких агенција

Почетак развоја хотелијерства Интензивнији развој хотелијерства Нови период развоја хотелијерства

ПЛАНИРАЊЕ РАЗВОЈА ТУРИЗМА

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА СВЕСКА XCIV- Бр. 2 YEAR 2014 TOME XCIV - N о 2

МОДЕЛ ОРГАНИЗАЦИОНЕ СТРУКТУРЕ ПРЕДУЗЕЋА ЈАВОР АД КУШИЋИ

Докторска дисертација

УНИВЕРЗИТЕТ ЏОН НЕЗБИТ Гоце Делчева 8, Београд

КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА КОНГРЕСНОГ ТУРИЗМА БЕОГРАДА И ПРАГА

ПРЕ ПИЧА НАЈВАЖНИЈА ПИТАЊА

Хоризонтални споразуми у праву Србије и праву Европске уније

ЕЛЕКТРОНСКИ МЕНАЏМЕНТ ЉУДСКИХ РЕСУРСА (Е-МЉР): НОВИ КОНЦЕПТ ЗА ДИГИТАЛНО ДОБА

Достава захтева и пријава М-4 за годину преко електронског сервиса Фонда ПИО. е-м4. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање

УНИВЕРЗИТЕТ ''ЏОН НЕЗБИТ'' ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ Б Е О Г Р А Д. МА Александар Базић

ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

МАРКЕТИНГ У СПОРТУ И ПР У СПОРТУ

УЛОГА ИНТЕРНЕТА И ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА У ПРОЦЕСУ РЕГРУТАЦИЈЕ И СЕЛЕКЦИЈЕ

УТИЦАЈ СВЕТСКЕ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ НА ГЛОБАЛНИ ТУРИСТИЧКИ ПРОМЕТ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ

УПРАВЉАЊЕ ТРОШКОВИМА КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТНОСТИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Развој здравственог и wellness туризма у бањама Србије

У ОВОМ БРОЈУ. 4. Уводник људски ресурси - подршка за запослене велики подстрек за будућност 8. Тема броја. Иван Шулеић 10. вести

ГЕНЕРИСАЊЕ ВРЕДНОСТИ ЗА ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ СУБЈЕКТЕ КАО ЦИЉ САВРЕМЕНОГ КОРПОРАТИВНОГ ПРЕДУЗЕЋА

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА СВЕСКА LXXXVI - Бр. 2 YEAR 2006 TOME LXXXVI - N о 2

ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ КАО ПОДСТИЦАЈНИ ФАКТОР ЕВОЛУЦИЈЕ ЕЛЕКТРОНСКЕ КА LEAN УПРАВИ

ИТРИ СТАНДАРДИ ЗА ЕВАЛУАЦИЈУ

ОДРЖИВО КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА КАО ОСНОВА РАЗВОЈА ТУРИЗМА СРБИЈЕ

КОНТРОЛНИ МЕХАНИЗМИ КОРПОРАТИВНОГ УПРАВЉАЊА **

5. Усвајање обавештења Ане Анђелковић о научном скупу "7th ESENIAS Workshop" (предмет број 670 од године).

ПРИНЦИПИ ПОСЛОВНЕ ЕТИКЕ КАО ДЕТЕРМИНАНТА ОРГАНИЗАЦИОНЕ КУЛТУРЕ У СПОРТСКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА

СТРАНЕ ДИРЕКТНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ У СРБИЈИ - РАЗЛИКЕ У НАЧИНУ ИНВЕСТИРАЊА И ЊИХОВЕ ПОСЛЕДИЦЕ

ПРОМЕНЕ КОРПОРАТИВНОГ УПРАВЉАЊА ПОД УТИЦАЈЕМ ПРОЦЕСА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ МЕЂУНАРОДНЕ ПРИВРЕДЕ - СА ОСВРТОМ НА СРБИЈУ

Облици и методe раста међународних хотелских ланаца...

АНАТОМИЗОВАЊЕ ТУРИСТИЧКЕ ТРАЖЊЕ У СВЕТЛУ ЗАКОНИТОСТИ, ФЕНОМЕНА И ПАРАДОКСА У ПОТРОШЊИ 1

Члан 2. Поједини изрази употребљени у овом правилнику имају следеће значење: 1) акутна референтна доза (у даљем тексту: ARD) јесте процењена

РАЗВОЈ МЕТОДОЛОГИЈЕ ЗА УПРАВЉАЊЕ КВАЛИТЕТОМ ПРОЈЕКАТА У ИНДУСТРИЈИ

СТРАТЕГИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ ХОТЕЛА ЈУГОСЛАВИЈА БЕОГРАД

На основу члана 108. Закона о јавним набавкама директор Дома здравља Др Јован Јовановић Змај Стара Пазова, доноси следећу:

УСЛОВИ И КРИТЕРИЈУМИ ЗА СТИЦАЊЕ ПРАВА НА ИСТИЦАЊЕ НОВОГ СИМБОЛА ЗА ПРОИЗВОДЕ ОД ДРВЕТА

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

Маркетинг у туризму и хотелијерству. Вежбе -4

Архитектура и организација рачунара 2

Сигурност у програмском. cs/technotes/guides/security/overvie w/jsoverview.html

КУЛТУРНИ ТУРИЗАМ У ЕВРОПИ

ПУТ РИМСКИХ ИМПЕРАТОРА КАО ПРОИЗВОД КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА СРБИЈЕ

МОДЕЛ ДРУШТВЕНОГ МАРКЕТИНГА У ЈАВНОМ СЕКТОРУ

CUSTOMER SATISFACTION FOCUS IN INTEGRATED MANAGEMENT APPLIED THROUGH BSC CONCEPT IN ADMINISTRATIVE SERVICE IN LOCAL GOVERNMENT OF BANJA LUKA CITY

О Д Л У К У О ДОДЕЛИ УГОВОРА

Mетрологија, стандардизација и оцењивање усаглашености Изградња инфраструктуре за одрживи развој

МАРКЕТИНГ КАО ФАКТОР РЕПУТАЦИЈЕ ПРЕДУЗЕЋА

О Д Л У К У о додели уговора за ЈН 03/2016

Улагања у науку, технологију и иновације одабраних земаља света

ХОТЕЛИЈЕРСКО ПОСЛОВАЊЕ

ОЦЕНА ТРАЖЊЕ ЗА КОНСУЛТАНТСКИМ УСЛУГАМА КОД ПРЕДУЗЕЋА У АГРОКОМПЛЕКСУ СРБИЈЕ 1

Употреба информационо-комуникационих технологија у Републици Србији, 2012.

Annex XVIII - World Tourism Organization to the Convention on the Privileges and Immunities of the Specialized Agencies

ИЗВЕШТАЈ О ОСТВАРЕНОМ ПРОМЕТУ ФАКТОРИНГА У ГОДИНИ

РИЗИК КАО ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТ ОСИГУРАЊА

1) De lege ferenda регулатива задруга у Србији нека европска искуства, монографија

КАТЕДРА ЗА ПОСЛОВНО УПРАВЉАЊЕ. Листа тема за дипломске радове у школској 2017/2018. години. Наставник: др Раденко Милојевић, редовни професор

Март Opinion research & Communications

Стратегија развоја туризма града Бања Лука

ТМ Г. XXXIII Бр. 4 Стр Ниш октобар - децембар UDK

ТМ Г. XXXIV Бр. 2 Стр Ниш април - јун UDK :65

Tel (0) ; Fax: + 381(0) ; web: ;

Мeтодологија одређивања граница релевантног тржишта

ЈАВНИ ПОЗИВ. за учешће на јавном тендеру ради заједничке продаје капитала

A Step Forward to Youth Employability Економски факултет, Универзитета у Бањој Луци. Бања Лука,

ЉУДСКА ПРАВА И МЕДИЈИ

ЗАШТИТА И ОБНОВА ИСТОРИЈСКИХ УРБАНИХ ЦЕЛИНА ПОТРОШАЧКИ ПРОИЗВОД ИЛИ КРЕАТИВНА АКТИВНОСТ?

ISSN СРПСКА ПРАВНА РЕВИЈА. Година 4, Број 7, 2008 МЕДИЈСКА РЕГУЛАТИВА

АКРЕДИТАЦИОНО ТЕЛО СРБИЈЕ

ТРЖИШТЕ ФУНКЦИОНАЛНЕ ХРАНЕ У СРБИЈИ И ПОТРЕБА ДОНОШЕЊА ПРАВНЕ РЕГУЛАТИВЕ

Касетни ланчаник. Упутство за продавце. ROAD MTB Трекинг. Бицикл за вожњу по граду/рекреацију

МАСТЕР РАД. Унапређивање наставних процеса пред крај основне школе кроз стандарде; једно истраживање наше праксе и поређење са светском

О б р а з л о ж е њ е

ВИСОКА ПОСЛОВНО ТЕХНИЧКА УЖИЦЕ. Предмет: ХОТЕЛСКО ИАГЕНЦИЈСКО. мр Радомир Стојановић година

О Д Л У К У о додели уговора

4. МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА Савремена достигнућа у грађевинарству 22. април Суботица, СРБИЈА

ПРИМЕНА МАРКЕТИНГ МИКСА У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ВИСОКООБРАЗОВНИХ ИНСТИТУЦИЈА

Transcription:

Развојем привреде, индустрије и саобраћаја, поготово после II светског рата, као и уклањање баријера међу земљама створили су повољан амбијент за развој туризма. Хотели често имају тенденцију да повећају свој удео на међународном тржишту, а као подршка овим циљевима користе следеће факторе: унапређење саобраћаја, а поготово low-cost летова, развој економије. Међутим, осим филозофије хотелских предузећа, своје ставове су мењали и туристи.

Хотелски ланац поразумева успостављање пословног система од више објеката под истим именом, који функционишу у ужем или ширем пословно окружењу. У почетној фази развоја ради се о релативно малом броју објеката и ужем просторном окружењу, сходно постојећем тржишном статусу и утицајној зони. Сворцан дефинише хотелске ланце као технолошко и организационо уједначену и тржишно афирмисану хотелијерску корпорацију, препознатљивог пословног стила и марке на домаћем или међународном туристичком тржишту.

Хотелска предузећа која желе да успеју на тржишту имају следеће три могућности: међународна оријентација и ширење на нова географска подручја; оријентација на национално или регионално тржиште креирањем адекватне стратегије; попуњавање тржишне нише. Међународни хотелски ланци представљају одличан одговор на процесе глобализације и интернационализације у хотелијерском пословању која се дешавају у протеклих неколико деценција.

Израз ʺланциʺ фигуративно и веома добро описује њихову организациону структуру и функционисање. Прво, појам ʺланцаʺ је везан за нераскидивост, што асоцира на стабилност и чврстину организације. Друго, свака карика у ланцу (организационе јединице у разним земљама) је подједнако важна за цео ланац и потпуно је ирелевантно која је карика прва, а која последња (то уосталом, такође није важно у затвореном ланцу, тј. у организационом јединству предузећа). Развојем глобализације и интернационализације пословања хотелска предузећа крећу са креирањем специјализованих хотелских ланаца.

Пословање међународних хотелских ланаца најбоље осликава у три временске категорије и то: до 70-их, од 90-их и периодод 90-ихдоданас. Првипериод (до 70-их година) је значајан, јер је у том периоду дошло до формирања најпознатијих светских хотелских ланаца. Други период развоја међународних хотелских ланаца (од 70-их до 90-их) је карактеристичан по њиховом повећаном броју у иностранству.

Специфичност овог периода у пословању међународних хотелских ланаца огледа се у следећим моменитма: долази до велике сегментације тржишта, што је за последицу имало креирање разноврсних пословних активности; креирање нове пословне филозофије међународних хотелских ланаца који се базирано на напуштању концепта једне и јединствене марке, и имплементација нових вишеструких марки; промене у власничкој структури хотелских ланаца. Последњи, трећи период развоја међународних хотелских ланаца је обележен значајном променом о домену самог туристичког тржишта, односно тражње на на тржишту.

Према методологији часописа Hotels, међународне хотелске ланце делимо у следеће категорије: корпоративни ланци; компаније за хотел менаџмент; добровољни ланци конзорцијуми; конгломерати.

Екстерни фактори развоја међународних хотелских ланаца Под екстерне факторе који су значајно утицали на појаву хотелских ланаца наводе се следећи: Експанзија тражње за хотелским услугама и по обиму и по структури; Убрзање привредног развоја појединих региона у свету; Нове технологије.

Када говоримо о првом фактору експанзији тражње за хотелским услугама и по обиму и по структури, мора се истаћи да она зависи од нивоа заступљености путовања туристичких, пословних и осталих. Најважнији покретачки услови за туристичка путовања су: раст животног стандарда у развијеним земљама и потребан фонд слободног времена за велики број људи. Пример Hilton Hotels Corporation.

Интерни фактори развоја међународних хотелских ланаца Интерни фактори који утичу на развој међународних хотелских ланаца не могу се посматрати одовојено од екстерних фактора. Разлог за то лежи у чињеници да је у највећој мери интерни фактори нпр. циљ и стратегија хотелског ланаца је у зависности од екстерног фактора. За интерне факторе можемо да кажемо да су опредељени циљевима конкретног предузећа у тренутним условима у којима послују. Када говоримо о факторима који утичу на покретање међуанродних хотелских ланаца, неопходно је да се претходно направи разлика између оних који делују у само процесу развоја и оних који се појављују у току каснијег развоја хотелског предузећа.

За хотелске услуге се може рећи да поседују следеће карактеристике: неопипљивост, неодвојивости производње и потрошње, хетерогености и немогућности одлагања потрошње. Задовољство корисника представља суштину пословања, односно, успешно реализована услуга одређеног нивоа квалитета и задовољан корисник услуге представљају основу за одржавање тржишне позиције организације у којој су запослени. Као одговор на све захтевније кориснике својих услуга хотели решење налазе у диверсификацији понуде. На тај начин хотели повећавају свој асортиман и укупну понуду, што ће довести до успостављања нове организационе структуре, у чијем склопу ће бити и јединице које се налазе у иностранству.

Концепт пословања ресторанских предузећа У функцији опстанка на тржишту ресторанска предузећа су морала да прате тржиште, промену навике, али и захтеве потрошача. Концепт пословања ресторантских предузећа чини следећих пет елемената и то: 1. мени, 2. стратегија производње (припремања) хране, 3. услуга, 4. цене, 5. декор и амбијент.

Корпоративни хотелски ланци Када говоримо о овом облику хотелских ланаца неопходно је да претходно објаснимо два појма који карактеришу његово пословање и то су: корпорације и марка (бренд) Корпорација представља једна од најсложенијих правних облика предузећа и најразвијенији облик капиталистичког предузећа. Марка (бренд) је реч симбол, термин, име или облик или њихова комбинација којом се обележава производ одређеног произвођача или трговине а да би се разликовао од производа других производа. Уколико је произвођач извршио извршио правну регистрацију марке онда се користи назив заштитни знак.

Како брендови подразумевају и успостављање конзистентног система квалитета и сами брендови за потрошаче постају синоними за одређени ниво квалитета. Ово је посебно битно у међународном хотелском пословању, јер питања категоризације хотелских капцитета нису решена на једноставан начин у различитим земљама, тако да може доћи до значајних одступања у нивоу квалитета и цене услуге, а у оквиру декларативно исте категорије хотелског објекта. Савремене хотелске ланце карактерише јака марка, препознатљива на туристичком тржишту, примена заједничких стандарда, висок ниво квалитета и сл. Највеће хотелске групе развијају више марки. Марке се често везују за име једног ланца, а сваки од њих указује на врсту, категорију или намену објеката које обухвата. Тиме се истовремено презентира врста и квалитет услуга у одговарајућој групи објеката конкретног хотелског ланца.

Велике транснационалне компаније које се баве туризмом труде се да на глобалном тржишту потенцирају производе стандардизованих марки. Међутим, за хотелска предузећа је проблем што су потребе и жеље купаца на глобалном тржишту постале универзалне, али истовремено и специјализоване. Већина хотелских ланаца поставља одређене стандарде који гарантују потрошачима јединствен квалитет услуга у свим хотелима одређеног ланца посебно када је реч о одређеном бренду који има дефинисане стандарде пословних процеса, изградње хотела, уређења соба, ресторана и других садржаја и намењени су одређеној циљној групи потрошача. Хотелски бренд не имплицира и нужну стандардизацију у дизајну, јер су услед захтева тржишта многи ланци започели прилагођавање својих објеката локалној култури и окружењу.

Ранг Бренд Матично предузеће Собе Хотели 1 7 Days Inn Plateno Hotels Group 380.456 2.725 2 Best Western Best Western International 303.522 3.931 3 Holiday Inn Express IHG 229.110 2.365 4 Holidey Inn Hotels & Resorts 5 Home Inn* 6 Hilton Hotels & Resorts IHG 225.159 1.212 Home Inns Hotels & Managament 225.000 2.000 Hilton Worldwide 201.047 560 7 Hampton by Hilton Hilton Worldwide 198.914 2.005 8 Marriott Hotels Marriott International 179.221 499 9 Super 8 10 Sheraton Топ 10 хотелских брендова Wyndham Hotel Group Starwood Hotels & Resorts Worldwide 160.847 2.510 153.370 436

Предности брендирања у хотелијерству су следеће: скраћује се уобичајени пут тражења информација, превазилазе се проблеми неопипљивости услуге, омогућава се конзистентност квалитета, смањује се ризик при куповини, доприноси прецизнијој сегментацији тржишта. Највећи број хотелских ланаца успоставља одређене стандарде који обезбеђују својим крајњим корисницима јединствен квалитет услуга у свимхотелимаодређеногланца. Овде се посебно односи на хотелски бренд, који поседује прецизиране стандардизоване пословне процесе, хотелску изградњу, уређења соба, ресторана и осталих садржаја који су фокусирани ка одређеној фокус групи крајњих корисника.

Добровољни ланци Ова група хотелских предузећа најчешће заснива своју активност на пружању услуга глобалног маркетинга и резервација независним хотелима и корпоративним ланцима, нарочито онима националног карактера. Алтеративни и често употребљавани назив им је "конзорцијуми", а с обзиром на описане активности добро их представљају и назив "маркетиншке хотелске групе". У основи се ради о добровољном удруживању групе независних хотела или националних ланаца који траже међународну клијентелу и укључују се кроз наведене активности у процесе глобализације хотелског пословања.

Као једна од карактеристика добровољних ланаца представља и власнички статус објеката који улазе у конзорцијум. Можемо говорити о директном власничком статусу где су власници ти који непосредно улазе у конзорцијум. Други облик власничког статуса се односи на објекте у закупу, франшизираним и осталим хотелима у којим чланство у конзорцијуму мора претходно да добије потврду од стране власника. За приватне власнике улазак у добровољни ланац пружање има следеће користи: коришћење маркетинга на глобалном нивоу, резервациони систем и смањење трошкова на основу економије обима. За разлику од њих, независни хотели и национални ланци имају корист од улазка у ове маркетиншке групе кроз унапређње пословне понуде под њиховим именом, Као и коришћење утицаја које ове групе праве на тржишту у наведеним областима.

Основне активности добровољних ланаца које они стално унапређују се: Продаја и резервациони системи; Оглашавање и остале промотивне активности; Сарадња са авио компанијама и путничким агенцијама; и Остале услуге.

Конгломерати Конгломерат представља врсту предузећа које своје пословање заснива на конгломератској диверсификацији што представља процес ширења асортимана производа у производном програму предузећа, који су различити и међусобно потпуно неповезани, како по начину производа, тако и по намени производа и начину продаје. Пораст интернационализације пословања у хотелској индустрији инцирао је и нове моделе подизања конкурентности и унапређења квалитета услуга хотелских ланаца, а то су процеси укрупањавања организација. Када говоримо о укрупњавању хотелских организација ту се најчешће мисли на конгломерате и доборовољне хотелске ланце (конзорцијуме).

Конгломерати представља интеграцију хотелских предузећа са другим различитим организацијама из туристичког пословања, али и других индустрија. То могу бити: туроператери, авио предузећа и друга предузећа из области саобраћаја, интернет провајдери, грађевинска предузећа, агенције за промет некретнина, банке и остале финансиске институције и сл.

Конгломерати у развијеним економијама се формирају путем преузимања. Преузимање представља спајања две или више предузећа у једно, која од тада представља засебну организациону пословну целину. Кроз преузимање долази до спајања различитих хотелских брендова који су приближне величине и категорија. Међутим, њихов процес интеграције се обично заснива на обједињавању капитала у функцији расподеле хотелског тржишта. За хотелска предузећа која улазе у конгломерат важно је да и поред свих предности које су стекли, а које смо већ и споменули, задрже своју самосталност.