МИЛАН ПОПАДИЋ. Му зеј не ви но сти

Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Цен тар за му зе о ло ги ју и хе ри то ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1444128P УДК 069.01 069.017:316.7(560) стручни рад ИС ХО ДИ НО ВЕ МУ ЗЕ О ЛО ГИ ЈЕ ИЛИ КА КО ЈЕ РО МА НО ПИ САЦ ПО СТАО МУ ЗЕ О ЛОГ Са же так: По ла зе ћи од слу ча ја Му зе ја не ви но сти отво ре ног у Истан бу лу 2012. го ди не, као мо де ла са вре ме не му зеј ске прак се, те од ис тра жи ва ња Му зеј ског дру штва Ве ли ке Бри та ни је о од но су јав ног мње ња и му зе ја из 2013. го ди не, у ра ду се про бле ма ти зује пред мет му зе о ло ги је као на уч не ди сци пли не и ње ног од но са са кон цеп том но ве му зе о ло ги је. У том сми слу, као ис тра жи вач ки про блем озна ча ва ју се мо дер не кул тур не фикцuје под ко јим се подра зу ме ва ју има ги на тив ни са др жа ји ко ји у са вре ме ном све ту има ју кул тур ну вред ност, а ко ји у ме то до ло шком сми слу пред ста вља ју на сле ђе но ве му зе о ло ги је. Циљ ра да је ту ма че ње до при но са но ве му зе о ло ги је у кор пу су му зе о ло шких ис тра жи ва ња. Кључ не ре чи: на у ка о ба шти ни, му зе о ло ги ја, хе ри то ло ги ја, но ва му зе о ло ги ја, мо дер не кул тур не фик ци је, Ор хан Па мук Му зеј не ви но сти Му зеј не ви но сти (Ma su miyet Müze si) у Ис тан бу лу осно вао је и за јав ност отво рио пи сац Ор хан Па мук (Or han Pa muk) 2012. го ди не. Књи га Не ви ност пред ме та 1, ко ја пред ставља зва нич ни ка та лог овог му зе ја, овен ча на је 2013. го ди 1 Pa muk, O. (2012) The In no cen ce of Ob jects, New York: Abrams Bo oks. 128

не На гра дом Ме ри Лин Коц за нај бо ље на пи сан му зеј ски ка талог. 2 Ма ја 2014. го ди не, у Та ли ну у Есто ни ји, Му зеј не ви но сти до био је и углед ну на гра ду Европ ски му зеј го ди не по од лу ци Европ ског му зеј ског фо ру ма. Пи та ње се са мо наме ће: да ли је Ор хан Па мук, ро ма но пи сац и есе ји ста, от крио тај ну ка ко на пра ви ти до бар му зеј? Слика 1. Насловна страна каталога Музеја невиности; порекло фотографије: Abrams Books, New York, 2012. Ри ту а ли на гра ђи ва ња су увек дво смер ни: ко рист де ле и ла у ре ат и на гра до да вац, на ро чи то ка да је ла у ре ат по зна тији од на гра до дав ца. Сто га не чу ди му зеј ска по пу лар ност књи жев не ве ли чи не ка ква је Ор хан Па мук. У обра зло же њу жи ри ја за до де лу на гра де за Европ ски му зеј го ди не сто ји: Му зеј не ви но сти мо же се по сма тра ти и као исто риј ски музеј жи во та у Ис тан бу лу у дру гој по ло ви ни 20. ве ка. Но то је, ме ђу тим, му зеј ко ји је ство рио пи сац Ор хан Па мук као инте грал ну, пред мет но-за сно ва ну вер зи ју из ми шље не љу бавне при че из ње го вог исто и ме ног ро ма на. Му зеј не ви но сти је зами шљен као ма ли и лич ни, ло кал ни и одр жи ви мо дел за раз вој но вих му зе ја. Му зеј не ви но сти ин спи ри ше и ус поста вља ино ва тив не, но ве па ра диг ме за му зеј ски сек тор. Овај 2 Но во у ста но вље на на гра да Ме ри Лин Коц (The Mary Lynn Kotz Award) до де љу ју је се за књи жев не ра до ве об ја вље не у Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма у прет ход ној го ди ни. Ор хан Па мук је њен пр ви ла у ре ат. 129

му зеј ис пу ња ва у нај ве ћој ме ри по јам јав ног ква ли те та, са тач ке гле ди шта ка ко ба шти не та ко и јав но сти. 3 Ка ко, да кле, из гле да овај ино ва тив ни и па ра диг ма тич ни му зеј? Му зе о граф ски, Па му ков Му зеј не ви но сти на пр ви по глед де лу је као ана хро на вер зи ја ho u se-mu se um-а, спо мен-до ма дру штве не ели те мо дер ног до ба ко ји се са ку пљач ки и епси те мо ло шки осла ња на од ре ђе не ре не сан сне тра ди ци је. 4 Иа ко су са др жај но ве о ма ра зно вр сни, пред ста вљач ки ме хани зам ових му зе ја го то во је увек јед но зна чан: са ку пље ни и из ло же ни пред ме ти, као и сам кућ ни ам би јент, рекон струи шу жи вот не вред но сти и по глед на свет оно га ко ме је музеј по све ћен. Та ко је и у Му зе ју не ви но сти: број ни из ло жени пред ме ти де таљ но илу стру ју при по вест из исто и ме ног рома на. 5 Слика 2. Музеј Сер Џона Соана у Лондону; порекло: The Penny Magazine, 1837. Са вре ме на му зе о гра фи ја одав но се од ма кла од пред мет ноза сно ва не кон цеп ци је из ла га ња, кон цеп ци је ко ја је ради 3 Eu ro pean Mu se um Fo rum, Press re le a se, 17. May 2014. 4 Упоредити: Fe in berg, S. G. (1984) The Ge ne sis of Sir John So a ne s Mu se um Idea: 1801-1810, Jo ur nal of the So ci ety of Ar chi tec tu ral Hi sto ri ans, Vol. 43, No. 3, Chi ca go: So ci ety of Ar chi tec tu ral Hi sto ri ans, pp. 225-237. 5 Упоредити: Па мук, O. (2008) Му зеј не ви но сти, Бе о град: Ге о по е ти ка. 130

кал но ис ко ри шће на у Му зе ју не ви но сти. У са вре ме ној музеј ској пра ски, му зеј ски пред мет че сто је за ме њен му зеј ском пред ста вом. У том сми слу, му зе о граф ски по ступ ци не рет ко гу бе ве зу са оним што је циљ из ла га ња и по став ка пред ставља са мо до вољ ну тех нич ко-тех но ло шку ег зи би ци ју у просто ру. Ипак, те ег зи би ци је и чи не му зеј ске про сто ре ве о ма за во дљи вим. У Му зе ју не ви но сти, та кве тех нич ко-тех ноло шке сен за ци је не ма. Но, не дај мо се за ва ра ти. Па мук се у уре ђе њу Му зе ја не ви но сти за пра во ко ри сти јед ном ве о ма со фи сти ци ра ном тех но ло ги јом, спрам ко је и нај са вре ме ни ји хо ло грам де лу је као ти тра ва све тлост ши би це. Та тех но логи ја је при по ве да ње. Дру гим ре чи ма, Ор хан Па мук, до битник Но бе ло ве на гра де за књи жев ност, мај стор ски до бро зна ка ко се при ча ју при че. Љу ди ко ји ве ру ју му зе ји ма Му зеј ско дру штво (Mu se ums As so ci a tion) Ве ли ке Бри та ни је об ја ви ло је 2013. го ди не ре зул та те ис тра жи ва ња о то ме ка ко јав ност до жи вља ва уста но ву му зе ја. Ре зул та ти овог ис тражи ва ња по ка за ли су да је јав ност при вр же на му зе ји ма, те да је чак у по след ње вре ме та при вр же ност оја ча на за хваљу ју ћи то ме што су му зе ји по ста ли још ви ше за бав ни ји и ин тер ак тив ни ји. У ис тра жи ва њу се ис ти че и јед но ве о ма бит но ме сто: Му зе ји су је дин стве ни по то ме што им се веру је, а то је по себ но ва жно с об зи ром на уо че ни не до ста так по уз да ња у дру штве не ор га ни за ци је као што су вла да и меди ји. Вла да и ме ди ји се до жи вља ва ју као при стра сни и прора чу на ти, док ис пи та ни ци ви де му зе је као чу ва ре чи ње ничког ста ња и за ступ ни ка свих стра на при че. 6 Овим љу ди ма ко ји ве ру ју му зе ји ма и ко је му зе ји чи не срећ ним при па да и Ор хан Па мук. Во лим му зе је и ни сам уса мљен у от кри ћу да ме сва ким да ном чи не све срећ ни јим, пи ше Па мук у Скром ном музеј ском ма ни фе сту (A Mo dest Ma ni fe sto for Mu se ums), ко ји се мо же на ћи уну тар ка та ло га The In no cen ce of Ob jects. Не оспо ра ва ју ћи зна чај ве ли ких му зе ја, по пут Лу вра и сличних, Па мук се за ла же са про ме ну па ра диг ме и на кра ју овог ма ни фе ста он су ге ри ше да су нам уме сто епо ва по треб ни ро ма ни, уме сто ре пре зен та ци ја екс пре си је, уме сто споме ни ка до мо ви, уме сто исто ри ја при че, уме сто на ци ја осо бе, уме сто гру па и ти мо ва по је дин ци, уме сто ве личи не и ску по ће, ма ле ност и скром ност. По твр ђу ју ћи ве ру 6 Bri ta in T hinks for Mu se ums As so ci a tion, Pu blic per cep ti ons of and at titu des to - the pur po ses of mu se ums in so ci ety; March 2013., 16. maj 2014, http://www.mu se um sas so ci a tion.or g/mu se ums2020/11122012-what-the-public-thinks#.u5xsknj_vki 131

у ову па ра диг му, Ор хан Па мук је на про ле ће 2014. го ди не об јавио још је дан ау тор ски текст по све ћен му зе ји ма, на словљен Small Mu se ums (Ма ли му зе ји). У овом па му ков ски топлом тек сту пи сац ода је по част ма лим европ ским му зе јима, по пут Му зе ја Ане Франк, Му зе ја Ма ри ја Пра ца, Му зе ја Ги ста ва Мо роа и сл. 7 Но, као и љу ди ко ји су уче ство ва ли у ис пи ти ва њу Му зеј ског дру штва Ве ли ке Бри та ни је, ни Орхан Па мук ипак ни је му зеј ски про фе си о на лац. За то ни је нело гич но ни пи та ње: шта за пра во љу ди ван му зеј ске стру ке пре по зна ју као му зеј? Му зеј ски облак и му зе о ло шке ма гле Облак ре чи (у раз ли чи тим ва ри јан та ма: tag cloud, word cloud, we ig hted list) фор ма је гра фич ког пред ста вља ња не ког пој ма: тер ми ни по ве за ни са пој мом ко ји се де фи ни ше групи шу се на јед ном ме сту у об ли ку обла ка са ста вље ног од ре чи. Што је тер мин ис так ну ти ји (ве ли чи ном, бо јом...), то зна чи да је он ва жни ји за раз у ме ва ње пој ма. Му зеј ско друштво Ве ли ке Бри та ни је у по ме ну том ис тра жи ва њу, као прилог об ра ди ан ке те, да ло је и облак пој ма му зеј. Слика 3. Музејски облак; порекло: BritainThinks for Museums Association, Public perceptions of and attitudes to - the purposes of museums in society, 2013. Нај мар кант ни је ре чи у овом му зеј ском обла ку су исто рија, ста ро, за ни мљи во, обра зо ва ње, уче ње, ин форма ци ја, про шлост, до сад но, на у ка и та ко да ље, уз један мо жда би за ран, али симп то ма ти чан де таљ да је тер мин ди но са у рус та ко ђе ве о ма ис так нут. Нај но ви ја стру ков на де фи ни ци ја му зе ја, ко ју је ис ко вао Ме ђу на род ни са вет за 7 Pa muk, O. (2014), Small Mu se ums, T Spring Tra vel, New York, pp. M2112, http://tma ga zi ne.blogs.nyti mes.co m/2014/03/20/small-mu se ums/?_php=true&_type=blogs&_r=0, 20.03.2014 132

музе је (ICOM) 2007. го ди не на 21. Ге не рал ној кон фе рен ци ји у Бе чу, ка же да је му зеј не ко мер ци јал на, сва ка јав на устано ва у слу жби дру штва и ње го вог раз во ја, ко ја је отво ре на јав но сти, и ко ја у свр ху про у ча ва ња, обра зо ва ња и за до вољства, на ба вља, чу ва ис тра жу је, ко му ни ци ра с пу бли ком и из ла же ма те ри јал на све до чан ства о љу ди ма и њи хо вој околи ни. Чи ни се да је ово од ре ђе ње у скла ду са оче ки ва њем пу бли ке из не се ним у ис тра жи ва њу бри тан ског Му зеј ског дру штва. Шта на све то ка же на у ка? За пра во, пи та ње је која на у ка? Да ли је то му зе о ло ги ја, ко ја по сло вич но ва жи за на у ку о му зе ји ма? Мо же ли уоп ште му зеј ска уста но ва да бу де, у сми слу оп ште ме то до ло ги је на у ке, кон сти ту тив ни пред мет на уч не ди сци пли не? Ово ни је јед но став но пи та ње и вра ти мо се сто га ко рак уна зад. 8 Шта се под му зе о ло ги јом под ра зу ме ва за ви си го то во од гео граф ских ме ри ла. Ево јед ног при ме ра. Про фе со ри му зе оло ги је на Уни вер зи те ту у Ли је жу, Ан дре Гоб и Но е ми Дру ге (An dré Gob, Noémie Dro u gu et), утвр ђу ју ћи да је му зе о ло гија на у ка о му зе ји ма ипак при ме ћу ју: Не ки ис тра жи ва чи, нај ви ше из цен трал не Евро пе, пред ност да ју мно го ши рем и ви ше те о риј ском ви ђе њу му зе о ло ги је. Пред мет му зе о ло ги је ви ше ни је сам му зеј, већ му зе ал ност, по се бан од нос из међу чо ве ка и ре ал но сти, од нос ко ји је исто вре ме но и про цена вред но сти: он во ди ка из бо ру обје ка та ко је чо век сма тра вред ним да бу ду са чу ва ни за бу дућ ност и пре не ти дру штву бу дућ но сти. Та ко де фи ни са на му зе ал ност од го ва ра францу ском пој му ба шти не или оно га што би мо гли да на зо ве мо кул тур ним на сле ђем. 9 Та ко ђе, Кри сти јан Ми лер-стра тен (Chri stian Müller-Stra ten), уред ник пре во да на ен гле ски је зик Уво да у му зе о ло ги ју, хр ват ског му зе о ло га Иве Ма ро е ви ћа мо рао је да овој књи зи до да и под на слов Европ ски при ступ (The Eu ro pean Ap pro ach), има ју ћи у ви ду упра во раз ли ке у по и ма њу тер ми на му зе о ло ги ја у раз ли чи тим ге о граф ским кон тек сти ма. 10 Да кле, ка да го во ри мо о му зе о ло ги ји основ но пи та ње је шта је фун да мен тал ни пред мет на уч ног ис тра жи ва ња ба шти на или му зеј? На рав но, сам по јам му зеј ви ше је не го по тен тан и 8 У на ред ном одељ ку по слу жи ли смо се прет ход ним ис тра жи ва њем ове те ме. Упоредити: Po pa dić, M. (2014) Na u ka o baš ti ni, у: Vre me proš lo u vre me nu sa daš njem: Uvod u stu di je baš ti ne, Be o grad: CMiH, str. 143-154. 9 Gob, A. and Dro u gu et, N. (2006) La muséolo gie: Hi sto i re, déve lop pe ments, en je ux ac tu els, Pa ris: Ar mand Co lin; ци ти ра но пре ма: Gob, A. i Dru ge, N. (2009) Mu ze o lo gi ja: isto ri ja, raz voj i sa vre me ni iza zo vi, Be o grad: Clio, Narod ni mu zej, str. 10, пре ве ла са фран цу ског Ве сна Ињац. 10 Müller-Stra ten, C. Edi tor s pre fa ce, in: In tro duc tion to Mu se o logy: The Euro pean Ap pro ach, Ma ro e vić, I. (1998) München: Vlg. Dr. C. Müller-Stra ten, p. 9. 133

ин спи ра ти ван. Ипак, у са вре ме ном сми слу он има пре све га ин сти ту ци о нал ну, па чак и ар хи тек тон ску пре по зна тљи вост. Са дру ге стра не, про блем ба шти не упра во у сми слу у коме су га мо жда не хо ти це Ан дре Гоб и Но е ми Дру ге ис та кли чи ни се као те мељ но на уч но пи та ње. Про блем са ко јим се тер мин му зе о ло ги ја сре ће је сте ди рект но (де но та тив но) упу ћи ва ње на уста но ву му зе ја. Уста но ва је по сле ди ца друштве них и кул тур них по тре ба, а не њи хов узрок. Као што је то при ме ће но, не по сто је цр кво ло ги ја и шко ло ло ги ја, већ те о ло ги ја и пе да го ги ја, те је по ста ло упит но да ли је и му зео-ло ги ја за пра во пра во име за на у ку ужи же ну на концепт ба шти не као пот пу ног ко лек тив ног ис ку ства све о бухват ног, про стор но и вре мен ски. 11 Јед но став ни је ре че но, да ли је му зе о ло ги ја аде ква тан на зив за на у ку о ба шти ни? Или је то, мо жда, хе ри то ло ги ја, ко ја ја ди рект ни је упу ћу је на науч ни пред мет? 12 Шта је за пра во пред мет на у ке о ба шти ни? Овај пи та ње ни је но во и раз ма тра но је кроз раз ли чи те моде ле на уч не ми сли ко ји су за свој пред мет има ли про блем ба шти не и ба шти ње ња. Ге не за раз во ја на у ке о ба шти ни мо же се пра ти ти од ње ног по ре кла у ху ма ни стич ким инте ре со ва њи ма, где је пред мет из у ча ва ња би ла ста ри на, а ис ход ре пре зен та тив ност. У ре ста у ра тив ним исто ри ја ма де вет на е стог ве ка те жи ште је би ло на пој му спо ме ни ка а циљ у гра ђе њу иден ти те та. 13 Уста но вље њем ин сти ту ција ба шти не, оја чан је на уч ни ( сци јен ти стич ки ) при ступ, пре све га у му зеј ској за шти ти, што је во ди ло да љој ин ститу ци о на ли за ци ји, а ко ја је не рет ко за вр ша ва ла у ди сци плинар ним се бич но сти ма, де ле ћи кор пус ба шти не на за себ не спе ци ја ли стич ке це ли не. 14 Му зе о ло шки при ступ, раз ви јан у окви ру струч не и уни вер зи тет ске прак се, ста вио је у центар ис тра жи ва ња тех нич ке тер ми не као што су на при мер му зе ал ност или му зе а ли за ци ја од но сно њи хо во ту ма че ње, упо тре бу и прак тич ну свр хо ви тост. Ова не што стро жа дисци пли нар на про фи ли са ност до не ла је од ре ђе ну аке де ми за 11 Šo la, T. (2003) Ese ji o mu ze ji ma i nji ho voj te o ri ji. Pre ma ki ber ne tič kom muze ju, Za greb: Hr vat ski нacionalni ko mi tet ICOM, str. 38. 12 Од ла тин ског he re di tas, то јест ен гле ског he ri ta ge. Тер мин хе ри то ло гија пр ви је упо тре био Т. Шо ла 1982. го ди не. Упорeдити: A Con tri bu tion to a Pos si ble De fi ni tion of Mu se o logy, Šo la, T. про чи та но на Го ди шњој конфе рен ци ји и сим по зи ју му ко ми те та за му зе о ло ги ју (ICO FOM/ICOM): Syste ma tics and Met ho do logy in Mu se o logy, u Pa ri zu 1982. go di ne; преве де но на срп ско хр ват ски под на сло вом: Šo la, T. (1984) Pri log mo gu ćoj de fi ni ci ji mu ze o lo gi je, In for ma ti ca Mu se o lo gi ca. God. 15, br.1-3, Za greb: MDC, str. 10-11. 13 Упоредити: Choay, F. (2001) The In ven tion of the Hi sto ric Mo nu ment, Cambrid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press. 14 Упоредити: Gluziński, W. (1980) U pod staw mu ze o lo gii, War sza wa: Państwo we Wydawn. Na u ko we. 134

ци ју оли че ну не са мо у фа кул тет ским про гра ми ма, ко ли ко у ор га ни за ци ји број них се ми на ра, лет њих шко ла и слич них обра зов них кур се ва на ме ње них му зеј ским про фе си о нал цима. На по кон, хе ри то ло шки при ступ, уте ме љен у по след њој че твр ти ни два де се тог ве ка, ста вио је екс пли цит но у цен тар на у ке о ба шти ни сам по јам ба шти не и про бле ма ти ку од но са из ме ђу овог пој ма и чо ве ко вих по тре ба, про на шав ши свој ис ход у ан тро по ло ги за ци ји мул ти ди сци пли нар но сти. 15 Иза ове сло же не син таг ме за пра во сто ји већ по ми ња ни концепт ба шти не као пот пу ног и све о бу хват ног, про стор но и вре мен ски, ко лек тив ног ис ку ства. Ис хо ди шта но ве му зе о ло ги је Све у све му, из прет ход но из не се ног мо гу се из ву ћи не ка, ба рем тер ми но ло шка, по ја шње ња. На у ка о ба шти ни је гене рич ко име за си сте мат ско про у ча ва ње про бле ма ба штине и ба шти ње ња, му зе о ло ги ја је ње но тра ди ци о нал но име ко је ак це нат ста вља на уста но ву му зе ја, а хе ри то ло ги ја је ко ре тив ни и про во ка тив ни на зив ко ји упу ћу је на по тре бу стал ног пре и спи ти ва ња ка ко од но са чо ве ка и на сле ђа, та ко и на у ке ко ја се њи ме ба ви. Но, па ра лел но са рас пра ва ма o на уч ној при ро ди му зе о ло ги је кра јем се дам де се тих и осамде се тих го ди на два де се тог ве ка, у му зе о ло шком лек си ко ну по ја вио се још је дан тер мин но ва му зе о ло ги ја. Из вор но, но ва му зе о ло ги ја (muséolo gie no u vel le) је концепт на стао у окви ру фран цу ске му зе о ло шке шко ле кра јем се дам де се тих го ди на два де се тог ве ка под ути ца јем Жор жа Ан ри ја Ри ви је ра (Ge or ges-hen ri Ri viè re) 16, да би на ен глеском го вор ном под руч ју по стао пре по зна тљив пре све га захва љу ју ћи књи зи ко ју је 1989. го ди не при ре дио Пи тер Верго (Pe ter Ver go) упра во под на сло вом Но ва му зе о ло ги ја (The New Mu se o logy). 17 У овом про це су пре во ђе ња до не кле је про ме ње но пр во бит но зна че ње син таг ме но ва му зе о ло гија : од по чет ног те о риј ског про ми шља ња раз во ја му зеј ске ин сти ту ци је са прак тич ним ис хо ди ма, курс је про ме њен ка ту ма че њу и иде о ло ги за ци ји ин сти ту ци је му зе ја са ис хо дом у кри тич ким сту ди ја ма му зе ја. Ме то до ло шка по зи ци ја но ве му зе о ло ги је пре по зна та је као ста но ви ште да се му зеј и музеј ска прак са по сма тра ју као до мен ко ји омо гу ћава чи тање 15 Babić, I. (1988) Uvod: Za jedno antropološko shvatanje spomenika, Pogledi, 3-4 (18), str. 703-708; на осно ву: Bu la to vić, D. (2010) Ge ne za he ri to lo gi je, Be o grad: Uni ver zi tet u Be o gra du, Fi lo zof ski fa kul tet, (нео бја вље ни ма тери јал пре да ва ња). 16 Maynard, P. (1985) The new mu se o logy proc la i med, Mu se um, 37(148), pp. 200-201. 17 Ver go, P (1989) The New Mu se o logy, Lon don: Bo oks Re ak tion. 135

пред ме та као тра го ва, ре пре зен та ци ја, од ра за или су ро га та по је ди на ца, гру па, на ци ја и ра са, те њи хо вих исто ри ја. Музеј се оту да ко ри сти, али и кри ти ку је, као ин струмент про изво ђе ња дру штве но-при хва тљи вих вред но сти и њи хо вог распро сти ра ња са ја сном по ли тич ко-идеолошком функци јом. 18 Бит но је ис та ћи да најпродорнија по ла зи шта но ве му зе оло ги је ни су за сно ва на на му зе о ло шким, већ на кул ту ро лошким пре ми са ма. Оту да но ва му зе о ло ги ја и ни је при мар но ме то до ло шка ета па у раз во ју му зе о ло ги је као на уч не ди сципли не, већ пре ис тра жи вач ка стру ја у окви ру сту ди ја култу ре усме ре на на про блем му зе ја као со цио-кул тур не инсти ту ци је. Оту да и на зи ви сту ди је му зе ја (mu se um stu di es), или кри тич ке сту ди је му зе ја (cri ti cal mu se um stu di es), ко ји се ко ри сте упо ре до са тер ми ном но ва му зе о ло ги ја. Ипак, за хва љу ју ћи сна зи ове ис тра жи вач ке стру је и ње ним до прино си ма у раз ма тра њу ин сти ту ци је му зе ја, но ва му зе о ло ги ја је зна чај но до при не ла на уч но ори јен ти са ној му зе о ло ги ји у по љу ис тра жи ва ња исто ри је и при ро де ин сти ту ци је му зе ја. По ред ових те о риј ских им пли ка ци ја, но ва му зе о ло ги ја је у до ме ну му зеј ске прак се охра бри ла и број не екс пе ри мен те, ко ји су зна чај но ути ца ли на но во по зи ци о ни ра ње му зе ја у са вре ме ном дру штву. 19 Му зеј ске при че Има ју ћи ове те о риј ске на по ме не у ви ду, вра ти мо се Ор хану Па му ку и ње го вој за љу бље но сти у ма ле му зе је. Са ро дитељ ским по но сом, Па мук ме ђу сво је оми ље не ма ле му зе је сме шта и свој Му зеј не ви но сти. Ипак, при ме ћу је и јед ну ве о ма бит ну раз ли чи тост: Те мељ на раз ли ка из ме ђу Му зе ја не ви но сти и дру гих ма лих му зе ја ко ји су ме ин спи ри са ли је сте чи ње ни ца да, за раз ли ку од Ги ста ва Мо роа и Ма риа Пра ца, љу ди чи ји пред ме те и сли ке по сма тра мо (у Му зе ју невиности) ни су ствар ни, већ из ми шље ни. 20 У Му зе ју неви но сти Па мук је на про сто ре ал не пред ме те при пи сао својим из ми шље ним, књи жев ним ли ко ви ма. Да ли ова фик цио нал ност дис ква ли фи ку је Па му ков му зеј из ка те го ри је ба 18 Упоредити: Pjo trov ski, P. (2013) Kri tič ki mu zej, Be o grad: ENS-CMiH, str. 20-21. 19 Упоредити: Ross, M (2004) In ter pre ting the new mu se o logy, Mu se um and So ci ety, 2, pp. 84-103; Кр сто вић, Н. (2014) Ми, ов де, са да: но ва му зе оло ги ја и еко му зе ји, у: Му зе ји на отво ре ном, Си ро гој но-бе о град: Му зеј Ста ро се ло, ЦМиХ, стр. 150-160. 20 Pa muk, O. (2014) Small Mu se ums, T Spring Tra vel, New York, pp. M2112, http://tma ga zi ne.blogs.nyti mes.co m/2014/03/20/small-mu se ums/?_php=true&_type=blogs&_r=0, 20.03.2014 136

штин ских уста но ва? Да ли у му зе ју мо ра би ти све ствар но и исти ни то? У тек сту Про из вод ња ба шти не Деј вид Ло вен тал (Da vid Lowent hal) пра ви раз ли ку из ме ђу исто ри је и ба шти не и ка же да исто ри ја те жи да убе ди исти ном, док ба шти на пре те ру је и по пу шта, за во дљи во из ми шља и искре но за бо ра вља, и опста је на не зна њу и гре шка ма. Ка ко Ло вен тал сма тра, ба штина ко ри сти исто риј ске тра го ве и при по ве да исто риј ске приче, али ови тра го ви и при че су утка не у при по ве сти за тво рене за кри тич ко ис пи ти ва ње, јер ба шти на ни је еру ди ци ја већ ка те хи зам ни је про ве ри в по да так, већ при ље жна вер ност. Оту да и Ло вен та лов за кљу чак: Ба шти на ни је про вер љи ва или ве ро ват на вер зи ја на ше про шло сти, она је ис по ве да ње ве ре у ту про шлост. 21 Дру гим ре чи ма, и фик ци ја се мо же ба шти ни ти, с тим да је сам про цес ба шти ње ња не фик ци о на лан, то јест уте ме љен је на ствар но сти, на по сто ја њу све до чан ста ва. За у ста ви мо се на час на овом бит ном ме сту. Раз ли ку из ме ђу фик ци о нал ности и не фик ци о нал но сти, исто ри чар и те о ре ти чар књи жевно сти Зден ко Шкреб ефект но су ми ра: Не фик ци о нал ност по чи ва на на че лу исти ни то сти као иде ји ап со лут не ну жности да се са др жи на дје ла кон фрон ти ра са ствар но шћу, не зави сном од дје ла.... Фик ци о нал ност је ин ди фе рент на пре ма на че лу исти ни то сти јер се не од но си ни на ка кву ствар ност, не за ви сну од ње; из ја ве књи жев ног дје ла ни су ни исти ните, ни ла жне с гле ди шта кон крет не ствар но сти слу ша лац или чи та лац их при хва та јер се, ка ко Ка ти чић ка же с пра вом, оства ру ју у цје ло куп ну ње го ву жи вот ну ис ку ству. 22 Ова књи жев но те о риј ска опа ска мо же се до ве сти у ди рект ну ве зу са те за ма исто ри ча ра умет но сти До нал да Пре ци о зи ја. Пре ци о зи, ба зи ра ју ћи сво је ста во ве на ис ку ству но ве му зео ло ги је, сма тра да му зе о ло ги ја и му зе о гра фи ја про из во де исто ри је пред ме та као су ро га те или си му ла кру ме раз во ја исто ри ја по је ди на ца, мен та ли те та и на ро да, те да се оне састо је од на ра тив них по ма га ла, слич них исто риј ском ро ма ну или но ве ли. 23 У исто риј ској пе р спек ти ви и ро ман и му зеј су вр шња ци и при па да ју пе ри о ду ра ђа ња мо дер ног до ба. У од ре ђе ном сми слу кла сич ни ро ман је ре ликт ин ду стријске епо хе, ко ји је на свој на чин вас пи тао чи та о ца да жи ви са гла сно си ре ни, пи ше Алек сан дар Ге нис, твр де ћи да у 21 Lo went hal, D. (1998) Fa bri ca ting He ri ta ge, Hi story and Me mory, Vol. 10, No. 1, In di a na: In di a na Uni ver sity Press, pp. 7-8. 22 Škreb, Z. (1976) Stu dij knji žev no sti, Za greb: Škol ska knji ga, str. 19-20. 23 Pre zi o si, D. (1998) The Art of Art Hi story: A Cri ti cal Ant ho logy, Ox ford & New York: Ox ford Uni ver sity Press, p. 497. 137

по стин ду стриј ској епо хи та ква тво ре ви на с по чет ком, сре ди ном и кра јем већ ло ше ко ре спон ди ра са но вим темпо рал ним струк ту ра ма. Реч је о ме ха нич ком вре ме ну ко је је на ста ло у до ба мо дер но сти, до ба по крет не тра ке и по тре бе за вре мен ском пре ци зно шћу, док по стин ду стриј ско до ба тра жи ци клич но, не ре ши во, не ли не ар но, јук ста по зици о ни ра но схва та ње вре ме на. 24 У овој по тре би, мо же се виде ти по тре ба за тран сфор ма ци јом му зе ја и то упра во у оном смислу ко ји је и Па мук озна чио у свом ма ни фе сту. Слика 4. Музеј невиности, део сталне поставке; порекло: Masumiyet Müzesi, Istanbul, 2012. На сле ђе но ве му зе о ло ги је: мо дер не кул тур не фик ци је Сто га, у окви ру му зе о ло шких ис тра жи ва ња, обо га ће них ис ку ством но ве му зе о ло ги је, тре ба пре по зна ти је дан на рочит пред мет, ко ји би се у скла ду са прет ход но на ве де ним мо гао од ре ди ти као про блем мо дер них кул тур них фик ци ја. Под мо дер ним кул тур ним фик ци ја ма под ра зу ме ва мо имаги на тив ни са др жај ко ји у са вре ме ном све ту има кул тур ну вред ност. (Као што је већ ис так ну то, му зеј и ро ман су нај 24 Ge nis, A. (2003) Ve sti iz Ede na, Be o grad: Ge o po te i ka, str. 65-68. 138

ре пре зен та тив ни ји при ме ри мо дер них кул тур них фик ција.) У овом кон тек сту, има ги на тив ни са др жај је ре зул тан та ства ра лач ке си ле ко ја ком би ну је еле мен те ма те ри јал не ре ално сти и ин тер пре та тив ног про це са. Та ко ђе, кул тур ну вредност би од ре ди ли као по жељ ни има ги на тив ни са др жај ко ји се мо же ко ри сти ти у раз ме ни до ба ра, док под кул ту ром ов де под ра зу ме ва мо пре сек ма те ри јал них обје ка та и ин тер прета тив них стра те ги ја. Ако су ма те ри јал ни објек ти фак тич ки кон стант ни, ин тер пре та тив не стра те ги је су ди на мич не и про ме њи ве. Оно што би био циљ на ве де ног при сту па, ко ји се у овом тек сту са мо ски ци ра, је сте по ку шај да се ис траже раз ли чи те ме та мо р фо зе мо дер них кул тур них фик ци ја у ства ра њу слике о са вре ме ном све ту. Те за је сле де ћа: мо дер не кул тур не фик ци је стал но се реот кри ва ју, увек су у ста њу ме та мор фо зе, по ка зу ју ћи ста ре ма три це у но вом об ли ку. Мо же се ре ћи да су мо дер не култур не фик ци је фор ма тив ни еле мен ти са вре ме не сли ке света. Мо жда је по тре бна још јед на ус пут на опа ска о мо ћи ма ме та мор фо за мо дер них кул тур них фик ци ја. Се ти мо се оног ди но са у ру са из обла ка ре чи ко јим се об ја шња вао по јам му зеј. Ка ко зо о ло зи сма тра ју, про шло је око ше зде сет пет ми ли о на го ди на од не стан ка ди но са у ру са. У тој древ ној про шло сти, чо век и ди но са у рус се ни ка да ни су сре ли. Ипак, њи хов са вре ме ни од нос, ко ји се за сни ва на спре зи мо дер них кул тур них и тех но ло шких си ла, та квог је ин тен зи те та да је реч ди но са у рус (ина че и са ма мо дер на ко ва ни ца) за вре дела да се на ђе ме ђу ре чи ма ко ји ма ће се де фи ни са ти му зеј као уста но ва од по ве ре ња. Свет као сли ка му зе ја Ис пи тај мо са да му зеј ску уста но ву у све тлу про бле ма модер них кул тур них фик ци ја. У овом кон тек сту, му зеј је пре све га про стор ин сти ту ци о на ли за ци је ме та фо ре игре или по зо ри шта, од но сно, пред ста ве, ко ји у су шти ни има ју ћи у ви ду ен гле ско play функ ци о ни шу као си но ни ми. Истовре ме но, му зеј је про стор са зна ња из ре че ног по сред но, сли ко ви то, али до ку мен то ва но. Иа ко пред ста вља по е тич ку фи гу ру, ме та фо ра ка да се ко ри сти у на уч ном ис тра жи ва њу ујед но је и ору ђе за пре по зна ва ње ин стру ме на та ко ји консти ту и шу фор ме ин сту ци о на ли за ци је зна ња. Та ко Ме ри Да глас и Сти вен Неј (Mary Do u glas, Ste ven Ney), у сво јој кри ти ци дру штве них на у ка, на во де Гер да Ги ге рен це ра (Gerd Gi ge ren zer) ко ји твр ди да ин стру мент ис тра жи ва ња нај у спешни је до ка зу је сво ју ва ља ност кад мо же да пру жи дво струку ме та фо ру на чи на на ко ји се у све ту огле да ју рад ње ду ха: Ка да је ме ха нич ки ча сов ник по стао не за о би ла зно сред ство 139

астро ном ских ис тра жи ва ња, сам уни вер зум по стао је нека вр ста ме ханич ког ча сов ни ка, а Бог је по стао бо жан ски часов ничар. 25 У фи лозоф ској рав ни, овај ме ха ни зам мо же се пре по зна ти и у Ни че о вом (Fri e drich Ni etzsche) афо ризму: Хри шћан ска од лу ка да свет сма тра ју ру жним и ло шим учини ла је свет ру жним и ло шим. 26 Има ју ћи ове ре флек си је у ви ду, као и по ве ре ње мо дер ног чо ве ка у му зеј ску уста но ву, чи ни се да је очи глед но да се мо же фор му ли са ти и сле де ћи за кљу чак: он да ка да је му зеј по стао не за о би ла зно сред ство пред ста вља ња све та, сам свет је по стао сли ка му зе ја. Кроз ин сти ту ци ју му зе ја ми, да кле, ви ди мо фраг мен те слике све та, те же ћи да ус по ста ви мо ту је дин стве ну (то тал ну) сли ку све та-као -му зе ја. Ка ко? За па да ју ћи у за но сну, од носно, за во дљи ву игру са ку пља ња (без број них) фраг мен aта. Оно што је си гур но у си сте му са ку пља ња, сма тра Бо дри јар (Jean Ba u dril lard), је сте да је оно што не ко са ку пља увек он сам. 27 Дру гим ре чи ма, пи та ње са ку пља ња је сте бли ско пита њу иден ти те та, пи та њу ко сам ја. А зна ти ко сам ја је сте об лик зна ња о то ме где се на ла зим, ка ко пи ше Чарлс Теј лор (Char les Taylor). Теј лор иден ти тет пре по зна је као ме сто унутар окви ра вред но ва ња: Мој иден ти тет де фи ни шу оба ве зе и иден ти фи ка ци је ко је пру жа ју оквир или хо ри зонт уну тар ко га ја од слу ча ја до слу ча ја мо гу да по ку шам да од ре дим шта је до бро или вред но или шта тре ба чи ни ти или шта ја при хва там, а че му се су прот ста вљам. Дру гим ре чи ма, то је хо ри зонт уну тар ко јег сам у ста њу да за у змем сво је ме сто. 28 Ло ги ка овог си сте ма је усме ре на ка кон тро ли вре ме на, по игра ва ју ћи се ре ал ми ма про шлог и са да шњег. 29 Ако збир ка за и ста на ста је без ци ља да бу де ком пле ти ра на 30, она та ко фор ми ра спе ци фич но ста ње са-вре ме но сти. Она је све док про шлог, ко је се про сти ре у бу дућ ност. Уло га споне из ме ђу про шло сти, са да шњо сти и бу дућ но сти че сто се при пи су је му зе ји ма, алу ди ра ју ћи на њи хо ву ме мо ра тив ну ми си ју. Му зе ји су сва ка ко ин сти ту ци је јав ног пам ће ња, али у њи ма не тре ба тра жи ти тек огле да ло дру штва или по једин ца. Као што ка же Ме ри Да глас огле да ло је јад на ме та 25 Da glas, M. i Nej, S. (2003) Oso be ko je ne do sta ju: kri ti ka druš tve nih na u ka, Be o grad: Sa mi zdat B92, str. 41. 26 Ni če, F. (1989) Ve se la na u ka, Be o grad: Gra fos, str. 150. 27 Ba u dril lard, J. The System of Col lec ting, in: The Cul tu res of Col lec ting, edited by Els ner, J. and Car di nal, R. (1994), Lon don: Re ak tion Bo oks, p. 12. 28 Tej lor, Č. (2008) Iz vo ri sop stva: stva ra nje mo der nog iden ti te ta, No vi Sad: Aka dem ska knji ga, str. 50. 29 Ba u dril lard, J. The System of Col lec ting, in: The Cul tu res of Col lec ting, edited by Els ner, J. and Car di nal, R (1994.), Lon don: Re ak tion Bo oks, p. 16. 30 Исто, стр. 13. 140

фо ра за јав но пам ће ње. Тра га лац за исто риј ском исти ном не на сто ји да до би је ја сни ју, чак ни ла ска ви ју сли ку сопственог ли ца. Све сно пе тља ње и пре пра вља ње са мо је ма ли део обликовања про шло сти. Ако по бли же по гле да мо град њу про шлог вре ме на, от кри ва мо да тај про цес има вр ло ма ло ве зе с про шло шћу, а сва ку ве зу са са да шњо шћу. 31 У том сми слу, мо дер не кул тур не фик ци је, као има ги на тив ни са држај ко ји у са вре ме ном све ту има кул тур ну вред ност, че сто су про из во ђач про шло сти. Али, упра во оне нам омо гу ћава ју и да се кре ће мо кроз вре ме, што је сва ка ко ка те го ри ја фик ци је, али нам је на тај пру же на мо гућ ност да се ори јенти ше мо у ре ал ном све ту, од но сно да у ње му за у зме мо сво је ме сто. За кљу чак: Му зеј опо ме не На по чет ку овог тек ста по ме ну ли смо да су ри ту а ли на грађи ва ња увек дво смер ни: ко рист де ле и ла у ре ат и на гра до давац. Но бе ло вац Ор хан Па мук сво јом по пу лар но шћу сва ка ко по ди же ви дљи вост на гра де за Евр оп ски му зеј го ди не или На гра де Ме ри Лин Коц. С дру ге стра не, мо жда не на мер но, али Па му ков Му зеј не ви но сти сва ка ко упу ћу је и на зна чај ис пи ти ва ња мо дер них кул тур них фик ци ја као му зе о ло шког пред ме та, а на ро чи то у од но су на по зи ци је но ве му зе о логије. Ако из у зме мо ме ха ни зам мо дер них кул тур них фик ци ја ко ји де лу је у Па му ко вом Му зе ју не ви но сти, од тог му зе ја не ће оста ти пу но то га. За пра во, оста ће љу шту ра, тр о ди мен зи онал на илу стра ци ја ро ма на, али не и уста но ва му зе ја. Ре кли смо и да ис тра жи ва ње мо дер них кул тур них фик ци ја предста вља сво је вр сно на сле ђе но ве му зе о ло ги је, и то као ре зултат ис тра жи ва ња у окви ру но ве му зе о ло ги је ко ја су упу ти ла на ди рект ну спре гу кул тур них и тех но ло шких си ла у форми ра њу му зеј ске уста но ве. Упра во је та спре га омо гу ћи ла да Па му ков Му зеј не ви но сти бу де при хва ћен (и ле ги ти мисан стру ков ном на гра дом) као му зеј ска уста но ва, то јест, ме та фо рич но ре че но, омо гу ћи ла је да ро ма но пи сац по ста не музе о лог. Му зеј не ви но сти је сто га до бра илу стра ци ја са вре ме ног ис хо да но ве му зе о ло ги је. Са јед не стра не, ефект но је указа но ка ко се кон стру и ше му зеј ска уста но ва по мо ћу мо дерних кул тур них фик ци ја. Са дру ге стра не, ука за но је на поро зност му зеј ског си сте ма. Па ра док сал но, но ва му зе о ло ги ја усме ре на ка де на ту ра ли за ци ји ин сти ту ци је му зе ја (упу ћи вањем на кул тур не, дру штве не, по ли тич ке, иде о ло шке и слич 31 Da glas, M. (2000) Ka ko in sti tu ci je mi sle, Reč: ča so pis za knji žev nost i kul turu, br. 57/3, Be o grad: Fa bri ka knji ga, str. 317. 141

не мо де ле кон сти ту и са ња му зеј ске ствар но сти), за пра во је оја ча ла са му ин сти ту ци ју му зе ја, ука зу ју ћи јој на плод но тле за ре ин вен ци ју. Као че до мо дер но сти, ин сти ту ци ја музе ја је у стал ном ста њу кри зе. Но во му зе о ло шка ин тер венци ја же ле ћи да де кон стру и ше је дан мо дер ни мит, за пра во га је су штин ски уте ме љи ла. Сто га је и Па му ков му зеј, ко лико Му зеј не ви но сти то ли ко и Му зеј опо ме не. Јер, ако љу ди, као што смо ви де ли, ве ру ју му зе ји ма, му зе ји мо ра ју би ти и достој ни по ве ре ња. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Ba u dril lard, J. The System of Col lec ting, in: The Cul tu res of Col lecting, edi ted by Els ner, J. and Car di nal, R (1994), Lon don: Re ak tion Bo oks. Babić, I. (1988), Uvod: Za jedno antropološko shvatanje spomenika, Pogledi, 3-4 (18), str. 703-708. Bu la to vić, D. (2010) Ge ne za he ri to lo gi je, Be o grad: Uni ver zi tet u Be ogra du, Fi lo zof ski fa kul tet. Choay, F. (2001) The In ven tion of the Hi sto ric Mo nu ment, Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press. Da glas, M. (2000) Ka ko in sti tu ci je mi sle, Reč: ča so pis za knji žev nost i kul tu ru, br. 57/3, Be o grad: Fa bri ka knji ga, str. 299-340. Da glas, M. i Nej, S. (2003) Oso be ko je ne do sta ju: kri ti ka druš tve nih na u ka, Be o grad: Sa mi zdat B92. Fe in berg, S. G. (1984) The Ge ne sis of Sir John So a ne s Mu se um Idea: 1801-1810, Jo ur nal of the So ci ety of Ar chi tec tu ral Hi sto ri ans, Vol. 43, No. 3, Chi ca go: So ci ety of Ar chi tec tu ral Hi sto ri ans pp. 225-237. Ge nis, A. (2003) Ve sti iz Ede na, Be o grad: Ge o po e ti ka. Gluziński, W. (1980) U pod staw mu ze o lo gii, Wa rs za wa: Pań stwo we Wydawn. Na u ko we. Gob, A. and Dro u gu et, N. (2006) La muséolo gie: Hi sto i re, déve lop pements, en je ux ac tu els, Pa ris: Ar mand Co lin. Кр сто вић, Н. (2014) Му зе ји на отво ре ном, Си ро гој но-бе о град: Му зеј Ста ро се ло, ЦМиХ. Lo went hal, D. (1998) Fa bri ca ting He ri ta ge, Hi story and Me mory, Vol. 10, No. 1, In di a na: In di a na Uni ver sity Press, pp. 5-24. Maynard, P. (1985) The new mu se o logy proc la i med, Mu se um, 37, 1985, 200-201. Müller-Stra ten, C. Edi tor s pre fa ce, in: Ma ro e vić, I. (1998) In tro duction to Mu se o logy: The Eu ro pean Ap pro ach, München: Vlg. Dr. C. Müller-Stra ten. Ni če, F. (1989) Ve se la na u ka, Be o grad: Gra fos. 142

Па мук, O. (2008) Му зеј не ви но сти, Бе о град: Ге о по е ти ка. Pa muk, O. (2012) The In no cen ce of Ob jects, New York: Abrams Books. Pa muk, O. (2014) Small Mu se ums, T Spring Tra vel, New York. Pjo trov ski, P. (2013) Kri tič ki mu zej, Be o grad: ENS-CMiH. Po pa dić, M. (2014) Vre me proš lo u vre me nu sa daš njem: Uvod u stu dije baš ti ne, Be o grad: CMiH. Pre zi o si, D. (1998) The Art of Art Hi story: A Cri ti cal Ant ho logy, Oxford & New York: Ox ford Uni ver sity Press. Ross, M (2004) In ter pre ting the new mu se o logy, Mu se um and So ci ety, 2, pp. 84-103. Škreb, Z. (1976) Stu dij knji žev no sti, Za greb: Škol ska knji ga. Šo la, T. (1984) Pri log mo gu ćoj de fi ni ci ji mu ze o lo gi je, In for ma ti ca Mu se o lo gi ca. god. 15, br.1-3, Za greb: MDC, str. 10-11. Šo la, T. (2003) Ese ji o mu ze ji ma i nji ho voj te o ri ji. Pre ma ki ber ne tičkom mu ze ju, Za greb: Hr vat ski нacionalni ko mi tet ICOM. Tej lor, Č. (2008) Iz vo ri sop stva: stva ra nje mo der nog iden ti te ta, No vi Sad: Aka dem ska knji ga. Ver go, P. (1989) The new mu se o logy, Lon don: Re ak tion Bo oks Milan Popadić University of Belgrade, Faculty of Philosophy Art History Department, Centre for Museology and Heritology, Belgrade OUTCOMES OF NEW MUSEOLOGY OR HOW A NOVELIST BECAME A MUSEOLOGIST Abstract The paper covers the problem of museology as a scientific discipline and its relation to the concept of new museology. Starting cases are Museum of Innocence as a model of contemporary museum practice (opened in Istanbul in 2012), and the research of the Museums Association of Great Britain on the public opinion about museums (from 2013). In this respect, research problem described as modern cultural fictions arises. By modern cultural fictions we recognize imaginative content with cultural value in contemporary world, which can be related with museums or novels. In methodological terms modern cultural fictions are heritage of new museology. Thus, the goal of the paper is an interpretation this specific contribution of new museology to museology as a scientific discipline. Key words: heritage science, museology, heritology, new museology, modern cultural functions, Orhan Pamuk 143