Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549193D УДК 821.163.41.09-31 Пекић Б. прегледни рад ВРЕ МЕ КРИ ЗА Са же так: Ро ман Вре ме чу да Бо ри сла ва Пе ки ћа по чи ва на чврстом ме ђу соб ном од но су иде о ло ги је и на ра ци је. С об зи ром да се не мо же при по ве да ти о иде о ло ги ји с не у трал ног и објек тив ног ста но ви шта, би ће де таљ но ана ли зи ра на ре ла ци ја у ко јој се нала зе иде о ло ги ја ро ма на и иде о ло ги ја у ро ма ну. Обра зло жи ће се на ко ји на чин на ра тив не стра те ги је исто вре ме но пред ста вља ју сред ство спро во ђе ња иде о ло шких зах те ва, али и сред ство њи хо ве дез ин те гра ци је. У ра ду ће се пре те жно ко ри сти ти тер ми но ло гија Лу ја Ал ти се ра (Lo u is Alt hus ser) у до ме ну иде о ло ги је, а у до мену на ра то ло ги је, тер ми но ло ги ја Же рар Же не та (Gérard Ge net te). У за кључ ним раз ма тра њи ма би ће ис так ну та те за да у из ве сној ме ри кри за на ра ци је ко ја је за хва ти ла са вре ме ну књи жев ност почи ва на не ги ра њу ви та ли стич ке ве зе (при ка за не у ро ма ну) из ме ђу идеоло ги је и при по ве да ња. Кључ не ре чи: иде о ло ги ја, на ра тив не тех ни ке, ин тер пе ла ци ја На ра ци ја по чи ва на прет по став ци да је жи вот под ло жан разу ме ва њу и у ње ној при ро ди је да ка зу је ка кве су ства ри и за што. Ме ђу тим, са вре ме на дру штве на си ту а ци ја и иде о лошка си сте ма ти за ци ја све та са би ја људ ску свест на та ко ма ли про стор ода кле жи вот ну жно из гле да не сво див. При ти сак на на ра тив не кон струк ци је с ге о по ли тич ког вр ха уто ли ко је јачи уко ли ко је про стор за сло бод ну об ра ду не из ре ци вог мања. Срп ска књи жев на сце на по сег ну ла је за при по ве да њем у пр вом ли цу у на ди да се су бјек тив ној ин тер пре та ци ји све та не мо гу на мет ну ти гра ни це, али су о чи ла се с си ту а ци јом наго ми ла ва ња бе сми сла. На ра тив је по чео да се уру ша ва сам од се бе. Па ра док сал но, иде о ло ги ја пред ста вља чврст осло нац на раци ји као ре фе рент на вред ност у од но су на ко ју на ра ци ја орга ни зу је свој са др жај, но с дру ге стра не, она је и ње на нај већа коб. Иде о ло ги ја из ну тра, као на ра тив ни сто жер, омо гу ћује ста бил ну струк ту ру, али као дик тат спо ља до во ди на ра тив у ши зо фре ну си ту а ци ју услед ко је се гу би ком пас. Вре ме кри за је вре ме ка да је не мо гу ће го во ри ти о ства ри ма и би ти 193
си гу ран да оно о че му го во ри мо по сто ји. Вре ме кри за траје про те клих пар де це ни ја у раз ли чи том об ли ку и го то во је уза луд но ана ли зи ра ти кри зу уну тар ње са ме. Но, уко ли ко се из диг не мо из над на мет ну тог на ра тив ног хо ри зон та, мо же мо пре по зна ти бла гу вест о кри за ма ко је сле де уну тар ро ма на об ја вље ног 1965. го ди не Вре ме чу да Бо ри сла ва Пе ки ћа. Об но вље ни мо дер ни зам до би ја на ро чи ти за мах у срп ској про зи ра них ше зде се тих го ди на два де се тог ве ка ка да је обја вљен ро ман Вре ме чу да, а ино ва тив ност са мог ро ма на отва ра про стор уну тар срп ске књи жев не тра ди ци је за инте грал ну по е ти ку и књи жев ни опус Б. Пе ки ћа. Ро ман Време чу да при па да сво је вр сном умет нич ком прав цу пи са ња по е ти ке, за ко ји је сип мто ма тич но да аку му ли ра но зна ње о све ту и ту ђи текст у свој ству алу зив ног окви ра за ме њује сам свет. 1 Сам ро ман не па ти од бољ ке ко ја за хва та савре ме ну књи жев ност и има из ра зи то ста бил ну на ра тив ну струк ту ру и чвр сту ком по зи ци ју. Упра во та ста ме ност омогу ћа ва ства ра лач ке по ступ ке по пут де ка но ни за ци је, де мити за ци је и де ми сти фи ка ци је за тво ре них ми са о них си сте ма ко јим се об ли ку је цен трал на те ма ко смо го ни ја зла у ко јој оби та ва чо ве ко ва сла ба на да. 2 Вре ме чу да сто ји у спе ци фич ном од но су с Но вим За ве том. Хи пер тек сту ал ност (Gérard Ge net te) пред ста вља књи жев ни фе но мен ко ји се ма ни фе сту је пу тем по ја ве да се два тек ста (или ви ше) и оста ли ар те фак ти на ла зе у сво је вр сној те сној ме ђу соб ној ве зи, а да се при то ме је дан текст не мо же на зва ти пу ким од је ком дру гог. Сам од нос из ме ђу хи пер тек ста и хипо тек ста не за сни ва се са мо на ци та ти ма и алу зи ја ма, већ је од нос уте ме љен и по ступ ци ма као што су трансформација, мо ди фи ка ци ја, ела бо ра ци ја и про ши ри ва ње. Ин тер ак тив на спре га из ме ђу два тек ста ства ра по ље на ко ме се огле да ме ђу соб на по ве за ност из ме ђу иде о ло ги је и на раци је. На пр ви по глед мо же се ре ћи да пе ки ћев ска па ра бо лична ми сао кри ти ку је хри шћан ско уче ње, но за пра во, чи не ћи сме шном хри шћан ску дог му, Пе кић кон тек сту а ли зу је то тали та ри зам и со ци ја ли стич ко-ко му ни стич ку иде о ло ги ју, док у крај њој ин стан ци, де ми сти фи ку је веч не прин ци пе иде о логи је. Оно што нас за ни ма је сте фор ма иде о ло ги је а при о ри и ко ре ла тив на ве за с на ра тив ним стра те ги ја ма. 1 Пи ја но вић, П. Но во чи та ње Б. Пе ки ћа, у: По е ти ка Бо ри сла ва Пе ки ћа пре пли та ње жан ро ва, при ре дио Пи ја но вић, П. и Јер ков, А. (2009), Бе о град: Слу жбе ни гла сник, стр. 25. 2 Пи ја но вић, П. (1991) По е ти ка ро ма на Бо ри сла ва Пе ки ћа, Бе о град: Просве та, стр. 289. 194
Иде о ло ги ја не ма исто ри ју. 3 Иде о ло ги ја пред ста вља аи сториј ску ка те го ри ју и ом ни и сто риј ску ре ал ност, у сми слу да су струк ту ра и функ ци о ни са ње не про мен љи ви и при сут ни у ис тој фор ми кроз оно што на зи ва мо исто ри јом. 4 По сто је раз ли чи те де фи ни ци је шта је то иде о ло ги ја, али по сма трање иде о ло ги је као пред ста ве има ги нар ног од но са ин ди видуа пре ма њи хо вим ре ал ним усло ви ма ег зи стен ци је 5, чи ни нам се нај бли же ствар ном ста њу ства ри. Ови има ги нар ни од но си, тзв. по гле ди на свет, иа ко пред ста вља ју илу зи ју и не ко ре спон ди ра ју са ствар но шћу, на је дан спе ци фи чан начин ипак алу ди ра ју на ту исту ре ал ност. 6 Луј Ал ти сер (Lo u is Althus ser) у свом ра ду Иде о ло ги ја и др жав ни иде о ло шки апа ра ти на гла ша ва да иде о ло ги ја у сво јој ну жно има ги нарној де фор ма ци ји не пред ста вља по сто је ће про из вод не одно се, већ од нос ин ди ви дуе пре ма по сто је ћим про из вод ним ре ла ци ја ма. У да љем ис пи ти ва њу до ла зи до от кри ћа да иа ко по при ро ди има ги нар на, иде о ло ги ја увек ег зи сти ра у пракси из че га про из и ла зи да је ње на ег зи стен ци ја ма те ри јал на. Луј Ал ти сер уво ди по јам ин тер пе ла ци је ко ји се од но си на иде о ло шки по зив ко ји се кроз иде о ло шку прак су и иде о лошке чи но ве упу ћу је по је дин цу, а чи јим при хва та њем по је динац ула зи у сфе ру до ми нант них пред ста ва и ти ме сти че култур ни (иде о ло шки) иден ти тет. Мо ме нат пре по зна ва ња да је по зив баш ње му упу ћен, а не не ком дру гом, чи ни од ин ди видуе ко ја се пре по зна ла је дин ствен (иде о ло шки) су бје кат. Л. Ал ти сер че сто на во ди као при мер по ли циј ско за у ста вља ње Хеј, ти! при ли ком ког ће до тич на осо ба пре по зна ти да је по зив баш њој, а не не ком дру гом по је дин цу, упу ћен. Дакле, у тре нут ку пре по зна ва ња до ла зи до тран сфор ма ци је и ре гру та ци је ин ди ви дуе у је дин ствен су бје кат, а уко ли ко до пре по зна ва ња не до ђе, то ни је до бро. У ро ма ну Вре ме чу да си стем ски је при ка за но шта се де шава у слу ча је ви ма ка да ин ди ви дуа не пре по зна је иде о ло шку ин тер пе ла ци ју. У не ком крај ње ба нал ном сво ђе њу фа бу латив ног ни за уну тар ро ма на, до би ја мо си ту а ци ју у ко јој на иде о ло шки по зив у фор ми Хеј, ти, што ва пиш за чу дом!, ин ди ви дуа од го ва ра А ко то?. У ро ма ну се де ми сти фи ку је дис кур зив но иде о ло шко де лова ње и раз от кри ва се иде о ло шки ме ха ни зам за сно ван на се мио-тех ни ци ка жња ва ња и уме ћу пре до ча ва ња. Дру гим 3 Ал ти сер, Л. (2009) Иде о ло ги ја и др жав ни иде о ло шки апа ра ти, Бе о град: Кар пос, стр. 48. 4 Исто, стр. 50. 5 Исто, стр. 53. 6 Исто. 195
ре чи ма, Ису со ва чу да уме сто да пред ста вља ју бла го слов с не ба и ве ли чи ну бо жан ског ми ло ср ђа, бу ду ћи не же ље на, от кри ва ју се као пре те жно те ле сни об ли ци ка жња ва ња над ин ди ви ду ал ци ма ко ји не при хва та ју увре же ни си стем вредно сти. Пре до чен је пер со нал ни до жи вљај чу да као тра у ме уну тар на ра ти ва. Про го во ри ће онај ко ји ни је то тра жио, про гле да ће онај ко ји ни је то же лео, про хо да ће онај ко ји је то из бе га вао, а они (на род) ко ји ви де ше шта се на њи хо ве очи зби, ди вља ху се вр ло, и чо ве ку ко ји то учи ни ве ро ва ху да до ла зи у име Го спо да, чи ји је јед ино род ни Син, да их из ба ви од гре ха и не во ље сва ко ли ке, и да их чи сте пре да у на руч је не ба 7. Сло бод на људ ска во ља мо же би ти сло бод на са мо у оној мери у ко јој се по кла па са иде о ло шки де тер ми ни са ном сло бодом до мет сло бо де се огле да у сло бод ном пот чи ња ва њу вла да ју ћој иде о ло ги ји. У ро ма ну се при ка зу је обе ле же но и ка жње но (при ла го ђе но) те ло и ефе кат ко ји про из и ла зи из ве штог ути ца ња на об ра ду ин фор ма ци ја, од но сно, пер цепци ју ве ћи не. Чо век је иде о ло шка жи во ти ња по при ро ди 8 пред ста вља став ко ји об ја шња ва по тре бу ве ћи не да усва ја има ги нар не пред ста ве све та око се бе. Чо век је за пра во би ће без ослонца, и као та кво, по инер ци ји те жи си сте ма ти зо ва ној идеј ној струк ту ри уну тар ко је ће мо ћи да уте ме љи и осми сли сво ју вла сти ту ег зи стен ци ју. Не ма ње све сти о иде о ло шкој при роди (би ло ког) си сте ма иде ја, на го ни чо ве ка да ма те ри јал но ег зи сти ра ње иде о ло ги је кроз прак су и апа ра те по сма тра као ства ри по се би, као ре ал не чи ње ни це. У том слу ча ју, до бро за ме не мо ра би ти до бро и за дру гог. Иде о ло шко уме ће пре до ча ва ња по чи ва на ма ни пу ла ци ји одно си ма из ме ђу озна чи те ља и озна че ног. Озна чи тељ за др жава зна че ње из пр во бит не ре ла ци је, али се пре но си и означа ва не што са свим дру го. Та квим по сту па њем до ла зи до ми ми кри је нај пре ве о ма ва жног уде ла на ме ре у до ме ну морал ног де ло ва ња, а за тим се на ру ша ва и пра во по је ди нач них из бо ра. Чу да се не спро во де да би от кло ни ла пат њу чо ве ка и да би учи ни ла до бро, она се спро во де јер то та ко мо ра, јер то зах те ва иде о ло ги ја ста ро за вет ног тек ста. Зло у по тре бом ра зних пој мо ва кре и ра се низ пред ста ва које вр ли ну одр жа ва ју као та кву, а за тим пре о бра жа ва ју и маски ра ју оно што њо ме би ва озна че но. У по гла вљу Смрт на Мо ри ји пред ста ва о бри зи за чо ве ко во здра вље ће би ти 7 Пе кић, Б. (2012) Вре ме чу да, Бе о град: Ла гу на, стр. 355. 8 Ал ти сер, Л. нав. де ло, стр. 65. 196
рас крин ка на као им пе ра тив при нуд ног ра да ко ји ни је у служби чо ве чи јег бла го ста ња, већ у слу жби оних на по зи ци ји из ра бљи ва ча. За хва љу ју ћи чу ду, Вар ла ам из Ра ма та и ма ће про хо да ти и ње гов сре ћан про сјач ки жи вот би ће окон чан у ефра им ском ру до ко пу да ле ко од Је ру са ли ма, где ће за бедну над ни цу, ни при не ти про сјач кој за ра ди, ар га то ва ти од црног ју тра до још цр ње ве че ри 9. Чу да би ва ју раз от кри ве на као си ла ко ја не узи ма у об зир чове ка и ње го ве по тре бе, већ циљ ко ји тре ба да се по стиг не. Ме ђу крај њим ре зул та ти ма и је сте по твр ђи ва ње пар ци јалних ин те ре са као оп штих, што пред ста вља основ ну ка ракте ри сти ку не про мен љи вог иде о ло шког устрој ства. Фи зичка спо соб ност и рад као бла го слов са мо су јед на од мно гих пре ми са ко му ни стич ко-со ци ја ли стич ке иде о ло ги је ко ја бива ју де ма ски ра на у ро ма ну Вре ме чу да. Ме ђу тим, кон тексту а ли зу ју ћи и кри ти ку ју ћи ко му ни стич ко-со ци ја ли стичку дог му, Пе кић ипак на цен трал ној иде ји хри шћан ства идеји о спа се њу по ка зу је фун да мен тал ни прин цип веч ног идеоло шког ме ха ни зма. Луј Ал ти сер ана ли зи ра хри шћан ску иде о ло ги ју и при ме ћује да Бог као Су бјект (Ја сам онај ко ји је сам, тј. Су бје кат par ex cel len ce) ин тер пе ли ра су бјек те-са го вор ни ке, и на тај на чин они по ста ју ње го ва огле да ла, ње го ви од ра зи. Структу ра иде о ло ги је ко ја ин тер пе ли ра ин ди ви дуе као су бјек те у име Је дин стве ног и Ап со лут ног су бјек та, је сте спе ку лар на, тј. огле дал на струк ту ра. Ап со лут ни Су бје кат за у зи ма је динстве но ме сто Цен тра и ин тер пе ли ра бес ко нач но мно штво ин ди ви дуа као су бјек те. 10 По је ди ни ју на ци ро ма на Вре ме чу да су се пре по зна ли и при хва ти ли иде о ло шку ин тер пела ци ју. Чин при хва та ња нај бо ље се огле да у Ју ди ном по наша њу. Ју да нек се збу де ре жи ра чу да пре ма ста ро за вет ном тек сту и та квим по сту па њем от кри ва при чу као не што што се мо же пре но си ти из ме ди ја у ме диј 11. Обр ну та ми ме за, за раз ли ку од ми ме зе, за сни ва се на по дража ва њу ре чи. Прин цип обр ну те ми ме зе пре по зна је се у дослед ном пре во ђе њу ис при по ве да них (ан ти ци пи ра них) дога ђа ја у ствар но сни ре ги стар, за рад оства ри ва ња цен трал не иде је о спа се њу чо ве чан ства. Оно на шта тре ба обра ти ти пажњу је су сиг на ли ко ји ука зу ју на за ме так иде о ло ги је и идео ло шких ме ха ни за ма уну тар мак си ме у по чет ку бе ше Реч. Нај пре реч, текст у нај ши рем сми слу, а по том ма те ријал на 9 Пе кић, Б. нав. де ло, стр. 355. 10 Ал ти сер, Л. нав. де ло, стр. 77. 11 Ри мон-ке нан, Ш. (2007) На ра тив на про за, Бе о град: На род на књи га Ал фа, стр. 17. 197
ре ал ност. Али реч је оно што је сте, и не мо же би ти ни шта дру го, а чо ве ко ва те жња да реч по ста не ис ку ство отва ра про стор за де ло ва ње иде о ло ги је као има ги нар не пред ста ве од но са ин ди ви дуа пре ма ре ал ним усло ви ма ег зи стен ци је. Ула же се огром на енер ги ја и на пор да се тран спо ну је реч у де ло, да се иде ја оте ло тво ри, од но сно, да се одр жи илу зи ја оства ре них ре чи. Ме ђу тим, не ма ни чег на овом све ту што се ни је уда љи ло од сво је иде је (Bla i se Pa scal), па и од ре чи. Не га тив на коно та ци ја про из и ла зи не из са ме по тре бе чо ве ка да оства ри текст, већ из по сле ди ца ко је су не из бе жне при ли ком оп сесив ног по сту па ња. Стра шна је за ро бље ност уну тар за тво реног ми са о ног обра сца, али је још стра шни ја не мо гућ ност да се раз у ме да је је зич ки низ ко ји ства ра текст увек ли не а ран и да по чи ва увек на ка у зал ном прин ци пу где јед но сле ди иза дру гог, на су прот ре ал ној ег зи стен ци ји ко ја је исто вре ме на и све о бу хват на. Због то га ће увек текст оста ти текст, а жи вот не што са свим дру го. Спа се ње све та пред ста вља ди на мич ки мо тив у ро ма ну, узрок је и циљ це ло куп ном раз вој ном то ку ро ма на. Пред ставља пар ци јал ни ин те рес као оп шти у оној ме ри у ко јој Ју да пре по зна је да та ко тре ба да бу де, да та ко би ти мо ра, да је та ко нај бо ље за све. Ин ди ви ду ал но се по ста вља као це на и ко ла те рал на ште та на пу ту нај бо љем од свих пу те ва. Да кле, су прот ста вља ју се два на че ла, с јед не стра не ин диви ду ал ност као ме ра све та, а с дру ге, то та ли тар ност и изјед на ча ва ње у ма сов но сти као ап со лут не вред но сти. У том стре мље њу ка то та ли те ту, ни за ње чу да пре ма ста ро за вет ној ре чи се при ка зу је и као по сту пак ана ло ган ис тра жном поступ ку ин кви зи ци је у сред њем ве ку. Исти на о вас кр се њу и спа се њу све та је већ по зна та као та ква, са мо је тре ба по тврди ти. Прин цип крив док се не до ка же не ви ност, а не не вин док се не до ка же су прот но, чу да ор га ни зу је с јед не стране, као про цес до ка зи ва ња, а са дру ге стра не, као му че ње/ кажња вање. До ка зни ма те ри јал је сте фи зич ко те ло, но, оно у са мом про це су по при ма још не ке осо би не и функ ци је. Ка зна је у окви ри ма раз ли чи тих дру штве них мо де ла пре трпе ла број не про ме не при ли ком од ре ђи ва ња ка зне не свр хови то сти, али у ра ним дру штве ним ор га ни за ци ја ма има ла је пре те жно ко рек тив ну функ ци ју. Ка зном се су зби јао зло чин, од но сно, све со ци јал не аб нор мал но сти и ано ма ли је. А само нор ми ра ње шта пред ста вља дру штве ни де фор ми тет, а шта не, спр о во ди ло се и спр о во ди се пу тем вла да ју ће идео ло ги је. Бу ду ћи да су сва при ка за на чу да у ро ма ну из вр шена над по је дин ци ма чи ја уве ре ња и по тре бе од сту па ју од 198
уврежених, њи хов зло чин се ло ци ра не у са мим чи ње ни цама да не ма ју мо гућ ност да го во ре, гле да ју, хо да ју, итд., већ што у то ме ужи ва ју. На тај на чин, они не при зна ју иде а ле ко ји пре тен ду ју да бу ду иде а ли свих и ти ме се на ру ша ва дело ва ње иде о ло ги је из ну тра. По је дин ци су ка зном на сил но и нео по зи во оса ка ће ни по ме ри вла сти тог зло чи на, а њи хо ва сло бод на во ља уки ну та за рад су зби ја ња ин ди ви ду ал но сти. Циљ нео по зи вог ка жња ва ња је сте ин те гра ци ја дру штве ног те ла ра ди лак шег иде о ло шког ма ни пу ли са ња. Но по врх све га осим што се ка жња ва њем фи зич ког те ла ства ра је дин стве но и јед но ум но дру штве но те ло, исто вре мено се по је ди нач но фи зич ко те ло пре тва ра у на ра тив но тело. Те ле сност по ста је озна чи тељ, од но сно ме сто на ко јем је напи са на по ру ка. 12 Суб вер зив но де ло ва ње иде о ло ги је за сни ва се на ко ри шћењу те ла као нај ма ње је ди ни це зна че ња. По ве за на у од ре ђе ни сук це сив ни ред, те ла тво ре озна чи тељ ски ла нац иде о ло ги је. Та кав озна чи тељ ски ла нац пред ста вља гра ни це и око ве илузи је уну тар ко је се кре ће по је ди нац злат ни ка вез иде о ло гије. Да би би ли ин те гри са ни у је дин стве но дру штве но те ло, ин ди ви ду ал ци у ро ма ну ка зном би ва ју оде ље ни од свог те ла као од дру гог и до жи вљај соп стве ног те ла се пре тва ра у дожи вљај стра ног, не ра зу мљи вог, ту ђег. У по гла вљу Чу до у Маг да ли, ко је мо жда нај вер ни је при ка зу је те рор над пу тено шћу, опи са не су му ке Ма ри је Маг да ле не и њој слич них: Те ло нам као су жањ бе ше стег ну то гво зде ним ве ри га ма чуда. 13 Ка зна и по ру ка би ва ју спо је не у на ра тив ном те лу, а оно за шта се ис по ста вља да пре ва зи ла зи раз ме ре за себ них епо ха и исто риј ских ин тер ва ла је сте про сто р ни ста тус те ла. Ла заре во те ло по ста је про то тип сва ког те ла над ко јим се вр ши на си ље ви ше си ле: Он(о) је по ста(л)о ве ли чан стве но по при ште бит ке за спасе ње све та. Ње го во јад но, ста рач ко, из мр вље но те ло, ко је је у рав ној ме ри ис ку си ло бо ло ве уми ра ња и бо ло ве по новног ра ђа ња, та ко да их је је два раз ли ко ва ло, бе ше по стало са вре ме на до ли на Или, о ко ју су се га зе ћи је оти ма ли: не кад вој ска Изра и ља ца и Фи ли сте ја ца, да нас са ду ке ја и хришћана, су тра ко зна чи ја. 14 12 Брукс, П. (2000) Те ло и при по ве да ње, Ча со пис за књи жев ност и кул туру, и дру штве на пи та ња Реч бр. 57/3, стр. 263. 13 Пе кић, Б. нав. де ло, стр. 189 14 Исто, стр. 257. 199
Пре тва ра њем фи зич ког те ла у на ра тив но ак ти ви ра се специ фич ни од нос из ме ђу те ла и ре чи: те ла су ин стру мен ти ре чи, гру ба ору ђа суд би не 15. Оса ка ће на (на ра тив на) те ла инди ви ду а ла ца по ста ју про стор за ис пи си ва ње иде о ло шких по ру ка: ви ди те, чу да су мо гу ћа, вас кр се ње је исти на, жи веће мо ду го у јед на ко сти и ра ду. Уме ће пре до ча ва ња је суптил на ди сци пли на и огле да се у спе ци фич ном зна ков ном ма ни пу ли са њу. Ме ђу тим, и сам ро ман Вре ме чу да предста вља сво је вр сно зна ков но ма ни пу ли са ње. Шта се до га ђа се идеј ном под ло гом ко ју за сту па текст? Ка ква је иде о ло ги ја тек ста на су прот кри ти ко ва ној иде о ло ги ји у тек сту? Иде о ло ги ја тек ста, услед де ми сти фи ка ци је иде о ло ги је једна ко сти и оса ка ће ног (на ра тив ног) те ла, исто вре ме но на ме ће свој вред но сни ре ги стар и соп стве ну ин тер пре та цију. При по ве дач се на ла зи на по зи ци ји оног што ор га ни зу је вид но по ље и не мо же се иг но ри са ти чи ње ни ца да го во ри ис кљу чи во о по је дин ци ма што чу да до жи ве ше као тра у му. То не зна чи да до жи вљај тих по је ди на ца ни је та кав, али исто та ко не зна чи ни да је до жи вљај свих што осе ти ше сна гу и моћ чу да та кав. При по ве дач пра ви из бор, од но сно, под маском да пред ста вља то та ли тет све та он би ра сег мен те који ће би ти ви ђе ни кроз ње гов го вор и ин тер пре ти ра ни на одгова ра ју ћи на чин. На ра ци ја по инер ци ји те жи син те зи, це ли ни, сми слу, а то зна чи са мо да се по инер ци ји на ра тив ни текст усме ра ва ка за тво ре ном си сте му ми шље ња. До ла зи до па ра док салне си ту а ци је у ко јој на ра тор по ку ша ва да осу ди за тво ре не мисаоне обра сце пра ве ћи дру ги за тво ре ни ми са о ни обра зац. Ме ђу тим, Пе кић че стим про ме на ма на ра тив них тех ни ка не до пу шта да се текст са свим за тво ри у јед ну не про мен љи ву це ли ну. Ро ман Вре ме чу да има ви ше раз ли чи тих на ра тивних ин стан ци. При су тан је мул ти пер спек ти ви зам у по је диним по гла вљи ма, а у од ре ђе ним де ло ви ма упо тре бље ни су и Ју ди ни днев нич ки за пи си и по сла ни ца, на пи са ни у пр вом ли цу. Ипак, хе те ро ди је ге тич ки при по ве дач ко ји ни ти уче ству је у при чи ни ти је све док пред ста вља глас ко ји ор га ни зу је на ратив у ве ћој ме ри. По у зда ност хе те ро ди је ге тич ког при по ве дача се мо же ме ри ти кроз ко мен та ре као ау то ри та тив не опи се фик ци о нал не исти не. 16 Aуторски ко мен тар на ли ку је тра дици о нал ном об ли ку ау тор ских упли та ња и об ја шња ва ња са пи је де ста ла оп ште при хва ће них оче ки ва ња, са ста нови шта 15 Исто, стр. 269. 16 Ри мон-ке нан, Ш. нав. де ло, стр. 127. 200
гла са јав но сти. 17 Но, ко мен тар у ро ма ну че сто упу ћу је на не баш та ко не у трал ног и све зна ју ћег при по ве да ча. Ар би трар ност при по ве да ња от кри ва ју сиг на ли по пут ре као бих, ми се ов де тру ди мо да, ма да ово ни је нај при клад ни је ме сто, ко ри сти мо га да упо зна мо чи та о ца, итд. На гла шен је труд ко ји на ра тор ула же да при ка же то та ли тет фик тив ног све та чи ме се ре ла ти ви зу је успех истог. Ме ђу тим, при по ведач исто вре ме но по се ду је ви сок сте пен са мо све сти и све сти о при по ве да њу, и ти ме успе шно ма ски ра сво ју по зи ци ју и оства ру је ефе кат де ли мич ног по ве ре ња код на ра то ра. На ра тор че сто про ве ра ва про ход ност ко му ни ка тив ног кана ла и на тај на чин от кри ва сво ју вре мен ску дис тан цу и вла сти ти си стем ре зо но ва ња. Ко мен та ри ко је оста вља при кре та њу на вре мен ској оси пред ста вља ју еле мен тар не је дини це у функ ци ји кре и ра ња идеј ног све та ро ма на, и као такви, вр ше ве ли ки ути цај на ре цеп ци ју тек ста. При по ве дач нај пре сво јом од лу ком шта ће се и из ког угла по сма тра ти, а за тим ко мен та ри са њем по сма тра ног, кре и ра зах тев ко ји се упу ћу је чи та о цу о по зи ци ји ко ју тре ба да за у зме, уко ли ко же ли да уче ству је у чи та њу. На ра тор упу ћу је иде о ло шки по зив чи та о цу, ин тер пе ла ци ју, a при хва та њем овог по зи ва чи та лац ула зи у сфе ру на мет ну тих пред ста ва и ти ме сти че кул тур ни (иде о ло шки) иден ти тет. 18 Чи та лац се из јед на ча ва с на ра то ром, ка лу пе ћи свој иден ти тет пре ма чи стом тексту ал ном кон струк ту. Ре фе рент ну вред ност има иде о ло ги ја индивидуа ли зма. Као мо тив, ин ди ви ду а ли зам је угро жен уну тар на ра тив не при по ве сти, а што је ве ћи сте пен стра да ња ин ди ви ду а ла ца, то је ин тер пе ла ци ја упу ће на чи та о цу сна жни ја. Оно што чита лац не ви ди је сте па ра докс у ко ји упа да: од ње га се зах тева да пре по зна за јед нич ки си стем вред но сти и да осу ди ауто ма ти зо ван од го вор на ин тер пе ла ци ју, а упра во је чи та лац тај ко ји по зи тив но ре а гу је на иде о ло шки по зив без све сти о то ме. Чи та лац би ва при ну ђен да осу ди со ци ја ли стич кокомуни стич ку иде о ло ги ју и афир ми ше иде о ло ги ју за сно вану на на че ли ма ин ди ви ду а ли зма. Али, по сто ји не што што ће по ре ме ти ти та кав след и отрезни ти чи та о ца. При ли ком фи нал ног окр ша ја из ме ђу иде о логи је о ко јој се при по ве да и иде о ло ги је тек ста, на са мом крају фа бу ла тив ног ни за, до ла зи до нео че ки ва ног раз ре ше ња. На и ме, Ису со во бек ство пред ста вља је ди ни (не ка жњени) 17 Је ре мић, Љ. (2007) О срп ским пи сци ма, Но ви Сад: Срп ска књи жев на за дру га, стр. 242. 18 Бу жињ ска, А. и Мар ков ски, М. П. (2009) Књи жев не те о ри је XX ве ка, Бе о град: Слу жбе ни гла сник, стр. 586. 201
инди ви ду ал ни чин у ро ма ну, и као та кав, сим бо лич ки од ража ва по бе ду иде о ло ги је тек ста. Исус ре а гу је не га тив но на ин тер пе ла ци ју и не пре по зна ва њем се бе као је дин стве ног субјек та, уру ша ва хри шћан ску/со ци ја ли стич ко-ко му ни стич ку иде о ло ги ју из ну тра. Ус пев ши да се од у пре на мет ну тој уло зи уну тар дис кур са јед на ко сти, за да је се по след њи и ко нач ни уда рац у срж на мет ну тог си сте ма пред ста ва. Иде о ло ги ја тек ста је до ка за ла сво ју пре власт, али чи та лац не до би ја са тис фак ци ју већ бол но отре жње ње. Ису со вим по ступ ком исто вре ме но се де ми сти фи ку је иде о ло ги ја ин диви ду а ли зма као под јед на ко ан ти ху ма ни стич ки си стем, ди јаме трал но су про тан основ ним ка рак те ри сти ка ма иде о ло ги је ко ја би ва сме ње на, а опет, њој бли зак. Иде о ло ги ја се от крива као ом ни по тент на, веч на и ан ти ху ма ни стич ка, без об зи ра на са др жај за ко ји се за ла же. На из глед па ра док сал но, ан ти ху ма ни зам пред ста вља гор ки та лог ис ку ства ду бо ко уко ре њен у те ме ље за јед ни ца. Друштве на и кул тур на уре ђе ња не пре кид но про из во де иде о лошке пред ста ве, јер би у су прот ном те шко ус пе ле да одр же за јед ни цу на оку пу. Пред ста ве и илу зи је по чи ва ју на принци пи ма ко ји пред ста ве и илу зи је одр жа ва ју, а не на прин ципи ма на ко ји ма се те ме љи сам жи вот. У том сми слу, иде о логи ја је ан ти жи вот на, па са мим тим и ан ти ху ма ни стич ка. Анти ху ма ни зам се огле да у иде о ло шком за бо ра вља њу на чо века уну тар за јед ни це због ког и на ста је, а очи гле дан је ка да се иде о ло ги ја на ла зи на соп стве ном вр хун цу и на сто ји да се оства ри у пот пу но сти. Ан ти ху ма ни зам је свој ствен иде о логи ји и ја вља се као по сле ди ца те жње ка це ло ви том и за творе ном си сте му. Чин Ису со вог бек ства као вр ху нац ин ди виду ал ног де ла ња, у крај њој ин стан ци, омо гу ћа ва да се за мисли пе си ми стич ка пе р спек ти ва иде о ло ги је ин дивидуали зма. Но, ро ман тим чи ном от ку пљу је сво ју сло бо ду. Иде о ло ги ја тек ста оста је не про ме ње на, али уз по вре ме ну сме ну на ра тив них гла со ва, ре ла ти ви за ци ју ау тор ског ко мента ра и на кра ју, от кри ва њем сло бод ног ин ди ви ду ал ног чи на као под јед на ко ра зор ног по чо ве чан ство текст уну тар сво је иде о ло ги је оста вља пу ко ти не и на тај на чин осу је ћу је потре бу на ра ти ва да се за о кру жи, за тво ри; осу је ћу је по тре бу за то та ли те том. На ра тив не тех ни ке у свом дис кон ти ну и те ту из ну тра уру ша ва ју ап со лут ро ма на. Ком по зи ци о на ре ше ња (епи зод на ор га ни за ци ја фа бу ла р них је ди ни ца, сла ба по веза ност из ме ђу по је ди нач них по гла вља, кон цеп ци ја двокњиж ја, итд.) под јед на ко уче ству ју у кон стант ној раз град њи цели не. 202
На ра ци ја ства ра пу ко ти не сло бо де у на ра тив ном тек сту који не из бе жно оби лу је зна че њи ма узгло бље ним у раз ли чи те идеј не си сте ме. Иде о ло ги ја ну жно на ста је у про це су при пове да ња, а да ље иде о ло шко одр жа ва ње и де ло ва ње за сни ва се на на ра тив ним тех ни ка ма као при мар ном ору ђу. Кри за у ко ју је за па ла на ра ци ја да нас де лом по чи ва на игно ри са њу ин тер ак тив не ве зе из ме ђу иде о ло ги је и на ра ци је. Бе жи се од чи ње ни це да је на ра ци ја иде о ло шко сред ство и да иде о ло ги ја про из и ла зи из при по ве да ња. Ин си сти ра се на без и де о ло шком са др жа ју, што је пу ка илу зи ја и во ди ка наго ми ла ва њу бе сми сла. Без иде је, а са мим тим и иде о ло гије као од ре ђе ног си сте ма иде ја, на ра тив се уру ша ва сам од се бе. По сто ји сна жна ин тен ци ја да се озна чи тељ ски ла нац при бли жи што ви ше са мом пој му и да се та ко из бег ну идејни си сте ми, али на су прот оче ки ва њи ма до ла зи до рас плиња ва ња на не ра зу мљи ва му ца ња. Из ла зак из кри зе на ла зи се у про на ла же њу пра ве дис тан це из ме ђу не сво ди ве ре ал но сти ко ја нас окру жу је и иде ја ко је нас во де. Са мо на тај на чин, на ра тив и на ра ци ја мо гу оп ста ти. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Пе кић, Б. (2012) Вре ме чу да, Бе о град: Ла гу на. Пи ја но вић, П. (1991) По е ти ка ро ма на Бо ри сла ва Пе ки ћа, Бе о град: Про све та. Пи ја но вић, П. и Јер ков, А. (2009) збор ник ра до ва, По е ти ка Бо рисла ва Пе ки ћа пре пли та ње жан ро ва, Бе о град: Ин сти тут за књижев ност и умет ност, Слу жбе ни гла сник. Је ре мић, Љ. (2007) О срп ским пи сци ма, Но ви Сад: Срп ска књижев на за дру га. Ри мон-ке нан, Ш. (2007) На ра тив на про за, Бе о град: На род на књи га Ал фа. Брукс, П. (2000) Те ло и при по ве да ње, Ча со пис за књи жев ност и кул ту ру, и дру штве на пи та ња Реч бр. 57/3. Бу жињ ска, А. и Мар ков ски, М. П. (2009) Књи жев не те о ри је XX ве ка, Бе о град: Слу жбе ни гла сник. Ал ти сер, Л. (2009) Иде о ло ги ја и др жав ни иде о ло шки апа ра ти, Бе о град: Кар пос. 203
Irena Đukić University of Belgrade, Faculty of Philology, Belgrade TIME OF CRISES Abstract This paper analyzes a specific relationship between ideology as an antihistorical category and the narratives underlying the novel The Time of Miracles by Borislav Pekić. It highlights the key features of immutable and always the same ideological mechanisms, regardless of the contents of ideas in whose name they act. Among many ideological tools, there is narration as a primary means to produce an ideological system as an instrument of action based on the perception of community. However, narrative techniques also represent the only means that enables freedom. By forgetting about the symbiosis of ideology and narrative, the Serbian literary scene is at a narrative crisis due to its sterile wandering through the text. The solution out of the crisis is not in ignoring the ideological nature of storytelling, but in finding the right distance between the complex reality that surrounds us and the ideas that guide us. Key words: ideology, narrative techniques, interpellation Слободанка Ракић Шефер, Ледене бобице за ледено вино, уље на платну, 2015. 204