КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН И КЊИЖЕВ НА ПРО ДУК ЦИ ЈА: НА ГРА ДЕ И КРИ ТИЧ КИ СУД

Уни вер зи те т у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Нови Сад DOI 10.5937/kultura1445022G УДК 821.111.09:821.163.41.09 06.05БУКЕР:821.111 06.05НИН:821.163.41 оригиналан научни рад КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН И КЊИЖЕВ НА ПРО ДУК ЦИ ЈА: НА ГРА ДЕ И КРИ ТИЧ КИ СУД Са же так: У ра ду се пре и спи ту је мо гућ ност ус по ста вља ња ве зе из ме ђу књи жев ног на гра ђи ва ња и ева лу а ци је књи жев ног де ла, узима ју ћи за при мер два при зна ња ко ја се до де љу ју за нај бо љи роман го ди не у две ма зе мља ма, Ве ли кој Бри та ни ји и Ср би ји, а све у све тлу чи ње ни це да се на гра ђи ва ње (осно ва но или не) по сма тра као про цес умет нич ког вред но ва ња ко ли ко и оства ри ва ња ме дијске ви дљи во сти. Ово дру го по ка за ло се у вре ме ну но вих ме ди ја као да ле ко ва жни је: си сте мат ско по ти ски ва ње елит не умет ности мар ги на ли зо ва ло је вред на де ла, она су све сно и си сте мат ски пред ста вље на као не за ни мљи ва ши ро кој пу бли ци, и ин сти ту ција ма на гра ђи ва ња ин тен зив но се по ку ша ва очу ва ти за ни ма ње за вред но сти, са про мен љи вим успе хом. Кључ не ре чи: књи жев на на гра да, вред но ва ње, Бу ке ро ва на гра да, НИН-ова на гра да Све је ви ше раз ло га, чи ни се, да књи жев не на гра де пре и мену је мо у не прав де: шет ња исто ри јом ли те рар них при зна ња мо гла би да за ли чи на џој сов ску мо ру из ко је же ли те да се про бу ди те. Кре ни мо од, крај ње ди ску та бил не, кон вен ци онал не и хи по те тич ке пред ста ве о то ме ка ко вред но сти свом вре ме ну увек про мак ну и у ње му оста ну за не ма ре не и непре по зна те: да су да нас у кон ку рен ци ји за би ло ко је ви соко књи жев но при зна ње, У тра га њу за из гу бље ним вре меном, Ор кан ски ви со ви, Три страм Шен ди и Го спо ђа Да ло веј би ли би, вр ло ве ро ват но, од ба че ни као не у вер љи ви, ло ше ком по но ва ни ро ма ни ко ји опи су ју ам би ва лент не и мо рал но 22

про бле ма тич не ли ко ве и чи ја је при пад ност жан ру упит на ма да би мо жда там но пу ти, ег зо тич ни Хит клиф, ју нак Еми ли Брон те, био пре по знат као до сто јан из да нак пост коло ни јал не ин тер пре та тив не ма три це, или пак као але го ријска пред ста ва о стиг ми, раз ли чи то сти и од су ству при ви леги ја, а Пру стов при по ве дач ве ро ват но про це њен као уверљи во пред ста вљен при пад ник дру га чи јег сек су ал ног опреде ље ња. С дру ге стра не, ве за на гра да и књи жев ног ка но на ни је се по ка за ла као ну жна, ло гич на и са мо ра зу мљи ва, не са мо сто га што нај ве ћи број кла си ка свет ске књи жев но сти ни ка да и ни је би вао под врг нут та квој вр сти вред но ва ња и афир ма ци је, или сто га што из ван ред на књи жев на де ла че сто на ста ју у спо ре њу са тра ди ци јом, већ и сто га што суд жи рија не мо же да бу де ја сан кри тич ки став чи ја је по у зда ност и трај ност за га ран то ва на, ма ко ли ко чла но ви жи ри ја би ли ком пе тент ни да та кав суд до не су. На гра де ни су за сно ва не на ја сним и ег закт ним ме ри ли ма, по ли ти ка на гра ђи ва ња не ма кон ти ну и тет ни по е тич ки ни иде о ло шки, а да сам чин до дељи ва ња при зна ња мо же би ти ди ску та би лан и збу њу јућ сведо чи и са ма Но бе ло ва на гра да за књи жев ност. Да ни је ла ко по сти ћи кон сен зус о вред но сти ма от кри ва ма кар по да так да ово при зна ње, у исто ри ји ко ја от по чи ње1901. го ди не, ни је до де ље но укуп но се дам пу та, због не са гла сја о књи жев ним ква ли те ти ма фа во ри та; чак су је у че ти ри слу ча ја по де лила два пи сца. По ку ша ји род ног урав но те жи ва ња оста ли су без успе ха јед на ко ко ли ко и оног на ци о нал ног: за 113 го ди на Но бе ла је до би ло тек 12 ла у ре ат ки ња, уз при мет не кон тровер зе Ха ролд Блум је же сто ко осу дио од лу ку да се најви ше при зна ње за књи жев ност до де ли До рис Ле синг као по сле ди цу прак се по ли тич ке ко рект но сти, над при зна њем ко јим је овен ча на То ни Мо ри сон оста ла је сен ка ар гу мента кул тур не ре ле вант но сти и по ма ло оп се нар ског по зи ва ња на култ ни ста тус ау тор ке, док је пр ва Ка на ђан ка овен ча на Но бе лом при по ве да чи ца Алис Ман ро, а не мно го по зна ти ја и при зна ти ја ро ман си јер ка и есе јист ки ња Мар га рет Атвуд. Ин сти ту ци ја књи жев них при зна ња све ви ше има не славну ау ру пре у ра ње не, не при ме ре не, не при род не и не у ку сне пре тен зи је на уво ђе ње ла у ре а та у ка нон; на гра де се да нас по сма тра ју као пре чи ца ко ја во ди у хол слав них, као ап сурдни ма те ри јал ни до каз ду хов них вред но сти, али и као фак тор ви дљи во сти. Стра те шко по зи ци о ни ра ње на гра де као оки дача и по ма га ча ме диј ског при су ства раз лог има у си сте матском по ти ски ва њу елит не умет но сти ко ја је мар ги на ли зова на, све сно и про грам ски пред ста вље на као не за ни мљи ва ши ро кој пу бли ци. Ис ти ца њем јед ног књи жев ног де ла као нај вред ни јег у од ре ђе ном жан ру и вре мен ском пе ри о ду ин тен зив но се по ку ша ва очу ва ти за ни ма ње за вред ности. 23

Ука зом екс пе ра та про кла мо ва не вред но сти су по се би заво дљи ве, јер, у бр зи ни и по вр шно сти, сва ко по ку ша ва да, упо зна ва њем де ла ко је но си ли цен цу вред ног и при зна тог, не у тра ли зу је про сто ре соп стве ног не зна ња. На гра де до би ја ју на ва жно сти нај ви ше у тре нут ку кри зе вред но ва ња. На при ме ру књи жев ног де ла то се ве о ма ла ко да уо чи ти, бу ду ћи да за оства ре ња ко ја су у кон ку рен ци ји за не ку на гра ду да нас по пра ви лу не до би је мо прет ход ну евалу а ци ју кроз суд ком пе тент них кри ти ча ра. На тра гу по зи тиви зма и исто ри ци зма, срп ска кри ти ка кон текст вред но ва ња и вред но сних по е ти ка књи жев не кри ти ке сво ди на уни верза ли стич ко пред ста вља ње има нент них за ко ни то сти де ла, док се по ли тич ки, те о риј ски или пак кул тур ни и иде о ло шки кон текст че сто на гла ша ва ју са мо да би се ука за ло на мањ каво сти оства ре ња ко је се ана ли зи ра. Оп ти ми сти ма и не у пу ће ни ма па ра док сал но ће зву ча ти пода так да је, па ра лел но са не кон тро ли са ним ши ре њем изда вач ке про дук ци је у Ср би ји, по че ло су жа ва ње ме диј ског про сто ра по све ће ног књи жев ној кри ти ци, про сто ру вред нова ња ко ји би мо гао да бу де ком пас про це су вред но ва ња ко ји при ме њу ју на гра де. Они ко ји су упу ће ни а од већ по до зри ви или пак пе си ми сти, одав но зна ју да си мул та ност ра ста продук ци је и па да ева лу а ци је ни су са мо про блем спе ци фич не кул тур не кли ме или кул тур не по ли ти ке већ и да су мно го ве ћа књи жев на тр жи шта, по пут ан гло фо ног, већ одав но праће на не сра змер но ма лим, и све ма њим, ре цеп циј ским просто ром. У ма ју 2007. године Њу јорк Тајмс об ја вио је чланак ам бле ма тич но на сло вљен Књи жев ни при ка зи не ста ју из штам пе. По је ди нач ни при ме ри (у)скра ћи ва ња про сто ра књи жев ној кри ти ци пре тво ри ли су се у тренд, те је сма њива ње бро ја при ка за но вих књи га у ли сто ви ма по пут Лос Ан ђе лес Тајмс и Сан Фран ци ско Кро никл пра ће но укида њем функ ци је уред ни ка књи жев не ру бри ке. Не ки пи сци и кри ти ча ри из ја ви ли су да је то по след њи ек сер за ко ван у мр твач ки ков чег ли те ра ту ре. По сто ји ве ли ка дис кре пан ци ја из ме ђу иде а ли стич ког ви ђења вред но ва ња те ку ће књи жев не про дук ци је с јед не, и захте ва ре кла ме, ко ја тра жи је згро ви ту и крат ку по ру ку о несво ди вом са дру ге. Ко му ни ко ло зи Пе тер Глоц и Вол фганг Р. Лан ген бу хер сма тра ју да су кул тур не ру бри ке днев них нови на на ме ње не уском сло ју при ви ле го ва них, тре ни ра них чи та ла ца... сво је вр сном ин те лек ту ал ном голф клу бу, ко ји ис ка зу је ла ко иг но ри са ње пре ма све му из ван тог кру га. 1 1 Šte fan, R. M. i Za go rac Ker šer, A. J. (2005) No vi nar stvo, Be o grad: Clio, str. 200. 24

Но упо ре до са ши ре њем из да вач ке про дук ци је и ре ду ко вањем књи жев не кри ти ке од и гра ва се ми гра ци ја књи жев не ева лу а ци је у вир ту ел ну ди мен зи ју, у елек трос фе ру. Свет ска ин фор ма тич ка мре жа још јед ном ће по слу жи ти као не у годно исти ни та ме та фо ра. Јер, што из да ва штво ви ше под се ћа на Ин тер нет по сво јој не кон тро ли са ној екс пан зи ји, анархич но сти, не хи је рар хи зо ва но сти и ма р ке тин шкој ис пар цели са но сти, тим се вред но ва ње про дук ци је све ви ше су жа ва на до бро чу ва не и до бро скри ва не ен кла ве у но ви на ма и часо пи си ма: али се и ши ри на по ле мич ки про стор Ин тернет фо ру ма и бло го ва чи ја је ви дљи вост, ме ђу тим, при лич но про бле ма тич на и не из ве сна. По ре ђе ња ра ди: при ка зе де ла срп ских пи са ца у пре во ду на ен гле ски по пра ви лу ће те на лази ти на бло го ви ма, јер они у ру бри ка ма штам па них днев них но ви на и ма га зи на ни су при о ри тет. Бу ке ро ва на гра да и про блем вред но ва ња Про фај лер ко ји ис цр та ва сли ку ла у ре а та Бу ке ро ве на гра де мо гао би са при лич ном си гур но шћу утвр ди ти да ово призна ње нај че шће до би ја тра ди ци о нал но пи сан ро ман ви шеслој не на ра ци је, ми ну ци о зне ана ли зе ли ко ва и, пре све га, рас ко шно и до у тан чи не пред ста вље ног исто риј ског тренут ка. Ипак, у не ким тре ну ци ма чи ни ло се да жи ри из бе гава да пре по зна очи глед не вред но сти и да уме сто не сва ки дашњег, из у зет ног и по тен ци јал но пре врат нич ког де ла ко је би мо гло од лу чу ју ће пре у сме ри ти то ко ве тре нут не књи жев не про дук ци је би ра мир но, уми ве но и со лид но оства ре ње које не ре ме ти по ре дак вред но сти. Пот пу но је не схва тљи во да је ова на гра да ми мо и ла зи ла при зна тог пи сца Џу ли ја на Барн са све до ро ма на Ово ли чи на крај, из 2011. године, који је сте ве што на пи сан, али сва ка ко не спа да у врх ау то ровог опу са. Овај стра сни фран ко фил, го ди на ма иг но ри сан од стра не острв ских жи ри ја и та ко ка жња ван због љу ба ви пре ма фран цу ској књи жев но сти, ула зио је у фи на ле Бу ке ра са де ли ма Ар тур и Џорџ, Ен гле ска, Ен гле ска и Фло бе ров па па гај до вољ но је са мо под се ти ти да је овај по след њи по стао кла сич но де ло бри тан ске књи жев но сти, на пи са но не са мо у сла ву ве ли ког пи сца не го као ин вен тив на па ро ди ја би о граф ске кри ти ке и по зи ти ви зма. У го ди ни кад је Сал ман Ру жди до био на гра ду за Де цу по но ћи, 1981, мо гли су Бу ке ра без ве ли ке гри же са ве сти уру чи ти Ија ну Ме кју а ну за Утеху стра на ца или Д. М. То ма су за ве ли чан стве ни Бе ли хотел, ро ман ко ји је пост мо дер ни стич ким бри ко ла жом по ставио но ве гра ни це пси хо а на ли тич кој кри ти ци и те ми рат них стра да ња. Мар га рет Атвуд ни је до би ла Бу ке ра за Слу шкињи ну при чу већ за Сле пог уби цу, тек 2000. године Ау страли ја нац Пи тер Ке ри три јум фо вао је са Оска ром и Лу син дом 25

над Са тан ским сти хо ви ма, ро ма ном ко ји ће из не књи жевних раз ло га оста ти упам ћен, али је очи глед но да је и у овом слу ча ју ко нач на од лу ка би ла мо ти ви са на да се иг но ри ше све по тен ци јал но екс це сно и пре врат нич ко. Бу ке ро ви жи ри ји су не по треб но и без у спе шно ри зи ко ва ли на гра ђу ју ћи де би танте (Ара вин да Ади гу и Арун да ти Рој), и да ју ћи ду плу кру ну Пи те ру Ке ри ју и Хи ла ри Ман тел. Ко су ве ли ки гу бит ни ци Бу ке ра? Од зло че стих де ча ка из Ружди је ве и Барн со ве ге не ра ци је, Мар тин Еј мис и Вил Селф пре свих: то што оча ра ва ју ћа, ви ше слој на, апарт на и у ауто ро вом опу су до не свој стве но сти спе ци фич на Труд на удови ца Мар ти на Еј ми са ни је до спе ла ни у ши ри из бор 2010 не из бри си ва је мр ља у исто ри ји овог при зна ња, док Сел фова Књи га по Деј ву и Ки шо бран за слу жу ју ви ше од нај у жег из бо ра у ком је овај по то њи по ра жен од Ман те ло ве. Од тален то ва них жен ских пе ра, не прав да се већ без ма ло тра дици о нал но чи ни Са ри Во терс, ко ја је са сво јих, до са да, об јавље них шест ро ма на три пу та би ла у нај у жем из бо ру. Њен Ма ли стра нац из гу био је у би ци са Вуч јим ле глом Хи ла ри Ман тел, Џе па рош ни је био до вољ но ег зо ти чан у по ре ђе њу са на гра ђе ним Пи је вим жи во том, а Ноћ на стра жа не у поре ди во је хра бри ји, ин вен тив ни ји и дру штве но ан га жо ва нији ро ман од бле ду ња вог На сле ђе ног гу бит ка Ки ран Де саи, вод њи ка ве ре при зе Арун да ти Рој (ко ја по сле Бу ке ром овенча ног пр вен ца Бог ма лих ства ри ни је на пи са ла ни је дан роман, чи ме је на гра да го то во по чет нич ки па ла на нај ста ри јем ри зи ку од свих: на гра да де би тан ту мо ра ла би би ти ре во луци о нар ни чин ко ји бу ди еста бли шмент из сна о са мо до па дању, а не на ме та ње пре ја ке оба ве зе не ко ме ко ни је са свим ни си гу ран хо ће ли не ве се лим пу те ви ма књи жев ног ства ра ња да ље уоп ште ићи). Хи ла ри Ман тел је 2012. године до би ла свог дру гог Бу ке ра за ро ман Ле ше ве на ви де ло. Жи ри Бу ке ра из гле да ви ше во ли тра ди ци о нал ни је пи са на де ла, ка кво је и Мо ре Џо на Бан вила, не ве лик лир ски ро ман о ста ро сти. Ме ђу тим, у слу ча ју Ман те ло ве, очи то је од лу ку жи ри ја пред о дре ди ла и тр жишна фор му ла. Ни кад до ста тих Тју до ра, на пи са ла је Мар гарет Атвуд у Гар ди ја ну по во дом ро ма на Ле ше ве на ви де ло. Ни је је ди на чи ји је при каз ро ма на по зи ти ван, упр кос чи њени ци да че сто об ра ђи ва на те ма (вла да ви на Хен ри ја Осмог) при зи ва и ма ње-ви ше оче ки ва не при по вед не стра те ги је (сажи ма ње рад ње, до зи ра ну де скрип ци ју, пре пли та ње до кумен та ри зма са кул ту ро ло шким пред ста ва ма епо хе). Мо жда на гра ђи ва ње три ло ги је у на ста ја њу ви ше го во ри о ен глеској књи жев ној кул ту ри у до ба кин дла не го о Ман те ло вој, ка ко је Ро берт Ме крам на пи сао у Гар ди ја ну, изразив ши 26

не спокојство због не из ре че не сум ње ко ја као облак леб ди из над пљу ска књи жев них на гра да за Хи ла ри Ман тел: та при зна ња су у нај ве ћој ме ри по ку шај да се уми ло сти ви бог књи жев ног тр жи шта. Пу бли ка ко ја књи ге гра би као аналге тик, да би за бо ра ви ла на по сто је ћу ре ал ност а не да би при зва ла не ку уз ви ше ни ју и леп шу, то пи се од ми ља кад њен фа во рит по ста не ла у ре ат. Ло ше је кад на гра де под лег ну изазо ву да сла ве же љу про сеч ног чи та о ца уме сто да по др жа вају нај ви ша естет ска ме ри ла. До бит ни ца Бу ке ро ве на гра де за 2013, Ели нор Ка тон, Но возе лан ђан ка ро ђе на у Ка на ди, ре кор дер ка је као нај мла ђа добит ни ца Бу ке ро ве на гра де за до са да нај ду жи ро ман. Твр ди да је њен ро ман Све тла не све сна ими та ци ја Бра ће Ка ра мазо вих, ро ма на у ком се ре кон стру и ше јед на ми сте ри ја, али да се мо гу пре по зна ти и ути ца ји Ре бе ке Даф не Ди Мо ри је. Њен ро ман је сте ре по зи то ри јум на сле ђе них тра ди ци ја, це ре брална ре кон струк ци ја исто ри је ре а ли стич ке про зе. Је ди но об јашње ње за ри зи чан ма не вар Бу ке ро вог жи ри ја је сте да ро ман Ели нор Ка тон мо жда ипак ну ди је дин стве ну при ви ле ги ју ис тра жи ва ња ро ма неск не фор ме. Кри ти ча ри це не ње но рашо мон ско пре пли та ње на ра тив них пер спек ти ва, укр шта ње са знај них ви до кру га број них и по све раз ли чи тих ју на ка, ве што кор ми ла ре ње чи та лач ком па жњом, окрет не ди ја ло ге, уме ће за па жа ња. Оста је са мо да се упи та мо: ни је ли све то већ су ви ше че сто ви ђе но да би ико га им пре си о ни ра ло, на рочи то у де би тант ском ро ма ну? Тре ба ли књи ге на гра ђи ва ти за то што по на вља ју стан дар де, или би мо жда ипак тре бало шан су да ти ино ва ци ји, шо ку, пре вред но ва њу вред но сти? Ути цај не и пре сти жне на гра де не ма без ути ра ња но вих маги стра ла кроз ди вље и не го сто љу би ве пре де ле ма ште. Чла ни ца жи ри ја Са ра Чер чвел је у свом бло гу на сај ту ли ста Гар ди јан ис пи са ла не ке ва жне де та ље о ра ду жи ри ја током 2014: за на гра ду Ман Бу кер так ми чи ло се 156 књи га ко је је кан ди до ва ло 94 из да ва ча. То ком шест ме се ци, чи та ла је је дан ро ман днев но, а днев но је два на ест са ти про во дила у чи та њу. Чер чве ло ва ис ти че да жи ри Бу ке ра ни је имао аудио-књи ге на рас по ла га њу, на гла ша ва ју ћи да ту оп ци ју не би при хва ти ла за то што и са ма упо тре ба гла са ау то мат ски при да је спе ци фич ну ин тер пре та ци ју и усло вља ва пер цепци ју чи та о ца. Она не ве ру је да пр вих де се так или сто страни ца от кри ва ју књи гу јер, ка ко ка же, ни пр вих сто стра на Мидлмар ча Џорџ Ели от не на ја вљу ју да се ра ди о јед ном од нај ве ћих ро ма на ен гле ске тра ди ци је. Књи ге ко је су ми би ле мр ске чи та ла сам до кра ја за слу чај да се ко ле га ма у жи ри ју до пад ну, ре кла је, на гла ша ва ју ћи ка ко сма тра да члан жири ја мо ра има ти и по зи тив не и не га тив не ар гу мен те. Што 27

се, пак, ти че оних ко ји про це њу ју рад жи ри ја, Чер чве ло ва ка же: Љу ди су скло ни да за бо ра ве две ства ри ка да кри ти кују књи гу ко ју би ра ју чла но ви жи ри ја. Пр во: из у зев ако ни си про чи тао свих 156, не мо жеш за и ста су ди ти да ли не ка књига за слу жу је да бу де на ли сти. Дру го: прем да је 156 књи га вра шки мно го, то је ипак са мо део ро ма на об ја вље них у Вели кој Бри та ни ји. Са ра Чер чвел ука зу је и на још је дан про блем у вред но ва њу: про цес жи ри ра ња ста вља књи ге пред тест ви ше стру ког пажљи вог чи та ња за ко ји они ни су при пре ма не ни је дан роман си јер не пи ше под при ти ском са зна ња да ће ње го во де ло би ти не ко ли ко пу та иш чи та но од стра не ли те рар ног екс перта ко ји пом но тра га за гре шка ма и сла бо сти ма. У про це су бес по штед ног тра га ња за ма ном јер члан жи ри ја тре ба да ар ти ку ли ше вред но сти и сла бо сти, али пре све га сла бо сти, по што су у про це су се лек ци је оне ипак од лу чу ју ћи фак тор ели ми на ци је књи ге ће по пу сти ти под при ти ском, раз откри ће се њи хо ва сла ба ме ста, раз о бру чи ти на ра ци ја, мо тива ци ја, ка о год и ар гу мен та ци ја за упо тре бу иза бра них уметнич ких стра те ги ја. Ни је ли ло гич но да ће та кво ис ку ша ва ње увек бо ље из др жа ти кон вен ци о нал но на пи са на де ла, ко ја чу ва ју ве зу са тра ди ци јом и чи ји ау то ри хо да ју ута ба ним ста за ма прет ход ни ка, пре не го ге ни ја лан из лет у ди вље преде ле екс пе ри мен та и пре врат ни штва? Ин сти ту ци ја на гра де, да кле, већ са мим сво јим по сто ја њем одр жа ва књи жев ни канон у ње го вом нај ри гид ни јем и нај а у то ри тар ни јем из да њу, чак и ако сво јим, че сто про бле ма тич ним, од лу ка ма ком проми ту је ње го ве прин ци пе. НИН-ова на гра да и вред но ва ње Чак и да НИН-ова на гра да не ма до са да шњи (ма кар и оспора ва ни) углед и (не рет ко не же љен) ути цај на тра си ра ње исто ри је срп ске књи жев но сти, њен би се зна чај ја сно од ража вао у стра сној же љи пи са ца да је осво је. Она је пи сци ма и ки се ло гро жђе, и сла дак ли мун: сли ка о љу ба ви и мо ћи, а и да ље рав но пра ван део иде а ли стич ког ве чи тог сна о књи жевно сти ко ја је до вољ но ва жна да про ме ни свет. Рад у жи ри ју за ро ман го ди не обе ле жен је јед ном стал ном стреп њом: стра хом да се на пор чи та ња не од ра зи не га тив но на при ме ну па ра ме та ра. То што се ро ман у срп ској књи жевно сти пи ше и об ја вљу је фу ри о зним тем пом мно ги не мо гу да ви де као ра дост и по бе ду: но упр кос за мо ру над оби љем, сва ко пи са ње, па и оно, ко је да ле ко ис под кри те ри ју ма прихва тљи вог, тре ба да нас об ра ду је као при ват ни от пор општем осе ћа ју су ви шно сти. Чи ни се, ипак, да хи пер про дукци ја ро ма на (у по след ње че ти ри го ди не за НИН-ову на гра ду 28

кон ку ри са ло је нај ма ње 106, а нај ви ше 182 ро ма на) ви ше по сто ји као кон сен зус књи жев них жи ри ја не го као кул турна чи ње ни ца. Је два јед на де се ти на об ја вље них ро ма на буде пред ста вље на у ме ди ји ма кроз но вин ске и те ле ви зиј ске књи жев не кри ти ке или ин тер вјуе с ау то ри ма, а огром на већи на не ма ни ка кву ди стри бу ци ју по књи жа ра ма, те та ко ни чи та о це. Ни ко сем пет чла но ва НИН-овог жи ри ја за пра во не ма, ни ти мо же има ти, увид у све што се у Ср би ји об ја ви под име ном ро ма на: мно ге књи ге чи ји је ти раж из ме ђу 150 и 300 при ме ра ка оста ну ускла ди ште не код из да ва ча или ауто ра, име на њи хо вих ау то ра не пре по зна та а њи хо ве по ру ке не при ме ће не. Па ра док сал но је да се у вре ме ин тер нет ског без мер ја ка на ли ко му ни ка ци је су жа ва ју и фик си ра ју на мало број на де ла че сто про бле ма тич не умет нич ке вред но сти, пре тва ра ју ћи та ко кор пус књи жев них де ла у ар хи пе лаг расу тих, пот пу но изо ло ва них остр ва. Спон та на раз ли ков на спо зна ја до брог и ло шег по ста је не мо гу ћа у шу ми гла со ва ко ји се ме ђу соб но не чу ју. По че так 2014. го ди не до че кан је са ре корд ном кон ку рен цијом: чак 182 ро ма на об ја вље них у прет ход ној го ди ни по слати су НИН-овом жи ри ју на раз ма тра ње, од че га је ви ше од две тре ћи не ро ма на при сти гло у по след ња два ме се ца 2013. го ди не, што до ста го во ри не са мо о мо ти ва ци ји из да ва ча и пи са ца, не го и о стра те ги ји фи нан си ра ња ко ја дик ти ра темпо ис пу ња ва ња из да вач ког пла на. Ве ли ки део ро ма неск не же тве остао је, као што се и мо гло оче ки ва ти, ме диј ски неви дљив. То ком 2014. об ја вље но је не што пре ко 150 ро ма на ко ји су по сла ти за НИН-ов жи ри, и ту је ва жно раз ве ја ти јед ну за блу ду: пре ма чла ну 4 Пра вил ни ка о НИН-овој награ ди кри ти ке за нај бо љи ро ман го ди не, де ла ко ја кон кури шу за НИН-ову на гра ду мо гу при ја вљи ва ти и пред ла га ти: ау то ри, из да ва чи, ор га ни за ци је и ин сти ту ци је, по је дин ци и чла но ви Жи ри ја НИН-ове на гра де, уз оба ве зу да Жи ри ју до ста ве при мер ке де ла ко ја пред ла жу за на гра ду да кле, не ма вред но сних ни фор мал них огра ни че ња да де ло ко је одго ва ра при лич но флек си бил ним кри те ри ју ма жан ра ро ма на до спе у фо кус чла но ва жи ри ја. Про дук ци ја 2013. и 2014. године по ка за ла је да се кри ло епске фан та сти ке у ре цент ном срп ском ро ма ну по ла ко и сигур но пре тва ра у бо га ту при то ку мејнстри ма: но жан ров ска ма три ца ни је још увек ус пе ла да се ин фил три ра у ши ре и уже из бо ре, те ове књи ге има ју мно го чи та ла ца у до бро пове за ним за јед ни ца ма љу би те ља жан ра ко ји на бло го ви ма и фо ру ми ма рас пра вља ју жу стро о ква ли те ти ма и до ме ти ма ових де ла. Ре ак ту а ли зу је се ау то би о граф ски и бил дун гсроман, све че шће је у пр вом пла ну ур ба на те ма ти ка, а по себ на 29

под вр ста ро ма на о бед ним љу ди ма тран зи ци је тек ће би ти ноћ на мо ра књи жев не исто ри је. Љу бав, смрт, рат и моћ јесу стал не ве ли ке те ме на ше ма ле књи жев но сти, не оба везно тим ре дом. Ро ма но пи сце све ви ше за о ку пља ме диј ско и тех но ло шко пре о бли ко ва ње ствар но сти, жа нр као ствар ност и ствар ност као жа нр; но и да ље их мо ра те под се ћа ти да је до бар ро ман, пре све га, глас раз ли ке, да има упе ча тљи ву и ори ги нал ну ви зи ју, тек по том оста ло бри жљи во ва ја не ју на ке и функ ци о на лан је зик, при чу ко ја је и ло гич на и нена да на. И да ље вла да нео сно ван ути сак да је за до бар ро ман до вољ но на ћи до бру те му у исто риј ским до га ђа ји ма, те се мно го пи ше о срп ском сред њем ве ку, Кон стан ти ну ве ли ком, тра у ма ма ре цент них рат них су ко ба. Чи ни се да књи жев но сти и књи жев ни ци ма ни кад го ре ни је би ло, да ни кад ни су би ли ма ње ува жа ва ни и ма ње тра же ни, ма ње чуј ни и ма ње ви дљи ви. А ипак, очи то је ста тус пи сца и да ље при жељ ки ва на ка те го ри ја бит ка. Ве ћи на ан ке ти ра них на те му ви со ке ро ма неск не про дук ци је од го вор би тра жи ла у до ступ но сти но вих тех но ло ги ја, сма тра ју ћи да ком пју тер олак ша ва пи са ње и ти ме по ја ча ва ис ку ше ње. Оста је пи та ње због че га по сед ни ци тех но ло шких изу ма не иза бе ру бр жу, уно сни ју мо гућ ност кре а тив ног из ра жа ва ња? Да ли је књижев ност и да ље при ви ле го ва на умет ност, ко јој сви же ле да при пад ну? Да ли је же ља да се све ту ис при ча соп стве на прича од већ сна жно ис ку ше ње ко ме се не мо же одо ле ти, ма кар тај свет остао глув и слеп на по ку ша је да му се ро ма ном ка же не ка лич на ту га или че грст? Пи са ње је увек и сву где при ват ни от пор оп штем осе ћа њу су ви шно сти. Ме ђу тим, пи са ње ро ма на је ипак гра нич но, ам би ва лент но ста ње: то је вид уну тра шње еми гра ци је ко ји вра та пре ма спо ља шњем све ту увек оста вља отво ре на. Хипе про дук ци ја ро ма на је за то ис ход про тив реч них по ри ва об на ро до ва ног бо ла и скри ве не же ље за успе хом. Пи сац обзна њу је сво ју му ку, на да ју ћи се да ће му она до не ти ра дост, успех и моћ. НИН-ова на гра да је сва ком пи сцу сан о љу ба ви, мо ћи и умет нич ком чи ну до вољ но ва жном да проме ни свет. Би ло да књи жев ни ме то ди по ста вља ју по ли тич ка пи тања (по ли тич ке ко рект но сти, на при мер), или да по ли тич ке окол но сти про во ци ра ју књи жев на чи та ња, са тра ди ци јом смо увек у ис тој зам ци ак ту е ли за ци је: јер умет нич ко де ло мо ра да од го во ри и на иза зов тра ди ци је, и на иза зов истори је, и на иза зов ствар но сти. Све је из ве сни је да се ле па књи жев ност усе ља ва у гра ни це ре зе р ва та: све ви ше и ви ше пи са ца бо ри се за све та ње пар че чи та о че ве па жње. Књижев на при зна ња, чак и кад до спе ју у пра ве ру ке, обез бе ђу ју са мо кра так бо ра вак на чи стом, до бро осве тље ном ме сту 30

ме дијске по зорни це. Ка па ци те ти ре ги о нал не про мо ци је су огра ни че ни јер се кул тур ни и тр жи шни про стор баш ни мало не по кла па ју. Хо ри зон ти чуј но сти у до ма ћим ме ди ји ма све су ужи: у кул тур ним ру бри ка ма ау то ри и но ви на ри во де огор че не бит ке за ка рак тер ви ше, док се елек трон ски изво ри по пут он лајн ча со пи са или књи жев них бло го ва, услед сво је ма сов но сти, у вр ле ти ма Гу гла је два ра за зна ју. У оваквом све ту, на ова квом ме сту, је ди но што књи жев но сти може по мо ћи је сте на у ка о књи жев но сти. Он да кад не ма места да се о књи зи пи ше у но ви на ма, о њој се мо гу пи са ти на уч ни ра до ви, кад не ма мо гућ но сти за књи жев не про моци је, о књи га ма се мо же го во ри ти на на уч ним ску по ви ма; та мо где не до ста је па ра ме та ра за ло кал но по зи ци о ни ра ње, мо гућ но сти тра га ња за узо ри ма и са гла сји ма у европ ском кон тек сту су ни кад ве ће; та мо где из о ста не књи жев на сла ва, мо же да на ста не ака дем ска ре пу та ци ја. За књи жев ност ду ги и упор ни рад исто ри ча ра и те о ре ти ча ра књи жев но сти ипак мо же да учи ни ви ше од про ла зног пу бли ци те та ко ји до но се на гра де. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Chur chwell, S., The Joys of Jud ging the Man Bo o ker Pri ze http:// www.the gu ar dian.com /bo oks/bo ok sblog/2014/oc t/18/jud ging-man -boo ker-pri ze-sa rah-chur chwell To do ro vić, N. (2009) Tret man knji ge u srp skim me di ji ma (1), CM, časo pis za upra vlja nje ko mu ni ci ra njem 12/ IV, str. 143-170. To do ro vić, N. (2009) Tret man knji ge u srp skim me di ji ma (2), CM, ča so pis za upra vlja nje ko mu ni ci ra njem 13/ IV, str. 119-142. Šte fan, R-M i Za go rac Ker šer, A. J. (2005) No vi nar stvo, Be o grad: Clio 31

Vladislava Gordić Petković University of Novi Sad, Faculty of Philosophy Department for English Studies, Novi Sad LITERARY CANON AND LITERARY PRODUCTION: AWARDS AND THE CRITICAL JUDGEMENT Abstract The paper addresses the possibility of establishing connections between the procedure of awarding literary prizes on the one hand and the proper evaluation of a literary work on the other, focusing on The Man Booker Prize and The NIN Award for the Novel of the Year. Judging literary works is thought to influence both critical evaluation and achievement of media visibility, but the latter turns out to be more important in the new media environment, as the constant neglect for the elite art serves to move most respectable works to the margins of public interest. Key words: literary prizes, evaluation, Man Booker Prize, The NIN Award 32