ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ У ЗЕМЉАМА У РАЗВОЈУ

Економски погледи, 3/2010, стр. 81-96, Приказ, UDC (336.714) ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ У ЗЕМЉАМА У РАЗВОЈУ INVESTMENT FUNDS IN DEVELOPING COUNTRIES Марина Јововић Висока пословна школа струковних студија, Блаце, Србија Сажетак: Инвестициони фондови су небанкарске финансијске институције које прикупљају штедњу појединачних инвеститора, а затим прикупљена средства пласирају на финансијском тржишту. Знацај инвестиционих фондова на развијеним финансијским тржиштима и улога у револуционирању инвестирања изузетно су велики и отуда интересантни са аспекта потенцијалних подстицаја раста финансијског тржиста земаља у развоју и укупне економије. Tржиште капитала у Србији је прилично неразвијено и плитко, постоји хронична оскудица квалитетних дугорочних извора средстава. У таквим условима, предузећа често имају проблем са прибављањем капитала, у случају недовољне сопствене акумулације. Домицилна предузећа се још увек најчешће опредељују за узимање дугорочних кредита, иако би прибављање капитала путем јавне понуде акција и излазак на берзу, дугорочно посматрано, било рационалније решење. Код нас још увек доминантну улогу кредитора имају пословне банке. Кључне речи: инвестициони фондови, финансијска тржишта, тржишта капитала, развој Abstract: Investment funds are nonbanking financial institutions that collect savings of individual investors in order to invest capital on financial market. The importance of investment funds in developed financial markets and their role in innovating investments is very significant, and therefore interesting from the aspect of potentially giving impetus to the developing countries financial market development an overall economic growth. Capital market in Serbia is undeveloped and shallow, there is chronical missing of qualitative long term capital sources. In those circumstances, companies often have problem to supply capital, if they have not enough own capital. Companies in Serbia still decide rather for long term credits, although supplying capital through IPO (initial public offer) would be more rational solution, in the long time. Banks still have dominant role as debtors in Serbia. Keywords: investment funds, financial markets, capital markets, developement. 1. УВОД Инвестициони фондови су најтипичнији представници институционалних инвеститора. Они су најпогоднија форма за мобилизацију новца и капитала од вишемилионских власника. До капитала долазе продајом својих удела или акција и добијена средства улажу у диверсификовани портфолио хартија од вредности. Инвестициони фондови обогаћују структуру финансијског посредовања, повећавају конкурентност, врше 81

продубљивање тржишта капитала. У свим земљама са тржишном привредом инвестициони фондови имају кључну улогу у функционисању развоја тржишта капитала, као и остварењу његове стабилности. Они су доживели праву експанзију у високо развијеним земљама где егзистирају снажни инвестициони фондови, прави финансијски дивови. У модификованој форми они су потврдили своју сврсисходност и у земљама у развоју. Ипак, допринос инвестиционих фондова финансирању привредног развоја у бившим социјалистичким земљама је скроман што је последица чињенице да је њихова економска снага на далеко нижем нивоу него код развијених тржишних привреда. 2. ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ У ЗЕМЉАМА У ТРАНЗИЦИЈИ Време је показало да је социјалистички друштвени систем контраверзан, јер је немогуће организовати економски ефикасно и демократско друштво у одсуству приватне својине и слободног тржишта. Социјалистичка привреда се показала као нерационална, расипничка и превише бирократизована. У социјализму власт се определила да нико не буде незапослен. Као резултат пуне запослености плате су биле ниске, а мобилност и слобода запослених никакве. Запослени се претварао да ради а држава се претварала да га плаћа. Ова истрошена шала остаје до дана данашњег једини научни опис реалног социјализма. 1 Без приватне својине и механизма слободног тржишта није могуће створити ефикасну привреду. Приватизција је неминовност за транзиционе земље и једини начин ка бржем привредном развоју. Нужан услов за слободну конкуренцију је приватна иницијатива заснована на приватној својини. Приватизација појачава степен конкуренције на тржишту те немилосрдно дисциплинује све учеснике. Приватизација подстиче рационално управљање, продуктивност, рентабилност те расте економска ефикасност. Посебно је битан утицај приватне својине на иновативност и креативност. Приватизација је кључни предуслов за развој финансијског тржишта. Јасна својинска структура: државна или 1 Sorman, G., Велика транзиција, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 1997,стр 127 82

приватна, са већим учешћем ове друге, представља природни амбијент и предуслов функционисања ефикасног финансијског тржишта. Друштвена својина је у супротности са функционисањем ефикасног финансијског тржишта. Друштвена предузећа мешају социјалне циљеве са профитним. Због прекомерног броја радника обично се велики део средстава одлива у плате те се тако одлива профит не остављајући ништа за акционаре и њихове дивиденде. Обзиром да су плате приоритетне, дивиденде су најчешће сматране непотребним одливом средстава. Предузеће мора бити произвођач профита односно стваралац увећаног друштвеног богатства. Тако ће оно постати интересантно за инвеститоре. У већини земаља у транзицији су се јавили инвестициони фондови у форми приватизационих фондова. Њихова улога је била да убрзају и олакшају поцес приватизације. Они су настали као национални државни инвестициони фондови ( у Пољској) или као спонтано формиране институције ( у Словенији, Чешкој итд). Инвестициони фондови у транзиционим земљама су имали другачију улогу и функционисање у односу на развијене земље. Неприпремљено увођење ових институција у неким транзиционим земљама довело је до тога да је искривљена слика о фондовима као модерним, конструктивним и ефикасним учесницима финансијског тржишта. У многим земљама они су играли улогу и у процесу корпоративне контроле приватизованих предузећа. Уколико се држава јави као контролор над фондовима у том случају не бисмо имали решавање најбитнијег проблема - државног регулисања приврдним токовима. Инвестициони фондови морају имати приватизовану власничку структуру. Једино се тако може очекивати рационално управљање, увећање вредности активе којом управљају, увећање вредности предузећа из портфолиа. Циљеви функционисања инвестиционих фондова морају да се поклапају са циљевима акционара а то је максимизација профита предузећа. Међу земљама у транзицији Чешка и Мађарска имају најразвијеније тржиште на коме функционишу инвестициони фондови, и ове две земље заједно са Пољском имају највећи ниво активе ових институционалних инвеститора. 2 2 Investment Company Institute, 2009, ICI Fact Book 83

Табела 1: Инвестициони фондови у земљама у транзицији у 2009. год. Извор: Investment Company Institute Перспективе инвестиционих фондова у земљама у транзицији су велике. Земље у којима фондови одиграју важну улогу у процесу приватизације брже развијају своје финансијске системе. Прилив додатног капитала кроз инвестиционе фондове се може пре очекивати у земљама које користе инвестиционе фондове у приватизацији. Очекује се да велике светске компаније почну да оснивају кантри фондове у појединим земљама у транзицији, као и да оснивају своје инвестиционе фондове и фамилије фондова у тим земљама. 3. ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ И ПРИВАТИЗАЦИЈА У Варшави Лех Валенса је рекао: Замислите аутобус у којем се путници редом смењују за управљачем сваких десет минута; не би далеко одмакао. Када аутобус треба опрати нико из њега не излази. Али ако желим да преузмем аутбус да бих га приватизовао, они у њему су спремни да га запале. Како је историја показала социјалистичка економија није дала очекиване резултате. Двадесети век је обележен једним значајним експериментом преласком из социјалистичке у тржишну економију. Добитник Нобелове награде за економске науке, амерички научник Kenet Erou транзицију бивших социјалистичких земаља назвао је револуцијом попут оне која је укидала феудализам и успостављала капиталистички друштвени поредак. Убрзана транзиција у тржишним економијама донела је како позитивна тако и негативна искуства. Моћне светске финансијске институције и водеће економски развијене земље захтевале су од постсоцијалистичких земаља поред 84

приватизације и финансијску консолидацију, монетарну и фискалну реформу и тржишну либерализацију. Либерализација, стабилизација и приватизација су постављене као три основна начела реформи од стране Светске банке и ИМФ. Међутим, о оствареним успесима у поступку транзиције источноевропских земаља и земаља бившег Совјетског Савеза може се говорити само делимично. Граничне земље попут Чешке, Пољске, Словачке, Мађарске, Словеније, Естоније, Литваније и Латве су постигле известан успех и значајно повећање спољнотрговинског промета са ЕУ. Њихов успех се објашњава њиховим географским положајем и приливом страног капитала. Остале земље се не могу похвалити великим успехом. Напротив, дошло је до повећања незапослености, сиромаштва и неједнакости. Показало се да трансфер власништва из друштвеног у приватно није кључ успеха и није довољан генератор економског побољшања. Убрзана приватизација, на којој се инсистирало, довела је у многим земљама до акумлирања великог богатства код појединаца. Чврста финансијска политика и либерализација, заједно са приватизацијом, нису успеле да покрену економски раст у већини држава. У многим земљама попут Чешке и Русије спроведена је брза приватизација преносом државног капитала путем ваучера грађанима. Да би се избегла велика дисперзија власништва компанија и проблем управљања, основани су инвестициони фондови који издају своје акције грађанима у замену за ваучере. Ваучерима купују акције у компанијама. Грађани постају власници инвестиционог портфеља и остварују принос по том основу. Инвестициони фондови су једине институције са значајном улогом у корпоративном управљању приватизоване компаније, чиме се олакшава њено преструктуирање. Међутим, ваучерски фондови имају проблем у функционисању јер највећи део њихових акција не прихвата тржиште, те су оне неликвидне и без значајне вредности. Модел приватизације у Чешкој служио је за пример многим земљама. Имовина у овој земљи је пренета на милионе обичних грађана да би на крају била пренета инвестиционим фондовима. До 1995. године више од 1800 предузећа које чине 70% од укупног броја, је приватизовано у два таласа. Поједина предузећа су директном продајом преузета од стране иностраних инвеститора а сва остала предузећа су ушла у програм приватизације преко ваучера. Пунолетни чешки грађани добили 85

су ваучере и уложили их у новоосноване инвестиционе фондове (621 инвестициони фонд). Инвестициони фондови су могли да купе до 20% акција предузећа. Највећи инвестициони фондови преузели су преко 40% ваучера. Оваква приватизација је најпре забележила успех ниска инфлација, мала незапосленост, раст ГДП, висока стопа инвестирања. Брза приватизација је створила услове за развој тржишта капитала, прилив страних инвестиција и убрзан привредни развој. Али Чешка економија након 1998. године улази у стагнацију те масовна приватизација ипак није испунила очекивања. Многа приватизована велика предузећа су неуспешна и акције многих предузећа се продају са попустом. 3 И у Русији се инсистирало на брзој приватизацији. Приватизација се заснивала на емисији и дистрибуцији ваучера становништву. У процесу ваучерске приватизације запосленима су понуђене три могућности за откуп акција. По првој опцији запослени су могли да добију 25% бесплатних акција. У другој опцији запослени су могли да добију још 10% акција а менаџери 5% акција са попустом од 30%. По трећој опцији менаџери су могли да добију сет акција са обавезом да изврше успешно реструктуирање предузећа. Преко 77% предузећа определило се за другу опцију. У периоду од 1992 1994 око 15 000 предузећа је приватизовано и са 2/3 прешло у власништво запослених. Стање приватизованих фирми је било лоше, без средстава за ревитализацију, а њихове акције су биле неатрактивне. Од око 350 активних инвестиционих фондова већина је једва подмиривала сопствене трошкове.са учешћем у непрофитабилним компанијама њихово функционисање на неликвидном тржишту хартија од вредности је било отежано. Међутим у периоду 1995 1997. године у Русији ступа на сцену продаја високо вредних предузећа домаћим, привилегованим групама по веома ниским ценама. Прописана тендерска процедура за продају нафтне индустрије, гаса, ретких метала, претворила се у директну нагодбу. Тако је ова реформа власништва над природним ресурсима од почетка до краја спроведена подмићивањем и корупцијом. Брзу тенденцију раста имали су инвестициони фондови у Мађарској где је нето актива ових фондова 5% према ГДП. 4 3 Драгашевић, M., Масовна ваучерска приватизација и црногорски концепт, Радови са научног скупа, Подгорица, 26-27 мај 2003, стр. 296 4 Ђировић, М., Финансијска тржишта, Научно друштво Србије, 2007, стр.263 86

Мађарска је покушала да копира ваучерски стил приватизације примењен у Чешкој али се брзо вратила директној продаји која је интересантнија за стране инвеститоре. Тако су велике компаније из Немачке, САД и Европске уније приватизовале многе фирме, мада су и многи домаћи појединци преко ноћи постали богати постајући власници фирми. Пољска је у процесу приватизације одустала од програма који је спроведен у Чешкој и Русији и определила се за тзв. програм Стратегија за Пољску. Држава је формирала 15 националних инвестиционих фондова. Пренето је 60% акција предузећа на фондове. Сваки инвестициони фонд држи 33% акција у предузећу, 25% је у власништву државе, 27% у власништву других инвестиционих фондова, а 18% је пренето запосленима без накнаде. Сви пунолетни грађани који су добили акцијске цертификате могли су да их замене за акције фонда. Циљ је да се преко водећег фонда и менаџмент тима привуче страни капитал и изврши преструктуирање предузећа. Овај програм је донео Пољској пад инфлације, пад незапослености и повећање ГДП. У Казахстану кључну улогу у приватизацији имају инвестициони фондови које могу оснивати само домаћа лица. Грађани су пренели своје купоне пре аукције у замену зa акције фонда. У Румунији инвестиционе фондове формира држава а грађани постају акционари самих фондова. У Словенији је у поступку приватизације извршена подела сертификата свим пунолетним грађанима. Сертификати су коришћени за куповину акција компанија директно или преко инвестиционих фондова. Тако су 1994. године инвестициони фондови имали око 50% власничких сертификата. Инвестициони фондови су због стручног знања и боље информисаности имали предности у поступку инвестирања, нарочито при куповини контролног пакета акција. Прво друштво за управљање у Хрватској почело је да ради 1997. године а убрзо се оснива седам приватних инвестиционих фондова (ПИФ-офа). Данас постоји 72 отворена и 7 затворених инвестиционих фондова. Хрватска је такође ради приватизације покренула рад приватизованих инвестиционих фондова који су касније трансформисани у затворене инвестиционе фондове. Многи ПИФ-ови су повећали своју имовину заменом акција са Хрватским фондом за приватизацију 1999. године, а којом су поједини фондови у замену за акције неликвидних предузећа добили акције успешних предузећа. Тако 87

су неки ПИФ-ови остварили већински удео у приватизованим предузећима и накнадно се трансформисали у холдинг друштва. Допринос ПИФ-ова развоју тржишта капитала у Хрватској био је незнатан. 5 Велике банкарске групације су покренуле оснивање друштва за управљање фондовима и рад отворених инвестиционих фондова. Данас у Хрватској доминирају отворени инвестициони фондови док су се затворени слабо развијали. У Републици Српској инвестициони фондови су имали значајну улогу у процесу приватизације. Путем ваучерске приватизације пунолетни грађани су добили бесплатне ваучере које су могли уложити у неки од приватизационих фондова. Након пет година приватизациони фондови су могли прећи у затворене инвестиционе фондове или су морали да се ликвидирају. Формирано је тринаест приватизационих фондова (ПИФ- ова) који су прикупили 57% од укупно емитованих ваучера. Ипак инвестициони фондови у Републици Српској нису испунили очекивања. Као разлози за њихово лоше пословање наводе се законска ограничења, недостатак искуства и стручног знања. Осим тога сви инвестициони фондови у свом иницијалном портфељу имали су велики број предузећа која су јако лоше пословала. Приватизација у Црној Гори спроведена је путем три методе: поделом акција запосленима, продајом имовине страним или домаћим инвеститорима и бесплатном поделом ваучера. Програм масовне ваучерске приватизације преузет је углавном из законодавства Републике Српске. Сви пунолетни грађани имају право на приватизационе ваучере. Грађанин Црне Горе може да користи ваучере за прибављање акција одређеног предузећа директно на аукцији. Али он може да пренесе ваучер на приватизациони фонд, који за те ваучере прибављају акције предузећа. Приватизациони фондови који се оснивају у Црној Гори немају одмах статус инвестиционих фондова и у замену за ваучере не дају акције него непреносиве инвестиционе јединице. После годину дана од завршетка МВП аукције, приватизациони фонд се може организовати као инвестициони фонд. Током МВП основано је шест приватизационих фондова затвореног типа. Од приватизационих фондова се очекивало да 5 Тепавац, Р., Институционални инвеститори на финансијском тржишту, Филип Вишњић, Београд, 2008, стр.145 88

остваре активну улогу у корпоративном управљању приватизованим предузећима али су они имали и сами проблеме са ефикасношћу у управљању због широко дисперзоване власничке структуре. Приватизациони фондови нису могли да узимају кредите а приходи од продаје акција из портфеља били су скромни, тако да су били скучени у куповини нових хартија од вредности. Осим тога постојало је и ограничење да се максимално 10% од укупне активе може уложити у хартије од вредности једног емитента, што је умањило могућност за корпоративно управљање у тим предузећима. Све је то утицало на слабљење инвестиционих фондова и немогућност исплата дивиденди. 6 Генерално, приватизација у Црној Гори није донела ништа спектакуларно. Акционари су без мотивације и понашају се пасивно. Тржиште капитала је у почетној фази развоја. Једини инвестициони материјал су: акције предузећа из процеса приватизације, краткорочни државни записи, обвезнице старе девизне штедње, некретнине, новчана средства. Највеће зараде инвестиционих фондова је тренутно у расту цена акција. У Бугарској се одустало од приватизационих инвестиционих фондова због лошег искуства. Грађани су могли користити ваучере директним учешћем на аукцији или преко посредника-брокера. Масовна приватизација путем ваучера иако је имала позитивне ефекте показала је као недостатак конституисање власништва с обзиром на велики број власника. Поред тога она је отежавала процес функционисања тржишта капитала и стварала гломазне инвестиционе фондове. Овај начин приватизације није омогућио прилив страних инвестиција и није омогућио убрзани развој привреде. 4. ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ У СРБИЈИ Финансијско тржиште Србије је недовољно развијено. Исто тако и тржиште капитала је неразвијено и плитко и на њему се одвија само мали обим трговања. Сваки већи притисак на страну тражње изазива драстичну промену цене. Ако се појаве један или два озбиљнија инвеститора цена се вишеструко увећава. 6 Момир Драгашевић, Масовна ваучерска приватизација и црногорски концепт,радови са научног скупа, Подгорица, 26-27 мај 2003, стр. 303 89

У развоју финансијског тржишта, а пре свега тржишта капитала, инвестициони фондови могу одиграти врло важну улогу. Оснивањем већег броја инвестиционих фондова у Србији дошло би до развоја и продубљивања тржишта капитала, јачања конкуренције међу финансијерима и јачања општег привредног развоја. Банке у Србији функционишу монополски, исцрпљујући привреду скупим кредитима. Инвестициони фондови представљају алтернативу штедњи у банкама и као такви постају значајан инструмент за прикупљање и пласирање вишкова капитала који постоје у нашој земљи. Преко инвестиционих фондова наша привреда би добила јефтинија средства и oна би им била лакше доступна. То би позитивно утицало и на банкарску понуду кроз равноправну конкуренцију на финансијском тржишту. Истовремено се стварају услови да грађани изађу на берзу уз стручну помоћ при инвестирању. У неразвијеним земљама, попут наше, пожељно је оснивање државних инвестиционих фондова. Државни инвестициони фонд је нарочито погодан за земље са младим и недовољно развијеним тржиштем капитала, јер се сматра да је са аспекта сигурности пласмана овај фонд најпоузданији и најсигурнији. Обично је отворен у форми фонда отвореног типа и представља једну од најважнијих финансијских институција чијим учешћем се остварује рад тржишта капитала на једној и његов стабилан просперитет на другој страни. 7 Наш закон о приватизацији није предвидео ваучере те приватизациони инвестициони фондови не могу имати ону улогу какву су имали у неким постсоцијалистичким земљама. Један од начина да се ситни акционари уведу у сувласништво инвестиционих фондова у Србији могло би бити и преко акција којима они располажу. Заменом, односно продајом акција које су добили у фирмама у којима су радили и куповином акција инвестиционих фондова они би постали акционари инвестиционих фондова. Тако би управљање сопственим средствима препустили професионалним тимовима и остварили друге предности које инвестициони фондови нуде. Процењује се да код нас има око 250 000 акционара. Уколико се њима омогући да на лакши начин своје акције уложе у инвестиционе 7 Ристић, Ж., Тржиште капитала, Приватно издање, Београд, 1990, стр. 107 90

фондове значај и функционисање инвестиционих фондова ће се знатно повећати. 8 Бројни су разлози који су условили да не постоји адекватна тражња за хартијама од вредности у Србији. Недовољно знање домаћих инвеститора о пословању са хартијама од вредности, недовољна информисаност о ценама и трансакцијама дестимулишу инвеститање у хартије од вредности и каналишу слободна новчана средства у традиционално познате пласмане. Низак животни стандард и одсуство средњег слоја становништва не омогућава већу штедњу и инвестирање. Разлог што је пословање хартијама од вредности недовољно коришћена алтернатива инвестирања код нас, налази се и у чињеници да су очекивани приноси на домаће хартије од вредности повезани са бројним ризицима. Свако инвестирање у хартије од вредности носи одређени ризик, било да је он везан за конкретног емитента или за општа тржишна кретања. Политичка нестабилност, инфлација, одсуство пореских стимуланса су још неки од разлога који доприносе постојећем стању. Инвестициони фондови су се појавили у Србији у прилично лошем тренутку, пред сам удар светске економске кризе. Економска криза је је утицала да вредност инвестиционих јединица инвестиционих фондова у региону и у целом свету пада. Наши инвестициони фондови су у 2009. години пословали са великим губицима, просечно око 40 одсто. Финансијски портал Кamatica.com је спровео истраживање о просечном кретању вредности инвестиционих јединица у региону у 2009. години: 8 Рајко Тепавац, Институционални инвеститори на финансијском тржишту, Филип Вишњић, Београд, 2008, стр.133 91

Табела 2: Кретање вредности ИЈ Извор: Кamatica. com Из изнетог примећујемо да већина инвестиционх фондова бележи губитке, пре свег због светске финансијске кризе. Тако Хрватска бележи пад инвестиционих јединица за 26 одсто, Словенија за 30, Босна и Херцеговина за 42, Мађарска за 43, Румунија за 48, Србија за 55, Бугарска за 56, Македонија за 59 одсто. Највећи пад вредности инвестиционих јединица имају српски, бугарски и македонски инвестииони фондови. Пад вредности инвестиционих јединица америчких инвестиционих фондова износи између 28 и 32 одсто. На самом почетку развоја наше инвестиционе фондове је захватио талас светске економске кризе и два инвестициона фонда нису преживела а остали су претрпели велике губитке. 9 Урушено поверење српских инвестиционих фондова се полако поправља у 2010. години те се могу очекивати боља времена за инвестиционе фондове. На крају првог полугодишта 2010. године наши инвестициони фондови су остварили добитак од 39,39 милиона динара што је успех у односу на губитак од 336,64 милиона динара на полугодишту 2009. године. Укупна имовина инвестиционих фондова у Србији крајем јуна 2010. године износила је 1,95 милијарди динара. 10 Постојање широког спектра тржишног материјала један је од предуслова за развој инвестиционих фондова. Разноврсност тржишног материјала пружа могућност диверзификације као и могућност брзог пребацивања из једне у другу инвестицију и тиме избегавање губитка односно стварање профита. Неопходно је да постоји довољан број ликвидних хартија од вредности 9 Kamatica.com 10 Investicioni- fondovi.com 92

којих у Србији има недовољно. Зато је реалније да код нас функционишу затворени и приватни фондови јер отворени инвестициони фондови захтевају спремност на континуирани откуп, што захтева довољан број ликвидних хартија од вредности. То се може решити већом улогом државе као емитента трезорских записа, обвезница и нота. С друге стране држава треба да створи амбијент за емитовање хартија од вредности других емитената кроз повољну законску регулативу. 11 Међутим менаџери инвестиционих фондова имаће проблем због оскудног асортимана хартија од вредности. Ограниченост тржишног материјала у Србији представља ограничавајући фактор развоју инвестиционих фондова. Многе атрактивне фирме у Србији су стекле већинске власнике методом преузимања или докапитализацијом, тако да се њихове акције готово не појављују на берзи. Од 1000 регистрованих предузећа појављују се на берзи акције око 250 предузећа. Тек са продајом јавних предузећа ( Телеком, ЕПС, Железница, ЈАТ) јавиће се квалитетне акције и оживети рад инвестиционих фондова. Котирањем њихових акција на берзи, инвестициони фондови ће добити квалитетне хартије од вредности у које могу инвестирати акумулирану домаћу штедњу. У случају да се ове компаније не појаве на берзи, домаћи инвеститори неће имати довољно квалитетних хартија од вредности у које могу да улажу те ће их потражити у другим земљама. Тако ћемо доћи у парадоксалну ситуацију да ми постанемо извозници капитала и тако финансирамо туђи развој, док за сопствени развој обезбеђујемо средства узимањем скупих кредита. Ово поткрепљују подаци по којима расте улагање у хартије од вредности у иностранству. Улагање српских инвестиционих фондова у вредносне папире у иностранству је порасло са 27 милиона динара на крају полугодишта 2009. на 103,79 милиона динара на крају полугодишта 2010. године. 12 Инвестициони фондови у Србији су још увек новина. Уколико погледамо земље у окружењу видећемо да се Србија налази на самом зачељу у погледу развоја инвестиционих фондова. Словенија као бивша република Југославије предњачи и у овом погледу, те у њој сада функционише око 270 фондова. Иза ње је Хрватска у којој послује 112 фондова. У Босни и 11 Брзаковић, T., Тржиште капитала- теорија и пракса, Чуруга принт, Београд, стр. 558 12 Investicioni- fondovi.com 93

Херцеговини има 28, од чега 17 у Републици Српској, у Македонији има 12 инвестиционих фондова. У Србији послује 17 инвестиционих фондова. Вероватно да је један од разлога оваквом заостајању чињеница да је Србија једина земља у региону у којој приватизација није спроведена применом модела МВП. Осим тога и Закон о инвестиционим фондовима је каснио деценију у односу на земље у окружењу. Поред тога наше тржиште је врло плитко тј. нема адекватне понуде финансијских инструмената у које би улагали инвестициони фондови. Проблем наших инврстиционих фондова који су претрпели огромне губитке је везан за тренутну светску економску кризу, као и за неусклађеност нашег правног оквира са самим стањем развоја тржишта. Многи сматрају да регулатива која није доскоро давала могућност да се више од 30% капитала изнесе из земље била основни узрок лошег пословања фондова. Новом уредбом је омогућено да инвестициони фондови сав свој новац уложе у иностранство. Ефикасно финансијско тржиште у једној земљи се може створити одговарајућим сетом закона којима се ствара амбијант за тржишну привреду, корпоративно управљање и тржиште капитала. Развијено тржиште капитала може настати само у процесу креирања ефикасног тржишног система усклађеног и компатибилног тржишту Европске уније. Будући да је Србија као стратешки циљ одредила прикључење Европској унији, регулатива која се примењује у тим земљама треба да буде водиља и за наше законодавство. 13 13 Јеремић Зоран, Финансијска тржишта, Универзитет Сингидунум, Београд, 2008, стр.207 94

ЗАКЉУЧАК Међу институционалним инвеститорима у последњим деценијама најбурнији развој су имали инвестициони фондови. Разлог њиховог убрзаног развоја је ефикасна мобилизација и алокација капитала. На бази успешног портфолио менаџмента који представља континуирани процес управљања и ревизије, контроле ризика и приноса као и адаптацију портфолиа измењеним околностима, остварују се високи приноси. Високи приноси инвестиционе фондове чини атрактивним и привлачним за инвеститоре. Проналажењем профитабилних пословних субјеката и финансирањем њихових пословних активности, инвестициони фондови доприносе ефикасној алокацији капитала. Добијени закључци о позитивном утицају инвестиционих фондова на привредни развој развијених земаља, треба да буду подстицаји за њихову примену у земљама у развоју. Развијене тржишно орјентисане земље треба да буду звезде водиље и за привреде земаља у развоју. Развојем инвестиционих фондова у овим земљама убрзао би се њихов привредни развој и општи економски просперитет. Иако су у овим земљама инвестициони фондови остварили скромне резултате морамо се навићи на чињеницу да се улагање у ову врсту финансијских институција посматра на дуги рок. На крају можемо закључити да постоје могућности да се позитивна искуства развијених земаља у погледу рада инвестиционих фондова могу применити и код нас. Да би се садашње скромно учешће инвестиционих фондова у развоју привреде повећало, потребно је остварити политичку стабилност, окончати приватизацију, свести ризик на прихватљив ниво, ускладити регулациони оквир за пословање инвестиционих фондова са ЕУ. Неопходно је остварити либерализацију уласка страних инвеститора и обезбедити низ других мера које ће унети стабилност у економско окружење и тако подстаћи развој финансијског тржишта. Србија би морала да испуни све предуслове за даљи развој инвестиционих фондова како би привреда ефикасније мобилисала средства за финансирање свог развоја. 95

ЛИТЕРАТУРА 1. Брзаковић,Т., (2007), Тржиште капитала- теорија и пракса, Чуруга принт, Београд, 2. Драгашевић, M., (2003), Масовна ваучерска приватизација и црногорски концепт, Радови са научног скупа, Подгорица, 26-27 мај 2003, 3. Ђировић, М., (2007), Финансијска тржишта, Научно друштво Србије, Београд 4. Јеремић, З., (2008), Финансијска тржишта, Универзитет Сингидунум, Београд, 5. Ристић, Ж., (1990), Тржиште капитала, Приватно издање, Београд, 6. Тепавац, Р., (2008), Институционални инвеститори на финансијском тржишту, Филип Вишњић, Београд, 7. Sorman, G., (1997), Велика транзиција, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 8. Investicioni fondovi.com 9. Investment Company Institute,( 2009), ICI Fact Book 10. Kamatica.com 96