ПА ЛА ТА СРП СКЕ АКА ДЕ МИ ЈЕ НА У КА И УМЕТ НО СТИ И ЈАВ НИ ПРО СТОР КНЕЗ МИ ХА И ЛО ВЕ УЛИ ЦЕ

Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет при ме ње них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754093P УДК 727.55(497.11)(091) оригиналан научни рад ПА ЛА ТА СРП СКЕ АКА ДЕ МИ ЈЕ НА У КА И УМЕТ НО СТИ И ЈАВ НИ ПРО СТОР КНЕЗ МИ ХА И ЛО ВЕ УЛИ ЦЕ Са же так: Пре и на ча ва ју ћи већ по сто је ћи ур ба ни про стор пре стони це, иде је на ста ле за Дом Срп ске Кра љев ске Ака де ми је у Кнез Ми ха и ло вој ули ци ис ка зи ва ле су про ме ну уку са и стил ских ути ца ја у гра ди тељ ству Бе о гра да. До ми нант ни у вре ме про гла ше ња Краље ви не Ср би је, про јек ти и ре а ли за ци је ар хи тек те Кон стан ти на Јо ва но ви ћа пред ста вља ли су вр ху нац ути ца ја ар хи тек ту ре беч ке Ринг штра се, ко ји је у про шлост скло нио ка рак тер про вин ци јалног осман ског гра да. Од ба ци ва ње кон цеп та беч ког ака де ми зма у тре нут ку по ли тич ке кон фрон та ци је Срп ске Кра ље ви не и Двој не Мо нар хи је с кра ја пр ве де це ни је XX ве ка и по тре ба за мо дер нијим гра ди тељ ским при сту пом, из не дри ли су де ло са еле мен ти ма ар хи тек ту ре беч ког Fin de si ec la, па ри ског Art No u ve au и ду ха Bell Epo que оства ре ног про јек том ар хи те ка та Ан дре Сте ва но ви ћа и Дра гу ти на Ђор ђе ви ћа. Пре кид из град ње услед из би ја ња Пр вог Свет ског ра та, и про ме на ар хи тек тон ске кли ме у Бе о гра ду након ње го вог окон ча ња, до ве ли су до бр зе де вал ва ци је мо дер но сти објек та чи ја је град ња за вр ше на 1924. го ди не. По ди за ње па ла те СА НУ да ло је из у зет ни пе чат фор ми ра њу иден ти те та бе о градског кор зоа, као је дин стве ног јав ног про сто ра. Кључ не ре чи: СА НУ, Кон стан тин Јо ва но вић, Ан дра Сте ва но вић, Кнез Ми ха и ло ва ули ца, Bell Epo que, ар хи тек ту ра, јав ни про стор 93

Па ла та Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти 1 је нај мо ну ментал ни ји обје кат ши ре пе шач ке зо не Кнез Ми ха и ло ве ули це, и не за о би ла зан чи ни лац у из град њи ње ног ви зу ел ног иденти те та. Ње на цен трал на по зи ци ја на сре ди шњем про ши рењу ули це, мар ки ра ме сто спа ја ња пи ја це те Фи ло зоф ског Фа кул те та, ули ца Ђу ре Јак ши ћа и Чи ка Љу би не, са главном бе о град ском ули цом. По диг ну та је у пе ри о ду од 1914. до 1924. године као Па ла та Кра љев ске Ака де ми је На у ка на има њу ко је је при па ло овој ин сти ту ци ји при ли ком осни ва ња 1. но вем бра 1886, по чла ну 31 Основ ног за ко на Кра љев ско срп ске ака де ми је ко ји је уста но ви ла На род на скуп штина Кра ље ви не Ср би је. 2 Ака де ми ја је на сле див ши имо ви ну Срп ског уче ног дру штва и ње му прет хо де ћег Дру штва Српске Сло ве сно сти, на сле ди ла и дар Кне за Ми ха и ла имање оме ђе но ка сни је фор ми ра ним ули ца ма од ко јих је јед на поне ла ње го во име. (Слика 1) Слика 1 Имање Српског ученог друштва са делијском чесмом око 1865. године, фото Анастас Јовановић; Музеј града Београда (Ур. 3926) Дана 28. сеп тем бра 1841. го ди не не ду го на кон до би ја ња Ха ти ше ри фа (1830) и до но ше ња пр вог, Сре тењ ског Устава (1835), про фе со ри бе о град ског Ли це ја Јо ван Сте ри ја По по вић и Ата на си је Ни ко лић под не ли су ми ни стру просве те про је кат Уста ва, Устро је ни ја и пе ча та Срб ске на у ка Акаде ми је. Вла да је усво ји ла овај пред лог са пре по руком 1 Па вло вић, М. (2015) Де вет де це ни ја зда ња Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, На сле ђе бр. 16, Бе о град: За вод за за шти ту спо ме ни ка кул туре гра да Бе о гра да, стр. 27-42; Ме жин ски Ми ло ва но вић, Ј. (2016) Уметнич ка збир ка СА НУ не кад и сад. Кроз исто ри ју згра де СА НУ, Уметнич ка збир ка СА НУ ли ков ни умет ни ци ака де ми ци, Бе о град: СА НУ, стр. 17-40; Про сен, М. (2016) Па ла та срп ске ака де ми је на у ка и умет ности, у: Срп ска ака де ми ја на у ка и умет но сти. 175 го ди на (1841-2016), СА НУ: Бе о град, стр. 179-180. 2 Го ди шњак СКА I (1888) Бе о град: Срп ска кра љев ска ака де ми ја, стр. 170. 94

да се уме сто на зи ва Срб ска на у ка ака де ми ја ово те ло на зове Дружство Срб ске Сло ве сно сти (Дру штво Срп ске Слове сно сти). Кнез Ми ха и ло Обре но вић из дао је 14. но вембра 1841. го ди не уред бу ко јом се утвр ђу је Устав (Ста тут) и Устро је ни је (По слов ник) Дру штва ко ји м је као ње гов за датак утврђенo рас про стира ње на у ка на срп ском је зи ку, образо ва ње и уса вр ша ва ње је зи ка. 3 Би ло је то пр во на уч но друштво у Ср би ји ју жно од Са ве. Осни ва њем Дру штва Срп ске Сло ве сно сти осно ва на је ор га ни за ци ја ко ја је оку пља ла истак ну те лич но сти из на уч ног и кул тур ног јав ног жи во та, прва на кон осни ва ња Ма ти це срп ске у Пе шти 1826. го ди не. 4 У оп штин ском школ ском зда њу Ли це ју, 8 ју на 1842. одр жа на је пр ва скупшти на, на ко јој је Кнез Ми ха и ло при хва тио покро ви тељ ство Дру штва 5. Бу ду ћи да ни је рас по ла га ло средстви ма да по диг не свој Дом, Дру штво срп ске сло ве сно сти / Срп ско уче но дру штво, ме ња ло је ви ше пу та ме сто свог де ло ва ња. 6 Из згра де Ли це ја у Го спо дар Је вре мо вој ули ци где је пр во бит но би ло сме ште но, Дру штво се 1856. године се ли у ку ћу Вла је Илића у Аба џиј ској Чар ши ји, 1862. пре лази у згра ду Ми ни стар ства про све те, а 1864. у згра ду Ве ли ке Шко ле Ка пе тан Ми ши но зда ње, ко је је го ди ну да на ра није, овај до бро твор по кло нио на упо тре бу про све ти. 7 У овом зда њу, одр жа ва не су сед ни це и чу ва на ар хи ва и би бли о те ка Дру штва по то ње Срп ске Кра љев ске Ака де ми је, 8 У вре ме осни ва ња Дру штва срп ске сло ве сно сти, Бе о град се раз ви јао као срп ски град ко ји се по сте пе но од у зи мао Османли ја ма, и по ла ко по чи њао да се ши ри ван шан ца ко јим је био оме ђен. Про стор да на шње Кнез Ми ха и ло ве ули це 9 ко ји се раз ви јао на тра си ан тич ке и сред њо ве ков не са о бра ћај ни це, по но во је од сре ди не ве ка ожи вео као тр го вач ко сре ди ште гра да, и био ур ба ни стич ки об ли ко ва н ка да је члан Дру штва 3 Ни кић, Љ., Жу јо вић, Г. и Ра дој чић-ко стић, Г. (2008) Гра ђа за би о графски реч ник чла но ва Дру штва срп ске сло ве сно сти, Срп ског уче ног друштва и Срп ске кра љев ске ака де ми је 1841-1947, Бе о град: СА НУ, стр. V. 4 Ма ку ље вић, Н. (2006) Умет ност и на ци о нал на иде ја у XIX ве ку, си стем европ ске и срп ске ви зу ел не кул ту ре у слу жби на ци је, Бе о град: За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства, стр. 30. 5 Ни кић, Љ., Жу јо вић, Г. и Ра дој чић-ко стић, Г. нав. де ло, стр. V; Межински Ми ло ва но вић, Ј. нав. де ло, стр. 10. 6 Исто, стр. 15-16. 7 Ни кић, Љ., Жу јо вић, Г. и Ра дој чић-ко стић, Г. нав. де ло, стр. IX, X, XV. 8 Исто, стр. XXV 9 Шка ла ме ра, Ж. и По по вић, М. (1975) Под руч је Кнез Ми ха и ло ве ули це Исто риј ски раз вој. Кнез Ми ха и ло ва ули ца, за шти та на сле ђа, уре ђе ње про сто ра, Бе о град: Срп ска ака де ми ја на у ка и умет но сти, стр. 7-64; Стоја но вић, Б. (1989) Ули ца Кне за Ми ха и ла, Го ди шњак гра да Бе о гра да бр. 36, Бе о град: Му зеј гра да Бе о гра да, стр. 237. 95

срп ске сло ве сно сти и Срп ског уче ног дру штва, Еми ли јан Јо си мо вић 1867. године на пра вио Пр ви Ур ба ни стич ки план Бе о гра да. Сво ју по све ту кне зу Ми ха и лу III Обре но ви ћу улица је до би ла 1870. го ди не убр зо по кне же вој по ги би ји. Снажна из град ња срп ске пре сто ни це, за по че та у пр вој по ло вини XIX ве ка, а до дат но осна же на у пе ри о ду на кон сти ца ња др жав не не за ви сно сти посте пе но је из ме ни ла про стор Кнез Ми ха и ло ве ули це и да ла јој но ви кон текст град ског тр говач ког цен тра. Мо дер ност, про стра ност и европ ски дух ко ји су озна чи ли ову са о бра ћај ни цу, во ди ли су ства ра њу глав ног кор зоа срп ске пре сто ни це, чи ме је ова ули ца до би ла ис такну ту функ ци ју јав ног про сто ра. 10 У вре ме ка да је да ри ва но има ње на ко ме ће се по ди ћи па ла та Срп ске кра љев ске акаде ми је Бе о град је био бал кан ско ори јен тал ни град у ко ме су пр ва јав на зда ња би ла ре зи ден ци је Кне за Ми ло ша ко је је са од ли ка ма ори јен тал но бал кан ске ар хи тек ту ре по ди гао Ха џи Ни ко ла Жив ко вић. 11 Ар хи тек ту ра при ват них ре зи денци ја као и уоб ли ча ва ње јав них про сто ра у Бе о гра ду среди ном XIX ве ка од ли ко ва ла се про вин циј ским ка рак те ром осман ске ар хи тек ту ре, ко ју су при хва ти ли при пад ни ци свих ет нич ких и кон фе си о нал них гру па на Бал ка ну, и ти ме ослика ва ли сво је по да ни штво сул та ну. 12 На ин си сти ра ње кне за Ми ло ша и чла но ва ње го вог са ве та, у Ср би ју се до во де мајсто ри ко ји ће зи да ти на европ ски на чин, пр во зе мун ски и пан че вач ки гра ди те љи, а по том чи тав низ стра них ин же њера, ко ји ће до по ја ве пр ве ге не ра ци је срп ских гра ди те ља поди за ти јав на и при ват на зда ња у пре сто ни ци. Франц Јан ке, до шао је из Бе ча у Бе о град 1834. на по зив Цвет ка Ра јо ви ћа, 13 Јан Не во ле ау тор нај ве ће бе о град ске ку ће Ка пе тан Ми шиног зда ња, до ла зи на по зив Јан ка Шафа ри ка 1845. године. 14 Док се по чет ком дру ге по ло ви не XIX ве ка Бе о град све убрза ни је раз ви ја и тран сфор ми ше из про вин циј ског осман ског у европ ски пре сто ни град, ку ће зи да не по узо ру на беч ке и пе штан ске у сти лу ро ман ти зма и исто риј ског ака де мизма обе ле жи ле су одва ја ње од ори јен тал не про шло сти, те је град од ла зак Ту ра ка 1867. го ди не, до че као са већ спремно 10 Сто ја но вић, Д. (2009) Кал др ма и ас фалт, ур ба ни за ци ја и евро пе и за ци ја Бе о гра да 1890-1914, Бе о град: Удру же ње за дру штве ну исто ри ју. 11 Ми тро вић, К. (2008) Топ чи дер двор кне за Ми ло ша Обре но ви ћа, Бе оград: Исто риј ски му зеј Ср би је; Ва ну шић, Д., Сто ја но вић, А. и По ша, П. (2012) Ко нак кне ги ње Љу би це: ен те ри је ри бе о град ских ку ћа 19. ве ка, Бе о град: Му зеј гра да Бе о гра да. 12 Ми тро вић, К. нав де ло, стр. 63. 13 Не сто ро вић, Б. (2005) Ар хи тек ту ра Ср би је у XIX ве ку, Бе о град: Art Press, стр. 68-69. 14 Bo gu no vić, S. G. (2005) Ar hi tek ton ska en ci klo pe di ja Be o gra da XIX i XX veka, Be o grad: Be o grad ska knji ga, str. 1018. 96

ис казаним но вим сред ње е вроп ским иден ти те том. То ком наред ног пе ри о да у ко ме је Ср би ја про кла мо ва ла сво је осамо ста ље ње и до би ла ранг Кра ље ви не, гра ди те љи Бе о гра да би ли су у све ве ћој ме ри срп ски ин же ње ри шко ло ва ни по ве ћим цен три ма Ау стро-угар ске мо нар хи је. 15 Из град ња Будим пе ште на кон уво ђе ња двој не мо нар хи је и ар хи тек тонско-ур ба ни стич ко уоб ли ча ва ње Беч ког Рин га, са екс пан зијом ака де ми зма оства ре ном у јав ним и стам бе ним згра да ма у дру гој по ло ви ни XIX ве ка, пре не ла је, ан га жо ва њем српских ар хи те ка та шко ло ва них у Бе чу и Бу дим пе шти део атмос фе ре и ар хи тек тон ског ми љеа у срп ску пре сто ни цу. Ово су у нај ве ћој ме ри од ра жа ва ли ар хи тек ти Алек сан дар Бу гарски 16 шко ло ван у Бу дим пе шти и по том ар хи тек та Кон стантин Јо ва но вић ко ји је жи вео и ра дио у Бе чу. 17 Ова дво ји ца гра ди те ља број ним при ват ним зда њи ма по ди за ним у Кнез Ми ха и ло вој ули ци и ње ном окру же њу дру гој по ло ви ни века, да ли су основ ни иден ти тет ар хи тек ту ре цен тра Срп ске пре сто ни це, оли чен у сти лу беч ког ака де ми зма. 18 Срп ска Кра љев ска Ака де ми ја На у ка ство ре на 1886, од свог на стан ка је ула га ла на пор да по диг не Дом Ака де ми је на има њу у Кнез Ми ха и ло вој 35. Ово ве ли ко има ње, не ка да башта Кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа, 19 по вр ши не 2868.67 м² про сти ра ло се од Де лиј ске че сме (на углу да на шњих ули ца Кне за Ми ха и ла и ули це Ђу ре Јак ши ћа) до Лу те ранске цр кве ко ја је из ла зи ла на ули цу Ву ка Ка ра џи ћа, бли зу Деф тер да ро ве џа ми је. У вре ме док се цен тар ва ро ши увели ко био из гра дио, а Кнез Ми ха и ло ва ули ца про ши ри ва ла (1891) по про јек ту бу дим пе штан ског ин же ње ра Кал ма на Ха ла чи ја до бив ши ра спон од 15 до 22,5 ме та ра, 20 Ака де мији но има ње ста ја ло је још увек пра зно. Бу ду ћи не из гра ђена, цен трал но по зи ци о ни ра на и пре по зна та по еко ном ским по тен ци ја ли ма ова ло ка ци ја при вла чи ла је ин ве сти то ре. Бео град ска Тр го вач ка Омла ди на обра ти ла се 21. мар та 1904 пред сед ни ку Срп ске Кра љев ске Ака де ми је Си ми Ло за ни ћу пи смом у ко ме се на во ди: Као што Вам је по зна то згра да Срп ског Уни вер зи те та по ди ћи ће се на има њу ко је је ве ли ки 15 Ђу рић-за мо ло, Д. (2011) Гра ди те љи Бе о гра да: 1815 1914, Бе о град: Музеј гра да Бе о гра да. 16 Bo gu no vić S. G. nav. de lo, str. 741-745. 17 Ва ну шић, Д. (2013) Кон стан тин А. Јо ва но вић: ар хи тек та ве ли ког форма та, Бе о град: Му зеј гра да Бе о гра да. 18 Ка ди је вић, А. (2005) Есте ти ка ар хи тек ту ре ака де ми зма: XIX-XX век, Бе о град: Гра ђе вин ска књи га. 19 Bo gu no vić, S. G. nav. de lo, str. 500. 20 Не дић С. В. (1976) Ур ба ни стич ко уре ђе ње Бе о гра да од 1886-1914, Го дишњак гра да Бе о гра да бр. 23, Бе о град: Му зеј гра да Бе о гра да, стр. 182. 97

до бро твор на ро да српског по чив ши Или ја Ко ла рац ста вио за ту цељ. У ње ној не по сред ној бли зи ни на ла зи се већ Срп ско На род. По зо ри ште, па би са свим на свом ме сту би ло да се ту по диг не и згра да за Срп ску Кра љевску Ака де ми ју На у ка. На про тив ме сто, где она има са да на ме ру да по диг не сво ју згра ду, сма тра се (а у ства ри и је сте), као цен тар тр го вач ки. Ту је ве ли ки са о бра ћај, лар ма и жи вот те је по све не по де сно за Ака де ми ју и ве о ма по де сно за Тр го вач ки Двор. Бе о градска Тр го вач ка Омла ди на пред ло жи ла је Упра ви Кра љев ске Ака де ми је На у ка, да се на овом има њу по диг не јед на мону мен тал на па ла та ко ја би и кра си ла пре сто ни цу срп ску, и над ми ра ва ла јед ну ве ли ку по тре бу сви ју дру шта ва и устано ва ов да шњих, а за пра во пред ста вља ла је дан тр го вач ки цен тар, ка кав је ви ђен као до бра и бр зо ис пла ти ва ин ве стици ја. 21 Иа ко је Ака де ми ја на ску пу 6. апри ла 1904 до не ла од лу ку да се плац не мо же усту пи ти, јер ни ти би то сме ла учи ни ти а да се не огре ши о За кон и во љу Оно га ко ји је тај плац да ро вао, ни ти би то од го ва ра ло на ме ра ма и ин тере си ма С. К. Ака де ми је, 22 по но во је ожи ве ла иде ја о доброј ин ве сти ци ји ко јом би Ака де ми ја обез бе ђи ва ла сред ства за сво ју на уч но-из да вач ку де лат ност. На и ме, 20. ма ја 1900. го ди не на ску пу пред сед ни штва Пред сед ник Ака де ми је Јован Ми шко вић из ве стио чла но ве да је раз го ва рао са ар хитек том Кон стан ти ном Јо ва но ви ћем о по ди за њу згра де. Јова но вић је та да из ло жио на црт свог већ го то во до вр ше ног пла на за згра ду у ко јој би се мо гао сме сти ти: у при зе мљу Му зеј срп ске зе мље, на пр вом спра ту и до не кле на дру гом би ла би Ака де ми ја а у стра жњем де лу На род на Би бли о те ка. Оце ње но је да би ова ква згра да мо гла би ти мо ну мен тално али не и лук су зно зда ње, ко је би и кра си ло пре сто ни цу Кра ље ви не Ср би је и до стој но од го ва ра ло на ме ни ко јој имено ва не три кул тур не уста но ве у це лом Срп ству тре ба да служе. Чла но ви Ака де ми је мо ра ли су да од у ста ну од ове иде је због не до стат ка сред ста ва за ње ну ре а ли за ци ју, бу ду ћи да је Ака де ми ја од пред ви ђе них 1.200.000 ди на ра рас по ла га ла са не пу них 250.000. Та да је на пред лог ар хи тек те Јо ва но ви ћа из не та иде ја да се про сто ри је у при зе мљу као и ста но ви над при зе мљем из да ју под за куп од че га би се до би јао из ве сни при ход. 23 Ака де ми ја се 1. фе бру а ра 1902. године обра ти ла ар хи тек тима Ве ли ке Шко ле Ми ла ну Ка пе та но ви ћу, Ан дри Сте ва но вићу, Дра гу ти ну Ђор ђе ви ћу и Ни ко ли Не сто ро ви ћу са мол бом 21 Ар хив Са ну, Дом СКА бр. 221/1904. 22 Исто. 23 Го ди шњак СКА XIV (1900) Бе о град: Срп ска кра љев ска ака де ми ја, стр. 154-156. 98

да пре ма при ло же ном про гра му из ра де ски це за Ака де мијин Дом, 24 че му се ода звао са мо ар хи тек та Ка пе та но вић, чи ју ски цу је Ака де ми ја оце ни ла по зи тив но, 25 Ака де ми ја је ре ши ла да због сла бог ода зи ва по но во рас пи ше кон курс. 26 Удру же ње ин же ње ра и ар хи те ка та упу ти ло је тад Ака де ми ји пи смо, ко јим су из не ти не до ста ци про гра ма тра же ног конкур сом и тра же на до пу на у ви ду пре ци зни јег про гра ма и димен зи ја згра де. То ме су се ус про ти ви ли не ки ар хи тек ти ко ји су сма тра ли да је овај зах тев удру же ња из ли шан и ште тан јер код мо ну мен тал них гра ђе ви на оп штег ка рак те ра тре ба да ти сло бо ду ар хи тек ти у из во ђе њу сво јих ком би на ци ја. 27 Ово је ре зул ти ра ло пи смом ко је је упу ти ла ве ћи на бе оград ских ар хи те ка та са из ја вом да не ће узе ти удео у из ра ди тра же не ски це, ни ти ће се при ми ти оце њи ва ња ски ца, ко је би би ле под не те. Ту из ја ву су пот пи са ли и трој ица (од че твори це) ар хи те ка та Ве ли ке шко ле ко ји ма је про грам био доста вљен две го ди не ра ни је, а на ко ји ни су има ли при мед би, а пот пи са ли су је и они гра ди те љи ко ји су по том про гра му, без ика кве на по ме не по че ли да ра де ски цу за сте чај, и нај зад ту из ја ву је пот пи сао чак и је дан по ча сни члан Ака де ми је. Све је то би ло про пу ште но кроз днев не но ви не, а на об јавље ни кон курс под не те су са мо две ски це, од ко јих нијед на ни је би ла за до во ља ва ју ћа. 28 И та ко, и по сле то ли ког ра да, Ака де ми ја сто ји још пред не ре ше ним пи та њем о свом до му; али је ти ме сте кла ис ку ство, ко јим пу тем тре ба да по ђе, па да до ђе до До ма, ко ји ће но си ти тип да на шње ар хи тек ту ре, и ко ји ће слу жи ти за углед доц ни јим ве ћим ар хи тек тон ским де ли ма. Са вр шен ством сво је ар хи тек ту ре Ака де ми јин Дом не сме да сто ји иза ар хи тек ту ре Велике Шко ле, ко ја је ско ро пре по ла ве ка про јек то ва на. 29 По од лу ци Пред сед ни штва Срп ске кра љев ске Ака де ми је 27. но вем бра 1906 ар хи тек та Ан дра Сте ва но вић, про фе сор но во фор ми ра ног Уни вер зи те та био је за мо љен да из ра ди ски цу за Ака де ми ју. 30 По што Ан дра Сте ва но вић ни је хтео 24 Го ди шњак СКА XVI II (1905) Бе о град: Срп ска кра љев ска ака де ми ја, стр. 132-133. 25 Го ди шњак СКА XVI (1903) Бе о град: Срп ска кра љев ска ака де ми ја, стр. 110. 26 Го ди шњак СКА XVII (1904) Бе о град: Срп ска кра љев ска ака де ми ја, стр. 99. 27 Го ди шњак СКА XVI II (1905) Бе о град: Срп ска кра љев ска ака де ми ја, стр. 134. 28 Исто, стр 135. 29 Исто, стр 136. 30 Го ди шњак СКА XX (1907) Бе о град: Срп ска кра љев ска ака де ми ја, стр. 103. 99

да се при хва ти из ра де ски це До ма, ака де мик Ми ха и ло Валтро вић је узео у раз ма тра ње пла но ве згра де Ју го сла вен ске ака де ми је зна но сти и умјет но сти у За гре бу и са иде јом њихо ве при ме не у сврху из ра де ски ца за бу ду ћи Дом Ака де мије. 31 У иде ји пре у зи ма ња мо де ла Беч ког ака де ми зма па ла те ЈА ЗУ по диг ну те 1877-1880. по про јек ту беч ких ар хи те ка та Фри дри ха Шми та и Хер ма на Бо леа, 32 огле да се ори јен та ци ја ка јед ном кул тур ном узо ру, ко ји је у том тре нут ку пре о влађи вао у срп ској ар хи тек ту ри, ко ји илу стру ју две ва ри јан те про јек та за па ла ту Срп ске Кра љев ске Ака де ми је ко је ће на Ака де ми ји ну мол бу из ра ди ти ар хи тек та Кон стан тин Јо ва новић 1908. и 1909. године ко ји је у то вре ме жи вео и ра дио у Бе чу. Обе ва ри јан те Јо ва но ви ће вог про јек та укла па ле су се у већ при сут ни гра ди тељ ски обра зац, ко ји је он кре и рао објек тима про јек то ва ним у ши рем и не по сред ном окру же њу: кућа Мар ка Сто ја но ви ћа са гра ђе на у Кнез Ми ха и ло вој 53-55 око 1885, јед но спрат на згра да Бе о град ске за дру ге за по че та 1888 на углу Јак ши ће ве ули це и То пли чи ног вен ца, 33 Па ла та На род не Бан ке (за вр ше на 1889) у ули ци Кра ља Пе тра, Дом за ду жби не Ни ко ле Спа си ћа ко ји је обе ле жио угао Кнез Миха и ло ве и Јак ши ће ве ули це 1889, згра да на углу ули ца Ву ка Ка ра џи ћа и Де лиј ске 1 (1890), у Змај Јо ви ној 9 (1900), угао Кнез Ми ха и ло ве и Ускоч ке (про јек то ва на 1900), и па ла та Ин ва лид ског фон да св. Ђор ђе на углу Кнез Ми ха и ло ве 37 и ули це Ву ка Ка ра џи ћа, на до гра ђе на по Јо ва но ви ће вом пројек ту 1901. го ди не. 34 Ре а ли за ци ја про јек та па ла те СКА архи тек те Јо ва но ви ћа, за о кру жи ла би ње гов ау тор ски опус у Бе о гра ду, ко ји је до след но обо јио сли ку срп ске пре сто ни це ути ца јем беч ког ака де ми зма. Кон стан тин Јо ва но вић сту дирао је ар хи тек ту ру на По ли тех нич кој шко ли у Ци ри ху чи ју но ву згра ду је про јек то вао про фе сор и ди рек тор ове ин ститу ци је, те о ре ти чар и ар хи тек та Гот фрид Зем пер. Зем пе ров ути цај то ком сту ди ја, али и зем пе ров ска фи зи о но ми ја Бечке Ринг штра се, 35 као и Јо ва но ви ћев оби ла зак Ита ли је на кон сту ди ја ко је је окон чао ав гу ста 1870, ре зул ти ра ли су ра фини ра ним ру ко пи сом ба зи ра ним на нео ре не сан сном ака деми зму, ко јим је овај углед ни гра ди тељ ути цао на ства ра ње 31 Исто, стр. 112. 32 Kne že vić, S. (1996) Za gre bač ka ze le na pot ko va, Za greb: Škol ska knji ga. 33 Ни кић, Љ. (1976) Из ар хи тек тон ске де лат но сти Кон стан ти на Јо ва но вића у Бе о гра ду, Го ди шњак гра да Бе о гра да бр. 23, Бе о град: Му зеј гра да Бе о гра да, стр. 130-131. 34 Ва ну шић, Д. нав. де ло, стр. 64-68. 35 Šor ske, K. E. (1998) Fin-de-Siécle u Be ču, po li ti ka i kul tu ra, Be o grad: Ge o po e ti ka. 100

ре пре зента тив не сли ке пре сто нич ког цен тра на пре ла зу из XIX у XX век. Овај но ви лик гра да по чи вао је на грађан ским иде а ли ма XIX ве ка, и од ра жа вао еман ци па ци ју и евро по цен трич ну мо дер ни за ци ју срп ског дру штва. Бе о град је на са мом по чет ку но вог ве ка сво јом ре пре зен та тив ном ар хи тек ту ром осли ка вао кул ту ру, моћ и иден ти тет гра ђанског ста ле жа, ко ме је ви зу ел ни ефе кат тек из гра ђе ног беч ког Ринга ну дио же ље ни узор. (Слика 2) Слика 2 Пројекат арх. Константина Јовановића за зграду Српске краљевске академије I варијанта 1908. Музеј града Београда (Ур. 3505) Ака де ми ја је у ју ну 1910 Кон стан ти ну Јо ва но ви ћу ис пла тила на док на ду за ода бра ну вер зи ју про јек та (из 1907) 36 да би се сеп тем бра исте го ди не обра ти ла свом но во иза бра ном допи сном чла ну Ака де ми ку Ан дри Сте ва но ви ћу са мол бом да о от ку пље ном про јек ту на пи ше ре фе рат. 37 Ре фе рат ака де мика Ан дре Сте ва но ви ћа 38 про чи тан на ску пу Пред сед ни штва 24. сеп тем бра 1910 био је у пре пи су уз про прат но пи смо послат ар хи тек ти Јо ва но ви ћу у Беч. 39 Иа ко да нас не до сту пан, ка рак тер и са др жај ре фе ра та до не кле от кри ва од го вор ар хитек те Јо ва но ви ћа у пи сму 5. ок то бра 1910, ко јим он по вла чи сво је про јек те и вра ћа при мље ну на кна ду: У овом зва нич но са оп ште ном ми ре фе ра ту на во ди се и то: да је мо гла бар архи тек ту ра да бу де мо дер на, јер је ова ко за ми шље на и су више мо но то на, ша блон ска, за ста ре ла, не пред ста вља ни шта оде ли то, но во, ори ги нал но, не го ваљ да по хи ља ди ти пут поно вље ни тип јед ног по ве ћег Беч ког хо те ла из осам де се тих го ди на у сти лу ко ји се да нас не би мо гао при ме ни ти. Све по ме ну то ва жи још у ве ћој ме ри и за обе спо ред не фасаде, 36 Ар хив Са ну, Дом СКА бр. 401/1910. 37 Ар хив Са ну, Дом СКА бр. 611/1910. 38 Ар хив Са ну 1263/1924 ни је са чу ван. 39 Ар хив Са ну, Дом СКА бр. 636/1910. 101

ко је су до крај њо сти мо но то не. Жао ми је, што Кра љев ска Ака де ми ја ни је из во ле ла упо тре би ти ма ње увре дљи ву форму, да ми до ста ви ње не же ље и при мед бе, но је дан акт који са др жа ва за мој рад та ко ома ло ва жа ва ју ће фра зе. 40 Иа ко из не на ђу ју ће не по сред ног то на, овај ци ти ра ни де таљ ре фе ра та ар хи тек те Ан дре Сте ва но ви ћа, по ред то га што буди по до зри вост у по гле ду ка сни јег ода би ра са стра не Ака деми је, да он пре да сво је ски це, ко је ће на по слет ку би ти реа ли зо ва не, от кри ва ре ал ну при ро ду не стал не мо дер но сти у ар хи тек ту ри. На ста ли све га две де це ни је на кон ре пре зен татив них зда ња Беч ког Рин га, про је кат и ака де ми јски кон цепт зда ња сма тра ни су за ста ре лим. Да ми је Кра љев ска Ака деми ја од ма с по чет ка из ја ви ла да же ли згра ду у та ко зва ном мо дер ном сти лу, ја би од го во рио, да се по сла не при мам, јер се то не сла же са мо јим умет нич ким убе ђе њем. 41 Модер ни стил ко ји у свом пи сму по ми ње увре ђе ни ува же ни беч ки ар хи тек та већ је овла дао број ним ме ри ди ја ни ма, и био при су тан у Бе о гра ду. Реч је о мо дер ни зу ју ћим стил ским тен ден ци ја ма се це си је, ар ну воа и сти ла Bell Epo que, који су обе ле жи ли гра ди тељ ство чи та ве прет ход не де це ни је. Стил Bell Epo que по знат и као стил Be a ux-arts три јум фо вао је 1900. на Свет ској из ло жби у Па ри зу да ју ћи гра ди тељ ству јед ну но ву, сло бод ни ју ин тер пре та ци ју кла сич них узо ра, који су ар хи тек ти ма пру жа ли сло бо ду кре а тив но сти уда ље ну од стрикт них пра ви ла ака де ми стич ког ком по но ва ња. Сво ју мо дер ност ис ка за ну но вим кон струк тив ним ма те ри ја ли ма и де ко ра тив ним си сте ми ма, овај стил до во ди че сто у ко ре лаци ју са сти лом Art No u ve au ко ји у пот пу но сти на пу шта акаде ми стич ке осно ве. 42 На по ја ву овог сти ла ути цао је сна жан раз вој кон зу ме ри зма, по себ но еман ци па ци је по ло жа ја же на у дру штву и раз во ја ме ста њи хо вог оку пља ња, по пут ве ликих роб них ма га зи на ко ји се кра јем XIX ве ка отва ра ју не са мо у Па ри зу већ ши ром Евро пе и ње них ко ло ни ја. 43 Савре ме не гра ди тељ ске тен ден ци је по чет ком XX ве ка већ су по че ле да тран сфор ми шу ат мос фе ру срп ске пре сто ни це, и у не по сред ном окру же њу бу ду ће па ла те Срп ске Кра љевске Ака де ми је мо гле су се пре по зна ти се це си ји ори јен тиса ном опу су ар хи тек те Ми ла на Ан то но ви ћа хо те лу Гранд, 40 Ар хив Са ну, Дом СКА бр. 672/1910. 41 Ар хив Са ну, Дом СКА бр. 672/1910. 42 Re na ult, Ch. (2006) Les Styles de l ar chi tec tu re et du mo bi li er, Pa ris Jean- Paul Gis se rot; Plum, G. (2014) Pa ris ar chi tec tu res de la Bel le Épo que, Pa ris: Pa ri gram me. 43 Anaïs, A. (2014) Le crédit à la con som ma tion des clas ses po pu la i res à la Bel le Epo que. In ven tion, in no va tion ou re con fi gu ra tion. An na les HSS 2012, Pa ris: l EHESS, pp. 1049-1082. 102

по дигну том 1900 и на па ла ти Зо ра 1904, 44 ко ји су сво јом мо дер ном еле ган ци јом обе ле жи ли бе о град ски Кор зо уо чи Пр вог Свет ског ра та. Кор зо, ко ји је био жи ла ку ца ви ца Бео гра да, ни кад ни је био жи вљи, а тај кор зо је био као не ка сва ко днев на спон та на ре ви ја мо де и еле ган ци је. 45 (Слика 3) Слика 3 Кнез Михаилова улица око 1920. године, разгледница, издање Видов дан. Музеј града Београда (Ур. 1235) Од лу ком це ло куп не ака де ми је 4. ја ну а ра 1911. де фи ни тив на из ра да ски ца за Дом СКА по ве ре на је архитекти Ан дри Стева но ви ћу и Дра гу ти ну Ђор ђе ви ћу, про фе со ри ма Уни вер зите та, ко ји су у ма ју при сту пи ли из ра ди де таљ них пла но ва, на кон што је ака де мик Ан дра Сте ва но вић на го ди шњем скупу Ака де ми је 7. ма ја 1911. по ка зао сво је на цр те. 46 Сте вано вић, ко ји је био наш по знат ар хи тек та, те жио је за ти ме да спо ља шњо сти згра де да де што леп ши и ве ли чан стве ни ји об лик, а Ђор ђе вић да ње ну уну тра шњост ис ко ри сти та ко да би се све ње не про сто ри је мо гле из да ва ти под за куп по што ве ћој це ни. Из те две раз ли чи те на ме ре, од ко јих је јед на би ла естет ска, а дру га ћиф тин ске при ро де, згра да је до би ла овај об лик. Да би њен глав ни фронт, ко ји је гле дао на Ми хајло ву ули цу био што ве ли чан стве ни ји, Сте ва но вић је у ње говој сре ди ни, а у ви си ни дру гог и тре ћег спра та, пред ви део ве ли ку са лу ко ја је за хва та ла оба та спра та и има ла ви со ке про зо ре ко ји би да ва ли фа са ди же ље ну мо ну мен тал ност. 47 44 Bo gu no vić, S. G. nav. de lo, str. 675-680. 45 Јо ва но вић-сто ји ми ро вић, М. (2008) Си лу е те ста рог Бе о гра да, Бе о град: Про све та, стр. 148. 46 Го ди шњак СКА XXIV (1911) Бе о град: Срп ска кра љев ска ака де ми ја, стр. 89-90. 47 Сег мент ме мо а ра Ми лу ти на Ми лан ко ви ћа, са чу ван у За о став шти ни ар хи тек те Гри го ри ја Ива но ви ча Са мој ло ва у Му зе ју На у ке и Тех нике; Про сен, М. (2016) Па ла та срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, у: Срп ска ака де ми ја на у ка и умет но сти. 175 го ди на. 1841-2016, СА НУ: Бе о град, стр. 179-180. 103

За по че та 1914 и за вр ше на 1924, па ла та Срп ске Кра љев ске Ака де ми је озна чи ла је цен тар бе о град ског кор зоа, ка ко својим мо дер ним сти лом, та ко и сво јом са вре ме ном на ме ном. Ка ко би се омо гу ћио што ве ћи број ло ка ла за рен ту, осим трго вач ких рад њи на сва три улич на фрон та, про јек то ва ни су ду ћа ни у ши ро ком па са жу ко ји се про те зао це лом ду жином згра де и спа јао са по преч ним па са жом ко ји је повезивао ули це Ву ка Ка ра џи ћа и Ђу ре Јак ши ћа. Ова кви па са жи би ли су по пу лар ни у сред њој Евро пи, по себ но у Бе чу и Пе шти, чи ји се ути цај он да још ја ко осе ћао у Бе о гра ду. У сре ди ни па са жа, иза де ла са све тлар ни ком би ле су про сто ри је ре стора на и ка фа не, а ка ули ци су би ле ори јен ти са не пре сти жне пре сто нич ке рад ње ко је су бе о гра ђа ни ма ну ди ле мо дер ну га лан те риј ску ро бу уве зе ну из ино стран ства. Сем Спа си ћевог па са жа ово је био је ди ни тр го вач ки цен тар слич не врсте у пре сто ни ци, чи ме је Па ла та Са ну до дат но по тен ци ра на као чво ри ште тр го вач ке зо не Кнез Ми ха и ло ве ули це и њеног јав ног про сто ра. У стил ском по гле ду Сте ва но ви ћев модер ни при ступ огле дао се у на до град њи ака дем ске тро дел не по де ле по хо ри зон тал ним и вер ти кал ним ра сте ри ма у чи јем пре се ку је ис так нут глав ни мо тив три дво е та жна про зо ра Све ча не са ле над ви ше на бо га то де ко ри са ном ку по лом ко ја зда њу да је нео ба рок ни тон, мо тив ко ји је у фран цу ској архи тек ту ри ре ин тер пре ти рао стил Bel le Épo que. Луч ни за вршет ци про зо ра Све ча не са ле бо га то су ор на мен ти са ни архи тек тон ском пла сти ком и над ви ше ни ди ја де мом ку по ле са сло бод но сто је ћим але го риј ским скулп то рал ним гру па ма. Угло ви објек та из ве де ни су у фор ми об лих тро спрат них риза ли та отво ре них ло ђа ма и кру ни са ним луч но за вр ше ним за ба ти ма. Сте ва но ви ће ва мо дер ност огле да се у пре пли та њу мо дер них тен ден ци ја фран цу ског ар ну воа и беч ке се це си је, из ра же них у бо га тој ре љеф ној пла сти ци са мо ти ви ма цве ћа, ма ске ро на, кар ту ша као и ор на мен ти ци од ко ва ног гво жђа ко ја кра си ши ро ко за ста кље не по вр ши не улич них из ло га, бал ко не и про зо ре све ча не са ле. Овај де кор из ве ден од кова ног гво жђа кра сио је ку по лу пр во бит ни глав ни пор тал и но са че ста кле не над стре шни це мар ки зе, по ста вље не над ме за ни ном це лом ду жи ном улич ног фрон та ка Кнез Ми хаи ло вој ули ци, ко ји су укло ње ни три де се тих го ди на. 48 Bell Epo que је из не дрио мо дер ни зо ва ну вер зи ју исто риј ских моти ва нео ба ро ка, оса вре мље ну сна жни јим кон струк тив ним скло по ви ма, и но вим де ко ра тив ним ма три ца ма са пре о влађу ју ћим цвет ним мо ти ви ма. (Слика 4) Гра ди тељ ски кон цепт ко ји је при ло жио ар хи тек та Ан дра Сте ва но вић ком по зи ци јом у ко јој се пре по зна ју стил ске 48 Исто, стр. 179-181. 104

одли ке раз ли чи тих европ ских мо дер ни те та беч ке се це сије и стил ске ат мос фе ре Fin de si ec la се јед не и па ри ског Art No u ve au и ду ха Bell Epo que са дру ге стра не, раз ви јао се у сво јим ва ри јан та ма у пе ри о ду од 1890. до 1914. године. У тре нут ку кад је при хва ћен за ре а ли за ци ју ова ква син те за се мо гла сма тра ти са вре ме ном. Ипак, од ла га њем из град ње, и ока сне лом ре а ли за ци јом, ова ква кон цеп ци ја је 1924 го ди не кад је обје кат за вр шен, би ла у умет нич ком по гле ду уско ро пре ва зи ђе на про до ром но вих гра ди тељ ских тен ден ци ја које ће ре зул ти ра ти ре цеп ци јом сти ла Ар де ко сре ди ном треће де це ни је. 49 У од но су на ака де ми зам ко ји је то ком тре ће де це ни је и да ље су ве ре но до ми ни рао срп ском јав ном ар хитек ту ром, на до ве зу ју ћи се на цен трал но европ ска и ру ска идеј на ре ше ња, па ла та СА НУ пред ста вља ла је зна ча јан иско рак. Про ме на гра ди тељ ског кон цеп та би ла је од раз трага ња за са вре ме ним при сту пом ко је је отво ри ло пе ри од стил ских не до у ми ца у срп ској ар хи тек ту ри тре ће де це ни је. Де ко ра тив ност и мо дер ност као и по тре ба за уда ља ва њем од до ми нант не ис то ри ци стич ке ма три це, на го ве ште ни па латом СА НУ, отво ри ће но во по гла вље срп ског гра ди тељ ства у ко ме ће се до Дру гог свет ског ра та под окри љем мо дер них ар хи тектон ских то ко ва по те клих из Па ри за. Слика 4 Палата Српске краљевске академије око 1925. године, разгледница, издање Љ. Палер; Музеј града Београда (Ур. 15275) Па ла та СА НУ озна ча ва про ме ну уку са у кул тур ној кли ми Ср би је ко ја је до кра ја пр ве де це ни је XX ве ка би ла окрену та Беч ким и Бу дим пе штан ским мо де ли ма. Ова про ме на би ла узро ко ва на зна чај ним по ли тич ким про ме на ма овог пери о да- про ме на ди на сти ја на срп ском пре сто лу и уда ља ва ње од по ли тич ких ве за са Ау стро у гар ском мо нар хи јом, као и 49 Pro sen, M. and Po po vić, B. (2013) L Art Déco en Ser bie. 1925,qu and l Art de co sédu it le mon de, (eds: Bréon, Е. and Ri vo i rard, Ph.), Pa ris: La Cité de l ar chi tec tu re et du pa tri mo i ne, pp. 198-207. 105

анек си ја Бо сне. До ми нант не у вре ме про гла ше ња Кра ље вине Ср би је, иде је ка кве је по ну дио ар хи тек та Кон стан тин Јова но вић пред ста вља ле су вр ху нац ути ца ја ар хи тек ту ре Бечког рин га, ко ји је у то вре ме до ми ни рао у срп ској сре ди ни. Од ба ци ва ње кон цеп та беч ког ака де ми зма у тре нут ку по литич ке кон фрон та ци је Срп ске Кра ље ви не и Ау стро-угар ске Мо нар хи је по ду да ри ло се са по те бом за мо дер ни јим гра дитељ ским при сту пом. Пре и на ча ва ју ћи већ по сто је ћи ур ба ни про стор бе о град ске чар ши је, иде је на ста ле за Дом Ака деми је ис ка зи ва ле су про ме ну у гра ди тељ ству Бе о гра да, али и у на чину жи во та гра ђа на пре сто ни це, ко ји су ме сто пласи ра ња сли ке лич ног иден ти те та на ла зи ли на Кор зоу у Кнез Ми ха и ло вој ули ци, јав ном про сто ру чи је је сре ди ште од ража ва ју ћи дух свог вре ме на и про ме ну кул тур не ори јен та ције од ра жа ва ла Па ла та Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Anaïs, A. (2014) Le crédit à la con som ma tion des clas ses po pu la i res à la Bel le Epo que. In ven tion, in no va tion ou re con fi gu ra tion, An na les HSS 2012, Pa ris: l EHESS, pp. 1049-1082. Bo gu no vić, S. G. (2005) Ar hi tek ton ska en ci klo pe di ja Be o gra da XIX i XX ve ka, Be o grad: Be o grad ska knji ga. Ва ну шић, Д., Сто ја но вић, А. и По ша, П. (2012) Ко нак кне ги ње Љу би це, ен те ри је ри бе о град ских ку ћа 19. ве ка, Бе о град: Му зеј гра да Бе о гра да. Ва ну шић, Д. (2013) Кон стан тин А. Јо ва но вић: ар хи тек та ве ликог фор ма та, Бе о град: Му зеј гра да Бе о гра да. Го ди шњак СКА I (1888) Бе о град: Срп ска кра љев ска ака де ми ја. Го ди шњак СКА XIV (1900) Бе о град: Срп ска кра љев ска ака де ми ја, стр. 154-156. Го ди шњак СКА XVI (1903) Бе о град: Срп ска кра љев ска ака де ми ја. Го ди шњак СКА XVII (1904) Бе о град: Срп ска кра љев ска ака де мија. Го ди шњак СКА XVI II (1905) Бе о град: Срп ска кра љев ска ака де мија, стр. 132-136. Го ди шњак СКА XX (1907) Бе о град: Срп ска кра љев ска ака де ми ја. Го ди шњак СКА XXIV (1911) Бе о град: Срп ска кра љев ска ака де мија, стр. 89-90. Ђу рић-за мо ло, Д. (2011) Гра ди те љи бе о гра да 1815-1914, Бе оград: Срп ска кра љев ска ака де ми ја. Јо ва но вић-сто ји ми ро вић, М. (2008) Си лу е те ста рог Бе о гра да, Бе о град: Про све та. 106

Ка ди је вић, А. (2005) Есте ти ка ар хи тек ту ре ака де ми зма: XIX-XX век, Бе о град: Гра ђе вин ска књи га. Kne že vić, S. (1996) Za gre bač ka ze le na pot ko va, Za greb: Škol ska knji ga. Ма ку ље вић, Н. (2006) Умет ност и на ци о нал на иде ја у XIX ве ку, си стем европ ске и срп ске ви зу ел не кул ту ре у слу жби на ци је, Бе оград: За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства. Ме жин ски Ми ло ва но вић, Ј. (2016) Умет нич ка збир ка СА НУ некад и сад. Кроз исто ри ју згра де СА НУ. Умет нич ка збир ка СА НУ ли ков ни умет ни ци ака де ми ци, Бе о град: СА НУ, стр. 17-40. Ми тро вић, К. (2008) Топ чи дер двор кне за Ми ло ша Обре но ви ћа, Бе о град: Исто риј ски му зеј Ср би је. Не дић, С. В. (1976) Ур ба ни стич ко уре ђе ње Бе о гра да од 1886-1914, Го ди шњак гра да Бе о гра да бр. 23, Бе о град: Му зеј гра да Бе о гра да. Не сто ро вић, Б. (2005) Ар хи тек ту ра Ср би је у XIX ве ку, Бе о град: Art Press, стр. 68-69. Ни кић, Љ. (1976) Из ар хи тек тон ске де лат но сти Кон стан ти на Јова но ви ћа у Бе о гра ду, Го ди шњак гра да Бе о гра да бр. 23, Бе о град: Му зеј гра да Бе о гра да, стр. 130-131. Ни кић, Љ., Жу јо вић, Г. и Ра дој чић-ко стић, Г. (2008) Гра ђа за био граф ски реч ник чла но ва Дру штва срп ске сло ве сно сти, Срп ског уче ног дру штва и Срп ске кра љев ске ака де ми је 1841-1947, Бе о град: СА НУ. Па вло вић, М. (2015) Де вет де це ни ја зда ња Срп ске ака де ми је на ука и умет но сти, На сле ђе бр. 16, Бе о град: За вод за за шти ту спо мени ка кул ту ре гра да Бе о гра да, стр. 27-42. Pro sen, M. i Po po vić, B. (2013) L Art Déco en Ser bie. 1925,qu and l Art de co sédu it le mon de, eds: Bréon, Е. and Ri vo i rard, Ph., Pa ris: La Cité de l ar chi tec tu re et du pa tri mo i ne, pp. 198-207. Про сен, М. (2016) Па ла та срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, у: Срп ска ака де ми ја на у ка и умет но сти. 175 го ди на. 1841-2016, Бе о град: СА НУ, стр. 179-180. Re na ult, Ch. (2006) Les Styles de l ar chi tec tu re et du mo bi li er, Pa ris: Jean-Paul Gis se rot. Plum G. (2014) Pa ris ar chi tec tu res de la Bel le Épo que, Pa ris: Pa rigram me. Сто ја но вић Б. (1989) Ули ца Кне за Ми ха и ла, Го ди шњак гра да Бео гра да бр. 36, Бе о град: Му зеј гра да Бе о гра да. Сто ја но вић, Д. (2009) Кал др ма и ас фалт, ур ба ни за ци ја и европе и за ци ја Бе о гра да 1890-1914, Бе о град: Удру же ње за дру штве ну исто ри ју. Шка ла ме ра, Ж. и По по вић, М. (1975) Под руч је Кнез Ми ха и лове ули це Исто риј ски раз вој. Кнез Ми ха и ло ва ули ца, за шти та 107

на сле ђа, уре ђе ње про сто ра, Бе о град: Срп ска ака де ми ја на у ка и умет но сти, стр. 7-64. Šor ske, K. E. (1998) Fin-de-Siécle u Be ču, po li ti ka i kul tu ra, Be o grad: Ge o po e ti ka. Milan Prosen University of Arts in Belgrade, Faculty of Applied Arts, Belgrade THE PALACE OF THE SERBIAN ACADEMY OF ARTS AND SCIENCES AND THE PUBLIC SPACE OF KNEZ MIHAILOVA STREET Abstract Following the transformation of the urban area of Belgrade from a provincial Ottoman city to the capital city of Serbia, ideas for the architectural design for the Palace of the Serbian Royal Academy in Knez Mihailova Street which started to develop at the turn of the 20th century, mirrored a change of taste and influences in the style of architecture. Dominant at the time of the proclamation of the Kingdom of Serbia, the design and building projects of the architect Konstantin Jovanović represented a culminating impact of the Vienna Ringstrasse architecture. Rejecting the concept of Viennese academicism at the time of political confrontation of the Serbian Kingdom with the Dual Monarchy towards the end of the first decade of the twentieth century, was followed by а search for a modern architectural approach. A new design with architectural elements of the Viennese Fin-de-Siécle, Paris Art Nouveau and the prevalent spirit of Belle Époque appeared with the projects by the architects Andra Stevanović and Dragutin Đorđević. Suspension of constructions due to the outbreak of the WWI and changes in the architectural climate in Belgrade after the war have led to a rapid devaluation of modernity of the buildings whose construction was completed in 1924. However, bringing an echo of modern consumerism with the shopping passage and elegant stores on the ground floor, coated with abundance of its Belle Époque façades, the Palace of the Serbian Royal Academy became a symbol of Knez Mihailova Street in the main promenade of Belgrade, as a unique public space. Key words: SASA, Konstantin Jovanovic, Andra Stevanovic, Knez Mhailova Street, Belle Époque, architecture, public space 108