ОСВРТИ ОСВРТИ Ду ша дах бо жан ски Срећко Петровић Епархија шумадијска, Аранђеловац (petrovic.srecko@gmail.com) У че твр так, 1. де цем бра 2016. г., у ор га ни за ци ји Све то сав ске омла дин ске за јед ни це Ар хи е пи ско пи је бе о град ско-кар ло вач ке и До ма омла ди не Бе о гра да, у Клу бу До ма омла ди не Бе о гра да одр жа на је три би на на те му Схва та ње ду ше у хри шћан ству, исла му и бу ди зму. Уче сни ци ове три би не би ли су пре зви тер доц. др Алек сан дар Ђа ко вац са Пра во слав ног бо го слов ског фа кул те та Уни вер зи те та у Бе о гра ду, др Те хран Ха ли ло вић из Цен тра за ре ли гиј ске на у ке Ком, и проф. др Ра до сав Пу шић са Фи ло ло шког фа кул те та Уни вер зи те та у Бе о гра ду. Мо де ра тор три би не био је Сер геј Бе ук, ко ји је нај пре по здра вио при сут не и пред ста вио пре да ва че и, из ра зив ши за до вољ ство због то га што је ова три би на при ву кла број ну пу бли ку, обе ћао да ће убу ду ће три би не на ре ли ги о ло шке те ме у До му омла ди не би ти одр жа ва не у ве ћем про сто ру, ко ји би мо гао да при ми ве ћи број љу ди бу ду ћи да је са ла Клу ба До ма омла ди не овом при ли ком би ла пре пу на, да су све сто ли це би ле за у зе те и да је ве ли ки број љу ди ста јао, а да ни је био ни ма ли број оних ко ји ни су ус пе ли да уђу у са лу већ су три би ну пра ти ли из хо ла. Увод но из ла га ње, о схва та њу ду ше у хри шћан ству, одр жао је пре зви тер доц. др Алек сан дар Ђа ко вац. Он је сво је обра ћа ње за по чео крат ким при ка зом схва та ња ду ше у ан ти ци, по себ но код ста рих Гр ка. На и ме, пре ма ње 723
Теолошки погледи / Theological Views XLIX (3/2016) го вим ре чи ма, у нај ста ри јем пери о ду је лин ске ми сли, нпр. у Хоме ров ским спи си ма, не ја сна је пред ста ва о ду ши: она се схва та као сен ка чо ве ка, као не ка вр ста ал тер ега, дај мон... Код ста рих Ла ти на би ло је слич но овом схва та њу од го ва ра ла је ста ро латин ска пред ста ва о ге ни ју. Међутим, како је рекао о. Александар, код орфичара и питагорејаца, и касније код Платона (427 347 пре Хри ста), ја вља ју се другачија виђења, и душа се схвата као неки посебни ентитет, као нешто ваздушасто, нешто што сапостоји са телом... Претрчавајући кроз векове и учења, о. Александар се освр нуо на Ста ри За вет и библијске представе о души. Појам нефеш старозаветни израз који се уобичајено преводи као душа, према старозаветним текстуалним сведочанствима није посебан ентитет, који би нпр. напуштао тело, већ пре потпуни човек, личност. Но, јелинска мисао извршила је ути цај на се мит ску а мо гу ће је да то ни је био јед но смер ни утицај, већ да се де ша ва ло и обр ну то. Мо жда се већ у ра ним би блиј ским текстовима налазе сведочанства одређених грчких утицаја о. Александар је као илустрацију навео случај са Ендорском врачаром која је призвала Самуиловог духа; у познијој старозаветној литератури (на ста лој од 5. ве ка пре Хри ста, нарочито у другоканонским књигама) јаснији су и извеснији упливи грчке мисли. У се мит ској ми сли, ше ол, место на ком оби та ва ју ду ше по сле смр ти, схва тан је као ме сто праши не, на ком ле же ко сти, где су мр тви, од но сно схва тан је као гроб. Кон цепт за гроб ног жи во та и на гра де/ка зне у ста ро је вреј ској ми сли ни је био раз ра ђен: до бро и зло до би ја ју се у овом жи во ту, као нпр. код Јо ва: на гра де и казне до ла зи ле су чо ве ку у овом жи во ту, не у за гроб ном. Насупрот овом семитском гледишту, с друге стране, учење о души као посебном нематеријалном ентитету код старих Грка било је општеприхваћено, а негирали су га једино атеисти. У време настанка хришћанства у јелинистичком свету постојао је такорећи консензус по питању постојања душе и по питању њене бесмртности. Ме ђу тим, код нај ста ри јих цр кве них ота ца, ко ји су на челно при хва та ли је лин ско уче ње о ду ши, до ду ше са из ве сним ограни че њи ма, би ло је зна чај них откло на од је ли ни стич ких схва тања. Та ко је Св. Ири неј Ли он ски (c. 140 202) на чел но при хва тао та да уо би ча је но гле ди ште да је ду ша бе смрт на, али је до дао зна- 724
ОСВРТИ чај ну при мед бу: да ду ша ни је бесмрт на по се би већ по бла го да ти, од но сно по да ру Бо жи јем. Св. Јустин Фи ло соф (c. 105 165) и Тати јан Си рац (c. 120 180) има ли су слич на схва та ња. Св. Ма ка ри је Ве ли ки (300 391) је још екс плицит ни је из ра зио ово схва та ње. Међутим, поред оваквог разумевања, постојала је међу цркве ним оци ма и пи сци ма и другачија концепција, која је била резултат отворенијег усвајања јелинистичких гледишта науштрб библијских. Најкарактеристичнији представник оваквог приступа био је Ори ген (185 254), ко ји је прихватио новоплатонизам. Према његовом учењу нематеријалне душе претпостоје, а у паду добијају материјална тела: кроз познање, душе могу поново да се уздигну и ослободе твари како би се вратиле Богу. Оци су његово схватање одбацили, посебно учење о преегзистенцији душа. Но, то ком про це са ин тер акци је је ли ни зма и хри шћан ства, хри шћа ни су усво ји ли је лин ски ко смо ло шко-ан тро по ло шки концепт ко ји је укљу чи вао уче ње о бе смрт но сти ду ше. На раз ли чи те на чи не и са раз ли чи тим успе хом хри шћан ски бо го сло ви су по куша ва ли да овај кон цепт при ла годе хри шћан ском схва та њу Бо га, све та и чо ве ка. Ово при ла го ђа вање ни је би ло ла ко и јед но став но, по што је је лин ско схва та ње ду ше би ло уте ме ље но на он то ло шким прет по став ка ма ко смо ло ги је и ан тро по ло ги је ко је су се бит но раз ли ко ва ле од хри шћан ских. Није био лак егзегетски задатак да се Све то Пи смо, на ста ло у оквиру семитске традиције, које је баштинило сасвим другачију онтологију, интерпретацијом усклади са кључним јелинским концепцијама а да се истовремено не разоре темељне откривењске истине, попут оне о апсолутној онтолошкој разлици тварног и нетварног. Ре зул тат на по ра хри шћанских бо го сло ва су два раз ли чита при сту па овој про бле ма ти ци. Пре ма пр вом, рас про стра ње нијем, по мир љи ви јем пре ма је линским схва та њи ма, ду ша је посе бан ен ти тет ко ји са по сто ји са те лом, а ко ји се у тре нут ку смр ти одва ја од те ла, и пре ма одређеним ау то ри ма на не ки на чин на ставља сво је по сто ја ње и по сле смрти те ла. Пре ма дру гом при сту пу, сла би је за сту пље ном а не ка да па ра док сал но за сту пље ном и код истих оних ау то ра ко ји при хва тају пр во гле ди ште, сма тра се да је ду ша оно што ми да нас на зи вамо лич ност, соп ство, селф... са ми чо век. Не по сто ји оштра гра ни ца из ме ђу ова два уче ња, она се кроз 725
Теолошки погледи / Theological Views XLIX (3/2016) исто ри ју хри шћан ске ми сли препли ћу и су сре ћу, чак и код истих ау то ра, нпр. код Св. Мак си ма Испо вед ни ка (581 662), ко ји истовре ме но ба шти ни и јед ну и дру гу тра ди ци ју. Све ово про бле ма тику по и ма ња пој ма ду ше у хришћан ству чи ни вр ло сло же ном и зах тев ном, те ни је ла ко по јед носта ви ти и украт ко из ло жи ти хришћан ски кон цепт ду ше. На излагање о. Александра надовезао се др Техран Халиловић, који је говорио о схватању душе у исламу. Према његовим речима, у исламу постоје, условно речено, три главне научне дисциплине које се баве науком о души: калам (што је, ка ко је ре као, на зив дисциплине која се обично преводи термином теологија, ма да би тачнији превод био апологетика), филозофија и суфизам. Халиловић се фокусирао на учења исламских филозофа. Ислам ска на у ка о ду ши ни је пу ка пси хо ло ги ја: она се не ба ви ста њи ма ду ше и ње ним жи во том, већ ње ним по ре клом, над ма тери јал но шћу и веч но шћу. Ислам ски ми сли о ци по зи вају се на ку ран ски текст и дру га ислам ска пре да ња. Али се ослања ју и на фи ло зоф ске уви де. Та ко је за ислам ско уче ње врло зна ча јан ми сли лац Ибн Си на (Ави це на, 980 1037), ко ји је са Ари сто те лом (384 322 пре Хр.) до не кле са гла сан у то ме да је душа са вр шен ство те ла, функ ци о- нал ност те ла... Но, пре ма уче њу Ибн Си не, ду ша је са мо стал но над ма те ри јал но би ће. Она опста је на кон ра ста ја ња од те ла. Те ло и ду ша су два раз ли чи та би ћа. Си на за илу стра ци ју од носа ду ше и те ла на во ди при мер пти це и ка ве за ду ша је пти ца, ко ја по ста је сло бод на тек ка да се осло бо ди ка ве за (=те ла). Ду ша, с дру ге стра не, на ста је са те лом, али као над ма те ри јал но би ће, дру га чи је су шти не. Ислам ски ми сли лац Ши хабу дин Су хра вар ди (1155 1191) као и Ибн Си на учи о то ме да посто је свет ин те лек та и ма те ри јални свет (слич но Пла то ну), али уз ова два све та до да је и свет имаги на ци је. Ду ша при па да тре ћем све ту, као по сред ник из ме ђу прва два све та. Му ла Са дра (1571/2 1640), још је дан зна чај ни пред став ник ислам ске фи ло зо фи је, при хва та по де лу на три све та. Са дра твр ди да по сто ји мо гућ ност да се путу је из ме ђу ова три све та, тј да по сто ји мо гућ ност да се ма те ријал но би ће уса вр ши и уна пре ди и по ста не над ма те ри јал но. То је и свр ха по сто ја ња свих ма те ри јалних би ћа. Пре ма ње го вом уче њу, 726
ОСВРТИ ма те ри јал но и над ма те ри јал но не раз ли ку ју се по су шти ни, већ по ин тен зи те ту по сто ја ња. Што је би ће ин тен зив ни је, бли же је над ма те ри јал ном, и обр ну то. Чове ко ва ду ша има мо гућ ност пу това ња из ме ђу три по ме ну та све та. Сви ислам ски фи ло зо фи једно гла сно твр де да је чо ве ко ва душа над ма те ри јал но би ће ко је не уми ре ни ка да се ра ста не од те ла. Та ко ђе, по зна то је да сви му слиман ски ми сли о ци ве ру ју да је душу ство рио Бог. Важно питање јесте начин на који исламски филозофи, посебно Мула Садра који је значајно унапредио филозофска истраживања о души, образлажу настанак човекове душе. Ово питање постаје много значајније када упоредимо различите религијске текстове у Курану и предањима из којих се, с једне стране, може закључити да је човекова душа настала пре тела, а, с дру ге, да је ду ша ство ре на истовремено с формирањем тела у мајчином стомаку. На основу иновативних филозофских принципа које је Мула Садра утемељио у својој трансцендентној школи, он износи бројне критике против популарног мишље ња из свог вре ме на о то ме да надматеријална душа настаје истовремено с настанком тела. У ствари, идеја коју Мула Садра представља у својој филозофији унапређује резултате ранијих исламских филозофа у вези с питањем порекла душе. Он истиче да човекова душа, као што је наведено у бројним куранским ставкама, настаје из тела и постепено постаје надматеријална, односно развија своју онтолошку вредност. Пре ма уче њу Му ла Са дре, душа има ма те ри јал но по ре кло али над ма те ри јал ни оп ста нак речи ма др Те хра на Ха ли ло ви ћа. У за кључ ку је овај пре да вач на гласио да је пре ма ислам ском схвата њу цео ма те ри јал ни свет жив: са гла сно ку ран ској об ја ви, Бо га сла ве 7 не бе са и зе мља и све на њи ма, цео ма те ри јал ни свет, ко ји се кре ће истом оном ци љу ком би чо век тре ба ло да кре не над мате ри јал ном све ту. Усле ди ло је обра ћа ње проф. др Ра до са ва Пу ши ћа. Он је најпре на по ме нуо да ни је згод но о та ко оп шир ној и зна чај ној те ми из ла га ти украт ко и по јед но ставље но, бу ду ћи да по јед но ста ви ти зна чи за пра во угро зи ти исти ну. Ни је мо гу ће скра ти ти пут ка Богу, исти ни, се би... Ка ко је ис та као др Пу шић, бу ду ћи да ни је са чу ва но ни шта што је Бу да на пи сао, од но сно пошто Бу да ни шта ни је на пи сао, све што је у бу ди зму за пи са но про дукт је бу ди стич ких шко ла, ко јих је за пра во мно го. У том сми слу, пи та ње ду ше у бу ди зму је сте пи та ње ко је се ве зу је за два ци ви ли за циј ска кру га: ин диј ски и ки не ски. Из вор но, ово пи та ње се пре пли ће са број ним пи та њима, од ко јих су нај ва жни ја она ко ја се од но се на вре ме и те ло од 727
Теолошки погледи / Theological Views XLIX (3/2016) чи јих ре ше ња и од го во ра на ова пи та ња за ви си и од нос пре ма души у бу ди зму. Ка ко се у бу ди стич ком уче њу раз у ме ју ја ство или соп ство, дух, ре ин кар на ци ја, итд.? Пре ма речи ма проф. Пу ши ћа, од го во ри на ова пи та ња за ви се од то га из ког угла се при сту пи бу ди зму. Од гово ри на ова пи та ња за ви се од одго во ра на пи та ње шта је из вор но Бу ди но уче ње. Уче ње о ме темп си хо зи, карак те ри стич но за бу ди стич ко схва та ње, ни је из вор но бу дистич ко: оно је нај ра ни је за че то у пред бу ди стич кој Ин ди ји: пре на стан ка бу ди зма, у Ин ди ји Веда и Упа ни ша да, у оно ме што се у ли те ра ту ри од 19. ве ка на зи ва хин ду и змом. Ве ра у ре ин кар наци ју ни је свој стве на са мо јед ној ве ри и јед ном уче њу: она је била по зна та ста рим Егип ћа ни ма, пи та го реј ци ма, Пла то ну, по сто ји та ко ђе у хин ду и зму... У ве зи са тим сто ји и чи ње ница да је пре ма бу ди стич ком ве рова њу Бу да у тре нут ку про бу ђе ња, про све тље ња, имао ви ђе ње својих ре ин кар на ци ја; по доб но Плато ну он је ми слио да се ду ша се ћа свог ра ни јег жи во та. Уче ње о ре ин кар на ци ји је на Ти бе ту би ло за сту пље но ви ше него у Ин ди ји и Ки ни. У ма ха ја на бу ди зму, Бу да ни је исто риј ска лич ност већ ко смич ки прин цип, и ту је вр ло упе ча тљи во и бит но уче ње о ре ин кар на ци ји и бо диса тва ма ко је си ла зе у свет да спа су љу де из за ча ра ног кру га ра ђа ња. С дру ге стра не, у ки неском бу ди зму кон цепт ду ше преу зет је из да о и зма. Да о и сти те ло опи су ју као сим бол, ико ну: те ло је сје ди ње но са умом и ду шом, а у исто вре ме но си и део про ла зне тва ри... У да о и зму Ки не чо век је је дин стве но пле ти во ду ха, ду ше и те ла. Та ква пред ста ва усво је на је и у ки не ском бу ди зму. И будизам Индије и будизам Кине исто гледају на човека: човек је космичка тј. божанска креација, а срце је господар духа, душе и те ла. У том кон тек сту, за ки нески будизам не може бити речи о томе да нема душе. Напротив, има мно го ду ша по ки не ском даоистичко-будистичком будистичком виђењу, почев од космичке душе. Душа је тако оно божанско, свето, непоновљиво у човеку. Кроз историју се развило много различитих будистичких школа и бу ди стич ких уче ња, али сва ова учења су сагласна по питању божанског порекла света и човека. Ка ко је на кра ју на гла сио проф. Пушић, ако пробуди душу у себи, човек налази смисао живота. 728
ОСВРТИ По завршетку излагања уследила су питања присутних. Било је занимљиво чути одговоре на пи та ња ка ко се то у ове три ве ли ке религијске традиције схвата појам душе. Посебно је било интересантно чути одговор на питање Ка ко да спа сим сво ју ду шу? Др Халиловић је истакао да, према исламском учењу, пут ка спасењу, односно пут ка Богу води преко стотине, према неким исламским мислиоцима и преко хиљаде степе ни ка, али да су сви са гла сни у јед ном: да је пр ви ко рак на том путу воља, односно опредељење да се кре не ка Бо гу и чи ни добро. Про фе сор Пу шић, ко ји је на трибини представљао будистичко уче ње, це не ћи да како је рекао онај ко је по ста вио пи та ње већ има одговор на њега, као одговор на ово питање прочитао је Химну љубави из 1. Коринћанима 13, 1 7, сугеришући да је љубав једина снага која може спасити нечију душу. О. Александар Ђаковац је одговарајући навео библијски ци тат да је за спа се ње по треб на ве ра ко ја кроз љу бав де ла (Гал. 5, 6), и обра зло жио тај стих Христовом поуком о две највеће заповести љубави према Богу и према ближњима, нагласивши да је упра во де лат на љу бав оно што нас води спасењу. У на став ку је би ло ре чи о схва та њу ду ше али и о не ким дру гим те ма ма: о бу ди стич ком хра му у Бе о гра ду ко ји је по стојао до 1944. го ди не, о за пад њачким ути ца ји ма на Ти бе ту, непо зна ва њу бу ди стич ких шко ла, раз до ру из ме ђу ши и та и су ни та ко ји је ин тен зи ви ран бор бом за наф ту итд. Вре ме је јед но став но би ло пре крат ко да се бар за гре бе по по вр ши ни уче ња о ду ши ових ре ли гиј ских тра ди ци ја, а чи њени ца да за јед ним сто лом се де и на пи та ња пу бли ке од го ва ра ју пред став ни ци раз ли чи тих ре лиги ја што ни је чест слу чај код нас под ста кла је при сут не да се не др же те ме већ да по ста вља ју нај ра зли чи ти ја пи та ња, и не што ви ше од два са та, ко ли ко је триби на тра ја ла, про шло је му ње витом бр зи ном. Ка да сам по сле ску па у Дому омла ди не при ја те љи ма, ко ји ни су би ли на три би ни, од го варао на пи та ње о че му се при чало, у ша ли сам им украт ко ре као сле де ће: отац Алек сан дар, ко ји је пред ста вљао хри шћан ско учење, го во рио је о Пла то ну, др Хали ло вић, ко ји је из ла гао на те му схва та ња ду ше у исла му го во рио је о Ари сто те лу, а проф. Пу шић, ко ји је пред ста вљао уче ње бу дистич ких шко ла о ду ши, чи тао је Апо стол! То ме је на ве ло на мисао да су нам ова кви су сре ти и раз го во ри на слич не те ме ве о ма по треб ни, и да је упо зна ва ње са ре ли гиј ским тра ди ци ја ма и веро у че њи ма не што на че му би се тек тре ба ло ра ди ти и че му би тре ба ло по све ћи ва ти ви ше пажње, из ме ђу оста ло га и на оваквим три би на ма. 729