U sledećem koraku birate traženi program:

Do programa Mystat, koji je potpuno besplatan, najlakše je doći preko nekog od najzastupljenijih programa za pretraživanje (Google ili Yahoo) jednostavnim ukucavanjem naziva istog, a zatim odlaska na sajt na kome je program dostupan a koji možete videti na slici dole: Dakle, Systat je sajt na kome je i traženi program, odnosno paket sa njegovom instalacijom za XP Windows operativni sistem koji je obavezan a koristićemo ga i u učionaicama tokom praktične nastave, a izgleda kada ga aktivirate ovako: 1

U sledećem koraku birate traženi program: A zatim Vam se otvara sledeći sajt sa obaveznim upisom Vaših podataka i maila na koji će Vam poslati šifru za besplatnu registraciju (najbolje mail koji koristite i koji ste dobili na Medicinskom fakultetu prilikom upisa): 2

Kada sve pupunite i pošaljete na mail će Vam stići šifra za registraciju pri instalaciji programa a koju će te ukucati prilikom instalacije istog na Vaš računar. MYSTAT je program za statističku analizu i grafičku prezentaciju podataka. Da bi koristili ovo uputstvo neophodno je osnovno znanje korišćenja Windowsa XP. STARTOVANJE PROGRAMA MYSTAT Za pokretanje programa MYSTAT za Windows kliknuti levim tasterom miša na: Start All Programs MYSTAT12 MYSTAT12 Alternativno program možete startovati dvostrukim klikom na prečicu programa koja se nalazi na Desktopu. Pocetni ekran kada se startuje program izgleda ovako: 3

PROCEDURA ZA KREIRANJE NAVEDENE BAZE PODATAKA U STATISTIČKOM PROGRAMU MYSTAT MYSTAT je program za statističku analizu i grafičku prezentaciju podataka. Da bi koristili ovo uputstvo neophodno je osnovno znanje korišćenja Windowsa XP. STARTOVANJE PROGRAMA MYSTAT Za pokretanje programa SYSTAT za Windows kliknuti levim tasterom miša na: Start All Programs MYSTAT12 MYSTAT12 Alternativno program možete startovati dvostrukim klikom na prečicu programa koja se nalazi na Desktopu. Princip izdavanja komandi je identičan bilo kom Windows programu odnosno najčeđće i najlakše se vrši putem prozora koji se nalaze kao i kod drugih Windows programa u gornjem levom delu ekrana. Pre bilo kakvog rada u programu obaveyno je imati bazu podataka koja može biti uvezena tj. prebačena iz nekog drugog programa (Excell, SPSS, Statistika i sl.), ili napravljena (formirana) u samom programu MYSTAT. 4

RAZVOJ I DOKUMENTOVANJE BAZE PODATAKA Baza podataka, bez obzira da li je u papirnoj ili elektronskoj formi, konfigurisana je kao matrični zapis, gde se svaka linija (red) odnosi na jedinicu opservacije (statističku jedinicu iz uzorka, jedinicu analize), a svaka kolona se odnosi na varijablu odnosno karakteristike jedinica opservacije. Na taj način dimenzije takve matrice definisane su brojem jedinica opservacija (a to je najčešće broj ispitanika/pacijenata) što odogovara broju redova u bazi podataka, i brojem karakteristika koje su predmet isptivanja što odogovara broju kolona. Kada se kreira baza podataka treba doneti nekoliko odluka. Prva odluka se odnosi na izbor poretka varijabli. Jedinstvena identifikacija svake jedinice opservacije u istraživanju (ID) mora postojati pre svih varijabli. U tu svrhu preporučuje se jedinstvena numerička identifikacije npr. jedinstveni matični broj (JMBG), redni broj protokola u istraživanju ili broj istorije bolesti. Ovakav način identifikacije ima prednost u odnosu na alfanumeričku identifikaciju, jer npr. imena i datum rođenja ne moraju biti jedinstveni za određenu osobu. Jedinstvena identifikacija je obično praćena demografskim i socioekonomskim varijablama kao što su pol, starost, ekonomski status, zanimanje, bračni statust, mesto boravka/prebivališta itd. Slede varijable koje nisu od direktnog interesa za istraživanje ali koje potencijalno mogu biti važne u procesu analize zbog njihovog odnosa sa nezavisnim i zavisnim varijablama u istraživanju (pridružene varijable, engl. confounding variables). Na kraju slede varijable koje su od direktnog interesa u istraživanju (faktori i ishodne varijable). Druga odluka odnosi se na izbor između dva načina kodiranja kategorijalnih varijabli. Ovo je stvar izbora između alfanumeričkih i numeričkih kodova. Tako npr. pol može biti kodiran sa muski i zenski ili kraće sa M i Z, a može biti kodiran numerički sa 1 i 2, gde kôd 1 odgovara muškom polu, a kôd 2 ženskom polu. Treća odluka odnosi se na određivanje broja cifarskih i decimalnih mesta koja će svaka varijabla imati. Ovo zavisi od preciznosti kojom je dasta varijabla merena. Npr. ako je telesna masa merena u kilogramima, sa preciznošću od 0.1 kg, treba obezbediti minimalno 4 cifarska mesta i jedno decimalno mesto. Četvrta odluka odnosi se na kodove nedostajućih vrednosti. Najšeće se koristi prazno polje ili neka vrednost koja je nemoguća kao vrednost varijable (npr. -9999). Istraživačka baza podataka praćena je kodeksom (šifrarnikom) koji sadrži informacije o nazivu i poretku varijabli, opisu variajbli, mernim jedinicima, i skali merenja (nominalni, ordinalni, numerički). Osim toga u kodeks su, za kategorijalne varijable, uključene informacija o broju kategorija i kodovima tih kategorija. Primer: Ako je u istraživanju o odnosu pušenja i hroničnog bronhitisa uključeno 30 ispitanika, a praćene su 4 karakteristike odnosno varijable (pol, starost, navika pušenja, postojanje hroničnog bronihitisa) baza podataka o ovim ispitanicima će imati deimenzije 30 redova i 5 kolona (prva kolona za identifikaciju + 4 kolone za varijable). Primer takve baze podataka dat je u sledećoj tabeli: 5

Redni broj ID iz protokola istraživanja Pol Starost Pušenje Hronični bronhitis 1 2 1 32 3 1 2 3 2 28 3 2 3 4 2 43 2 1 4 5 2 20 1 1 5 7 1 50 1 1 6 16 2 21 1 2 7 17 1 40 2 2 8 17 1 26 1 2 9 18 2 44 3 2 10 18 2 25 3 1 11 20 1 23 1 2 12 21 1 37 3 2 13 21 1 28 2 2 14 22 1 28 1 1 15 23 2 47 1 2 16 27 1 45 1 2 17 28 2 50 2 1 18 34 1 36 4 1 19 37 1 50 4 2 20 37 1 44 1 2 21 37 2 40 1 2 22 40 1 49 2 2 23 42 1 32 4 2 24 43 2 25 4 1 25 47 2 42 3 1 26 47 2 34 1 2 27 48 1 43 1 2 28 48 2 43 1 2 29 49 2 33 1 1 30 49 2 25 4 1 Kodeks (šifrarnik) 1. Pol (nominalna varijabla) 1. muški pol 2. ženski pol 2. Starost (godine, numerička varijabla) 3. Pušenje (nominalna varijabla) 1. nepušač 2. umereni pušač (1 10 cigareta dnevno) 3. osrednji pušač (11 30 cigareta dnevno) 4. pretereani pušač (više od 30 cigareta dnevno) 4. Hronični bronhitis (nominalna varijabla) 0. Bez hroničnog bronhitisa 1. Sa hroničnim bronhitisom 6

FORMIRANJE BAZE PODATAKA Kreiranje baze podataka za analizu obuhvata više koraka. Prvo se kreira nova prazna datoteka, zatim se definišu varijable prema šifarniku i na kraju se u datoteku unesu podaci dobijeni u istraživanju. 1. Priprema datoteke sa podacima Za kreiranje nove datoteke sa podacima kliknuti levim tasterom miša na Untitled1.syz. Kreiranje nove datoteke može se uraditi i preko preko menija: File New Data 2. Definisanje varijabli Pre unošenja podataka u programu MYSTAT treba ukucati nazive varijabli i izvršiti njihovo šifrovanje (kodiranje), odnosno, pretvaranje vrednosti varijabli u brojeve na način prihvatljiv programu. To se naziva definisanje varijabli. Definisanje varijable se obavlja u kartici Variable koja se aktivira klikom na jezičak kartice pri dnu ekrana sa leve strane. Alternativno može se aktivirati klikom na: View Variable Editor. U tom prikazu duž leve strane su navedeni redni brojevi varijabli, a u zaglavlju njihovi atributi (ime, duže opisno ime, tip, širina itd.). Vaš zadatak je da sve varijable definišete tako što ćete uneti sve potrebne informacije za svaku od njih u šifraniku. Deo tih informacija ukucavate sami a ostale SYSTAT automatski dodeljuje kao podrazumevane vrednosti. Neke od podrazumevaih vrednosti se takođe trebaju prilagoditi vašim podacima. 7

Prikazaćemo postupak definisanja varijable Pol gore navedenog primera. VARIABLE NAME U ovu kolonu upisuje se kratko ime svake varijable navedene u šifraniku. Pomoću tih imena će svaka varijabla u datoteci sa podacima biti identifikovana. Imena treba da su što kraća. Ukoliko se imena sastoje iz vise reči umesto pauze kucati donju crtu _. U našem primeru ime varijable je POL. VARIABLE LABEL U ovoj koloni se ukucava duže opisno ime varijable. Duže, opisno ime varijabli se navodi u izlaznim rezultatima SYSTAT analiza. U našem primeru to je: Polna struktura ispitanika. VALUE LABELS U ovoj koloni se definiše značenje brojeva kojima je šifrovan tekstualni sadržaj varijabli. U slučaju kada je varijabla numerička ostaviti podrazumevano prazno polje. Prikazacemo postupak za varijablu Pol našeg primera. 1. Kliknite dva puta u ćeliju odgovarajuće varijable koja se nalazi u koloni VALUE LABELS. Otvoriće se Value Labels okvir za dijalog. 2. Kliknite u polje Value(s) pod rednim brojem 1. Ukucati brojčanu vrednost koda (u našem primeru 1). 3. Kliknite u polje Label pod rednim brojem 1. Ukucati tekstualni sadržaj varijable (u našem primeru muski). 4. Za dodavanje novog reda sa šifrom kliknuti na ikonicu Insert Row u gornjem desnom uglu okvira za dijalog. 5. Nakon formiranja novog reda, kliknuti u polje Value(s) pod rednim brojem 2. Ukucati brojčanu vrednost koda (u našem primeru 2). 6. Kliknite u polje Label pod rednim brojem 2. Ukucati tekstualni sadržaj varijable (u našem primeru zenski). 7. Kada se definišu svi brojevi navedeni u šifrarniku kliknuti na dugme OK. kliknuti za dodavanje novog reda redni broj koda ukucati brojčanu vrednost koda ukucati tekstualni sadržaj varijable 8

TYPE Kada se u prvoj koloni ukuca ime varijable u koloni TYPE će se automatski pojaviti podrazumevana vrednost tipa varijable Numeric. CATEGORICAL U ovoj koloni se definiše da li je varijabla kategorijalna. Podrazumevana vrednost je NO. Kada postoji podela unutar varijable na kategorije (npr. pol, intenzitet bola) vrednost treba promeniti u YES. U slučaju da je varijabla numerička ostaviti NO. U našem primeru je pol kategorijalna varijabla pa podrazumevanu vrednost NO moramo promeniti. To radimo na sledeći način: 1. Kliknite dva puta u ćeliju odgovarajuće varijable koja se nalazi u koloni CATEGORICAL. Otvoriće se padajuća lista. kliknuti za aktiviranje padajuće liste 2. U padajućoj listi kliknuti na YES i potvrditi pritiskanjem tastera Enter na tastaturi. CHARACTERS Ne menjati podrazumevanu vrednost broja karaktera koja iznosi 12. DECIMALS U ovoj koloni se određuje broj decimalnih mesta numeričkih vrednosti varijable. Kod numerickih varijabli broj decimala smanjiti na 2. Pošto je naša varijabla Pol kategorijalna neće imati brojeva sa decimalom. Zbog preglednosti unetih podataka broj decimalnih mesta treba promeniti u 0. To radimo na sledeći način: 1. Kliknite dva puta u ćeliju odgovarajuće varijable koja se nalazi u koloni DECIMALS. Otvoriće se padajuća lista. 2. U padajućoj listi kliknuti na 0 i potvrditi pritiskanjem tastera Enter na tastaturi. U ostale tri kolone: DISPLAY, DATE/TIME FORMAT i COMMENTS ostaviti podrazumevane vrednosti. 9

Nakon definisanja ostalih varijabli iz našeg primera na gore navedeni način, kartica Variable izgleda kao na slici ispod. 3. Unošenje podataka Nakon definisanja varijabli vraćamo se u karticu Data da bi počeli unošenje podataka. Svaka kolona u kartici Data odgovara jednoj varijabli i nosi naziv VAR. Ta imena će biti zamenjena imenima varijabli definisanim prema svom šifraniku. Duž leve strane su brojevi 1, 2, 3, 4 itd. To su redni brojevi jedinica opservacije koje SYSTAT dodeljuje svakom redu sa podacima. To nisu vaši brojevi za identifikaciju jedinica opservacije. Postupak unošenja podataka: 1. Podaci se unose u kartici Data. Kartica Data se aktivira klikom na jezičak kartice pri dnu ekrana sa leve strane. Alternativno može se aktivirati klikom na: View Data Editor. 2. Pritisnite prvu ćeliju skupa podataka u prvom redu prve kolone. Oko aktivne ćelije pojaviće se tamna ivica. 3. Ukucati odgovarajuću numeričku vrednost. Kod nominalnih varijabli to je izmerena vrednost. Kod kategorijalnih varijabli ukucati numeričku vrednost prema šifraniku. U našem slučaju za varijablu Pol kucaćemo 1 za muški ili 2 za ženski pol kao što smo kodirali u koloni Value Labels. 4. Pritisnuti taster sa strelicom nadesno ili kliknuti u susednu ćeliju nadesno gde treba ukucati vrednost druge varijable za jedinicu opservacije pod rednim brojem 1. 5. U taj red uneti sve informacije za ispitanika broj 1. Pažljivo ukucavati da bi svaki podatak bio u odgovarajućoj koloni. 10

6. Pritiskom na taster Home na tastaturi kursor se vraća na početak tog reda. Prelazak na sledeći red ostvaruje se pritiskom tastera sa strelicom nadole ili klikom u susednu ćeliju ispod. U taj red uneti podatke za ispitanika broj 2. 7. Na pomenuti način uneti podatke za sve ispitanike. Unešeni podaci trebalo bi da izgledaju kao na slici ispod. SNIMANJE FORMIRANE BAZE PODATAKA I IZBOR GRAFIKA 1. U glavnom meniju pri vrhu prozora kliknuti na File Save As 2. U polje Save in: kliknuti na direktorijum gde želite da sačuvate bazu podataka. 3. U polje File name: ukucati prikladno ime datoteke (recimo Vežba 1). 4. Kliknuti na dugme Save Izbor grafičkog dela programa, odnosno dela programa koji se koristi za crtanje grafikona može se izvesti klikom mišem na komandu Graf Pie chart npr. Izgled ekrana dat je na sledećim slikama: 11

Ako izaberemo varijablu POL dobijamo sledeću pitu: 12

Dok bi izbor BAR charta odnosno stubičastog dijagrama doveo do sledećeg: A izbor histograma (ali za godine starosti) do sledećeg: 13

A izbor line diagram tj linijskog (za pušenje) do: ZATVARANJE PROGRAMA Mystat Za zatvaranje programa MYSTAT za Windows kliknuti levim tasterom miša dugme gornjem desnom uglu prozora. Alternativno kliknuti na: File Exit u 14