УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ДС/СС 05/4-02 бр. 660/1-VIII/ године ВЕЋЕ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ ДРУШТВЕНО-ХУМАНИСТИЧКИХ НАУКА

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ДС/СС 05/4-02 бр. 660/1-VIII/9 14.05.2015. године ВЕЋЕ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ ДРУШТВЕНО-ХУМАНИСТИЧКИХ НАУКА Наставно-научно веће Филозофског факултета у Београду је на својој ХIX редовној седници, одржаној 14.05.2015. године на основу чл. 231. став 1. алинеја 15. и 16. и члана 278. Статута Факултета, прихватило Извештај Комисије за докторске студије с предлогом теме за докторску дисертацију: БАШТИНА БОГОРОДИЦЕ ЉЕВИШКЕ У ПРИЗРЕНУ И ПРОБЛЕМ ОЧУВАЊА ПАМЋЕЊА У ПРАКСИ ЗАШТИТЕ СПОМЕНИЧКОГ НАСЛЕЂА, докторанда Јелене Павличић. За ментора је одређен проф. др Драган Булатовић. Доставити: 1х Универзитету у Београду 1х Стручном сараднику за докторске дисертације 1х Шефу Одсека за правне послове 1х Архиви ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА Проф. др Василије Гвозденовић

Факултет Филозофски 04/1-2 бр. 6/2731 (број захтева) 15.05.2015. (датум) УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Веће научних области друштвено-хуманистичких наука (Назив већа научних области коме се захтев упућује) З А Х Т Е В за давање сагласности на предлог теме докторске дисертације Молимо да, сходно члану 46. ст. 5. тач. 3. Статута Универзитета у Београду («Гласник Универзитета», бр. 131/06), дате сагласност на предлог теме докторске дисертације: НАУЧНА ОБЛАСТ Баштина Богородице Љевишке у Призрену и проблем очувања памћења у ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ: Име, име једног од родитеља и презиме кандидата: пракси заштите споменичког наслеђа (пун назив предложене теме докторске дисертације) историја уметности Јелена (Звонко) Павличић Назив и седиште факултета на коме је стекао високо образовање: Филозофски Београд факултет, Година 2011. Назив мастер рада кандидата: дипломирања: Тотална структура културног добра модел за интерпретацију наслеђа кроз категорију простор-време. Случај цркве Богородице Љевишке Назив факултета на коме је мастер рад одбрањена: Година одбране мастер рада: 2011. Филозофски Обавештавамо вас да је Наставно-научно веће на седници 14.05.2015. одржаној размотрило предложену тему и закључило да је тема подобна за израду докторске дисертације.

ДЕКАН ФАКУЛТЕТА Проф. др Милош Арсенијевић Додатак уз образац 1. ПОДАЦИ О МЕНТОРУ за кандидата Јелену Павличић Име и презиме ментора: Драган Булатовић Звање: ванредни професор Списак радова који квалификују ментора за вођење докторске дисертације: 1. Dragan Bulatović, (poglavlja)- "Kulturno nasljeñe", - "Očuvanje i uslovi kulturnog okruženja", - "Vrednovanje kulturnog nasljeña", U: Crna Gora u XXI stoljeću - u eri kompetitivnosti / Montenegro in XXI century - in the Era of Competitiveness, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, Posebna izdanja (monografije i studije), Knjiga 73, svеska 9, urednik akademik Nenad Vuković, Podgorica 2010, 39-48, 49-59, 61-70.CIP 008(497.16)"20"(082), ISBN 978-86-7215-245-6, COBISS.CG-ID 16203024 2. Dragan Bulatović, Cultural Heritage as a Brand or Museum as Economy of a Wish, Зборник Матице српске за ликовне уметности 39 (Нови Сад, 2011), 285-292. (ISSN 0352-6844, UDC 008(4). 3. Dragan Bulatović, Nauk odgonetanja umetničkog poslanstva izmeñu aporija estetičkih paradigmi i šavova hermeneutičkih parabola, Zbornik Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 8, Beograd 2012, 109-123, ISSN 2217-3951, UDC 7.01; 111.852 Merlo-Ponti M.; 7.038.53 Todosijević R., ID: 190080012 4. Umetnost i muzealnost, монографија, прво електронско издање, Центар за музеологију и херитологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, 2014, cтр. 185, ИСБН 978-86-88803-92-2, http://www.f.bg.ac.rs/instituti/cmih/publikacije

5. Od trezora do tezaurusa. Teorija i metodologija izgradnje tezaurusa baštinjenja, прво електронско издање, Центар за музеологију и херитологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, 2015, стр. 196, ИСБН 978-86-88803-93-9, http://www.f.bg.ac.rs/instituti/cmih/publikacije Заокружити одговарајућу опцију (А, Б, В или Г): А) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији техничко-технолошких, природно-математичких и медицинских наука ментор треба да има најмање три рада са SCI, SSCI, AHCI или SCIe листе, као и Math- Net.Ru листе. Б) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији друштвено-хуманистичких наука ментор треба да има најмање три рада са релевантне листе научних часописа (Релевантна листа научних часописа обухвата SCI, SSCI, AHCI и SCIe листе, као и ЕRIH листу, листу часописа које је Министарство за науку класификовало као М24 и додатну листу часописа коју ће, на предлог универзитета, донети Национални савет за високо образовање. Посебно се вреднују и монографије које Министарство науке класификује као М11, М12, М13, М14, М41 и М51.) В) У случају израде докторске дисертације према ранијим прописима за кандидате који су стекли академски назив магистра наука ментор треба да има пет радова (референци) које га, по оцени Већа научних области, квалификују за ментора односне дисертације. Г) У случају да у ужој научној области нема квалификованих наставника, приложити одлуку Већа докторских студија о именовању редовног професора за ментора. ДЕКАН ФАКУЛТЕТА Датум М.П. проф. др Милош Арсенијевић

Одељење за историју уметности Филозофски факултет у Београду ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПРЕДЛОГА ТЕМЕ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ БАШТИНА БОГОРОДИЦЕ ЉЕВИШКЕ У ПРИЗРЕНУ И ПРОБЛЕМ ОЧУВАЊА ПАМЋЕЊА У ПРАКСИ ЗАШТИТЕ СПОМЕНИЧКОГ НАСЛЕЂА Кандидат: Јелена Павличић, историчар уметности МА број индекса 6i/11-04 jpavlicic@gmail.com Предмет истраживања Предмет овог истраживања су промене модела културног памћења цркве Богородице Љевишке у Призрену, која се узима као пример наслеђа дугог трајања. Препознавање и рецепцију њених вредности кроз време идентификујемо као проблем баштињења споменичког наслеђа, па се Богородица Љевишка узима као парадигматичан пример за испитивање историјских модела баштињења. Богородица Љевишка је изабрана као репрезентативан пример наслеђа у ком су сведочанства различитих слојева прошлости уписана као јединствена целина искустава. Карактер сакралног места на ком је подигнута Љевишка, као средњовековна црква, одржан је и у каснијим временима. Саграђена је 1306/7. године на остацима цркве из 13. века, која је, пак, лежала на темељима једне старије базилике (9-11.в.). Памћењем светости места је инициран нови храм, а на остацима раније цркве, као материјалном носиоцу сведочанства давне прошлости, формирани су нови значењски садржаји. Просторна организација средњовековног храма, архитектура и програм зидног сликарства одражавају тадашње уметничке, политичке и друштвене токове идеја и збивања. Касније, током периода турског владања Призреном, ова црква је била претворена у џамију, што указује на то да се значење светости места задржало али и надоградило променом корисника. Фреске у унутрашњости Богородице Љевишке су тада биле оштећене, премазане малтером и прекречене. И спољашњост цркве је била измењена, грађевинским променама, малтерисањем и кречењем фасада у белу боју. Након пораза Османског царства у Првом балканском рату 1912. године, те промене структуре власти и становништва у Призрену, Богородици Љевишкој је враћен статус цркве, а 1923. године је са ње уклоњен још један додатак из претходног периода минаре (Ненадовић, 1963; Панић & Бабић, 1975). Иако је Богородица Љевишка материјални носилац ограниченог броја порука, значења су се, као њена нематеријална компонента, мењала и трајала у зависности од просторно-временског контекста у ком су настајала, бивала интерпретирана и коришћена. О њима, као савременој рецепцији Љевишке која ће битно утицати на заштиту овог споменика све време њеног трајања, сазнајемо више тек од 19. века, када су у Призрену боравили путописци државни званичници и истраживачи (А.Гиљфердинг, И.Јастребов, М.Милојевић, и Б. Нушић). Њихови записи

представљају један облик индивидуалног напора за памћењем и тумачењем друштвено-политичке климе у којој је блокирана функција и средњовековни лик цркве Богородице Љевишке као извор за проучавање далеке и светле прошлости. Зато ауторе ових записа и препознајемо као чуваре баштине, прве активне баштинике сведочанствених вредности Богородице Љевишке у Призрену. Њихову радозналост, критички тон и проницљивост у размишљању о Љевишкој, као и у решавању сукоба по питању очувања и пренамена овог храма задржаће касније, почетком 20. века, културни актери Призрена (Т.П.Станковић, П.Костић, М.Коруновић, П.Петровић). У наредним, 20-им, годинама прошлог века јављају се прва научна тумачења историје (М.Васић), а потом и архитектуре цркве (Ђ.Бошковић) која се настављају 50-их година прошлог века током првих системских истраживања и рестаураторских радова на споменику. Сам почетак организоване заштите споменика културе након Другог светског рата означио је почетак великих истраживања и раст фонда научног знања о средњовековном наслеђу. Године 1948. црква Богородице Љевишке је стављена под заштиту државе јер је, како се у образложењу наводи, споменик наше средњовековне архитектуре, иако тада није била сасвим откривена. Како у турском периоду није било значајнијих архитектонских интервенција на храму, већ током првих радова на цркви (1950-1952) оне мање су лако уклоњене, а испод турског малтера се у целости указала архитектура средњег века и сликарство из 13. и 14. века. Уследили су конзерваторско-рестаураторски радови, интерпретативне интервенције на цркви као музеју српске средњовековне уметности, а потом и озбиљнија научна проучавања. Овај споменик културе, као тек делимично реализовани музеј, добио је свог чувара-кустоса задуженог за бригу о цркви-споменику али и о туристима. Убрзо излазе из штампе и први туристички водичи (С.Бошњак, Д.Панић) као одраз новог односа према баштини и њеној улози у друштву. У деценијама које следе Богородица Љевишка је нашла своје место у историографији средњовековне уметности кроз проучавани живопис (С.Радојчић, П.Миљковиќ-Пепек, Д.Медаковић, Н.Давидовић, И.Ђорђевић, В.Ђурић, Г.Бабић, Б.Тодић, М.Марковић) и историјске фазе изградње, односно архитектуру храма (С.Ненадовић, Х.Калеши, Д.Панић). Све до 1999. и рата на Косову и Метохији, Богородица Љевишка је имала именованог чувара-кустоса, али и баштинике који су истраживали њене вредности и приписивали јој нова значења. Ипак Љевишка никад није била сасвим активна црква, нити је системски третирана другим методима заштите до техничким (С.Ненадовић, М.Ивановић, Б.Живковић, З.Гарић). О неповољној ситуацији у којој се налазила током целог 20. века сведоче, поред наведених истраживача, и сами Призенци, о чему сазнајемо углавном из архивских извора и усмених предања. У нападима Албанаца 1999. и 2004. године црква је била оштећена. Иако се након званичног окончања рата Кумановским споразумом (9. јун 1999.) доноси Резолуција Савета безбедности (1244) о ситуацији на Косову и Метохији (10. јун 1999.) којом се, као и каснијим правним актима, подстиче присуство Српске православне цркве на местима српске културне баштине, Богородица Љевишка је битну штету доживела оставши без својих активних корисника, верника и чувара баштине. У новој политичкој клими била је и предмет опречних интерпретација, које су коришћене као подстрекачи искривљеног тумачења историје места и заборава његових изворних значења (E.Shukriu, B.Basha). Укупне, културно-

уметничке, политичке и друштвене везе о којима сведочи Богородица Љевишка номиновали су је 2006. година за споменик културе на Листи светске културне баштине у опасности. Ова чињеница није видно утицала на промену начина организоване заштите споменика (Извештај о активностима...). Модели памћења, индикативни за процес очувања, у овом случају генеришу сазнање, које се испољава и дистрибуира кроз два доминантна интерпретативна модела Богородице Љевишке: једног који негује памћење на српску средњовековну прошлост и другог који се јавља у постратној атмосфери оптерећеној албанским национализмом, а инсистира на оживљавању давне или измишљене прошлости. Оба израстају из неколико модела памћења, а на укрсници индивидуалног и институционалног памћења, као жељеног, усмерено колективног. Са позиције савремене науке о баштини, Богородицу Љевишку видимо као целину смисаоно обједињених искустава које треба сачувати за будућност. Тако су и историјски модели баштињења, као скуп искустава везаних за проблем идентификације сведочанствености, Богородице Љевишке кроз време и начине њене интерпретације, односно комуницирања њених порука, предмет овог рада, а припадају оном делу херитологије који се бави начинима очувања баштине. Наше истраживање је усмерено на изградњу модела баштињења као процеса активног памћења који афирмише хтење сведочења и обавезу очувања спознатог и посвојеног (Булатовић, 2005), а упућује на промену праксе заштите. Циљ истраживања Циљ истраживања је преиспитати везу између модела памћења и начина очувања баштине, а на примеру Богородице Љевишке у Призрену и унапредити савремени однос према баштини дефинисањем ефикаснијег модела заштите који би памтио и преиспитивао искуства ранијих чувара баштине. Тај нови облик деловања система заштите подразумевао би документовање савременог односа човек баштина. Основне хипотезе Уколико историјски модели памћења наслеђа, који сажимају све рецепције споменика кроз време, конституишу сам појам баштине, онда је њиховим познавањем, анализом и тумачењем могуће разумети савремени концепт баштине који обједињује појединачне садржаје наслеђа у смисаону целину искустава као вредности. Тако би и тумачењем историјских промена парадигме зване баштина, а анализираних на примеру Богородице Љевишке у Призрену, било могуће разумети слојевитост баштине Богородице Љевишке и преиспитати зависност очувања сведочанстава од историјских модела памћења. Ако је систем заштите баштине део друштвених норми, формираних у распону од научног сазнања до друштвене стварности, онда је његова променљивост извесна. Савремени теоријски приступ баштини, опробан у овом раду на случају баштине Богородице Љевишке, може унапредити постојећи систем заштите, који би, обáвезан садржајем појма баштине, а не само правном легислативом, генерисане културне вредности чинио доступним и употребљивим, па не би изоставио и чување/памћење искустава ранијих баштиника предмета, односно Богородице Љевишке. Како је баштина јавнo добро и има активну улогу у друштву, онда би и

систем заштите требало унапредити активним моделом очувања памћења који се темељи на идеји о критичком односу према ранијим рецепцијама баштине (у теорији и пракси) и будном односу према баштини у савременом контексу. Метод истраживања У историографским и архивским истраживањима ћемо препознавати облике рецепције Богородице Љевишке као својеврсне историјске моделе памћења. У тумачењу историјских модела памћења користимо поставке и методолошке препоруке историјских и саврeмених теорија сећања, почев од Френсис Јејтс, преко Пјера Норе, Пола Конертона... до Алаиде Асман и Тодора Куљића, са једне стране и теорија вредности у култури, почев од система вредности који је у области неговања споменичког наслеђа поставио историчар уметности Алојз Ригл, преко теорије и методологије социјалних вредности Пјера Бурдијеа, до система правне доктрине споменичке заштите Стевана Томића, са друге стране. Ове историoграфске, социолошке, те методе херменеутике хуманистичког наслеђа, укрштамо на задатку истраживања целине искустава ослањајући се на могућности које нам нуди традиција критичке теорије културе, књижевности и уметности, као и савремене наратологије (М.Бахтин, М.Фуко, П.Рикер). Добијени резултати ће се тумачити у складу са савременом херитолошком парадигмом, израслом из информатолошки конституисане теорије музеалности и информатичке методологије у музеолошким истраживањима (З.Странски, И.Мароевић, П. ван Менш) са једне стране и музеологије као херменеутике (Т.Шола, Д.Булатовић) са друге стране. И један и други приступ баштину узима као целину смисаоно обједињених искустава прошлости чије обједињено истраживање је неопходно за разумевање културних промена друштва. План истраживања Истраживање се спроводи у три нивоа теоријском, историографском и емпиријском, а по фазама. Први фаза се односи на анализу музеолошких и херитолошких теорија. Она води успостављању теоријског оквира кроз који ћемо сагледавати проблем баштињења споменичког наслеђа. У другој фази се истражује историографска и архивска грађа (Стручне архиве Републичког завода за заштиту споменика културе РС, Канцеларије за очување културног наслеђа Косова и Метохије и Завода за заштиту споменика културе у Призрену, Архив Србије, Архив Српске православне цркве) везана за одабрану студију случаја, а потом јасније дефинише сам предмет истраживања, успоставља хипотеза, основни циљеви као и методологија даљег рада. Трећа фаза се односи на емпиријско истраживање током ког се стварају фото и видео документација и писане белешке о савременој рецепцији Богородице Љевишке настали непосредним опажањем, разговором са корисницима овог споменика и интервјуисањем препознатих баштиника Богородице Љевишке. У наредној етапи се прикупљена грађа о начинима баштињења Богородице Љевишке анализира и тумачи у оквиру формираног теоријског оквира. Потом се дефинише модел за ефикаснију заштиту Богородице Љевишке којим се сумирају резултати целокупног истраживања и пружа могућност за одрживост хипотезе, односно верификацију циља. Структура рада

1. Уводна разматрања О наслеђу дугог трајања и историјским моделима баштињења. 1.1 Споменик културе као документ односа човека према стварности 1.2 Проблем баштињења споменичког наслеђа: друштвено-правни аспекти 2. Памћење места: Богородица Љевишка од хијеротопије до хетеротопије 2.1 Чувари баштине: Црква Богородица Љевишка у путописима с краја 19. и почетка 20. века 2.2 Значај индивидуалних баштиника у очувању споменика у првим деценијама 20. века 3. Однос према сведочанствености: Богородица Љевишка у систему организоване заштите споменика културе у РС (1947-1999). 3.1 Значај повереника службе заштите на Косову и Метохији за очување наслеђа 3.1.1 Рад повереника Крсте Зивгаревића у срезу средачком: однос локалне заједнице према цркви Богородице Љевишке непосредно после Другог св.рата 3.2 Прва системска истраживања и откриће средњовековног лика цркве Богородице Љевишке (1950-1952): Формирање и раст фонда научног знања. 3.3 Црква Богородице Љевишке као део музеја српске средњовековне уметности и музеј Богородице Љевишке 3.3.1 Значај индивидуа у креирању институционалног односа према споменику и очувању његове сведочанствености (однос С. Ненадовић М. Панић Суреп) 3.4 Баштина и друштво. Богородица Љевишка на туристичкој мапи. 3.4.1 Чувари (и) кустоси споменика културе Богородице Љевишке (Панта Николић, Срето Бошњак, Роксанда Тимотијевић, Веља Патенковић, Младен Мирић) 3.4.2 Појава првих штампаних туристичких водича у Призрену 3.5 Произвођење сведочанства. 3.5.1 Документовање културне баштине као организовани процес бележења односа човека према предмету баштине током истраживачких, конзерваторских и других комуникацијских поступака усмерених на предмет баштине 3.5.1.1 Oсновнa документацијa о Цркви Богородице Љевишке као споменику културе (РЗЗСК, ПЗЗСК) анализа садржаја 3.5.1.2 Улога копије у пракси заштите споменика културе 4 Заборави и модели памћења (рецепција Богородице Љевишке током и након рата 1999. године на Косову и Метохији) 4.1 Страх од ерозије памћења 4.2 Будност (реакције српске стручне јавности) над угроженом баштином

4.3 Листа светске културне баштине у опасности значења и могућности 4.4 Савремена рецепција Богородице Љевишке у албанској заједници на Косову и Метохији 5 Принцип целовитости баштина и модели очувања 5.1 Баштињење и процес производње сведочанстава. 5.2 Пример активног памћења: Дигитализација и интерпретација баштине QR (quick response) и АR (Augmented Reality) кодови као дигитална сведочанстава о савременој рецепцији Богородице Љевишке и њеним историјским моделима баштињења тумаченим у овој докторској тези. Одабрана литература 1. Андрејевић, Андреј, Претварање цркава у џамије, Зборник за ликовне уметности 12, Београд, 1976, 99-117. 2. Asman, Alaida, O metaforici sećanja, Reč: Časopis za književnost i kulturu, br. 56 (2), Beograd, 1999, 121-135. 3. Asman, Alaida, Rad na nacionalnom pamćenju, Biblioteka XX vek, Beograd, 2002. 4. Asman, Alaida, Duga senka prošlosti. Kultura sećanja i politika povesti, Biblioteka XX vek, Beograd, 2011. 5. Babić, Ivo, Za jedno antropološko shvaćanje spomenika, Pogledi, vol. 18, br. 3-4, 1988, 703-708 6. Bahtin, Mihail, O romanu, Beograd, Nolit, 1989. 7. Bahtin, Mihail, Ka filosofiji postupka, Službeni glasnik, Beograd, 2010. 8. Basha, Bajram, Prizren, Kosova - The Visitor, Municipality of Prizren, Department of Tourism and Economic Development, Prizren, 2012. 9. Batschmann, Oskar, Uvod u povijesnoumetničku hermeneutiku, Scarabeus, Zagreb, 2004. 10. Batschmann, Oskar, Upute za interpretaciju: Povijesnoumetnička hermeneutika, u: Uvod u povijest umjetnosti, Fraktura, Zagreb, 2007. 11. Bašlar, Gaston, Poetika prostora, Gradac, Čačak, 2005. 12. Benjamin, Valter, Eseji, Nolit, Beograd, 1974. 13. Benjamin, Walter, Estetički ogledi, Školska knjiga, Zagreb, 1986. 14. Berñajev, Nikolaj, Smisao istorije, Dereta, Beograd, 2001. 15. Bialostocki, Jan, Povijest umjetnosti i humanističke znanosti, Grafički zavod Hrvatske, Zagreb, 1986. 16. Bihalji-Merin, Ото, Bogorodica Ljeviška: čovek, priroda i predmeti na freskama, Београдски графички завод, Београд, 1963. 17. Бован, Владимир, Јастребов у Призрену: културно-просветне прилике у Призрену и рад руског конзула И. С. Јастребова у другој половини деветнаестог века, Јединство, Приштина, 1983. 18. Bogdanović, Marija, Metodološke studije, Institut za političke studije, Beograd, 1993. 19. Bodrijar, Žan, Simulakrumi i simulacija, IP Svetovi, Novi Sad, 1991. 20. Божовић, Ратко, Изазови културе, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци Нови Сад, 2010. 21. Bojm, Svetlana, Budućnost nostalgije, Geopoetika, Beograd, 2005. 22. Boyardin, Jonathan, Remapping memory: The politics of Time-Space, University of Minnesota Press, London, 1994. 23. Бошковић, Ђурђе, Белешке са путовања IV, Старинар VII, 1932, 113-118. 24. Bošković, ðurñe, Srednjevekovna umetnost u Srbiji i Makedoniji: crkvena arhitektura i skulptura, Jugoslovenska knjiga, Beograd, 1948. 25. Бошњак, Срето, Призрен- град музеј, Народни одбор општине Призрен, Савет за културу и просвету, Београд, 1958. 26. Brguljan, Vladimir, Meñunarodni sistem zaštite prirodnih i kulturnih dobara, Beograd Zagreb 1985.

27. Бргуљан, Владимир, Споменичко право, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, 2006. 28. Bulatović, Dragan & Milosavljević, Angelina, Baština i rat: cinizam nužnosti, Nova srpska politička misao, posebno izdanje I, Beograd, 1999, 237-250. 29. Булатовић, Драган, Баштинство или о незаборављању, Крушевачки зборник 11, Народни музеј Крушевац, Крушевац, 2005, 7-20. 30. Bulatović, Dragan, Muzeologija i/kao hermeneutika, Glasnik Narodnog muzeja Crne Gore, god. 1, broj 1,ns, Cetinje, 2005, 109-121. 31. Булатовић, Драган, Музеализација стварније будућности, Музеји 2, Београд, 2009, 7-16. 32. Bulatović, Dragan, OD TREZORA DO TEZAURUSA: Teorija i metodologija izgradnje tezaurusa baštinjenja, Prvo elektronsko izdanje, Centar za muzeologiju i heritologiju, Filozofski fakultet, Beograd, 2015. 33. Burdije, Pjer, Umetnička dela i razvijanje ukusa, Kultura 41,Beograd, 1978, 9-28. 34. Васић, Милоје, Црква Св. Богородице на Левиши у Призрену и призренски епископ Дамјан, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор I, Београд, 1921, 93-101. 35. Viner, Norbert, Kibernetika ili upravljanje i komunikacija kod živih bića i mašina, Izdavačkoinformativni centar studenata, Beograd, 1972. 36. Gavrilović, Ljiljana, Nomen est Omen: baština ili nasleñe (ne samo) terminološka dilema, Etnoantropološki problemi, n.s. god. 5, br. 2, 2010, 42 53. 37. Гарић,Зоран, Урбано градитељско и споменичко наслеђе Призрена и околине данас, Гласник ДКС бр. 26, 2002, 40-41. 38. Давидовић, Надежда, Представа Богородице са Христом Крмитељем, Старине Косова и Метохије I, Обласни завод ѕа ѕаштиту споменика културе, Приштина, 1961, 85-95. 39. George Perec, Species od Spaces and Other Pieces, Penguin twentieth century classics, 1997. / U hrv. prevodu: Vrste prostora, Zagreb, 2005. 40. Гильфердингь, Александр Федорович, Босния, Герцеговина и Старая Сербия, С. Петербург, 1859. 41. Гильфердингь, Александр Федорович, Путовање по Херцеговини, Босни Старој Србији (прев. Б. Чулић), Сарајево, 1972. 42. Grasping the world (eds. Donald Preziosi, Claire J. Farago), Ashgate Pub., Aldershot, Hants, England, 2004. 43. Dejzings, Ger, Religija i identitet na Kosovu, Biblioteka XX vek, Beograd, 2005. 44. Doksijadis, Konstantinos, Čovek i grad, Nolit, Beograd, 1982. 45. Draganović, Krunoslav, Izvešće apostolskog vizitatora Petra Masarechia o prilikama katoličkog naroda u Bugarskoj, Srbiji, Srijemu, Slavoniji i Bosni iz godine 1623-24, Starine JAZU XXXIX, Zagreb, 1938, 1-48. 46. Ђорђевић, Иван, Стари и Нови завет на улазу у Богородицу Љевишку, Зборник за ликовне уметности Матице српске, бр 9, 1973, 15-26. 47. Ђурић, Ј. Војислав, Византијске фреске у Југославији, Београд, 1974. 48. Emiliani, Andrea, Za jedan novi koncept kulturnog dobra, Pogledi, vol. 18, br. 3-4, 1988, 725-748. 49. Живковић, Бранислав, Богородица Љевишка. Цртежи фресака, Београд, 1991. 50. Živković, Marko, Prostor, vreme i ritual, ALETIA, jubilarno izdanje studenata Filozofskog fakulteta, Beograd, 1988, 9-20. 51. Задужбине Косова: споменици и знамења српског народа (ур. Атанасије Јевтић), Епархија рашко-призренска/призрен, Богословски факултет /Београд, 1987. 52. Zaštita kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, Izveštaj o dosadašnjim aktivnostima sprovedenim u cilju spasavanja i ošuvanja kulturne baštine na Kosovu i Metohiji jun 1999. - jul 2004, Odbor za brigu o kulturnoj baštini na Kosovu i Metohiji, Beograd 2004. 53. Zaštita kulturne baštine na Kosovu i Metohiji: Predlog programa dugoročne zaštite srpske kulturne baštine na KiM, Odbor za brigu o kulturnoj baštini na Kosovu i Metohiji, Beograd, 2004. 54. Здравковић, М. Иван, Конзерваторски принципи и методи. Чланци и студије из периода од 1949. до 1982.г., Друштво конзерватора Србије, Београд, 1982. 55. Ibrahimgil, Zeki Mehmet & Neval Konuk, Kosova'da Osmanli Mimari Eserleri, Cilt 1 ve Cilt 2, Kosova'daki Osmanlı Eserlerinin Envanter Projesi Yayını Ankara, Türkiye, 2006. 56. Иеротопия. Создание сакральных пространств в Византии и Древней Руси (ур. Алексей М. Лидов), Индрик, Моссква, 2006.

57. Извештај о активностима, Комисија за спровођења обнове на српским православним верским објектима на Косову, 2005, 2006, 2007, 2008. 58. Ingarden, Roman, Doživljaj, umetničko delo i vrednost, Nolit, Beograd, 1975. 59. Ивановић, Милан, Метохија: споменици и разарања, Прометеј/Нови Сад, Службени Гласник/Београд, 2013. 60. Jagodić, Miloš, Novi krajevi Srbije (1912-1915), Filozofski fakultet, Beograd, 2013. 61. Jastrebov, Ivan, Stara Srbija, NIP Novi Svet, Priština 1995. 62. Jejts, Frensis, Veština pamćenja, Mediterran publishing, Novi Sad, 2012. 63. Jović-Lazić, Ana, Zaštita kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, Meñunarodni Problemi, Vol.56, br. 4, 2004, 465-489. 64. Jokilehto, Jukka, A History of Architectural Conservation, Butterworth Heinemann, Oxford, 1999. 65. Јокилето, Јука, Новији међународни трендови у заштити културног наслеђа, Гласник ДКС бр. 25, 2001, 11-14. 66. Јокилето, Јука, Аспекти аутентичности, Гласник ДКС 26, Београд, 2003, 11-16. 67. Јокилето, Јука, Испитивање универзалности у теорији конзервације, Модерна конзервација бр. 2, 2014, 11-17. 68. Johnson, C. Nuala, Mapping monuments: Shaping of public space and cultural identity in: Visual comunications vol. 1. no.3, SAGE publications, London, 2002, 293-298. 69. Juvan, Marko, Intertekstualnost, Akademska knjiga, Novi Sad, 2013. 70. Kaleši, Hasan, Prizren kao kulturni centar za vreme turskog perioda, Albanološka istraživanja, Vol. 1, Priština, 1962, 91-118. 71. Kaleši Hasan, Kada je crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu pretvorena u džamiju, Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor, Vol. XXVII/3-4, Beograd, 1962, 253-261. 72. Катрога, Фернандо, Историја, време и памћење, Београд, 2011. 73. Konerton, Pol, Kako društva pamte, Samizdat B92, Beograd, 2002. 74. Kopytoff, Igor, The Cultural Biography of Things: Commoditization as Process, in: The Social Life of Things. Commodities in cultural perspective (ed. Arjun Appadurai), Cambridge, 1986, 64-91. 75. Korunović, Mомир, Otkriće u Bogorodici Ljeviškoj [1912], Zograf 5, 1974, 68. 76. Костић, Петар, Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини у XIX веку, Графички институт Народна мисао, Београд, 1928. 77. Костић, Петар, Просветно-културни живот православних Срба у Призрену и његовој околини: у XIX и почетком XX века: (са успоменама писца), Скопље, 1933. 78. Kubler, George, The Shape of Time, Remarks on the History of Things, New Haven and Yale University Press, 1962, Sixth printing, 1970. 79. Kuljić, Todor, Kultura sećanja, Čigoja, Beograd, 2006. 80. Лома, Александар, О имену Богородице Љевишке, Зборник Филозофског факултета, Серија А, књ. XVI, 1989, 91-100. 81. Marasović, Tomislav, Zaštita graditeljskog nasljeña, povijesni pregled s izborom tekstova i dokumenata, Društvo konzervatora Hrvatske, Zagreb-Split, 1983. 82. Marasović, Tomislav, Aktivni pristup graditeljskom nasljeñu, Split-Zadar-Zagreb, 1985. 83. Марковић, Миодраг, Уметничка делатност Михаила и Евтихија. Садашња знања, спорна питања и правци будућих истраживања, Зборник Народног Музеја 17/2, Београд, 2004, 95-112. 84. Maroević, Ivo, Kako istaknuti povijesnost spomenika arhitekture kod njegove obnove? (kriteriji za izbor grañevne faze iz života spomenika, koja će se obnovom istaknuti), Glasnik DKS 2, Beograd, 1978, 11-12. 85. Maroević, Ivo, Spomenik kulture kao dokument, Pogledi, vol. 18, br. 3-4, 1988, 783-791. 86. Maroević, Ivo, Baštinom u svijet, Petrinja, 1992. 87. Maroević, Ivo, Uvod u muzeologiju, Zavod za informаcijske studije, Zagreb, 1993. 88. Мартовски погром на Косову и Метохији: 17-19. март 2004. с кратким прегледом уништеног и угроженог хришћанског културног наслеђа (ур. Бранко В. Јокић) Министарство културе РС, Музеј у Приштини (измештен), Београд. 2004. 89. Mensch, Peter van, Towards a methodology of museology, PhD thesis, University of Zagreb, 1992.

90. Mensch, Peter van, Methodological museology; or, towards a theory of museum practice in: Objects of Knowledge (ed. Susan M. Pearce), The Athlone Press, London, 1990, 141-157. 91. Merlo Ponti, Moris, Oko i duh, Vuk Karadžić, Bibliotekа Zodijak, Beograd, 1968. 92. Merlo Ponti, Moris, Fenomenologija percepcije, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1978. 93. Милојевић, С. Милош, Путопис дела Праве (Старе) Србије, III, Српско учено друштво, Београд, 1877. 94. Миљковиќ-Пепек, Петар, Делото на зографите Михаило и Еутихиј, Скопје, 1967. 95. Музејски приручник 1 (ур. Милорад Панић-Суреп), Музеолошки савет Министарства просвете НРС, Просвета, Београд, 1949. 96. McKercher, Bob & Cros,Hilary Du, Cultural Tourism: The Partnership between Tourism and Cultural Heritage Management, Haworth Hospitality Press, 2002. 97. Ненадовић, Слободан, Рестаурација цркве Богородице Љевишке у Призрену, Савезни институт за заштиту споменика културе, Београд, 1953. 98. Ненадовић, М. Слободан & Павловић, Ст. Доброслав, Преглед рада завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НР Србије: (1950-1953), Савезни институт за заштиту споменика културе, Београд, 1955. 99. Ненадовић, Слободан, Богородица Љевишка, њен постанак и њено место у архитектури Милутиновог времена, Народна књига, Београд, 1963. 100. Nenadović, Slobodan, Zaštita graditeljskog nasleña, Arhitektonski fakultet, Beograd, 1980. 101. Ненадовић, Слободан, Две теме из цркве Богородице Љевишке у Призрену, Старине Косова и Метохије 10, 1997, 101-110. 102. Ненадовић, Слободан, Два питања у вези са призренским споменицима: Цркве Богородице Љевишке и Светих Арханђела и џамије Синан-паше, Косовско-Метохијски зборник 3, 2005. 103. Nešković, Jovan, Revitalizacija spomenika kulture, Arhitektonski fakultet, Beograd, 1986. 104. Нешковић, Јован, Обнављање цркава у прошлости и савремена начела рестаурације, Саопштења бр. 34, 2002, 199-214. 105. Николић, С. Серафим, Призрен од средњег века до савременог доба, урбанистичкоархитектонски развој, Призрен, 1998. 106. Niče, Fridrih, O koristi i šteti istorije za život, Svetovi, Novi Sad, 2001. 107. Nojman, B. Iver, Upotrebe drugog Istok u formiranju evropskog identiteta, Službeni glasnik, 2011. 108. Nora, Pierre, Between Memory and History: Les Lieux de Mémoire, Representations, No. 26, Special Issue: Memory and Counter-Memory, (Spring, 1989), 7-24. 109. Нушић, Бранислав, Косово-опис земље и народа, Просвета, Београд, 1986. 110. Olsen, Bjornar, Od predmeta do teksta, Geopoetika, Beograd, 2002. 111. Остен, Мартин, Покрадено памћење. Дигитални системи и разарање културе сећања. Мала историја заборављања, Светови, Нови Сад, 2005. 112. Панић, Драга, Богородица Љевишка, Туристички савез Србије, Београд, 1960. 113. Панић, Драга & Бабић,Гордана, Богородица Љевишка, Српска књижевна задруга, Београд, 1975. 114. Павличић, Јелена, Nomen est omen или: значењски потенцијал места Црква Богородице Љевишке у Призрену у: Културно наслеђе Косова и Метохије, Тематски зборник, Канцеларија за Косово и Метохију и Универзитет у Приштини, Београд Косовска Митровица, 2013, 215-224. 115. Павличић, Јелена, До тоталне структуре културног добра, Простори памћења: зборник радова / Spaces of Memory: collection of works. Том 2, Уметност Баштина / Art Heritage, (ур. Драган Булатовић, Милан Попадић), Филозофски факултет, Београд, 2013, 176-189. 116. Петровић, Б. Зоран & Миленковић, Бранислав, Призрен, град споменик - слика града, Покрајински завод за заштиту споменика културе, Приштина-Лепосавић, 2006. 117. Pijaže, Žan, Strukturalizam, Beogradski izdavačko-grafički zavod, Beograd, 1978. 118. Popadić,Milan, Čiji je Mikelanñelov David? Baština u svakodnevnom životu, Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2012. 119. Popadić,Milan, Vreme prošlo u vremenu sadašnjem: Uvod u studije baštine, prvo elektronsko izdanje, Centar za muzeologiju i heritologiju, Beograd, 2013. 120. Poulot, Dominique, The Birth of Heritage: le Moment Guizot, Oxford Art Journal, Vol. 11, No. 2, 1988, 40 56.

121. Призрен царски град (хрестоматија) (прир. Ратко Марковић, Јордан Ристић, Александар Бачкалов), НУБ Иво Андрић, Приштина, 2005. 122. Радојчић, Светозар, Једна сцена из романа о Варлааму и Јоасафу у цркви Богородице Љевишке, Старинар, н.с. књ. 3-4/1952-1953, 1955,77-81. 123. Радојчић, Светозар, Старо српско сликарство, Нолит, Београд, 1966. 124. Радојчић, Светозар, Портрети српских владара у средњем веку, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, 1996. 125. Poper, Karl, Objektivno saznanje, Paidea/Beograd, CID/Podgorica, 2002. 126. Riker, Pol, Vreme i priča, IK Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 1993. 127. Ricoeur, Paul, Memory, history, forgetting, The University of Chicago Press, London, 2004. 128. Riegl, Alois, Moderni kult spomenika, njegova bit, njegov postanak у: Anatomija povjesnog spomenika (prir. Marko Špikić), Zagreb, 2006, 349-412. 129. Serbia: World Heritage. (2 nd ed.), Ministry of Culture Republic of Serbia, Belgrade, 2011. 130. Spiegel, M. Gabrielle, The Past as Text: The Theory and Practice of Medieval Historiography, Johns Hopkins University Press, 1997. 131. Споменичко наслеђе Србије (ур. Светлана Пејић), Републички завод за зашиту споменика културе Београд, Београд, 2007. 132. Срећковић, Пантелија, Синан-паша, Државна штампарија, Биоград, 1865. 133. Станковић, П. Тодор, Путне белешке по старој Србији 1871 1898, Београд, 1910. 134. Стовел, Херб, Сакрално наслеђе у функцији: Конзервација светог, Гласник ДКС, бр. 28 2004, 14 17. 135. Стојков, Борислав, Културно наслеђе као интегришући фактор Европе, Наслеђе, бр. 3, 2001, 217 220. 136. Strañsky, Z. Zbynek, Temelji opće muzeologije, Muzeologija 8, Zagreb 1970, 37-74. 137. Subotić, Gojko, Terra Sacra. L'Arte del Cossovo, Milano, 1997. 138. Shukriu, Edi, Kisha e Shën Premtes në Prizren, Buletin i Fakultetit Filozofik XXI, Prishtinë, 1993, 90-102. 139. Shukriu, Edi, The Flight of Saint Prenda Church, Presentation on thethird international Muhu Workshop Flight and Emigration in Medieval Space and Mind, Gryka e Valbones (Albania), August 20-22, 2011. 140. Shukriu, Edi, Kisha e Shën Prendës Prizren, Ministria e Arsimit, Shkencës dhe Teknologjisë, Prishtinë, 2012. 141. Tejlor, Čarls, Izvori sopstva, stvaranje moderog identiteta, Akademska knjiga, Novi Sad, 2008. 142. Тимотијевић, Роксанда, Значај дела Ивана Степановича Јастребова за проучавање историје уметности Призрена у: Иван Степанович Јастребов: зборник радова са научног скупа одржаног у Призрену 31. октобра и 1. новембра 1996, 1997, 85-89. 143. Тимотијевић, Роксанда, Старине Призрена, Ниш, 2015. 144. Tomić, Stevan, Spomenici kulture, njihova svojstva i vrednosti, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 1983. 145. Тодић, Бранислав, Српско сликарство у доба краља Милутина, Драганић, Београд, 1998. 146. Tuan, Yi-Fu, Space and Place: Humanistic Perspective in: Philosophy in Geography (eds. Stephen Gale and Gunnar Olsson), 1979, 387-427. 147. Tuñman, Miroslav, Struktura kulturne informacije, Zavod za kulturu Hrvatske, Zagreb,1983. 148. The Role of Place Identity in the Perception, Understanding, and Design of Built Environments, (eds: Hernan Casakin, Fátima Bernardo), Bentham Science, 2012. 149. Ćelstali, Knut, Prošlost nije više što je nekad bila, Geopoetika, Beograd, 2004. 150. Финални извештај, пројекат заштите природног и културног наслеђа у Метохији: јул 2001 - јун 2002, (ур. Бранко В. Јокић) Центар за очување наслеђа Косова и Метохије Mnemosyne Београд, 2003. 151. Fuko, Mišel, Druga mesta u: Mišel Fuko 1926-1984-2004 Hrestomatija (prir. Pavle Milenković, Dušan Marinković), Vojvoñanska sociološka asocijacija, Novi Sad, 2005, 29-36. 152. Хајдегер, Мартин, Извор уметничког дела, Слово, Београд, 1996. 153. Chastel, André, Pojam baštine, Pogledi, vol. 18, br. 3-4, 1988, 709-723. 154. Cultural Heritage in Kosovo, Protection and conservation of a multi-ethnic heritage in danger, Mission Report, UNESCO, 2003.

155. Šola, Tomislav, Eseji o muzejima i njihovoj teoriji. Prema kibernetičkom muzeju, ICOM CROATIA, Zagreb, 2003. 156. Šola, Tomislav, Prema totalnom muzeju, Centar za muzeologiju i heritologiju/beograd, Narodni muzej u Kruševcu/Kruševac, 2011.

12.06.2014. допуњен 5.05.2015. ИЗВЕШТАЈ КОМИСИЈЕ ЗА ОЦЕНУ ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ПРИЈАВУ И ОПРАВДАНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНЕ ТЕМЕ ДОКТОРСКОГ РАДА ДОКТОРАНТА Јеленe З. Павличић Веће одељења за историју уметности изабрало нас је у комисију за писање извештаја о предлогу теме докторског рада Баштина Богородице Љевишке у Призрену и проблем очувања памћења у пракси заштите споменичког наслеђа који је предала докторант Јелена З. Павличић. Уз образложен предлог теме, кандидаткиња је приложила биографију и библиографију. 1. Основни подаци о кандидату и дисертацији Јелена З. Павличић, дипломирани историчар уметности и мастер музеологије и херитологије, изабрани је асистент на историји уметности Факултета ликовних уметности Универзитета у Приштини Звечану. Уписала је докторске судије историје уметности 2012. године и испунила је све програмом предвиђене обавезе, положивши 6 испита просечном оценом 10, заједно са предвиђеним студијским истраживачким радом, као и самосталним истраживањима током досадашњих студија, а у оквиру пројеката Центра за музеологију и херитологију Филозофског факултета у Београду. Професионалну биографију испуњавају изузетна студијска истражиања културног наслеђа које је у опасности или под третманом неодложне обнове. У оквиру примарног истраживачког инатересовања кретало се и њено докторантско напредовање учешћем на више међународних студенских семинара (Traditional architecture and documentation methodologies у организацији Покрајинског завода за заштиту споменика Призрен, Универзитета у Приштини и Cultural heritage without borders (Културно наслеђа без граница) и у оквиру националног пројекта Традиција и трансформација: историјско наслеђе и колективни идентитет у Србији у 20. веку, подпројекат: Стратегије баштињења. Поред тога аутор је два истраживачка пројекта у оквиру делатности Центра за промоцију науке и Центра за музеологију и херитологију(социјалистичко наслеђе и култура сећања у кадру савремених виђења, Град као трезор). Током докторских студија учествовала је у реализацији вежби са студентима основних студија на предметима које изводи Семинар за музеологију и херитологију. До сада је учествовала на више међународних и националних научних скупова(међународни научни симпозијум: ПРОСТОРИ ПАМЋЕЊА, архитектура баштина уметност, Филозофски факултет Музеј примењене уметности, Београд, 12-15. април 2011; 10th International Border Crossings Student Conference (Re)Searching Europe: Narrating the Past, making the Present and imagining the Future излагање рада Presence of the past. Through the structure of cultural heritage, Истанбул, Турска, 26-29. април 2012; First Annual CCCs Conference Cultural Memory, излагање рада Narrative of cultural heritage: teory and practice Church of St. Nikola in Pristina, Скопље, Македонија, 5-7. септембар 2013; Међународни научни скуп Културно наслеђе Косова и Метохије. Историјске тековине Србије на Косову и Метохији и изазови будућности излагање рада NOMEN EST OMEN или: Значењски потенцијал места Црква Богородице Љевишке у Призрену (Београд, 7-8. октобар 2013). Oбјавила је више самосталних и коауторских радова ( Амблематски зборник ÏTÏKA ИЕРОПОЛÏТÏКА, анализа амблема МОЛЧÁНÏЕ, (sa: Arjon Kadillari, Almelda Toska, Krenar Dauti) House of Family Qyse, (са: Марија Павличић) Хотел "Унион" у Приштини између опстајања и нестајања, STVARNIJA PROŠLOST (mesto sećanja

muzej), До тоталне структуре културног добра, Простори памћења: зборник радова / Spaces of Memory: collection of works. Том 2, Уметност Баштина / Art Heritage, (Драган Булатовић, Милан Попадић [уредници]), Филозофски факултет, Београд 2013, 176-189; NOMEN EST OMEN или: значењски потенцијал места Црква Богородице Љевишке у Призрену, Прилог познавању цркве Светог Николе у Приштини, Косовско-Метохијски зборник, САНУ, 2013, 213-234). Све наведено је омогућило да кандидаткиња са потребном позданошћу формулише своју тему докторског рада као научно-истраживачки изазов: Баштина Богородице Љевишке у Призрену и проблем очувања памћења у пракси заштите споменичког наслеђа. Тема почива на претходно провереним моделима мултидисциплинарног истраживања културног наслеђа и одличном познавању корпуса наслеђа на коме се провера научна ваљаност интерпретативних предлога, као и њихова примереност актуелној херитолошкој пракси. Понуђена истраживања су стављена у функцију изградње оптималног модела интегралне заштите наслеђа, а овај постављен као гарант очувања баштинског тоталитета. У тој структури чврстог научног и социјалног консензуса, назире се трајно поштовање свих идентитета које имају споменици дугог трајања. Сматрамо да је наведено сасвим примерена потврда испуњености услова за пријаву теме и компетентности кандидаткиње за приступ изради докторске теме. 2. Предмет и циљ дисертације Предмет свог рада кандидаткиња одређује у областима које својим разлозима постојања и и научним интересима преклапају историја уметности и херитологија. Истиче се објективна недовољност традиционалних теоријских позиција и једне и друге, као и потреба проширења методолошког инструментарија ради очувања тоталитета наслеђа. Конкретније је то у образложењу описано као разматрање историјских облика баштињења. Ово питање је везано истраживачким примером за један од споменика дугог трајања у коме су јасно уписане различите прошлости. Богородица Љевишка у Призрену намеће ту теоријску и методолошку потпору којој се посвећује кандидаткиња са циљем да утврди стандард целовите хериолошке интерпретације културног наслеђа. Убедљивости предлога доприноси јасно полазиште у истраживању по коме се наслеђе мора посматрати као жива баштина јер другачије осим у савремености ни једно њено значење не може бити сачувано од заборава. Актуелизацији свих прошлости допринело би оно похрањивање споменичких својстава које при изради сведочанствених описа и њиховом похрањивању не заборавља кључну важност категорије културног памћења у разумевању белега прошлости. 3. Опис садржаја Сходно дефинисаном предмету тезе и постављеним циљевима, кандидаткиња је ближе одредила своје истраживање као историографско, теоријско, и као емпиријско, поставивши себи као задатак да преиспита везу између модела памћења и начина очувања баштине (...) и унапредити савремени однос према баштини дефинисањем ефикаснијег модела заштите који би памтио и преиспитивао искуства ранијих чувара баштине. За уводна разматрања се обезбеђује компаративна анализа наслеђа дугог трајања и историјским моделима баштињења, док ће се у наредном поглавњу истраживачки дефинисати модел памћења места: од хијеротопије до хетеротопије. Тако су утврђени путеви историографског истраживања модела памћења Богородице Љевишке као и начина њеног институционалног чувања. модели истраживања, о којима ће се излагати у поглављима 3, за период до 1999.године и 4, за период након Кумановског споразума. У последњем поглављу је предвиђено да се искуства стечена у овом истраживању употребе за израду оперативног модела интегралне заштите који ће поштовати принцип целовитости и активног памћења

4. Основне хипотезе од којих ће се полазити у истраживању Уводећи у средиште своје истраживачке претпоставке да се савремени појам баштине и конституисао у сажимању свих историјских рецепција споменика, кандидаткиња претпоставља да би добрим познавањем генезе памћења било могуће успоставити ефикаснији модел очувања баштинских вредности. Пример Богородице Љевишке јој се указује као врло захвалан за анализу баштине дугог трајања и потврду ваљаности модела интегралне заштите јавног памћења. 5. Методе које ће се у истраживању применити Како је предмет истраживања расправно одређен између упоредне анализе историјских модела памћења, са једне стране и генезе појма баштињења, са друге стране, предвиђена историографска истраживања се чине. Њима се, као комплементарна, придружује превасходно информатолошки заснована, методологија трезорирања сведочанстава прошлости, Истраживање модела активног памћења, очекивано је ослањено на херменеутичку методологију. 6. Очекивани резултати и научни допринос Недвосмислено је очекивање доприноса у оквиру методологије херитолошке дисциплине, али пределожени рад одговара и на тежњу херитолошке праксе ка очувању збира значењских потенцијала за будуће генерације. С обзиром на теоријско проширење херитологије може се рећи да ће се овим истраживањем допринти развоју саме дисциплине, њеној утемељености у другим, сродним наукама, али и њеној популаризацији. Такође, отварају се нова питања путева разумевања сврхе и начина баштињења, чиме се иницира наставак истраживања у оквиру других теоријских праваца. Како се опробавањем новог метода на примеру Богородице Љевишке, сабирају обимна историографска истраживања, нуди се интерпретација споменика културе која даје једнако и допринос студијама средњовековне уметности, османског наслеђа, културе сећања и наратологије. С друге стране, емпиријска истраживања заснована на проучавању савременог контекста у ком се доживљава, а потом тумачи и чува овај споменик, допринеће да Богородицу Љевишку сагледамо као репрезентативни одраз друштвених промена употребљен у конструисању савремених идентитета. Ипак, можемо слободно предвидети њену будућу улогу кохезивног елемента у међуетничком и мултирелигијском друштву. Такође, очекује се да може да допринесе идентификовању и тумачењу сличних културних феномена, чијим би се сагледавањем као целине допринело њиховој ефективној употреби. 7. Закључак: Кандидаткиња је тему свог докторског рада одабрала на основу доброг познавања тренутног статуса теорије у музеологији и херитологији и проблема који се појављују у темељним научним дисциплинама, пре свега историји уметности. Уочавајући да је научна неефикасност и прескромна културна употребљивост стереотипа у тумачењу споменика прошлости плод мале заинтересованости за сарадњу међу несродним дисциплинама даје предлог за јасније теоријско утемељење категорија које изворно припадају ширем хуманистичком подручју. Осим што се убедљиво оправдава ниво теоријског расправљања, кандидаткиња разложно постаља као непосредни циљ изградњу једног ефикасног херменеутичког модела. Пројектовано истраживање на веома знаковитом примеру културног добра дугог трајања требало би не само да потврди ефикасност предлжених теоријских позиција херирологије већ и да укаже на реалне могућности сврховитијег трезорирања памћења које носи Богородица Љевишка као

споменик. Такође, изгледно је да се резултати овог докторског рада искористе за нову парадигму очувања баштинске целовитости било где и када. Предлажемо Већу да докторанту Јелени З. Павличић одобри рад на докторској теми Баштина Богородице Љевишке у Призрену и проблем очувања памћења у пракси заштите споменичког наслеђа Чланови комисије за оцену испуњености услова и оправданости за пријаву докторске теме докторанта Јеленe З. Павличић: др Драган Војводић, ванредни професор др Драган Булатовић, доцент, ментор др Ненад Радић, доцент др Милан Попадић, научни сарадник