PROIZVODNJA, PRINOSI I POTREBE ZA P[ENICOM U SVETU I KOD NAS

Stru~ni rad Tech ni cal pa per PROIZVODNJA, PRINOSI I POTREBE ZA P[ENICOM U SVETU I KOD NAS Srbislav Den~i}, Borislav Kobiljski, Novica Mladenov, Novo Pr`ulj Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Izvod: P{enica se u svetu u poslednjih 20 godina proizvodi na povr{i - nama koje variraju od 209 do 232 miliona hektara, {to je u proseku oko 26% od ukupno po`njevenih povr{ina. Kod nas je taj udeo oko 15% {to nije povoljno, gledano sa aspekta pravilnog kori{}enja zemlji{ta. Ukupna proizvodnja p{enice u analiziranih 20 godina (1988 2008) bele`i rapidan rast, 1988. godine u svetu je proizvedeno 500 miliona tona, 1998. godine 562 miliona tona da bi u 2008. godini proizvodnja do{la do 676 miliona tona. U istom periodu u Srbiji je prisutan pad proizvodnje i to veoma izra`en u periodu 1988 1996, dok je u poslednjih 11 godina do{lo do stagnacije proizvodnje. I prose~ni prinosi u svetu permanentno rastu od 2,3 t/ha u 1988. godini do ~ak 3,1 t/ha u 2008. godini. Na prvi pogled mo`da ovaj skok nije veliki, ali kada se uzme u obzir da se radi o povr{inama od preko 200 miliona hektara ovaj napredak u prinosu je ogroman. Kod nas od 1988. godine do danas prinosi jako veriraju od mizernih 2,2 t/ha (2003) do 4,5 t/ha (1988). Ovako veliko variranje ukazuje da na{i prinosi, a time i proizvodnja jo{ u velikoj meri zavise od klime, tj. u klimatski dobrim godinama imamo vi{e prinose dok u lo{im godinama ostvarujemo veoma niske prinose. Ovo je posledica jako lo{e agrotehnike ~ija je i svrha da se ubla`e limitiraju}i faktori. S obzirom na porast ljudske populacije i globalne recesije predvi anja su takva da proizvodnja p{enice mora da se uve}ava po stopi od 1,5% godi{nje. U 2030. godini ljudi - ma }e biti potrebna proizvodnja p{enice od 830 miliona tona. Kako ostvariti ovaj trend pove}anja proizvodnje kada je nedvojbeno jasno da se ne mo`e ra~unati na pove}anje povr{ina? ^ovek u daljim nastojanjima pove}anja proiz vodnje mo`e da koristi dva faktora: sortu, kao biolo{ko sredstvo i teh - nolo giju gajenja kao tehnolo{ko re{enje koje omogu}uje razli~it stepen ekspresije genetskog potencijala sorte. Klju~ne re~i: p{enica, proizvodnja, prinosi. Uvod Nije poznato kada je ~ovek ili pra~ovek po~eo da koristi p{enicu u svojoj ishrani, me utim, nau~no je dokazano da je jedna od prvih ~ovekovih svesnih i smi{ljenih aktivnosti upravo bila gajenje p{enice i pripitomljavanje koza. P{enica je prakti~no bila jedan od osnovnih faktora u ~ovekovom `ivotu, s jedne strane kao najva`nija komponenta ishrane, a s druge strane, i kao faktor socijalizacije ~oveka kao dru{tvenog bi}a u ranim fazama neolita. Po svojim nutritivnim vrednostima p{enica se nalazi na samom vrhu u piramidi ishrane jer ~ovek mo`e pre`iveti hrane}i se samo hlebom (od celog zrna) i razumljivo koriste}i vodu. O zna~aju p{enice govori i ogroman broj pisane re~i, po~ev od Biblije, raznih istorijskih spisa, pa do savremenih nau~nih knjiga i radova. 367

368 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad P{enica je najpro{irenija poljoprivredna biljna vrsta, gaji se na svim konti - nentima od severa Norve{ke do juga Ju`ne Afrike i od Japana do krajnjeg zapada Kanade. [to se ti~e nadmorske visine na pojedinim platoima na Andima se gaje lokalne autohtone populacije na preko 3.000 m iznad nivoa mora. Za{to je p{enica tako visoko adaptabilna? Prvo, ako pogledamo u genom p{enice mo`emo videti da se on sastoji od 3 genoma koji vode poreklo od 3 razli~ite biljne vrste: Aegilops speltoides, Triticum urartu i Aegilops tauschii. Ove tri vrste trava su bile veoma pro{irene i same po sebi ve} visoko adaptabilne. Spontanom hibridizacijom nastala je na{a, obi~na hlebna, heksaploidna, p{enica sa svim genima od navedenih vrsta i verovatno da je sva ta germplazma do{la u jedan harmoni~ni ekvilibrijum ~iji je rezultat bio i visoka adaptabilnost. Drugo, sjedi - nja vanjem tri razli~ita genoma verovatno je omogu}ilo p{enici da pode{ava i uskla uje svoje faze razvoja sa lokalnim agroekolo{kim uslovima, na taj na~in su se diferencirali razni tipovi p{enice kao {to su ozime, fakultativne i jare, zatim p{enice koje su osetljive na du`inu dana i one koje ne reaguju na du`inu dana, itd. Na teritoriji dana{nje Srbije prema podacima Renfrew (1973) ni`e evolu - cione forme p{enice, pir jednozrnac i pir dvozrnac, su po~ele da se gaje pre 4.000 4.500 godina pre dana{njice. Ovo ukazuje da je p{enica bila jedna od osnovnih sirovina za spravljanje najva`nijeg i najvi{e kori{}enog proizvoda u ishrani hleba i na na{im prostorima. Od tih prapo~etaka gajenja pa do danas p{enica, kod nas, pripada dominantnim poljoprivrednim vrstama. Proizvodnja p{enice U svetu se po`njevena povr{ina svih poljoprivrednih biljnih vrsta u posled njih 20 godina (1988 2008) kre}e od 825 do 887 miliona hektara, dok povr{ina pod p{enicom fluktuira izme u 209 do 232 miliona hektara (Graf. 1). U proseku na oko 26% od ukupnih po`njevenih poljoprivrednih povr{ina u svetu nalazi se p{enica. Kod nas je udeo povr{ina pod p{enicom znatno manji i kre}e se ispod 20%. To je pogotovo bilo izra`eno u 2 3 poslednje godine kada su povr{ine pod p{enicom prvo spale ispod 600.000 ha, a u 2008. godini i ispod 500.000 ha ~ime je udeo p{enice pao na oko 15%. A samo podse}anja radi, ne tako davno, ta~ nije 1991. godine u Srbiji se pod p{enicom nalazilo 926.000 hektara! (Graf.2). Graf. 1. Ukupne po`njevene i povr{ine pod p{enicom u svetu Graph.1. Global acre ag es of ma jor crops and wheat

Zbornik radova, Sveska 46, 2009. 369 Gledano sa aspekta pravilnog kori{}enja zemlji{ta, kao izuzetno va`nog resursa poljoprivrede, ovako mala zastupljenost p{enice kod nas, je veoma nepo voljna jer p{enica, a tu spadaju i druga strna `ita, prakti~no predstavlja faktor stabilizacije i odmora zemlji{ta nakon biljnih vrsta koje zahtevaju inten - zivan rad na parcelama. Za{to je p{enica pala na tako niske grane u na{oj zemlji je veoma kompleksna problematika i nije povezana sa osnovnim principima zemljoradnje. P{enica se najvi{e koristi u ishrani i to oko 53% od ukupne proizvodnje u razvijenim zemljama i oko 85% u zemljama u razvoju (Pena, 2007), tako e se koristi kao sto~na hrana i ne{to manje u industrijske svrhe. U poslednjih nekoliko godina p{enica se koristi i za dobijanje bioetanola ali radi se o simboli~nim koli~inama. [to se ti~e ishrane postoji veliki broj finalnih proizvoda od p{eni~nog bra{na ali globalno u svetu se p{eni~no bra{no koristi za sprav - ljanje fermentisanog hleba (Evropa, Amerika i Australija), nefermentisanog, bezkvasnog hleba (In dia, Meksiko, delovi Afrike) i kao kuvano testo, tj. nudle (Kina i Ja pan). Od ukupne proizvodnje p{enice oko 10% otpada na durum p{enicu od koje se pravi paste, tj. {pagete, makarone i ostale testenine. Graf. 2. Povr{ine pod p{enicom u Republici Srbiji od 1988-2008 Graph. 2. Wheat acre age in the Re pub lic of Ser bia from 1988 to 2008 Kod nas se p{enica tako e uglavnom koristi za spravljanje hleba i drugih sli~nih proizvoda skoro isklju~ivo fermentisanog tipa mada se u poslednje vreme pojavljuju i hlebovi bezkvasnog tipa. Kao sto~na hrana p{enica se koristi u razli~itim razmerama, kada je proizvodnja velika i cena automatski ni`a tada se i p{enice vi{e koristi u ishrani stoke i obrnuto kada je proizvodnja mala. U proseku oko 10 15% od ukupne proizvodnje p{enice se koristi za sto~nu hranu, dok je koli~ina koja se koristi u druge svrhe prakti~no statisti~ki zanemariva. Proizvodnja p{enice u svetu bele`i stalni trend porasta {to je i logi~no s obzirom na pove}anje ljudske populacije i udela te populacije kod kojega je ishrana hlebom dominantna. U poslednjih 20 godina proizvodnja p{enice se kretala izme u 500 i 600 miliona tona s tim {to od 1993. godine proizvodnja nije bila manja od 550 miliona tona (Graf. 3). Od 1998 do 2007. godine samo je u jednoj godini 2004. proizvodnja bila ve}a od potro{nje i kao posledica tog do{lo je do smanjenja prelaznih zaliha koje su spale na kriti~an nivo ispod 100 miliona tona. Ove prelazne zalihe su omogu}avale ishranu u svetu samo za 67 dana, to

370 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad je generisalo i astronomsko visoku cenu p{enice krajem 2007. i po~etakom 2008. godine koja je na pojedinim berzama prelazila i 500 $ po toni. Me utim kada je visok rod 2008. godine ve} bio na vidiku cena p{enice je po~ela da opada svuda u svetu. U 2008. godini proizvodnja p{enice je dostigla svoj maksimum sa 676 miliona tona {to je pre svega rezultat izuzetno povoljnih klimatskih prilika u delovima sveta gde su najve}e povr{ine pod p{enicom kao {to je Rusija, SAD, Kazahstan, Ukrajina, itd. Graf. 3. Proizvodnja p{enice u svetu od 1988 do 2008 Graph.3. Global wheat pro duc tion from 1988 to 2008 Graf. 4. Proizvodnja p{enice u Republici Srbiji od 1988 do 2008. godine Graph. 4. Wheat pro duc tion in the Re pub lic of Ser bia from 1988 to 2008 Proizvodnja p{enice kod nas ima slede}u dinamiku, u prvih 10 godina od 1988. do 1997. godine veoma je izra`en trend pada proizvodnje, da bi u periodu od 1997. do 2008. do{lo do stagnacije s izuzetkom 2003. godine kada je zabele`ena rekordno najmanja proizvodnja od svega 1,36 miliona tona (Graf. 4). Ipak u celom tom dvadesetogodi{njem periodu je samo u dve godine (1996 i 2003) proizvodnja bila na nivou i ne{to ispod od 1,5 miliona tona, {to je uz prelazne zalihe od oko 250.000 tona bila dovoljna koli~ina za potrebe zemlje.

Zbornik radova, Sveska 46, 2009. 371 Drugim re~ima, u poslednjih 20 godina u Republici Srbiji je proizvedeno toliko p{enice da je skoro u svim godinama bilo i za izvoz. i p{enice i i povr{ine su osnovne determinante proizvodnje svake biljne vrste. Dok povr{ine zavise od geografskih i ekonomskih faktora, prinosi zavise od ~oveka tj. od ~ovekovog ovladavanja naukom koja, kao rezultat ima novu sortu i logi~no od klimatskih prilika i neprilika. i p{enice u svetu u poslednjih 20 godina bele`e konstantan rast (Graf. 5). Iako taj rast na prvi pogled izgleda mali, on se, obzirom da se radi o povr{ini od preko 200 miliona hektara, vrlo signifikantno odra`ava na ukupnu proizvodnju. Rekordan prose~an prinos u svetu je postignut upravo 2008. godine, kada je on po prvi put pre{ao granicu od 3 t/ha (Graf. 5). Posebno veliki napredak u pove}anju prose~nih prinos je ostvaren u zemljama u razvoju, gde se od prose~nog prinosa od 1 t/ha u 70-im godinama do{lo do 2,8 t/ha u 2008. godini (Braun et al., 2008). Graf. 5. Prose~an prinos p{enice u svetu i Republici Srbiji Graph.5. Av er age wheat yields in the world and in the Re pub lic of Ser bia U Republici Srbiji u poslednjih 20 godina prinosi jako fluktuiraju od 4,5 t/ha (1988) do katastrofalnih 2,2 t/ha (2003). Velike fluktuacije u prinosima nam ukazuju da mi u velikoj meri jo{ zavisimo od klimatskih prilika tj. u klimatski dobrim godinama ostvarujemo relativno dobre prinose dok u lo{im godinama imamo jako lo{e prinose. To se de{ava u uslovima jako lo{e i redukovane agrotehnike ~ija je i svrha da se ubla`e klimatski limitiraju}i faktori proizvodnje. Kori{}enje mineralnih hraniva ispod svakog minimuma, u pojedinim godinama prose~ne doze ~istog azota su se kratale 15 20 kg/ha, odsustvo svake nege useva, veliki gubici u `etvi kombajnima ~esto starijih od 30 godina, su samo neki od obele`ja primenjene agrotehnike od ranih 90-ih do prvih godina 21. veka. I kod prose~nih prinos imamo dva perioda, do 1997. godine kada se bele`i drasti~an trend pada prinosa i posle 1997. kad bele`imo stagnaciju. Da nije u

372 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 2003. godini prinos bio ekstremno nizak, u Srbiji u zadnjih 10 godina bi imali jedan blagi trend porasta prose~nog prinosa (Graf. 5). Potrebe za p{enicom i kako ih ostvariti Logi~no je da se postavlja pitanje kakva }e u budu}nosti biti proizvodnja p{enice s obzirom na nesumljiv rast ljudske populacije. Drugim re~ima koliko i na koji na~in }e mo morati da uve}avamo proizvodnju najva`nije biljne vrste u ishrani ljudi. Braun i sar. (2008) predvi a da }e proizvodnja p{enice morati da se uve}ava po stopi od 1,5% godi{nje. Tako na primer 2030. godine svetu }e biti potrebna proizvodnja od 850 miliona tona (Graf.5). Kako to proizvesti kada je izvesno da se ne mo`e ra~unati na dalje pove}anje povr{ina? Graf. 6. Svetska proizvodnja i projektovane potrebe za p{enicom, kukuruzom i pirin~om Graph.6. Global pro duc tion and es ti mated de mands for wheat, corn and rice Faktori koji }e biti glavno oru e u borbi za ve}u proizvodnju ^ovek u daljim nastojanjima pove}anja proizvodnje mo`e da koristi dva faktora: sortu, kao biolo{ko sredstvo i tehnologiju gajenja kao tehnolo{ko re{enje koje omogu}uje razli~iti stepen ekspresije genetskog potencijala sorte. Logi~no, razli~iti uslovi uti~u na razli~ite stavove. U domenu genetike i oplemenjivanja naj~e{}e potencirana re{enja su: genetski modifikovane sorte, sinteti~ke sorte, intenzivnije kori{}enje genetski udaljenije germplazme, sorte koje racionalnije koriste azot iz zemlji{ta, sorte koje su otpornije na bolesti, su{u, zaslanjena i kisela zemlji{ta. Me utim, mora se priznati i ~injenica da je u ovoj oblasti u poslednjih 30-ak godina napravljen ogroman progres, tj. sorte p{enice u poslednje dve decenije su ostvarivale prinose od preko 10 t/ha na velikom broju lokaliteta na evropskom, azijskom i ameri~kom kontinentu. Detektovano je na stotine gena kako za kvalitativna tako i za kvantitativna svojstva me u kojima su i oni koji prakti~no determini{u rast, razvoj i metabolizam biljke. Svi ti geni su rekombinovani me usobno i upravo su te odli~ne sorte genotipovi gde su se akumulirale rekombinacije po`eljnih gena. Kada se sve ovo uzme u obzir, name}e se pitanje da li je uop{te mogu}e dalje pove}anje potencijala za prinos sa ovakvom biljkom p{enice kakvu mi danas

Zbornik radova, Sveska 46, 2009. 373 gajimo! Skloni smo stavu da dalji pomaci pre mogu da se naprave u domenu ve}e otpornosti sorti na prevalentne bolesti, insekte, su{u, toplotne udare, niske tem per a ture, itd. te da se na taj na~in obezbedi ve}a proizvodnja. S druge strane, tehnologija gajenja ili kako je ~e{}e nazivamo agrotehnika, globalno gledano, pru`a velike mogu}nosti za pove}anje proizvodnje. Za{to tako mislimo? Eklatantan primer je upravo na{a proizvodnja p{enice u posled - njih 20 godina, kada je prinos, tj. proizvodnja uglavnom zavisila od godine (klime). Agrotehnika je bila katastrofalno lo{a da nije omogu}ila sortama da ostvare u pojedinim godinama ni 30% od svog potencijala rodnosti. i p{enice u svetu su jako varijabilni i kre}u se od 0.8 t/ha (u nekim afri~kim dr`avama) pa do 7.5 t/ha (Velika Britanija, Holandija, itd.) da bi, kako smo rekli napred, prose~an prinos u 2008. godini bio 3.1 t/ha. Upravo unapre enjem agrotehnike tj, pove}anjem koli~ina mineralnih hraniva, pravovremenom set - vom, suzbijanje bolesti itd. treba sve niske prinose podi}i tako da minimalni prinos bude oko 2 t/ha. Na taj na~in bi u znatnoj meri pove}ali i prose~an prinos i ukupnu proizvodnju. Sve ovo izgleda veoma jednostavno ali u praksi skoro neizvodljivo, jer ovo unapre enje agrotehnike je potrebno ostvariti u najsiro - ma{njimi delovima sveta gde je tehnologija gajenja na nivou od pre dva veka. Evenson i Golin (2003) navode da je u pove}anju proizvodnje hrane u Aziji, u periodu 1961-1981, 1/3 doprinos sorte a 2/3 doprinos agrotehnike. Faktori koji }e biti glavne prepreke u borbi za ve}u proizvodnju Ovih faktora ima dosta i na`alost oni su sve vi{e prisutni svuda u svetu. Smanjenje koli~ine slatkih voda te njihova sve ve}a kontaminiranost raznim otrovnim i destruktivnim materijama }e uticati da se ionako male povr{ine pod p{enicom u navodnjavanju jo{ vi{e smanje tj, da odnos navodnjavane i nenavodnjavane p{enice budu jo{ vi{e u korist nenavodnjavanjih povr{ina. Degradacija zemlji{ta i u pogledu hemije (pove}anja kiselosti i zaslanjenost) i u pogledu funkcionalnosti, je prisutna na velikim povr{inama u svetu. Pojava novih bolesti i {teto~ina (nova rasa stablji~ne r e Ug99) koje mogu da smanje prinose i za 50% (Braun i sar. 2008). Jedna od ekstremno negativnih pojava u globalnom otopljenju }e biti toplotni udari koji u fazi nalivanja zrna mogu da imaju katastrofalno negativne posledice i po prinos i po kvalitet. Ve}a cena energije sigurno }e generisati pove}anje cena svih inputa i logi~no da }e proizvo a~i ili jako redukovati upotrebu mineralnih ubriva ili ih ne}e uop{te upotrebljavati (Sayre and Hobbs, 2004). Kod p{enice i pirin~a nau~na istra`ivanja, a posebno stvaranje sorti u zemljama u razvoju su uglavnom vezana za dr`avne institucije za razliku od kukuruza, suncokreta, soje, pamuka, itd. koje su u rukama privatnih kompanija. Kada se ovome doda da je p{enica samooplodna biljna vrsta i da se koristi in - bred sorta jasno je da je su{tina problema naplata autorstva. Da bi privatne kompanije bile vi{e zaineresovane za istra`ivanja vezana za stvaranje novih sorti treba izna}i mogu}nosti za valorizovanje upotrebe sorte (Pardey et al., 2006). P{enica u 2008. godini u Srbiji U protekloj godini imali smo istorijski najmanju povr{inu pod p{enicom od 487.731 ha i jedan od najve}ih prose~nih prinosa od 4.34 t/ha, {to je i rezultiralo u ukupnoj proizvodnji od 2.118.991 tona (Repub. zavod za stat ist., 2008). Za ovakvu proizvodnju u najve}oj meri je zaslu`na godina, tj. klimatske prilike koje

374 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad su u sezoni 2007/08 bile izuzetno povoljne za rast i razvoj p{enice, ali godinom kao faktorom }e se baviti drugi radovi. Razumljivo da se u ovako povoljnim godinama ostvaruju i veoma visoki prinosi, a to je prilika da i aktuelni sortiment poka`e svoje potencijale (Tab.1). Sorte koje su najvi{e pro{irene kao {to su Pobeda i Renesansa, novije i ne{to manje pro{irene, Dragana i Simonida kao i najnovije NS 40S, Rapsodija i Arija su ostvarivale prinose od 8 do skoro 10 t/ha. Tritikale Odisej je jedini ostvario prinos preko 10, tj. 10,6 t/ha (Tab.1) {to je i za o~ekivati u dobrim uslovima, jer tritikale ima ve}i potencijal za prinos {to se manifestuje preko ve}eg klasa, znatnog ve}eg broja klasi}a po klasu i ve}eg broja zrna po klasi}u. Ono {to je zajedni~ko za sve ove rekordne prinose da je rok setve od 3 do 20 oktobra te da se koli~ine azota uglavnom kre}u oko 100 kg/ha (Tab.1). Iste ove sorte u istoj zemlji Srbiji sejane u novembru, ubrena 30-50 kg N/ha bez osnovnog ubrenja NPK su ostvarivale prinos od 3 4 t/ha. To je prava ilustracija {ta zna~i dobra agrotehnika. Tab.1. Rekordni prinosi p{enice i tritikalea u 2008. godini u Republici Srbiji Tab.1. Re cord yields of wheat and triticale in the Re pub lic of Ser bia in 2008 t/ha Povr{ina Acre age ha Mesto Location Da tum setve Sowing date Koli~ina N N dose (kg/ha) Vojvodina Renesansa 9.21 27 \ur in 13. 10. 148 Renesansa 9.19 10 Sombor 16. 10 102 Pobeda 8.27 1.7 Kuzmin 15. 10 101 Simonida 9.32 5 Sombor 3. 10 111 Simonida 8.31 71 Sombor 3. 10 89 Rapsodija 9.26 28 Bajmok 5. 10 120 Rapsodija 8.68 4.6 Kuzmin 10. 10 112 NS 40S 9.80 0.5 Kuzmin 12. 10 93 NS 40S 8.63 1 Kraljevci 19. 10 131 Ljiljana 8.37 10 Apatin 6. 10 100 Odisej (tritik.) 9.56 3.2 Kuzmin 13. 10 121 Odisej (tritik.) 9.21 1.2 Kuzmin 13. 10 123 Centralni deo Srbije - Cen tral Ser bia Pobeda 7.80 1 Ravnje 22. 10 109 Rapsodija 8.25 1.1 [titar 10. 10 93 Rapsodija 8.65 1.15 Bogati} 15. 10 128 Dragana 8.86 1 Klenje 20. 10 106 Dragana 8.25 1.5 Lesnica 8. 10 100 Arija 8.79 0.5 Bo{njaci 21. 10 75 Arija 8.20 1.1 Po`arevac 12. 10 97 Renesansa 8.10 1 Petlova~a 9. 10 92 Odisej (tritik.) 10.60 1.5 Cerovac 15. 10 181 Odisej (tritik.) 9.20 1.3 Bogati} 5. 10 78 Kada je re~ o novim sortama mre`a makroogleda u Srbiji je i ove godine poslu`ila da se sagledaju rezultati postignuti pod istim ili bar pribli`nim

Zbornik radova, Sveska 46, 2009. 375 uslovima na 14 lokaliteta u Vojvodini i 9 lokaliteta u centralnom delu Srbije. Tri sorte, NS 40S, Arija i Astra su se pokazale dominantno po prinosima i u Vojvodini i u centralnom delu Srbije (Tab.2). NS 40S je ve} osvojila mnoge proizvo a~e i to ne samo u Srbiji ve} i u drugim zemljama. Ona je registrovana u zemljama EU i Ukrajini a nalazi se u procesu priznavanja u Turskoj i Kazahstanu. S obzirom da cilj ovog rada nije opis sorti, jer }e to biti u drugim publikacijama, to smo ovde hteli samo da naglasimo da pored proverenih sorti koje se nalaze zastupljene u proizvodnji imamo i navedene tri nove sorte koje }e u budu}nosti sigurno na}i zna~ajno mesto u proizvodnji. Tab. 2. i novih sorti p{enice u makroogledima u Republici Srbiji u 2008. godini Tab.2. s of new wheat cultivars in large-plot tri als or ga nized in the Re pub lic of Ser bia in 2008 Vojvodina No. of loc. Centr. Srbija Cen tral Ser bia No. of loc. Repub. Srbija Rep. of Ser bia No. of loc. NS 40S 14 7.28 Arija 9 6.62 NS 40S 23 6.92 Astra 14 7.02 Astra 9 6.59 Astra 23 6.85 Arija 14 6.93 NS 40S 9 6.56 Arija 23 6.78 Dama 14 6.86 Pobeda 9 6.43 Milijana 23 6.54 Milijana 14 6.69 Milijana 9 6.38 Dama 23 6.52 Barbara 14 6.59 Srma 9 6.30 Barbara 23 6,42 Janja 14 6.57 Barbara 9 6.26 Srma 23 6.33 Isidora 14 6.46 Isidora 9 6.18 Pobeda 23 6.30 Srma 14 6.37 Dama 9 6.18 Isidora 23 6.23 [to se ti~e tritikalea, ima puno nagove{taja da }e do}i do ekspanzije njegovog gajenja iz vi{e razloga a, glavni je taj da su inputi u njegovu proizvodnju zna~ajno manji u odnosu na sve druge poljoprivredne vrste a njegovo iskori{}avanje je veoma {iroko. Nema sumnje da je sorta Odisej ubedljivo superiorna sorta u celoj Srbiji (Tab. 3) i ne samo tu, ve} je ove godine na osnovu odli~nih rezulata, priznata u zemljama EU i u Hrvatskoj tako da joj predstoji {irenje u mnogim zemljama Evrope. Tab. 3. i sorti tritikalea u makroogledima u Republici Srbiji u 2008. godini Tab. 3. s of triticale cultivars in large-plot tri als or ga nized in the Re pub lic of Ser bia in 2008 Vojvodina No. of loc Central. Srbija Cen tral Ser bia No. of loc Republika Srbija Rep. of Ser bia No. of loc Odisej 14 6.67 Odisej 9 6.48 Odisej 23 6.58 Oganj 12 5.82 Oganj 9 6.04 Oganj 21 5.93 Favorit 7 5.40 Favorit 5 5.65 Favorit 12 5.25 Triumf 7 5.25 Triumf 2 4.34 Triumf 9 4.79

376 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad [ta re}i na kraju! Svedoci smo da ceo svet ide u jednu veliku recesiju, prevedeno na srpski to zna~i vi{e siroma{nih ljudi i porodica, manji stan dard, manje tro{enje novca, zatvaranje fabrika i preduze}a, vi{e nazaposlenih, itd. U takvim uslovima prob lem hrane }e biti veoma izra`en, a p{enica, tj. hleb }e kao i do sada u istoriji ~ove~anstva biti euharistija ~ovekovog opstanka. Srbija ima potencijale za proizvodnju p{enice i to ne samo za sopstvene potrebe ve} i za izvoz {to u uslovima op{te ekonomske krize mo`e da bude va`an stabilizacioni faktor. Doma}e sorte p{enice imaju potencijal za rodnost ravan sortama iz zemalja mnogo bogatijih i razvijenijih u pogledu poljoprivrede, nauke i uop{te privrede. Klima i zemlji{te u Srbiji su pogodni za gajenje i ozime i jare p{enice tako da ni ova dva faktora nisu barijera za visoku proizvodnju. Za{to je onda na{a proizvodnja mala u odnosu na potencijale? To je isklju~ivo posledica ekonomskog stanja i nemogu}nosti da se primeni ni elementarna tehnologija gajenja, a na mestima gde, kako smo videli napred, samo posejemo u oktobru i primenimo oko 100 kg azota po hektaru mo`emo da do emo do prinosa koji su izuzetno visoki i za uslove Velike Britanije, Holandije, Francuske gde se posti`u najve}i prinosi na svetu. Srbija mo`e realno da ostvaruje prose~ne prinose izme u 5 i 5,5 t/ha ukoliko primeni ne optimalnu ve} samo oko 60% agrotehni~kih mera koje se prose~no primenjuju u Francuskoj ili Holandiji. Literatura Braun, H. J., Dixon J., Crouch, J., Payne, T. (2008): Wheat re search to serve the fu ture needs of the de vel op ing world. Proc. In tern. Sump. Con ven tional and mo lec u lar breed ing of field and veg e ta ble crops 24-27 Nov. Novi Sad, Ser bia. 28-32. Evenson, R.E. and Golin, D, (eds.), (2003): Crop va ri ety im prove ment and its ef fect on pro - duc tiv ity: The im pact of in ter na tional agrocultural re search. Wallingford: CABI. Pardey, P. G., Alston, J.M., Chan-Kang, C., Magalhnes, E.C. and Vosti, S.A. (2004): As sess - ing and At trib ut ing the Ben e fits from Va ri etal Im prove ment Re search in Brazil. Re - search Re port 136. Wash ing ton, D. C.: IFPRI. Pena, R. J. (2007): Cur rent and fu ture trends of wheat qual ity needs. In: Buck, H. T., Nisi, J. E., Salomon, N. (Eds.). Wheat pro duc tion in stressed en vi ron ments. Springer. pp. 411-424. Renfrew, J. M. (1973): Paleoethnobotany: The Pre his toric Food Plants of the Near East and Eu rope Methuen, Lon don. Republi~ki zavod za statistiku (2008): Ostvareni prinosi p{enice i o~ekivana proizvodnja kukuruza, {e}erne repe. suncokreta i soje. PO15. Statistika poljoprivrede, Republika Srbija, br. 232 Sayre, K.D., and Hobbs, P.R. (2004): The raised bed sys tem of cul ti va tion for ir ri gated pro - duc tion con di tions. In: Lal, R., Hobbs, P.R., Uphoff, N., and Hansen, D. O. (eds.) Sus - tain able Ag ri cul ture and the In ter na tional Rice-Wheat Sys tem. New York: mar cel Deker. pp. 337-355.

Zbornik radova, Sveska 46, 2009. 377 WHEAT PRODUCTION, YIELDS AND DEMANDS IN THE WORLD AND IN OUR COUNTRY Srbislav Den~i}, Borislav Kobiljski, Novica Mladenov, Novo Pr`ulj In sti tute of Field and Veg e ta ble Crops, Novi Sad Sum mary: In the last 20 years, the global wheat acre age var ied be tween 209 and 232 mil lion hect ares, which was on av er age 26% of the acre age al lot ted to ma jor crops. In our coun try, this fig ure is about 15% which is not fa vor able from the point of cor rect land man age ment. The over all wheat pro duc tion in the an a lyzed 20 years (1988-2008) reg is - tered a rapid growth, from 500 mil lion tons in 1988 and 562 mil lion tons in 1998 to 676 mil lion tons in 2008. In the same pe riod in Ser bia, the wheat pro duc tion went down. A marked drop was reg is tered in the pe riod 1988-1996, while in the last 11 years the pro - duc tion re mained stag nant. The av er age global yields grew con tin u ally, from 2.3 t/ha in 1988 to 3.1 t/ha in 2008. This in crease may not ap pear large but if we con sider that we are deal ing with more than 200 mil lion hect ares, this in crease is enor mous. In Ser bia from 1988 un til to day, the yields var ied con sid er ably, from a mis er a ble fig ure of 2.2 t/ha (2003) to 4.5 t/ha (1988). These large vari a tions in di cate that the do mes tic wheat pro duc tion de - pends to a large mea sure on the cli mate, i.e., we have high yields in years with a fa vor able cli mate and low yields in un fa vor able years. This is a con se quence of poor cul ti va tion prac tices which, if per formed cor rectly, should mit i gate the lim it ing fac tors. Con sid er ing the steady pop u la tion in crease and the global re ces sion, it is es ti mated that the wheat pro duc tion should in crease at an an nual rate of 1.5%. In 2030, the global wheat de mand will be 830 mil lion tons. How to achieve such an in crease when it is in du bi ta bly clear that we can not count on an in creased acre age? In this sit u a tion, we may re sort to two fac tors: the cultivar, as a bi o log i cal tool, and pro duc tion tech nol ogy, as a tech no log i cal means that al lows the cultivar to ex press its full ge netic yield po ten tial. Key words: wheat, pro duc tion, yields.