INFOTEH-JAHORINA Vol. 13, March 2014. CE znak za uređaje energetske elektronike Bojana Jovanović, Zoran Cvejić, Miroslav Lazić, Dragana Petrović, Ivan Lazić Odeljenje za energetsku elektroniku Iritel a.d. Beograd Beograd, Srbija bojanaj@iritel.com, zorancvejic@iritel.com, mlazic@iritel.com, titelac@iritel.com, ilazic@iritel.com Sadržaj CE znak predstavlja preduslov za izvoz proizvoda u zemlje Evropske unije. Da bi izvozili proizvode u Evropsku uniju, proizvođači iz Srbije i Republike Srpske, treba da proizvod usklade sa evropskim zakonodavstvom. Pored evropskog zakonodavstva, pred proizvođače u Srbiji se postavlja i čitav niz domaće regulative koju proizvodi moraju da zadovoljavaju, koja je posledica težnji Srbije da postane članica Evropske unije. Uređaji energetske elektronike su interfejs između elektrodistributivne mreže i elektronskih uređaja. Zbog toga, pored toga što moraju da zadovolje zahteve regulative koja definiše njihovu funkcionalnost, moraju zadovoljiti i regulativu koja se odnosi na bezbednost. U radu je opisan praktični postupak dolaska do CE znaka za proizvode energetske elektronike. Cilj rada je da pruži proizvođačima smernice kako da dobiju CE znak za svoje proizvode i da pruži objašnjenja u ovoj oblasti, koja je za veliki broj proizvođača u Srbiji još uvek velika nepoznanica. Ključne riječi-ce znak; srpski znak usaglašenosti; tržište Evropske unije; proizvodi energetske elektronike; I. UVOD Tržište Evropske unije zahteva da svi proizvodi koji se na njemu plasiraju budu bezbedni za upotrebu [1]. Bezbednost proizvoda je uređena nizom evropskih direktiva, koje pripadaju tzv. Novom pristupu. Direktive Novog pristupa, između ostalih odredbi, utvrđuju osnovne zahteve bezbednosti koji se primenjuju na one grupe proizvoda na koje se direktiva odnosi. Većina direktiva Novog pristupa predviđa postavljanje CE znaka na proizvod, kao oznake da je proizvod bezbedan i da je njegova bezbednost proverena od strane neutralnog, nezavisnog i kompetentnog tela (ocenjivanje usaglašenosti, koje je uređeno tzv. Globalnim pristupom). Značaj CE znaka je prepoznat ne samo u stručnim, već i u naučnim krugovima. Interesantan je podatak da projekat Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije na kome su angažovani autori rada, kao jedan od rezultata projekta predviđa dolazak do CE znaka za sve uređaje i komponente koji su rezultat projekta i ovo je jedna od obaveznih planiranih aktivnosti u okviru projekta. Do nedavno se mislilo da je CE znak zahtev koji se postavlja pred proizvođače koji svoje proizvode žele da izvoze na teritoriju Evropske unije. Međutim, sa težnjom Srbije da postane članica Evropske unije, pred Srbiju su postavljeni zahtevi za usklađivanje zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije. Kao posledica navedenog, pred srpske proizvođače je postavljen zahtev za dobijanje srpskog znaka usaglašenosti za proizvode. Procedura za dobijanje srpskog znaka usaglašenosti je veoma slična proceduri koju je potrebno sprovesti za dobijanje CE znaka. Dakle, CE znak je oznaka da je proizvod usaglašen sa svim bitnim (osnovnim) zahtevima evropskih direktiva Novog pristupa. Na jedan proizvod se može odnositi više direktiva, pa u skladu sa tim, CE znak označava da je proizvod usaglašen sa zahtevima svih direktiva koje se na njega odnose. Ono što je važno istaći, a što stvara česte nedoumice je da CE znak nije oznaka kvaliteta proizvoda, već označava da proizvod zadovoljava zahteve u pogledu bezbednosti i zdravlja korisnika, zaštite imovine i zaštite životne sredine, kao i da su ti zahtevi provereni i ocenjeni [2], [3]. CE znak se postavlja na sve proizvode koji se mogu naći na tržištu Evropske unije. Obično se postavlja na samom proizvodu, na njegovoj pločici sa podacima, na pakovanju ili na dokumentaciji koja prati proizvod (kao što je, na primer, uputstvo za korisnika ili deklaracija). Izgled CE znaka je prikazan na slici 1. Visina CE znaka na proizvodu ne sme biti manja od 5mm i ukoliko se menja njegova veličina, uvek se mora poštovati razmera koja je data na slici 1. Slika 1. Izgled CE znaka Postupak dolaska do CE znaka za proizvođača predstavlja veliki izazov i istovremeno, složeni projekat, koji zahteva angažovanje zaposlenih iz različitih odeljenja i izdvajanje značajnih finansijskih sredstava. U nekim slučajevima, proizvođač može kroz realizaciju ovog projekta utvrditi da proizvod koji sada proizvodi ne ispunjava zahteve svih primenljivih standarda, pa je često potrebna modifikacija ili, u nekim slučajevima, i ponovno projektovanje uređaja. - 44 -
II. FAZE POSTUPKA DOLASKA DO CE ZNAKA ZA UREĐAJE ENERGETSKE ELEKTRONIKE A. Formiranje radnog tima Pre početka realizacije postupka dolaska do CE znaka za proizvode, potrebno je okupiti ljude koji će biti zaduženi za realizaciju pojedinačnih aktivnosti. Članovi ovog tima treba da budu zaposleni u organizaciji proizvođača, koji su dobri poznavaoci propisa i standarda koji se odnose na uređaje energetske elektronike koji se označavaju CE znakom, osoblje zaduženo za izradu tehničke dokumentacije i crteža, ali je neizostavno i prisustvo proizvođača, tj. zaposlenih koji konkretno rade na razvoju, projektovanju i proizvodnji predmetnog uređaja. Kod razvoja uređaja energetske elektronike, specifičnost je da se mora poznavati regulativa za bezbednost od početka, jer ukoliko nakon završenog ispitivanja standardi nisu zadovoljeni, ne pomažu sitne korekcije. Mora se krenuti u projektovanje od početka. Neophodan uslov za pokretanje postupka CE označavanja uređaja je obezbeđenje podrške rukovodstva organizacije proizvođača. Rukovodstvo podršku izražava kroz obezbeđenje potrebnih resursa za sprovođenje ovog postupka, kao i kroz imenovanje zaposlenih koji će biti uključeni u radni tim, kojima će rukovodstvo dozvoliti da određen deo svog radnog vremena provode u realizaciji postupka dolaska do CE znaka. Da bi zaposleni od kojih se to zahteva pružili podršku realizaciji postupka dolaska do CE znaka, oni treba da budu upoznati sa osnovnim principima CE označavanja i aktivnostima ovog postupka. Navedeno je najlakše realizovati kroz obuku zaposlenih. Obim i trajanje obuke zavise od znanja i upućenosti zaposlenih. B. Analiza i izbor primenljivih direktiva Prvi korak u postupku dolaska do CE znaka je analiza mogućnosti primene evropskih direktiva na uređaje energetske elektronike. Da bi se ovaj korak postupka realizovao, potrebno je da postoji upoznatost sa tekstom i područjem primene evropskih direktiva Novog pristupa, koje predviđaju CE označavanje proizvoda. Kada je reč o uređajima energetske elektronike, direktive koje se uvek primenjuju su direktiva o niskonaponskoj opremi (u Srbiji je ova direktiva transponovana u vidu Pravilnika o električnoj opremi namenjenoj za upotrebu u okviru određenih granica napona [4], koji ima na teritoriji Srbije obaveznu primenu od 1. januara 2012. godine) i direktiva o elektromagnetskoj kompatibilnosti (srpski Pravilnik o elektromagnetskoj kompatibilnosti [5]). Direktiva/pravilnik o elektromagnetskoj kompatibilnosti se primenjuje na svu opremu koja može da prouzrokuje elektromagnetske smetnje ili na koju te smetnje mogu da utiču, pogoršavajući njene radne karakteristike [5]. Direktiva/pravilnik o niskonaponskoj opremi se primenjuje na svu električnu opremu koja je samostalno namenjena za plasiranje na tržište, namenjenu za upotrebu u granicama napona od 50-1000 V AC i od 75-1500 V DC [4]. Kada uređaji energetske elektronike rade kao prijemnici i odašiljači signala, oni mogu biti predmet i direktive o radio opremi i telekomunikacionoj terminalnoj opremi (srpski Pravilnik o radio opremi i telekomunikacionoj terminalnoj opremi [6]). Navedeni pravilnici imaju na teritoriji Republike Srbije obaveznu primenu od 1. januara 2012. godine. Svi oni zahtevaju od proizvođača da postavi srpski znak usaglašenosti na uređaje. Na jedan uređaj se može odnositi jedna ili više direktiva/pravilnika, pa to treba imati u vidu i razmotriti ih sve. U okviru ove faze postupka dolaska do CE znaka, potrebno je, što je više moguće, koristiti princip univerzalnosti i objediniti sve uređaje sa sličnim karakteristikama. Na taj način se skraćuje vreme trajanja postupka, ali i zahtevi za finansijskim ulaganjima. Direktive, same po sebi, su veoma opštog karaktera. U njima ne postoje tehnički zahtevi koje treba da ispuni uređaj. Međutim, tehnički zahtevi su propisani kroz tzv. harmonizovane standarde (standardi evropskih organizacija za standardizaciju, koji su objavljeni u Službenom glasniku Evropske unije) na koje se poziva svaka od primenljivih direktiva. Ispunjenjem zahteva svih harmonizovanih standarda koji se odnose na predmetni uređaj energetske elektronike, dolazi se do ispunjavanja zahteva direktive. U skladu sa navedenim, sledeći korak postupka dolaska do CE znaka je identifikovanje harmonizovanih standarda koji se primenjuju na uređaje energetske elektronike. C. Identifikacija primenljivih harmonizovanih standarda U cilju identifikovanja harmonizovanih standarda koji su primenljivi na uređaje energetske elektronike, a na koje se pozivaju primenljive direktive, sprovodi se analiza svih pripadajućih harmonizovanih standarda (to može biti i preko hiljadu naslova), po svakoj od primenljivih direktiva. Od celokupnog spiska harmonizovanih standarda treba izdvojiti samo one koji se mogu primeniti baš na izabrani uređaj energetske elektronike. Ukoliko ne postoji bar jedan harmonizovani standard koji se odnosi na odabrani uređaj, nije moguće označiti uređaj CE znakom. Kada su u pitanju uređaji energetske elektronike, neki od primenljivih harmonizovanih standarda na koje se poziva direktiva/pravilnik o niskonaponskoj opremi, mogu biti, na primer: EN 50371 (zamenjen standardom EN 62479), koji se odnosi na ocenjivanje usaglašenosti niskonaponskih elektronskih i električnih uređaja sa osnovnim ograničenjima koja se odnose na izlaganja ljudi elektromagnetskim poljima; Standard EN 60950 koji se odnosi na bezbednost i primenjuje se na uređaje i opremu informacione tehnologije, koja se napaja iz električne mreže ili baterije (na primer, u skladu sa ovim standardom se ispituje otpornost na prenapon); Standard za ispitivanje opasnosti od požara elektrotehničkih proizvoda EN 60695-1-1; Opšti standard koji se odnosi na obeležavanje električne opreme naznačenim karakteristikama koje se odnose na električno napajanje EN 61293; Standardi koji se primenjuju konkretno na jednu vrstu uređaja energetske elektronike, kao što je standard EN 62040-1, koji se primenjuje na energetske sisteme besprekidnog napajanja (eng. Uninterruptible power - 45 -
supply UPS ) i navodi opšte i zahteve za bezbednosti UPS-a. Standard koji se primenjuje za ispitivanje bezbednost napajanja je EN 61558-1, koji propisuje opšte zahteve i metode ispitivanja za energetske transformatore, izvore napajanja, prigušnice i slične proizvode. Kada su u pitanju uređaji energetske elektronike, neki od primenljivih harmonizovanih standarda na koje se poziva direktiva/pravilnik o elektromagnetskoj kompatibilnosti, mogu biti, na primer: Standard EN 55011 koji se primenjuje na industrijske, naučne i medicinske uređaje koji rade u frekvencijskom opsegu od 0 Hz do 400 GHz i na aparate za domaćinstvo i slične aparate koji su projektovani da proizvode i/ili lokalno koriste radiofrekvencijsku energiju; EN 55022 čiji je cilj da uspostavi uniformne zahteve za nivo radio smetnji uređaja informacione tehnologije, da opiše metode merenja i da standardizuje radne uslove i tumačenja rezultata; EN 55024 propisuje zahteve za metode merenja imunosti za uređaje informacione tehnologije; Standard EN 61000-4-3 koji se odnosi na zahteve za imunost električnih i elektronskih uređaja u odnosu na zračena, radio-frekvencijska elektromagnetska polja; Standard za uređaje koji služe za daljinski nadzor i upravljanje EN 60870-2-1 koji propisuje radne uslove napajanja i elektromagnetsku kompatibilnost; Standard EN 61204-3 koji specificira zahteve za elektromagnetsku kompatibilnost jedinica za napajanje koje jednosmeran izlazni napon ili napone do 200 V za nivo snage do 30 kw daju, a napajaju se jednosmernim ili naizmeničnim naponom do 600 V; Standard koji se konkretno odnosi na UPS, EN 62040-2 koji se odnosi na ocenu usaglašenosti elektromagnetske kompatibilnosti, pre puštanja na tržište, tako da se osigura odgovarajući nivo elektromagnetske kompatibilnosti za UPS na javnim i industrijskim lokacijama. Standard EN 61000-6-2 je još jedan u nizu standarda koji se koristi za ispitivanje imunosti uređaja energetske elektronike u industrijskim okruženjima. Kao komplementaran standard prethodnom, standard EN 61000-6-3 se koristi za ispitivanje emisija uređaja energetske elektronike u stambenim i komercijalnim okruženjima i okruženjima lake industrije. Bez obzira na to da li je proizvođač odlučio da sprovede postupak koji će mu omogućiti da postavi CE znak na svoj proizvod ili mu to nije namera, proizvođač mora na svom uređaju da sprovede neka osnovna ispitivanja koja se tiču bezbednosti. Treba naglasiti da standardi za bezbednost uređaja energetske elektronnike, kao što su standardi koji propisuju na koji način se meri dielektrična čvrstoća, udarni naponi i otpor izolacije, predstavljaju bazične standarde u kojima je opisan postupak sprovođenja eliminacionih merenja (ispitivanja se vrše prema standardu EN 60950). To, praktično, znači da nezadovoljenje jedne karakteristike eliminiše sva dalja merenja. Pri tome su ova merenja destruktivna i ne mogu se ponavljati. Tačnije, postoji opisan postupak kako se mogu ponavljati merenja, ali materijal od koga su napravljne komponente u uređaju energetske elektronike je trajno promenjene karakteristike nakon prvog ispitivanja. Zato je od velikog značaja da i u početnim fazama razvoja uređaja energetske elektronike budu uključeni stručnjaci za ovu oblast. Dakle, osnovni standard za bezbednost uređaja energetske elektronike je standard EN 60950. Nakon identifikovanja primenljivih harmonizovanih standarda, sledi njihova nabavka i primena njihovih zahteva. Projektanti i proizvođači treba do detalja da razmotre zahteve identifikovanih primenljivih harmonizovanih standarda, kako bi svoj proizvod uskladili sa istim. Uređaji treba da ispunjavaju sve zahteve koji su u identifikovanim standardima navedeni. Proizvođač treba da raspolaže ažurnim verzijama svih primenljivih harmonizovanih standarda, na srpskom ili engleskom jeziku. S obzirom na relativno visoku cenu i na veliki broj primenljivih standarda, pri nabavci standarda treba biti racionalan, ali ne izostaviti nijedan važan aspekt. D. Izbor postupaka ocene usaglašenosti Nakon usklađivanja uređaja sa zahtevima primenljivih standarda, potrebno je sprovesti fazu ocene usaglašenosti. Ocenjivanje usaglašenosti je provera da li je uređaj u skladu sa svim primenljivim zahtevima. Proveru može, u tačno definisanim slučajevima i uz korišćenje rezultata ispitivanja koja je izvršila akreditovana laboratorija, izvršiti sam proizvođač ili mora angažovati nezavisno telo (tzv. notifikovano telo). Ocenjivanje usaglašenosti obuhvata fazu projektovanja uređaja, fazu proizvodnje ili obe faze. U skladu sa tehničkim karakteristikama uređaja, zahtevima direktive i rizikom pri upotrebi uređaja, proizvođač bira postupak ocenjivanja usaglašenosti koji će primeniti. Ocenjivanje usaglašenosti se realizuje u odnosu na module označene slovima od A do H. Moduli se razlikuju po striktnosti i kreću se od ocene usaglašenosti koju sprovodi sam proizvođač, pa sve do provere da proizvođač primenjuje sistem menadžmenta kvaliteta u proizvodnji predmetnog uređaja, od strane nezavisnog (notifikovanog) tela. E. Priprema tehničke dokumentacije Za svaki tip uređaja koji se označava CE znakom, treba da postoji kompletna tehnička dokumentacija. Tehnička dokumentacija treba da sadrži podatke i dokaze o usaglašenosti uređaja sa zahtevima primenljivih direktiva i harmonizovanih standarda. Tehničku dokumentaciju priprema proizvođač uređaja i prevodi je na jedan od jezika Evropske unije ili jezika ciljnog tržišta. Tehnička dokumentacija obuhvata fazu projektovanja, proizvodnje i korišćenja proizvoda, a treba da sadrži sledeće celine [2]: a) Projektna dokumentacija - tehnički crteži praćeni proračunima, spisak zahteva direktive, standarda i tehničkih specifikacija, ocena rizika, sertifikati koje su izdali nadležni - 46 -
organi ili akreditovane laboratorije, dokumentacija o kupljenim repromaterijalima, delovima, podsklopovima i dr. b) Proizvodna dokumentacija - plan i sadržaj faznih i završnih kontrolisanja, karakteristike koje se kontrolišu sa vrednostima koje daju okvir tolerancije, uputstvo za proizvodnju, dokumentacija sistema menadžmenta kvaliteta koja se odnosi na proizvodnju predmetnog uređaja i dr. c) Dokumentacija za korisnike korisničko uputstvo sa opisom uređaja, merama bezbednosti, načinima transpotra i skladištenja, instaliranjem i priključivanjem, načinom korišćenja, uklanjanja smetnji, održavanja, demontaže i postkorišćenja. Uputstva treba da budu kratka i jasna, po mogućstvu sa što više grafičkih prikaza. F. Analiza rizika Analizom rizika se identifikuje nivo opasnosti i procenjuje verovatnoća da uređaj tokom korišćenja postane opasan. Kroz analizu rizika je potrebno identifikovati koje sve opasnosti postoje u vezi sa korišćenjem predmetnog uređaja. Adekvatna analiza rizika je osnova za izradu odgovarajućeg uputstva za korisnika i označavanje uređaja piktogramima koji ukazuju na potencijalne opasnosti. Prilikom analize rizika treba uzeti u razmatranje i mogućnosti upotrebe uređaja na neki drugi način osim predviđenog, pre svega ako uređaj može doći u kontakt sa neobučenim osobama, starim licima ili decom. Metodologija analize rizika je često propisana harmonizovanim standardom (na primer EN ISO 12100 za bezbednost mašina, koji se može koristiti i u slučaju drugih vrsta proizvoda). Ukoliko ne postoji eksplicitno propisan standard u odnosu na koji se vrši analiza rizika, mogu se koristiti preporuke date u međunarodnom standardu ISO 31000, koji je opšti standard za menadžment rizika. Kao rezultat sprovedene analize rizika se formira dokument/izveštaj o analizi rizika, koji odgovara vrsti uređaja i rizicima u vezi sa njima. G. Izrada EC deklaracije o usaglašenosti EC deklaracija o usaglašenosti je dokument čijim izdavanjem proizvođač preuzima odgovornost za bezbednost svojih uređaja. EC deklaracije o usaglašenosti se izrađuju za svaku grupu uređaja koja se označava CE znakom. EC deklaracija sadrži sve podatke koji su neophodni da bi organi nadzora na tržištu Evropske unije mogli da provere da li su na taj uređaj primenjeni svi potrebni standard i direktive. Ovo je jedan od najvažnijih dokumenata, koji prati uređaj na tržištu Evropske unije. Prema direktivama Novog pristupa, osnovni podaci koje EC deklaracija o usaglašenosti treba da sadrži su: naziv i adresa proizvođača i njegovog ovlašćenog predstavnika, opis uređaja, posebni uslovi za upotrebu uređaja, podaci o notifikovanom telu koje je učestvovalo u oceni usaglašenosti, postupak ocenjivanja usaglašenosti koji je primenjen, upućivanje na harmonizovane standarde, propise i sl. H. Imenovanje ovlašćenog predstavnika Proizvođač koji se nalazi u zemlji koja nije članica Evropske unije, mora da ima svog ovlašćenog predstavnika u nekoj zemlji članici Evropske unije. Proizvođač mora imenovati ovlašćenog predstavnika sa sedištem u Evropskoj uniji, da u njegovo ime ispuni obaveze koje zahtevaju direktive. Ovlašćeni predstavnik treba da predstavlja interfejs između tržišta Evropske unije i proizvođača koji se ne nalazi u zemlji članici. Ovlašćenom predstavniku se mogu dodeliti samo administrativni poslovi. On praktično ima ulogu da kontaktira sa organima tržišnog nadzora na teritoriji Evropske unije. On mora da čuva tehničkiu dokumentaciju i da je pruži na uvid organima nadzora, ako se to zahteva. Proizvođač mora ugovorom ovlastiti predstavnika, da bi se definisao sadržaj njegovih aktivnosti i ovlašćenja. Proizvođač je dužan da ovlašćenog predstavnika upozna sa pojmom CE označavanja, sa uređajima koji nose CE znak i sa svim pravima i obavezama koje se na njega odnose. I. Rad notifikovanog tela Notifikovana tela su tela koja sprovode ocenjivanje usaglašenosti proizvoda i za taj rad su ovlašćena od strane organa Evropske unije. Notifikovana tela su profitni privredni subjekti, (ima ih oko 1200 u Evropskoj uniji). Kako Republika Srbija nije članica Evropske unije, ona nema notifikovana tela, ali ima imenovana tela sa sličnom namenom u pogledu ocene usaglašenosti u odnosu na pravilnike sa obaveznom primenom, koji su prethodno bili pomenuti. Izbor notifikovanog tela koje će biti uključeno u ocenjivanje usaglašenosti obavlja sam proizvođač. Notifikovana tela ocenjuju usaglašenost samo po onim direktivama i standardima koje ulaze u njihov obim notifikacije, pa o tome treba voditi računa prilikom izbora. Nakon analize spiska notifikovanih tela i njihovog obima notifikacije, proizvođač kontaktira nekoliko notifikovanih tela. Nakon dobijanja ponuda od notifikovanih tela, proizvođač se odlučuje za saradnju sa jednim (preporučeno) ili više notifikovanih tela i potpisuje ugovor. Nakon potpisanog ugovora, notifikovano telo pristupa radu (pregled dokumentacije i pregled na licu mesta, u zavisnosti od modula ocene usaglašenosti). Nakon sprovedenog ocenjivanja, notifikovano telo proizvođaču izdaje Atest o usaglašenosti (može imati različite nazive, npr. odobrenje sistema menadžmenta kvaliteta za proizvode koji su navedeni u sertifikatu, sertifikat o ispitivanju tipa i sl., u zavisnosti od modula ocene usaglašenosti), na osnovu koga proizvođač izrađuje, prethodno pomenutu, EC deklaraciju o usaglašenosti i postavlja CE znak na uređaj. III. ZAKLJUČAK Kada je reč o srpskim proizvođačima uređaja energetske elelektronike, nameće se osnovna menadžerska dilema : Da li da se upustimo u postupak dolaska do CE znaka za svoje uređaje? Odgovor na ovo pitanje dajemo kroz prikaz prednosti i nedostataka u praktičnoj primeni i postupku dolaska do CE znaka. Prednosti koje proizvođači stiču dolaskom do CE znaka za uređaje energetske elektronike obuhvataju: uklonjene sve tehničke barijere u izvozu uređaja na tržište Evropske unije; mogućnost postizanja konkurentnosti na inostranom tržištu ukoliko se obezbedi visok kvalitet i pouzdanost uređaja; mogućnost ravnopravne kooperantske proizvodnje sa stranim firmama, jer većina stranih firmi zahteva da njihovi saradnici poštuju standard, propise, poseduju CE znak za uređaje; veća konkurentnost i na domaćem tržištu [8]. Poteškoće sa kojima se suočavaju srpski proizvođači uređaja u postupku dolaska do CE znaka su sledeće: - 47 -
suočavanje sa kompletnom i konzistentnom ocenom usaglašenosti svih performansi uređaja; troškovi ocene usaglašenosti poskupljuju uređaj, pa često iz tog razloga dolazi do povećanja cene uređaja i samim tim smanjenih kupovina; uključivanje inostranog notifikovanog tela zahteva značajne izdatke, koji se takođe moraju uračunati u cenu uređaja; za potrebe korespodencije sa notifikovanim telom može postojati potreba za angažovanjem prevodioca, ukoliko nije moguće naći zajednički jezik za korespodenciju [8]. Na samim proizvođačima je da procene da li su spremni i voljni da ulože potrebne napore i da svojim uređajima daju dodatnu vrednost. Međutim, može se reći da više ne možemo čekati da odemo u Evropu, pa da rešavamo problem usaglašavanja proizvoda sa direktivama i standardima. Kroz usvajanje srpskih pravilnika, kojima se transponuju u nacionalno zakonodavstvo evropske direktive Novog pristupa, jasno je da je Evropa došla kod nas i da je primena evropskih normi za proizvode neminovnost. ZAHVALNICA Ovaj rad je deo projekta koji je podržan od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, pod oznakom TR 32016. LITERATURA [1] Regulation (EU) No 305/2011 of the European Parliament and of the Council of 9 March 2011 laying down harmonised conditions for the marketing of construction products and repealing Council Directive 89/106/EEC [2] V.Božanić, D.Stokić, Normativno regulisanje kvaliteta Evropske norme za proizvode, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2013. [3] V.Božanić, B.Jovanović, Lj.Tančić, Upravljanje projektom dolaska do CE znaka za proizvode praktična primena, XVII Internacionalni simpozijum iz projektnog menadžmenta Savremene tendencije u projektnom i inovacionom menadžmentu YUPMA 2013, Zlatibor, Srbija, 7-9. jun 2013., ISBN 978-86-86385-10-9, str. 268-272 [4] Pravilnik o električnoj opremi namenjenoj za upotrebu u okviru određenih granica napona, Službeni glasnik RS, broj 13/10 [5] Pravilnik o elektromagnetskoj kompatibilnosti, Službeni glasnik RS, broj 13/10 [6] Pravilnik o radio opremi i telekomunikacionoj terminalnoj opremi, Službeni glasnik RS, broj 11/12 [7] http://www.iss.rs, Institut za standardizaciju Srbije [8] V.Božanić, B.Jovanović, Postupak dolaska do CE znaka, materijal sa obuke, Privredna komora Srbije, 2013. ABSTRACT Abstract-CE mark is a prerequisite for exporting products to the European Union. In order to export products to the EU, products from Serbia and the Republic of Srpska, should comply with European legislation. In addition to European legislation, the producers in Serbia must meet a whole series of local regulations, which is the result of Serbia's aspirations to join the European Union. This paper describes a practical method for CE marking of devices of power electronics. The aim is to provide guidance for producers on how to obtain the CE mark for its products and to provide explanations in this area, which is in Serbia still a big unknown. CE MARK FOR POWER ELECTRONICS DEVICES Bojana Jovanovic, Zoran Cvejic, Miroslav Lazic, Dragana Petrovic, Ivan Lazic - 48 -