ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду Фи ло ло шки фа кул тет

Уни вер зи тет у Бе о гра ду Фи ло ло шки фа кул тет DOI 10.5937/kultura1650026F УДК 821.111.09-31 Мекол Смит А. оригиналан научни рад ЛАЖ, ПРЕ ВА РА, ФИ ЛО ЗО ФИ ЈА МО РА ЛА И НА РА ТИВ НА МРЕ ЖА МА ЛИХ РА ДО СТИ СУ БО ТЕ АЛЕК САН ДРА МЕ КОЛ СМИ ТА Са же так: У ра ду се кроз при зму кри тич ке со ци о лин гви стич ке ана ли зе и уз при ме ну ме то до ло шког по ступ ка на ра тив не мре же при сту па ре ла ти ви зи ра ном ту ма че њу на ра ти ва де тек тив ског рома на Ма ле ра до сти су бо те Алек сан дра Ме кол Сми та. Цен трал на те ма ро ма на, ака дем ска лаж и пре ва ра, као и опро штај и по каја ње, по сма тра ју се и ту ма че у кљу чу те о риј ско-ме то до ло шког окви ра ко ји по сту ли ра да се ни овај, као ни би ло ко ји дру ги текст не мо гу по сма тра ти у изо ла ци ји, у дру штве ном ва ку у му, већ да се ду бин ски је ди но мо гу раз у ме ти уко ли ко ро ман пред ста ви мо као са мо је дан од чво ро ва у на ра тив ној мре жи ко ју чи не чи тав низ дру штве но-исто риј ски фак то ра, пра те ћи тек сто ви (ин тер вјуи са ау то ром, про па ганд не по ру ке, итд.), ста во ви и ту ма че ња разли чи тих вр ста чи та лач ке пу бли ке, као и сам чин чи та ња ко ји нас упу ћу је на ре ла ти ви за ци ју зна че ња са др жа ја и ди рек тив не снаге мо рал не по ру ке, те отва ра про стор за ком плек сну, ви ше слој ну интер пре та ци ју це ло куп ног тки ва тек ста ро ма на. Кључ не ре чи: фи ло зо фи ја мо ра ла, лаж, опро штај, Ма ле ра до сти су бо те, Алек сан дар Ме кол Смит, на ра тив на мре жа, кри тичка соци о лин гви сти ка 26

Лаж је con tra na tu ram. Александар Мекол Смит 1 Увод При про ми шља њу те ме ла жи ко ја пред ста вља око сни цу овог бро ја ча со пи са Кул ту ра, пр ва асо ци ја ци ја ми је би ло из не на ђе ње са ко јим сам про чи та ла кри ти ку јед ног од рома на о Иза бел Дал ха у си, фи ло зоф ки ње мо ра ла, ста нов нице Един бур га и глав не ју на ки ње јед не од се ри ја ла ве о ма по пу лар ног и плод ног пи сца Алек сан дра Ме кол Сми та на ко ју сам слу чај но на и шла у ака дем ском ча со пи су по све ћеном ме ди ци ни спор та. Текст уред ни ка овог ча со пи са био је фо ку си ран на те му ро ма неск не об ра де ла жи и пре ва ре у све ту ме ди ци не и на чи на на ко ји, по ми шље њу ау то ра 2, овај ро ман пред ста вља сво је вр сну апо ло ги ју кр ше ња ле карске ети ке ко ја мо же до ве сти до тра гич них по сле ди ца. Сто га сам од лу чи ла да се у овом тек сту по за ба вим го ре по ме ну тим ро ма ном, на сло ва Ма ле ра до сти су бо те, и ње го вој ана ли зи при сту пн им из пер спек ти ве кри тич ке со ци о лин гви сти ке и на ра тив них мре жа 3. Основ но ис тра жи вач ко пи та ње ове ана ли зе је сте да ли идеа ли зо ва но пред ста вља ње зла и по ка ја ња у све ту фик ци ја Алек сан дра Ме кол Сми та мо же мо бо ље да раз у ме мо и проту ма чи мо уко ли ко у об зир узме мо све у куп ност де ло ва ња раз ли чи тих ин ди ви ду ал них и ко лек тив них фак то ра у проце су твор бе и чи та ња на ра ти ва ко ји су га учи ни ли свет ски по зна тим у по след њих пар де це ни ја? Од но сно, да ли концепт на ра тив не мре же ну ди јед ну вр сту пре ци зни је и бо ље уте ме ље не кон тек сту а ли за ци је ко ја би на шој (или би ло ко јој гру па ци ји чи та тељ ки и чи та ла ца ван со цио-кул тур ног контек ста ко ји је од ре ђе ни на ра тив из не дрио) по ну ди ла до вољно про сто ра за соп стве ну итер пре та ци ју и раз вој кри тич ког ста ва пре ма прет по ста вље ној ди рек тив ној сна зи кул тур ног мо де ла 4 ко ји од ре ђе ни на ра тив, у овом слу ча ју текст ро ма на, ну ди. На ра ти ву при ла зим као ме ха ни зму за ор га ни за ци ју и 1 Me kol Smit, A. (2011) Ma le ra do sti su bo te, Be o grad: Sa mi zdat B92, str. 131. 2 Re i der, B. (2010) Fa bri ca tion, fal si fi ca tion et al., The Ame ri cal Jo ur nal of Sports Me di ci ne No. 38. 3 Gi me nez, J. (2010) Nar ra ti ve analysis in lin gu i stic re se arch, Re se arch Methods in Lin gu i stics, Lon don, UK: Con ti nu um. 4 Ди ре ктив на сна га кул тур ног мо де ла је тер мин по зајм љен из ког ни тив не ан тро по ло ги је и од но си се на по тре бу или оба ве зу да се на осно ву друштве но де фи ни са ног и дис кур зив но кон стру и са ног зна ња жи ви и ра ди на на чин ко ји нам обез бе ђу је при хва та ње у кул тур ним за јед ни ца ма у ко ји ма жи ви мо (Fi li po vić, J. (2009) Moć re či: ogle di iz kri tič ke so ci o lin gvisti ke, Be o grad: Za du žbi na An dre je vić, str. 115). 27

ге не ри са ње дру штве них зна че ња 5, 6 са ци љем да кроз јед ну спе ци фич ну вр сту ана ли зе по ну дим све у куп ни ју, хо ли стичку сли ку ме ђу соб них ве за зна че ња у тек сту и кон тек ста, ка ко ау тор ског, та ко и чи та лач ког ко ји, прет по став ка је ког ни тивне со ци о лин гви сти ке и ан тро по ло ги је, пред ста вља је дан од ме ха ни за ма за фор ми ра ње и утвр ђи ва ње ког ни тив них ше ма ко је ути чу на на чи не на ко је де ла мо и раз у ме мо де ла ње других у све ту у ко ме жи ви мо. Ро ман, у нај ши рем сми слу схваћен као на ра тив, са мо је је дан од сег ме на та на ра тив не мре же чи је нам ра зо т кри ва ње по ма же да раз у ме мо ин тер ак ци ју локал них и гло бал них, лич них и ко лек тив них функ ци ја дискур са, од но сно на ра ти ва, дру штве них зна че ња и обра за ца у ком плек сној ин тер тек сту ал ној струк ту ри ко ја се про из во ди на раз ли чи тим ни во и ма спо зна је 7. Алек сан дар Ме кол Смит и де тек тив ски ро ман Алек сан дар Ме кол Смит спа да у ону гру пу ро ма но пи саца у чи јим се де тек тив ским ро ма ни ма, ве о ма спе ци фич ног фор ма та и са др жа ја, на ра тив ни чин пре тва ра у фи ло зофско про ми шља ње 8, 9. До ми на ци ја фи ло зоф ских те ма, пи тања до бра и зла, уво ђе ње фи ло зо фи је мо ра ла као око сни це те мат ских ода би ра у тек сто ви ма овог ау то ра сва ка ко су у ди рект ној ко ре ла ци ји са жи вот ним кон тек стом Алек сан дра Ме кол Сми та. Про фе сор еме ри тус ме ди цин ског пра ва и етике са Уни вер зи те та у Един бур гу прак тич но је чи та ву про феси о нал ну и ака дем ску ка ри је ру по све тио прав ним аспек тима мо рал но сти и ети ке, пр вен стве но у обла сти ме ди ци не 10. Две се ри је де тек тив ских ро ма на по који ма је по стао по знат ши ром све та, па и у на шој чи та лач кој сре ди ни, за глав не јуна ки ње има ју же не, пот пу но раз ли чи те од оних ко је су се до не дав но у раз ли чи тим исто риј ским пе ри о ди ма по ја вљи вале у уло га ма де тек тив ки ти па fem me fa ta le 11 Ма дам Ра моцве 5 Nar ra ti ves pro vi de one mec ha nism for or ga ni zing and ge ne ra ting so cial mea nings (сви пре во ди ци та та у тек сту: Ј. Ф.) 6 Be ar man, P. S. and Sto vel, K. (2000) Be co ming a Na zi: a mo del for nar ra ti ve net works, Po e tics, No. 27, p. 70. 7 Хи ме нес, Ј. нав. де ло, стр. 207. 8 (The de tec ti ve story)... that turns nar ra ti ve ac tion in to phi lo sop hi cal spe cula tion 9 Ben nett, J. M. (1983) The De tec ti ve Fic tion of Poe and Bor ges, Com pa ra ti ve Li te ra tu re No. 35 (3), p. 263. 10 А. Ме кол Смит био је потпред сед ник Бри тан ске ко ми си је за ху ма ну гене ти ку (Hu man Ge ne tics Co mis sion of the UK)) и пред сед ник уре ђи вачког од бо ра Бри тан ског ме ди цин ског ча со пи са за ети ку (Bri tish Me di cal Journal of Et hics). 11 Red mond, R. S. (2014) The fem me fa ta le in post fe mi nist hard-bo i led de tec ti ve fic tion: re dun dant or re-in ven ting her self? Ph.D. the sis, Mas sey 28

(про та го нист ки ња се ри ја ла ро ма на Пр ва жен ска де тектив ска аген ци ја), сна жна, до бро об ло же на и фи зич ки и пси хич ки чвр сто уте ме ље на у тле сво је род не Бо цва не, са јед не стра не, и др Иза бел Дел ха у си, фи ло зоф ки ња мо ра ла и углед на ста нов ни ца Едим бур га (про та го нист ки ња се рија ла ро ма на Не дељ ни фи ло зоф ски клуб 12 ). Ви со ко мо рал на и ака дем ски за то пот ко ва на (са док то ра том из фи ло зо фи је мо ра ла и глав на уред ни ца а по том и вла сни ца ака дем ског Ча со пи са за при ме ње ну ети ку), ова књи жев на ју на ки ња се кроз чи та ву се ри ју ро ма на су о ча ва са озбиљ ним и ма ње озбиљ ним кр ше њем мо рал них на че ла и етич ког прин ци па све у куп ног људ ског по на ша ња. Она оби та ва у све ту у ко ме је ху мор благ, пат ња се пре по зна је али не ста вља у пр ви план, а на пор да чи ниш до бро је обич но на гра ђен (на словна стра на спр ског пре во да ро ма на Не сва ки да шња ле по та обла ка, Алек сан дар Ме кол Смит, Са ми здат, Б92, 2015). Дру га спе ци фич ност де тек тив ских ро ма на Алек сан дра Мекол Сми та је њи хо во од сту па ње од основ них жан ров ских ка рак те ри сти ка при су ства уби ста ва, кр ви и оруж ја, и детек ти ва ко ји де лу ју упр кос или па ра лел но са ин сти ту ци јама си сте ма 13. Му дре и сми ре не ви со ко мо рал не же не у овим ро ма ни ма спро во де ис тра жи вач ке, де тек тив ске рад ње у свето ви ма у кој и ма се прет по ста вља да је срж дру штва чи ста, а да је зло чин, или, у овим слу ча је ви ма пр вен стве но лаж и пре ва ра, ано ма ли ја ко ја се мо же по бе ди ти и по пра ви ти добро том. Усу ђу јем се да ро ма не Ме кол Сми та упо ре дим са они ме што Плејн 14 на зи ва злат ним до бом кри ми ћа, пи саним у не ким прет ход ним вре ме ни ма, на при мер, у до ба Агате Кри сти, у до ба ка да је иде о ло ги ја де тек тив ске при че би ла да је за јед ни ца здра во по ли тич ко те ло, чи сто дру штво ко је на па да рак зло чи на. У то не дав но обо ле ло дру штво ула зи спа си лац, де тек тив хи рург, ко ји мо же да од стра ни рак и обно ви те ле сно здра вље 15. Иа ко се у ро ма ни ма Ме кол Сми та смрт и пра ви зло чин по ја вљу ју са мо у на зна ка ма и то у мањем бро ју ро ма на, сви они но се су шта стве ну по ру ку да је Univer sity New Ze a land. 12 Сви до са да об ја вље ни ро ма ни из оба се ри ја ла пре ве де ни су на срп ски је зик у из да њу из да вач ке ку ће Са ми здат Б92. 13 Plain, G. (2008) From The Pu rest Li te ra tu re We Ha ve to A Spi rit Grown Cor rupt : Em bra cing Con ta mi na tion in Twen ti eth-cen tury Cri me Fic tion. Cri ti cal Sur vey, Con tem po rary Fic tion No. 20(1), p. 8. 14 Исто, стр. 6. 15 (Gol den Age fic tion, epi to mi sed by the work of wri ters such as Sayers and Agat ha Chri stie)... that re pre sen ted the com mu nity as a who le so me body po li tic, a pu re so ci ety in va ded by the can cer of cri me. In to this newly sick world wo uld then co me a sa vi o ur - the sur geon de tec ti ve - who can cut out the can cer and re sto re the body to he alth. 29

ве ћи ни људ ских би ћа ин хе рент на по тре ба да са чу ва ју или по вра те мо рал ну чи сто ту уко ли ко су је сти ца јем окол но сти (углав ном оправ да ва ју ћих) то ком жи во та из гу би ли. Не дељ ни фи ло зоф ски клуб У јед ном ин тер вјуу из 2004. го ди не, по сле об ја вље ног тек пр вог ро ма на из се ри ја ла о ко ме пи шем, Ме кол Смит (ко ји је већ та да имао уго вор за још три ро ма на из се ри ја ла Недељ ни фи ло зоф ски клуб) за сво ју ју на ки њу ка же да је она мо рал на фи ло зоф ки ња, за ин те ре со ва на за мо рал не им плика ци је оно га што чи ни мо. Не пре ста но за пи та на шта је морал но учи ни ти у да том тре нут ку, она се ба ви про бле ми ма и ми сте ри ја ма дру гих љу ди 16. Ме кол Смит кроз сво ју ју на кињу, Иза бел Дел хо у си, екс пли цит но из но си и соп стве но тума че ње етич ке вред но сти умет нич ких, да кле и књи жев них, де ла: ( ) бит но (је) умет нич ко де ло мо рал на по ру ка ко ја нам по ма же да жи ви мо бо ље, што је, ве ро ва ла је и свр ха уметно сти 17. Из пер спек ти ве ро ма неск не струк ту ре, сви де ло ви овог сери ја ла (до са да је об ја вље но укуп но де сет ро ма на 18 ) опа сно се при бли жа ва ју фор му ла ич но сти не ких дру гих књи жев них вр ста, по пут бај ки или са вре ме них аме рич ких љу би ћа: главна ју на ки ња, при влач на, али скром на и у фор ми ра њу фи зичког ути ска ко ји оста вља на осо бе око се бе (сти лом обла че ња и по на ша ња) и у по и ма њу соп стве них ака дем ских ком петен ци ја, Иза бел има по др шку пре ле пог и мо рал но пот пу но чи стог, знат но мла ђег му шкар ца, пр во љу бав ни ка, по том су пру га, ко ји се не сла же са ње ном по тре бом да ис пра вља мо рал не ано ма ли је све та у ко ме се кре ће, али јој при то ме ипак пру жа пу ну по др шку, уз на ра тив но ја сно пред ста вље ну ду бо ку емо тив ну ве зу ко ја их, кру ни са на им пли ци ра ном теле сном стра шћу и оте ло тво ре на у љуп ком си ну ко ји ра сте и са зре ва за јед но са ро ма ни ма и њи хо вим про та го ни сти ма, зау век по ве зу је. Сме ште ни су у ком фор ни ам би јент Едим бурга, са вре ме ног гра да 21. ве ка, али и да ље ду бо ко по ве за ног са шкот ском тра ди ци јом, у ку ћу у ко јој се ни ка да не по диже глас, у ко јој се ту га раз би ја не жно сти ма и му зи ком (Џејми, Иза бе лин љу бав ник/му ж 19, је про фе си о нал ни му зичар, фа го ти ста и члан едим бур шке фил хар мо ни је, из у зет но 16 Mek gwe, P. 2006. All that is fi ne in the hu man con di tion : Craf ting words, cre a ting Ma-Ra mot swe. Re se arch in Afri can Li te ra tu re No. 37(2), p. 178. 17 Me kol, S. A. (2011) Ma le ra do sti su bo te, Be o grad: Sa mi zdat B92, str. 152. 18 Из вор: http://www.ale xan der mccal lsmith.co.uk/bo oks/th e-sun day-phi losophy-club/ 19 Иза бел све сно из бе га ва по ли тич ки ко рек тан тер мин парт нер јер је пре ви ше под се ћа на по слов ни аран жман. 30

пријатног гла са). Иза бел је имућ на на след ни ца ко ја не мо ра да ра ди за жи вот, док тор ка фи ло зо фи је, глав на уред ни ца, а по том и вла сни ца ака дем ског ча со пи са за при ме ње ну етику, ал тру ист ки ња ко ја ни ка да не до зво ља ва да се о ње ним до бро твор ним нов ча ним при ло зи ма ра зним ор га ни за ци ја ма и по је дин ци ма ишта у јав но сти зна. Али у исто вре ме је и за љу бље ни ца у сли кар ство, по себ но у сли ке шкот ских ау тора, и спрем на да ве ли ке су ме нов ца (уз по вре ме но озбиљ ну гри жу са ве сти) по тро ши на по тре бу да у њи ма ужи ва у ми ру и при ват но сти сво га до ма. Као кон тра пункт тој иди лич ној сли ци жи во та, ро ма ни укључу ју ли ко ве и си ту а ци је ко ји уно се не мир, јер сво ју ег зистен ци ју, или део ње, ба зи ра ју на ла жи ма, пре ва ра ма и потре би да на у де дру ги ма. Ипак, вер не чи та тељ ке и чи та о ци ко ји овог ау то ра пра те из ро ма на у ро ман са свим без бед но ула зе у сва ку но ву књи гу, пот пу но си гур ни да се ни шта преви ше ру жно не ће де си ти, да ће прав да по бе ди ти, не ки од иден ти фи ко ва них зло чи на ца оправ да ни а дру ги до стој но ка жње ни, а да ће оста ле стра ни це ро ма на би ти ис пу ње не див ним опи си ма Един бу р га, асо ци ја ци ја ма на по е зи ју Њ. Х. Ау ден-а, пе сни ка 20. ве ка ко ји је, по ту ма че њу са мог Мекол Сми та и ње му про ме нио жи вот 20, не жним, па жљи во бира ним ре чи ма у ко му ни ка ци ји из ме ђу Иза бел и Џеј ми ја и обожа ва њем њи хо вог ма ле ног, срећ ног си на. Зву чи не ре ал но? И је сте не ре ал но. Сам Ме кол Смит у већ по ме ну том ин тер вјуу ка же: Ми слим да је ва жно би ти опти ми сти чан. Не мам вре ме на за ни хи ли стич ку, од ри чу ћу фило зо фи ју жи во та. Не ви дим за што би не ко мо рао да про ла зи кроз жи вот у ко ме је све мрач но и у ко ме не ма ни ка квих могућ но сти из ла за. Ми слим да је ва жно ве ро ва ти да сва ко може да учи ни пу но са сво јим жи во том; да сва ко мо же да у њему про на ђе за до вољ ство. Та ко да прет по ста вљам да сам ја по ма ло уто пиј ски ро ма но пи сац. Не пи шем со ци јал но реалне ро ма не, не за ни ма ме да увек опи су јем ства ри она кви ма ка кве за пра во је су; на про тив, про ми шљам ства ри ка кве би мо гле би ти 21, 22. Вра ћа ју ћи се на основ ну те зу овог тек ста из увод ног одељ ка, мо же мо за кљу чи ти да Алек сан дар Ме кол 20 McCall, S. A. (2013) What W. H. Au den can do for you, Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press. 21 I think it is im por tant to be op ti mi stic. I don t re ally ha ve much ti me for a ni hi li stic, denying phi lo sophy of li fe. I don t see why one sho uld go thro ugh li fe fe e ling that all is ble ak ness and that the re are no pos si bi li ti es. I think that it is im por tant to be li e ve that one can ma ke a lot of li fe; that one can get a certain sa tis fac tion from li fe. So I sup po se I am a bit of a uto pian no ve list. I am not a so cial re a list no ve list, I am not re ally con cer ned with de scri bitn thing al ways as they are; rat her I lo ok at how they might be. 22 Ме кве, П. нав. де ло, стр. 183. 31

Смит пи ше са ци љем да сво ју чи та лач ку пу бли ку рас те рети мрач не стра не жи во та фор ми ра ју ћи на ра тив ни кон текст у ко ме је вре ме увек сун ча но, а сре ћа и спо кој на гра да су за сва ко успе шно пре ва зи ђе но ис ку ше ње. Да ли ци тат о њего вој оп ти ми стич ној фи ло зо фи ји мо же мо да схва ти мо као Ме кол Сми тов по ку шај да сво јим ро ма ни ма све ту по ну ди један ал тер на тив ни ког ни тив ни кул тур ни мо дел, јед но спе цифич но по сма тра ње и ту ма че ње све та, ко је, про ву че но кроз при зму ког ни тив но со ци о лин гви стич ке ана ли зе, по се ду је сна жну ди рек тив ну сна гу, 23 од но сно не те жи да нас јед ностав но опу сти и за ба ви, већ и под у чи то ме ка ко тре ба да се по на ша мо, ка ко тре ба да те жи мо мо рал но сти и етич но сти у соп стве ним жи во ти ма? Од го вор на то пи та ње, ће, на рав но оста ти не по знат до кра ја овог тек ста. Со ци о лин гви сти ка нала же да ту ма че ња не мо же мо ну ди ти на осно ву хи по те тичних по сту ла та, већ ис кљу чи во кроз ана ли зу ста во ва, ре акци ја и ког ни ци је же на и му шка ра ца ко је пред ста вља ју на шу циљ ну го вор ну за јед ни цу, од но сно чи та лач ку пу бли ку ко ја пра ти ро ма не о Иза бел Дал ха у си. Ипак, по ла зе ћи од иде је да је зик, дис курс, и ко нач но, на ра тив, па та ко и ро ма неск ни нара тив, пред ста вља ју је дан од кључ них ме ха ни за ма за форми ра ње, огра ни за ци ју, пре но ше ње, ле ги ти ми за ци ју и употре бу зна ња, са јед не стра не, и дру штве не прак се, са дру ге стра не 24, ја ћу у на став ку овог тек ста по ну ди ти јед ну когни тив но-кри тич ку со ци о лин гви стич ку ин тер пре та ци ју те ин тер ак ци је. На при ме ру са мо јед ног у ни зу ро ма на о единбур шкој фи ло зоф ки њи-де тек тив ки, Ма ле ра до сти су бо те, ко ји, ка ко сам већ на ве ла, за фа бу лар ну око сни цу има лаж и пре ва ру у сфе ри ме ди цин ских ис тра жи ва ња и мо рал них ди ле ма ко је та лаж и пре ва ра ста вља ју пред глав ну ју на ки њу и пред чи та лач ку пу бли ку, ко ја у овим ро ма ни ма ужи ва 25. 23 D An dra de, R. G. (1984) Cul tu ral me a ning systems, in: Cul tu re The ory: Essays in Mind, Self and Emo tion, Shwe der, R. and Le Vi ne, R. (eds.), Cam bridge: Cam brid ge Uni ver sity Press, p. 23-44. 24 Fi li po vić, J. (2009) Moć re či: ogle di iz kri tič ke so ci o lin gvi sti ke, Be o grad: Za du žbi na An dre je vić, str. 114. 25 Сма трам да је ва жно ис та ћи да ова ко иде а ли зо ва ни свет ро ма на о де тектив ка ма Ма дам Ра мо цве и Иза бел Дел ха у си ни су ши ром све та и у свим сфе ра ма ка ко књи жев не кри ти ке, та ко и чи та лач ке пу бли ке у пот пу ности по зи тив но оце ње ни. Емиг (Emig, R. (2009) Re ver se tran sla tion perver se tran sla tion? The stra te gi es of Ale xan der McCall, p. 123), на при мер, сма тра да ро ма ни о де тек тив ки из Бо цва не пред ста вља ју јед ну вр сту пост ко ло ни јал не хе ге мо ниј ске до ми на ци је: Alt ho ugh we are in vi ted in to the ta les, we as re a ders might be fo ols de ser ving pity rat her than en lig hte ned su bjects in com mand of nor ma li zed know led ges and di sci pli nary po wers. This ap pli es to the wri ter, too: Mma Ra mot swe s la co nic com ment on in fa tua ted Eu ro pe ans and Ame ri cans, They grew to lo ve Afri ca and they stayed, so me ti mes un til they died, cle arly al so me tap ho ri cally ap pli es to McCall Smith him self. It might equ ally well apply to re a ders and scho lars of post co 32

На ра тив на мре жа Ма лих ра до сти су бо том Не ко би се мо гао за пи та ти че му та ко де та љан и оби ман опис спи са тељ ског опу са Алек сан дра Ме кол Сми та као увод у те му о ког ни тив ној сна зи ди рек тив ног мо де ла и кон цеп та ла жи и пре ва ре у јед ном од ње го вих ро ма на. Упра во за то што све го ре на ве де но пред ста вља де ло ве на ра тив не мре же ко ји ро ман сме шта ју у ре ал ни жи вот ни кон текст мно гих, како ау то ра, из да вач ких ку ћа и пре во ди о ца, од но сно, у на шем слу ча ју пре во ди тељ ке, та ко и чи та тељ ки и чи та ла ца ши ром све та. Те о риј ски оквир на ра тив не мре же прет по ста вља да ана ли за на ра ти ва тре ба да пред ста ви сам фе но мен об ра ђен у на ра тиву, а не ап стракт ну, из кон тек ста изо ло ва ну ин тер пре та ци ју истог; да мо ра да у об зир узме раз ли чи те аспек те фе но ме на, са по себ ним обра ћа њем па жње на кон тра дик ци је, су протно сти и не до уми це; да у ту ма че ње на ра ти ва мо ра да укљу чи не по сред ни кон текст ње го вог ства ра ња, кон текст у ко ме се кон зу ми ра, као и ком плек сну мре жу па ра лел них рад њи, елеме на та и уче сни ка; и ко нач но, да се вред но ва ње и ва ло риза ци ја на ра ти ва мо же из вр ши ти са мо у спре зи са свим го ре по ме ну тим фак то ри ма 26. У на став ку овог одељ ка же лим да по ка жем да кон кре тан на ра тив ко јим се ба вим, де тек тив ски ро ман Ма ле ра до сти су бо том, не мо же мо по сма тра ти као изо ло ва ни ар те факт и ба ви ти се ис кљу чи во ње го вим естет ским, ли те рар ним, вред но сти ма. Он је про из вод сло же не мре же ак тив но сти бази ра не на јед ној те ми, пред ста вље не од ре ђе ним гра ма тичким, стил ским и се ман тич ким сред стви ма, ко ји по ред естетске пре тен ду је да има ја сну со ци јал ну и обра зов ну (ако не и мо ра ли за тор ску) функ ци ју, дис кур зив но екс пли ци ра ну у самом тек сту. Чи та ју ћи ро ман и са ми по ста је мо део на ра тив не мре же ко ја од нас зах те ва ре ак ци ју, или ак ци ју у за ви сно сти од то га ко ли ко текст по ве зу је мо са пи та њи ма од ши рег друштве ног зна ча ја или сосп тве ним жи вот ним окол но сти ма. lo nial li te ra tu re. На сај ту јед не чи та лач ке гру пе из Не мач ке, чла ни це и чла но ви гру пе Ber lin in ter cul tu ral re a ding gro ups у сво јим ко мен та ри ма на во де да глав на ју на ки ња жи ви у зе мљи из ма ште (fantasy land) у ко ме бе ба увек спа ва це ле но ћи, у ко ме Иза бел има по моћ љу бав ни ка/му жа и кућ ну по моћ ни цу што јој омо гу ћа ва да у пот пу но сти рас по ла же сво јим вре ме ном, бес плат но уре ђу је ча со пис, иде на кон цер те и ре ша ва за гонет ке и мо рал не про бле ме дру гих. Фру стра ци ју не ки ма од њих иза зи ва тај увид у са вр шен жи вот, сав ше но бо га те и са вр ше но мо рал не же не, док дру ги ма то до но си спо кој и отва ра им лич ни про стор за про ми шљање соп стве них од лу ка и етич ких ди ле ма (https://re a ding gro up ber lin.fi les. wor dpress.com /2011/07/2010-3b-com fort so fa muddysa tur day.pd f). 26 Хи ме нес, Ј. нав. де ло, стр. 208. 33

За по че ћу крат ким си же ом ро ма на, пре у зе тим са зад ње кори це ен гле ског из да ња овог ро ма на: Ка да слу ча јан раз говор при ву че док тор ку Иза бел Дал ха у си слу ча ју ле ка ра чи ја је ка ри је ра уни ште на, она не мо же да оста не рав но ду шна пред осе ћа јем да је прав да за ка за ла. Јер Иза бе ли на ети ка није те о риј ске при ро де, она се од но си на сва пи та ња жи во та и смр ти. ( ) Док хо да иза зов ном ста зом из ме ђу по ве ре ња и кри ви це, ал тру и зма и не по зва ног ме ша ња у ту ђе ства ри, Иза бел успе ва да из ви да не из гу би ма ла, али за га ран то ва на по ро дич на и фи ло зоф ска за до вољ ства, и при јат ну ин ти му су бот њег ју тра 27,28 Де тек тив ски део ро ма на опи су је по зив за по моћ ко ји Иза бел до би ја од су пру ге ле ка ра, Мар ку са Мон кри фа, оп ту же ног за ла жи ра ње и об ја вљи ва ње у ака дем ском ча со пи су по да та ка о упо тре би но вог ан ти би о ти ка ко ји је про у зро ко вао смрт три па ци јен та у крат ком вре мен ском пе ри о ду. Про го њен у дневној штам пи, пре ко рен од стра не шкот ске ле кар ске ко мо ре и от пу штен из бол ни це у ко јој је ра дио, др Мон криф вре ме про во ди за тво рен у ку ћи у кли нич кој де пре си ји у ко ју га је уве ла гри жа са ве сти. То су све за кључ ци ко је на осно ву сопстве них оп сер ва ци ја до но си на ша глав на ју на ки ња. Она уз то, по сле де таљ не ана ли зе по да та ка ко ји су јој на рас по ла гању и ин тер ву ја са уче сни ци ма у афе ри, са мо у ве ре но за кључу је да је док тор пот пу но не вин, жр тва озбиљ не пре ва ре иза ко је сто ји фар ма це ут ска ку ћа ко ја је лек про из ве ла. Рас плет је крај ње нео че ки ван. Др Мон криф је за пра во крив за оно што је ура дио; он је за и ста фал си фи ко вао по дат ке ка ко би обез бе дио да љу ди стри бу ци ју ле ка у чи ју је ефи ка сност био пот пу но уве рен, а све са же љом да спа се што ви ше људских жи во та. Иза бел, у пр ви мах шо ки ра на, схва та ње го ву ин хе рент но ху ма ну мо ти ва ци ју, узи ма прав ду у сво је ру ке, од лу чу је да је већ до вољ но ка жњен, те му пред ла же да наста вак жи во та по све ти по ко ри по ма жу ћи дру ги ма у не ком дру гом де лу све та где ни ко не ће би ти упо знат са тим мрачним де та љем из ње го ве про фе си о нал не би о гра фи је. При томе са ма се би и Џеј ми ју при зна је да ни је баш успе шно њушка ло, али је он уве ра ва да упр кос све му она увек до ла зи до исти не. 27 When a chan ce con ver sa tion draws Isa bel Dal ho u sie in to the ca se of a doctor who se ca re er has been ru i ned, she can not ig no re what may be mi scar ri a ge of ju sti ce. Be ca u se for Isa bel et hics are not the o re ti cal at all, but they are a mat ter of li fe and de ath. Whi le thre a ding a dif cult path bet we en trust and gu il ti bi lity, al tru ism and in ter fe ren ce, Isa bel ke eps in her sights the small but cer tain com forts of fa mily, phi lo sophy and a fi ne Sa tur day mor ning. 28 McCall, S. A. (2008) The Com forts of Sa tur days, Lon don: Aba cus/lit tle, Brown Gro up. 34

У са мом тек сту ро ма на, пи та ња мо ра ла, ети ке, ла жи, пре варе, опро шта ја и лич них ин тер пре та ци ја по сту па ка дру гих пред ста вља ју је дан од кључ них те мат ских еле ме на та. Изабел Дал хо у си сва ку сво ју про це ну, сва ки аспект од но са са дру гим осо ба ма са ко ји ма сту па у кон такт, сва ки соп стве ни и по сту пак дру гих про вла чи кроз гу сто тка ну мре жу мо рално-фи ло зоф ског про ми шља ња. ( ) за што нас за пра во лажи по вре ђу ју? По не кад нас, на рав но, по вре де за то што смо по сту пи ли у скла ду са њи ма и ис по ста ви ло се да је то би ло на на шу ште ту. ( ) Али шта је са дру гим ла жи ма ла жи ма ко је нас не мо ра ју ну жно на ве сти да пост упа мо на соп ствену ште ту ни ти ће нам ишта од у зе ти не го ће нас са мо до вести у за блу ду? ( ) Све је то због по ве ре ња, за кљу чи она. ( ) Али, по том је за кљу чи ла да то не ма ни ка кве ве зе с по вере њем или по но сом. По ве за но је, за пра во, с мо рал ном вредно шћу ства ри она квих ка кве за и ста је су. Исти на је угра ђе на у свет; за ко ни фи зи ке за сни ва ју се на њој; исти на чи ни свет. А ако ла же мо у ве зи са не чим, ре ме ти мо, де ста би ли зу је мо ту су штин ску исти ну; лаж је по гре шна на про сто за то што је не што што ни је. 29 Упр кос то ме, су о че на са ла жи ма др Мон кри фа, Иза бел од лучу је да не и сти на и пре ва ра ко је на њи ма по чи ва ју, по чи њени од стра не ви со ко мо рал не осо бе чи ји уз ви ше на ху ма ност пре ва зи ла зе гра ни це ака дем ске ети ке са вре ме ног све та, заслу жу ју опрост, ма кар њен лич ни. По што са слу ша ње го во при зна ње, Иза бел од лу чу је да га не при ја ви ме ди цин ским вла сти ма и ну ди му из лаз, мо рал но уми ру ју ћи, лич но ис купљу ју ћи, по ко ру, ка ко она са ма ка же, на гла ша ва ју ћи при то ме да ци ља но ко ри сти ту ста рин ску реч ка ко би нас све под се ти ла да ка зна ни је је ди на аде кват на по сле ди ца гре ха. По ко ра до ла зи у раз ли чи тим об ли ци ма не мо ра то би ти са мо осра мо ће ње пре ступ ни ка. Ис па шта ти мо же те и чи не ћи до бро дру ги ма. 30 Као што сам у увод ном де лу овог тек ста већ на по ме ну ла, си же ро ма на Ма ле ра до сти су бо те на шао се и на стра ница ма ко лум не уред ни ка Аме рич ког ча со пи са за спорт ску ме ди ци ну из 2010. го ди не, ко ји га ко ри сти као по вод за науч ну рас пра ву о ла ко вер но сти и чак не ма ру глав них и одго вор них уред ни ка ака дем ских ча со пи са. Рај дер 31 го во ри о сосп тве ном бе су и пре зи ру пре ма ли ку ле ка ра из ро ма на, јер лаж и пре ва ра за ко ју глав на ју на ки ња ве ру је да су мо рал но 29 Me kol S. A. (2011) Ma le ra do sti su bo te, Be o grad: Sa mi zdat B92, str. 130-131. 30 Me kol S. A. (2011) Ma le ra do sti su bo te, Be o grad: Sa mi zdat B92, str. 201. 31 Рај дер, Б. нав. де ло, стр. 446. 35

оправ да ни у ре ал ном све ту мо гу бес по треб но до ве сти до успо ра ва ња на прет ка ме ди цин ске на у ке, гу бит ку дра го цених ис тра жи вач ких ре сур са, или чак из ла га њу па ци је на та бес ко ри сним или опа сним трет ма ни ма 32. По ку шај мо са да да ро ман са гле да мо из пер спек ти ве на ратив не мре же ка ко би смо мо жда ус пе ли да по ми ри мо већ са свим ја сно по ста вље на су прот ста вље на ту ма че ња основне иде је, од но сно ди рек тив не сна ге, овог тек ста. Је дан од цен трал них еле ме на та на ше на ра тив не мре же свака ко пред ста вља сам текст ау то ра ви со ко обра зо ва ног, са ака дем ским и про фе си о нал ним ис ку ством у обла сти меди цин ске ети ке и са екс пли цит но из ра же ном по тре бом да сво јим књи жев ним де ли ма ше та сун ча ном стра ном ули це. Ка да ка жем текст, ми слим на све де тек тив ске ро ма не о Изабел Дел хо у си (или чак и оне из се ри ја ла о Ма дам Ра мо цве), јер је не мо гу ће са гле да ти све у куп ност и ви ше стру кост значе ња јед ног ро ма на без бар по вр шног уви да у оста ле, што сам по ку ша ла да по ка жем ма ло оп шир ни јим уво дом и описом књи жев ног опу са Алек сан дра Ме кол Сми та. Дру ги еле мент на ра тив не мре же је сам ства ра лач ки и друштве но ан га жо ва ни став Алек сан дра Ме кол Сми та. Он у сво јим ро ма ни ма глав ну ју на ки њу и ње но кре та ње кроз нара тив ко ри сти као дис кур зив ни про стор у ко ме фор ми ра и обра зла же соп стве не ста во ве, фи ло зоф ске и етич ке принци пе, као што смо већ ви де ли, пот пу но све стан чи ње ни це да ње го ви тек сто ви не осли ка ва ју ре ал ни свет прак тич но нијед не же не ко ју мо же мо да упо зна мо у ствар ном жи во ту. Али су за то дру штве на пи та ња ко ја про ми шља ње ним гласом пи та ња ко ја нас се свих до ти чу: бо гат ство и при ви леги је ко је оно до но си, обра зо ва ње као пред у слов за мо рал но де ла ње, ем па ти ја као основ но на че ло ме ђу људ ских од но са, оп шта и ве чи та пи та ња прав де и не прав де, до бра и зла, али и под се ћа ње да је жи вот леп, да се са сто ји од сит них ра дости ко је се не мо гу ни ти ку пи ти ни ти пре ва ром осво ји ти. Та оп шта дру штве на пи та ња пред ста вља ју дру ги низ цен тралних или кључ них еле ме на та на ра тив не мре же и нај у же су по ве за ни са по тен ци јал ном ди рек тив ном сна гом овог на рати ва. Сам ау тор (ка ко у тек сту ро ма на, та ко и у ин те вју и ма ко је да је) ис ти че да је мо рал но обра зо ва ње је дан од ци ље ва књижев ног ства ра ла штва. 32 In real li fe, such be ha vi or may ne e dlessly re tard the pro gress of me di cal scien ce, lead to the wa ste of pre ci o us re se arch re so ur ces, or even ca u se pa ti ents to be su bjec ted to use less or har mful tre at ments. 36

Тре ћу гру пу чво ро ва у на ра тив ној мре жи пред ста вља комер ци јал но-мар ке тин шки сек тор из да вач ке (и пре во ди лачке) ин ду стри је на гло бал ном и ло кал ном нивоу ко ји од лу чу је ко ји ће и ка кви ро ма ни би ти пи са ни и про да ва ни (под се ти ћу вас на из ја ву Алек сан дра Ме кол Сми та из 2004. го ди не о томе да је по сле тек јед не об ја вље не књи ге из се ри ја ла о Изабел Дел хо у си већ имао на ру че на још три на став ка, а да су на шој чи та лач кој пу бли ци сви ње го ви ро ма ни из два де тектив ска се ри ја ла, Не дељ ни фи ло зоф ски клуб и Пр ва жен ска де тек тив ска аген ци ја ве о ма бр зо по об ја вљи ва њу на ен глеском по ста ја ли до ступ ни у пре во ду на срп ски је зик). Од лу ке из дава ча, из да вач ких ку ћа, спрем ност да се от ку пе ау тор ска пра ва на пре во де ши ром све та пред у слов су за фор ми ра ње гло бал них, или бо ље ре че но гло кал них, чво ро ва у на ратив ној мре жи. Гло кал них, јер са свим си гур но про ла зе ћи кроз текст по ре ди мо, кон тра сти ра мо соп стве ну ствар ност са фа бу лом ро ма на, и тра жи мо соп стве на сми сле на зна чења ве ро до стој на у на шим ло кал ним дру штве но-по ли тич ким и кул тур ним кон тек сти ма. Кон крет но, на ко ји на чин срп ска чи та лач ка пу бли ка мо же да се при бли жи про бле му фи нансиј ске до би ти ве ли ких фа р ма це ут ских ку ћа и про то ко ла за укљу чи ва ње ле ко ва на тр жи ште? Ка ко се пи та ње ака дем ског мо ра ла и ле кар ске ети ке ту ма чи у на шој сре ди ни? То су свака ко те ме ко је су че сто при сут не у јав ном дис кур су срп ских ме ди ја. На рав но, на ова пи та ња би се мо гло од го во ри ти тек уз по моћ јед ног до бро уте ме ље ног ем пи риј ског ис тра жи вања ба зи ра ног на кон цеп ти ма кри тич ке со ци о лин гви сти ке и кри тич ке ана ли зе дис кур са ко је би по ку ша ло да по ве же импли цит не по ру ке ме диј ског на ра ти ва са лич ним ста во ви ма и ко лек тив ним иде о ло ги ја ма оног де ла на ше јав но сти ко ја пред ста вља чи та лач ку пу бли ку ро ма на Ме кол Сми та, али то би би ла те ма јед ног са свим дру га чи јег ра да. И ко нач но, сва ко од нас ко про чи та ову књи гу, по ста је део на ра тив не мре же ко јој до при но си соп стве ним ту ма че њем и вред но ва њем, при хва та ју ћи у пот пу но сти, са ре зер вом или од би ја ју ћи мо ра ли за тор ско-обра зов ни оквир ко ји нам аутор ну ди као ре цепт за срећ ни ји жи вот. Не ки од нас то чине у при ват но сти соп стве них ми сли, у окви ру чи та лач ких кру го ва (по пут оно га из Не мач ке) 33, или рас пра ва у лич ном окру же њу, док дру ги то чи не јав но, об ја вљу ју ћи сво је вредно ва ње ро ма на на стра ни ца ма ака дем ских ча со пи са, као, на при мер, Рај дер 34, или, ко нач но, као ја у овом тек сту. 33 Хи ме нес, Ј. нав. де ло, стр. 208. 34 Рај дер, Б. нав. де ло. 37

И ко ја је мо ја уло га у тој на ра тив ној мре жи, за пи та ће те се? Пре све га лич на, у ко јој се би до зво ља вам да се, бар у овом ро ма ну и у слу ча ју др Мон кри фа не сло жим са Иза бел и њеном, по мом ми шље њу пре ла ко до не се ном од лу ком да му опро сти лаж и пре ва ру. Ве ро ват но упра во за то што и са ма по се ду јем ака дем ску пред ра су ду сма трам да је не до пусти во лич на уве ре ња, ма ка ко мо рал на и ал тру и стич ка била, ста ви ти ис пред ве ро до стој но сти и ва лид но сти на уч них до ка за. Али да исто та ко се би до зво ља вам да јав но при знам да ужи вам у чи та њу ових ро ма на, да се ра ду јем од ла ску у кре вет са књи гом у ру ци пот пу но си гур на да ћу за спа ти уљуљ ка на и ушу шка на људ ском то пли ном, ле по том уметнич ких де ла и лет њим ми ри сима ба ште вик то ри јан ске ку ће у ко јој Иза бел Дел хо у си жи ви. Ипак, мо ја уло га у мре жи је и јав на. О ро ма ни ма Алек сан дра Ме кол Сми та из тре ћег сери ја ла о ули ци Ско тланд бр. 44 (the 44 Sco tland Stre et se ri es) већ одав но го во рим сво јим сту дент ки ња ма и сту ден ти ма када на пред ме ту Ква ли та тив на ис тра жи ва ња у лин гви сти ци ко ји пре да јем на Фи ло ло шком фа кул те ту Уни ве ри зи те та у Бе о гра ду на ду хо вит на чин же лим да при ка жем све иза зо ве ет но граф ског те рен ског ра да у 21. ве ку, ко ри сте ћи за то необич не до жи вља је из уда ље них де ло ва све та ан тро по ло шкиње До ме ни ке Мек до налд ко ја је јед на од про та го нист ки ња ових ду хо ви тих и љуп ких ви ње та о ста нов ни ци ма згра де бр. 44 у ули ци Ско тланд у Един бур гу. На рав но, пи са ње овог тек ста, отво ри ло ми је и но ве угло ве ту ма че ња се ри ја ла детек тив ских ро ма на чи јим се но вим на став ци ма увек ра дујем, те ће сва ка ко и ов де из не сени уви ди на ћи ме ста у мо јој пре да вач кој прак си. Ка ко нам, да кле, кон цепт на ра тив не мре же по ма же да бо ље раз у ме мо раз ли чи те аспек те тек ста са ко јим ко му ни ци ра мо, ро ма на Ма ле ра до сти су бо те? Пре све га, ана ли за са мог текста да је нам увид у ста во ве ау то ра пре ма вред но сти и функци ји умет нич ког де ла ко је тре ба да нас опле ме ни, по мог не нам да бу де мо бо ље осо бе, ука же нам на раз ли ку из ме ђу добра и зла, али и по ну ди ре ла тив не кри те ри ју ме за про це ну те жи не не чи јег пре сту па и под се ти нас да је опро штај је дан од на чи на да на ту ђу лаж и пре ва ру ре а гу је мо. Уз то, текст оби лу је дру гим дру штве но ан га жо ва ним по ру ка ма и про мишља њи ма, као што су афир ма ци ја људ ске рав но прав но сти (Иза бе лин од нос пре ма сво јој кућ ној по моћ ни ци и мла дом про дав цу у рад њи сво је бра та ни це), жен ска пра ва и фе мини стич ко по и ма ње све та 35 ; ту је и отво ре на иден ти фи ка ци ја 35 ( ) не же ли да по ста не јед на од фе ми нист ки ња ме ђу фи ло зо фи ма; иде о ло га, по ми сли она, при том још и буч них. А ипак, ипак Ту су, на при мер, Кри сто фер Дов и ње гов при ја тељ, про фе сор Ла тис. Да ли им је 38

са на ци о нал ним вред но сти ма Шкот ске и Шко тлан ђа на, сликар ством, на род ном по е зи јом, тра ди ци јом кроз ко ју ау тор по ку ша ва да раз мо три пи та ње сми сла и су шти не људ ског бив ство ва ња у за јед ни ци, су ге ри шу ћи да нам ди ја хро ниј ски кон ти ну и тет и при пад ност кул тур ном ко лек ти ву пру жа ју узе мље ње и ну де ори јен ти ре у по и ма њу соп стве ног смисла жи во та. Да ље, ау тор у сво јим обра ћа њи ма јав но сти кроз ин тер вјуе сво је лич не ста во ве по твр ђу је и пот кре пљу је го ре опи са но ту ма че ње по тен ци јал не ди рек тив не сна ге соп ствених ро ма на. Исто та ко, не мо гу ће је чи та ти Ме кол Сми та на пре скок, ода бра ти са мо је дан ро ман из се ри ја ла и при то ме до би ти ком плет ну сли ку о то ме шта је по тен ци јал на су штина њи хо ве на ра тив не сна ге и при влач но сти. Са дру ге стра не, има мо ја сно из ди фе рен ци ра на ту ма че ња раз ли чи тих чи та лач ких пу бли ка. Не мач ки ин тер нет чи талач ки клуб 36 у при мар ни фо кус сво јих про ми шља ња о тексту ста вља аспек те ро ма на који не ма ју ди рект не ве зе са детек тив ском при чом и етич ким по ру ка ма и усме ра ва се на ше ма ти зо ва не, иде а ли зо ва не окол но сти и ли ко ве ко ји су при сут ни о свим ро ма ни ма о Иза бел Дал хо у си (са вр ше на сли ка мај ке и љу бав ни це, при ви ле го ва на дру штве на по зици ја глав не ју на ки ње, ле по та Едим бур га, иди ла по ро дичног жи во та ). Де тек тив ска при ча, про фе си о нал ни иза зо ви Иза бел као уред ни це Ча со пи са за при ме ње ну ети ку и остали на ра тив ни сег мен ти ро ма на сме ште ни су у дру ги план, а ко нач ни за кљу чак је да се ро ман пре по ру чу је, као ла ко, иа ко до бро осми шље но шти во, ко је ви ше не го на тра ди цио нал ни три лер ли чи на мо дер ну мо рал ну бај ку 37. Рај дер 38, пак, пи ше за уску, ви со ко струч ну, на уч ну чи та лач ку пу блику и ис кљу чи во се усме ра ва на кон цепт ака дем ске ла жи и пре ва ре и по сле ди це ко је оне мо гу да иза зо ву, те про зи ва ауто ра као нео д го вор ног и по вр шног у сво јој етич кој ве ли коду шно сти пре ма амо рал ном ле ка ру. Ко нач но, мој до жи вљај овог ро ма на је не где из ме ђу ла ко ће и при јат но сти чи та ња и по јед но ста вље не мо рал но сти на ра ти ва. икад па ло на па мет да је њи хов по глед на свет осо бе но му шки, а не неу тра лан? Обо ји ца су се по на ша ли пре ма њој снис хо дљи во, она ко ка ко пре ма му шкар цу ни кад не би; нео п ход на им је до бра лек ци ја. Нео п хо дан им је фе ми ни зам. (Me kol, S. A. (2011) Ma le ra do sti su bo te, Be o grad: Sami zdat B92, str. 141). 36 Хи ме нес, Ј. нав. де ло, стр. 208. 37 re com men ded as a light tho ughtful read. Not a con ven ti o nal thril ler mo re a mo dern et hi cal fa iry ta le. https://re a ding gro up ber lin.fi les.wor dpress.com /2011/07/2010-3b-com fort so fa muddysa tur day.pd f 38 Рај дер, Б. нав. де ло. 39

На осно ву све га до са да из не се ног, за кљу чу јем да је сам чин чи та ња за пра во је дан од кључ них чво ро ва у на ра тив ној мре жи, ка ко овог, та ко и би ло ког дру гог пи са ног тек ста. Чин чи та ња као лич ни, али и дру штве ни про цес, вре менски и про стор но оме ђен, ко ји ди рект но за ви си од ло кал ног кон тек ста, дру штве них обра за ца и кон тек ста у ко ји ма се са тек стом оп шти. Ре ци мо, при ли ком пр вог чи та ња ро ма на, и ја сам се усме ри ла на лич не аспек те жи вот не при че глав не ју на ки ње, а тек ме је ко лум на уред ни ка ака дем ског ча со пи са за спорт ску ме ди ци ну на ве ла да у дру гом чи та њу озбиљ ну па жњу по све тим пи та њи ма мо рал них на че ла, ла жи, пре ва ре и опро шта ја И на рав но, мо ја ин тер пре та ци ја, ба зи ра на на кри тич кој со ци о лин гви стич кој ди мен зи ји ко ју сам у ана лизу уве ла та ко ђе је је дан од еле ме на та, од но сно чво ро ва нара тив не мре же у чи јем су сре ди шту Ма ле ра до сти су бо те. Уме сто за кључ ка: ди рек тив на сна га на ра тив не мре же У овој ана ли зи се на при ме ру спе ци фич ног де тек тив ског ро ма на са ја сно екс пли ци ра ном мо рал ном по ру ком, и конкрет ни је, на пи та њу са др жај ног еле мен та при сту па, ту маче ња и вред но ва ња мо рал но сти, про це не те жи не ла жи и об ма не, ис тра жу ју мо гућ но сти со ци о лин гви стич ке ана ли зе ко ја на ра тив, од но сно текст са гле да ва као ком плек сну мрежу фак то ра и еле ме на та у кон ти ну и ра ној и ком плек сној интер ак ци ји, на ин ди ви ду ал ном и ко лек тив ном, ло кал ном и гло бал ном, од но сно гло кал ном пла ну. Јер текст ни ка да није изо ло ва на дис кур зив на ре а ли за ци ја 39, 40 н а ста ла у друштве ном ва ку у му. У ана ли зи пред ста вље ној у овом ра ду нуди се кри тич ки со ци о лин гви стич ки увид ко ји се не сво ди на тра ди ци о нал ну ми кро-со ци о лин гви стич ку функ ци о нал ну ана ли зу лин гви стич ких фор ми и струк ту ра, већ се ба зи ра на хо ли стич ком про ма тра њу на ра тив не мре же тек ста која укљу чу је све стан и/или не све стан ода бир дис кур зив них сред ста ва укљу че них у про цес ње го вог на стан ка; гло бал ну по пу ла ри за ци ју од ре ђе них кни жев них жан ро ва и ау то ра, ко мер ци јал но-про па ганд не по ру ке из да вач ких ку ћа ко је за ши ро ку, ви ше је зич ну, гло кал ну, чи та лач ку пу бли ку до но се од лу ке о то ме шта ће чи та ти; исто риј ски тре ну так у ко ме текст на ста је и у ко ме се ди стри бу и ра. Ко нач но, сам чин чи та ња, про стор но, вре мен ски, со ци о кул тур но, по ли тички, епи сте мо ло шки, иде о ло шки и на мно го дру гих на чи на оме ђен и усло вљен, од ре ђу је ту ма че ње по тен ци јал них значе ња тек ста. Зна че ња се у том сми слу не мо гу пред ви де ти 39 iso la ted di scur si ve re a li za ti ons 40 Хи ме нес, Ј. нав. де ло, стр. 213. 40

ни ти огра ни чи ти, она се из недра ва ју кроз про цес ана ли зе чи ји ме то до ло шки по ступ ци мо гу на пр ви по глед из гле да ти кон тра дик тор но, не а де кват но или пот пу но не кон зи стент но. У на шем слу ча ју, Ма ле ра до сти су бо те, из вор но иден ти фико ван као ати пи чан де тек тив ски ро ман и ње гов фи ло зоф ско- мо ра ли стич ки при ступ ла жи и ака дем ској пре ва ри ко ји чи ни око сни цу оног де ла фа бу ле ко ји се тре ти ра као кри ми-прича, за пра во мо гу мно го ду бље и ве ро до стој ни је да се ту ма че и раз у ме ју укол ико у об зир узме мо чи тав низ пра те ћих тексто ва и ак тив но сти: 1. Oсталих ро ма на истог ау то ра; 2. Ни за ин тер вјуа са ау то ром, ње го ве зва нич не веб страни це, као и ре цен зи ја и мар ке тин шких по ру ка из да вач ких ку ћа (ко је су, ва жно је ис та ћи, сви би ли у елек трон ском фор ма ту, од но сно сви су јав но до ступ ни на Ин тер не ту, како на ен гле ском, та ко и на срп ском је зи ку, што нас на води на зна чај и уло гу ин фор ма ци о них тех но ло ги ја као још јед ног ре ле вант ног чво ра у на ра тив ној мре жи би ло ког тек ста, а што је, опет, те ма за је дан но ви рад); 3. Дру штве ног про бле ма ака дем ске од го вор но сти и мора ла, ла жи и пре ва ре, као и дру гих ши рих дру штве них пи та ња ко ји ма се ро ман ба ви; 4. Дис кур са раз ли чи тих гру па чи та лач ке пу бли ке у раз личи тим де ло ви ма све та ко ја сво ја ту ма че ња фор ми ра и контек сту а ли зу је у ве зи са ши рим дру штве ним зби ва њи ма и/ или са соп стве ним ис ку стви ма и жи вот ним окол но сти ма; 5. Чи на чи та ња као ви со ко кон тек сту а ли зо ва ног де ла ња то ком ко га се сми сао и зна че ње тек ста сва ки пут из нова из не дра ва у ин тер ак ци ји из ме ђу чи та тељ ке/чи та о ца са оста лим еле мен ти ма на ра тив не мре же. Спек тар зна че ња овог кон крет ног на ра ти ва: мо рал ност, етика, лаж, пре ва ра, опрост, љу бав пре ма му шкар цу, љу бав пре ма си ну, зна чај на ци о нал не тра ди ци је за про ми шља ње су шти не соп стве ног бив ство ва ња и кон ти ну и те та кул турних за јед ни ца, уло га умет но сти у раз ви ја њу дру штве но при хва тљи вих обра за ца по на ша ња, као и естет ски до живљај ко ји у на ма бу де ци ља но иди лич ни опи си Един бур га у ко ме вла да увек ле по вре ме ве чи тог ле та (упр кос сви ма по зна том но тор но ло шем вре ме ну у том де лу Евро пе), предста вља ва ри ја бил не, ре ла тив не аспек те на ра тив не кон струкци је. Ва ри ја бил не и ре ла тив не јер њи хо ва хи је рар хи за ци ја, при хва та ње и вред но ва ње (или не при хва та ње/нео до бра ва ње и/или не ги ра ње) сто је у ди рект ној ди ја ло шкој ве зи са го ре на ве де ним чво ро ви ма у сло же ној на ра тив ној мре жи ко ја 41

нас во ди изван гра ни ца са мог тек ста као је зич ког, струк турал ног, лек сич ког и се ма нтич ког ар те фак та и по зи ва нас да ис тра жи мо ви ше слој ност исто риј ских, по ли тич ких, и инсти ту ци о на ли зо ва них сна га (укљу чу ју ћи вред но сти, ин тере сне сфе ре и уве ре ња) 41 у ци љу по ја шње ња ма кро-со циокул тур них фак то ра ко ји су опе ра тив ни у про из вод њи сва ког на ра ти ва, тек ста, дис кур са, па и ро ма на. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Be ar man, P. S. and Sto vel, K. (2000) Be co ming a Na zi: a mo del for nar ra ti ve net works, Po e tics, No. 27, p. 69-90. Ben nett, J. M. (1983) The De tec ti ve Fic tion of Poe and Bor ges, Com pa ra ti ve Li te ra tu re No. 35 (3), p. 262-275. Ber lin in ter cul tu ral re a ding gro ups, Jan Bild. The Com forts of a Muddy Sa tur day by Ale xan der McCall Smith https://re a ding gr o up berlin.fi les.wor dpress.com /2011/07/2010-3b-com fort so fa muddysa tur day. pd f (stra ni pri stu plje no 14. 03. 2016.) D An dra de, R. G. (1984) Cul tu ral me a ning systems, in: Cul tu re Theory: Es says in Mind, Self and Emo tion, Shwe der, R. and Le Vi ne, R. (eds.), Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, p. 23-44. Emig, R. (2009) Re ver se tran sla tion per ver se tran sla tion? The stra tegi es of Ale xan der McCall Smith s The No. 1. La di es de tec ti ve agency no vels, Br no Stu di es in En glish, No. 35 (1), p. 115-124. Fi li po vić, J. (2009) Moć re či: ogle di iz kri tič ke so ci o lin gvi sti ke, Be ograd: Za du žbi na An dre je vić. Gi me nez, J. (2010) Nar ra ti ve analysis in lin gu i stic re se arch, Re se arch Met hods in Lin gu i stics, UK: Lon don, Con ti nu um, pp. 198-215. Mek gwe, P. (2006) All that is fi ne in the hu man con di tion: Craf ting words, cre a ting Ma-Ra mot swe, Re se arch in Afri can Li te ra tu re, No. 37 (2), p. 176-187. McCall, S. A. (2008) The Com forts of Sa tur days, Lon don: Aba cus/ Lit tle, Brown Gro up. McCall, S. A. (2013) What W. H. Au den can do for you, Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press. Me kol, S. A. (2011) Ma le ra do sti su bo te, Be o grad: Sa mi zdat B92. Me kol, S. A. (2015) Ne sva ki daš nja le po ta obla ka, Be o grad: Sa mi zdat, B92. Plain, G. (2008) From The Pu rest Li te ra tu re We Ha ve to A Spi rit Grown Cor rupt : Em bra cing Con ta mi na tion in Twen ti eth-cen tury Cri me Fic tion, Cri ti cal Sur vey, Con tem po rary Fic tion, 20(1), p. 3-16. 41 Исто, стр. 207. 42

Red mond, R. S. (2014) The fem me fa ta le in post fe mi nist hard-bo iled de tec ti ve fic tion: re dun dant or re-in ven ting her self? Ph.D. Тhe sis, Mas sey Uni ver sity New Ze a land. Re i der, B. (2010) Fa bri ca tion, fal si fi ca tion et al., The Ame ri can Jo ur nal of Sports Me di ci ne No. 38. Jelena Filipović University in Belgrade, Faculty of Philology LIE, DECEPTION, PHILOSOPHY OF ETHICS AND THE NARRATIVE NETWORK OF THE COMFORTS OF SATURDAYS BY ALEXANDER MCCALL SMITH Abstract From an angle of critical sociolinguistic analysis, a methodology of narrative networks is applied in order to argue for a relative interpretation of the narrative in a piece of detective fiction, The Comforts of Saturdays by Alexander McCall Smith. Some of the central narrative themes of the novel, lie and deception, forgiveness and penance, are interpreted within the theoretical and methodological framework which postulates that a text cannot be understood in isolation, in a social vacuum. The concept of narrative network, in which the text itself is but a single knot while the rest of the network is made up of a wide range of socio-historical factors, accompanying texts (interviews with the author, publisher advertisements, etc.), attitudes and interpretations of different types of reading audiences as well as the act of reading itself, allows us to better understand the relative and variable meanings of the plot and the moral directive force it proposes, opening up new spaces for a more complex, multi-layered understanding of the narrative fabric in its entirety. Key words: philosophy of ethics, lie, forgiveness, The Comfort of Saturdays, Alexander McCall Smith, critical sociolinguistics, narrative network 43