Jelena Radić, Bane Popadić, Marko Gecić, Vladimir Milosavljević, Vladimir Popadić, Vladimir Rajs, Jovan Bajic Softverski praktikum FTN Izdavaštvo, Novi Sad, 2016.
Sadržaj 1 WINDOWS 7-OSNOVNI POJMOVI... 1 2 WINDOWS EXPLORER... 3 3 OPERATIVNI SISTEM DOS... 10 3.1 Komande za rad sa DOS-om... 10 4 Program WORD... 13 4.1 Pokretanje Word-a... 13 4.2 Prozor Word-a... 14 4.3 Ikone za brz pristup alatima... 15 4.4 Podešavanje mernih jedinica... 16 4.5 Automatsko čuvanje... 16 4.6 Opcije Save i Save As... 17 4.7 Podešavanje parametara stranice dokumenta... 18 4.8 Kretanje kroz dokument... 19 4.9 Selektovanje teksta... 19 4.10 Kopiranje i prenošenje... 20 4.11 Brisanje karaktera... 20 4.12 Podešavanje fontova... 20 4.13 Podešavanje pasusa... 22 4.14 Formiranje numerisanih i nenumerisanih lista... 23 4.15 Formiranje kolona... 23 4.16 Korišćenje graničnika (tabulatora)... 24 4.17 Specijalni karakteri... 25 4.18 Prikaz radnog lista... 26 4.19 Pretraživanje dokumenta... 27 4.20 Istorija rada... 28 4.21 Štampanje dokumenta... 29 4.22 Prelazak na sledeću stranicu/prelom dokumenta... 30 4.23 Numerisanje... 30 4.24 Zaglavlje i podnožje... 31 4.25 Fusnote... 32 4.26 Ubacivanje slika u Word... 34 4.27 Crtanje u Word-u... 35 4.28 Textbox... 37 4.29 Tabele... 38 4.30 Pisanje formula... 42 4.31 Spelling and grammar... 45 4.32 Thesaurus... 49 4.33 Prebrojavanje reči... 50 4.34 Praćenje promena... 51 4.35 Otvaranje više dokumenata istovremeno... 52
5 Program EXCEL... 54 5.1 Radni list (Worksheet)... 54 5.2 Dodavanje radnih listova... 55 5.3 Štampanje... 56 5.4 Podešavanje zaglavlja (Header) i podnožja (Footer)... 59 5.5 Popunjavanje tabela... 60 5.6 Spajanje ćelija (Merge cells)... 61 5.7 Dodeljivanje imena ćelijama... 62 5.8 Formatiranje ćelija... 63 5.9 Izvršavanje jednostavnih formula... 64 5.10 Ugrađene funkcije... 65 5.11 Rad s promenljivim i jednoznačnim (fiksnim) adresama... 69 5.12 Kopiranje ćelija... 70 5.13 Izrada grafika... 72 5.14 Uređivanje podataka (sortiranje)... 78 5.15 Ograničenje unosa... 80 5.16 Pravljenje liste... 81 5.17 Podela prozora... 82 6 Program POWER POINT... 83 6.1 Slide Layout... 83 6.2 Kreiranje i brisanje slajdova... 84 6.3 Podešavanje razmaka između linija teksta... 85 6.4 Podešavanje parametara prezentacije... 85 6.5 Slike i tabele... 86 6.6 Podešavanje pozadine... 86 6.7 Animacija slajdova... 87 6.8 Pokretanje i pregledanje prezentacije... 87 6.9 Komentarisanje slajdova... 87
Predgovor Skripta iz predmeta,,softverski praktikum namenjena je studentima prve godine osnovnih akademskih studija Energetika, elektronika i telekomunikacije na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Predmet Softverski praktikum je uveden u nastavni program sa ciljem da omogući studentima sticanje znanja i veština potrebnih za rad na računaru u operativnom sistemu Windows i softverskom paketu Microsoft Office. Autori se nadaju da će ovaj udžbenik biti koristan studentima kao podloga za lakše pisanje i uređivanje dokumenta poput seminarskih i diplomskih radova, efikasno obrađivanje velike količine podataka i prikazivanje rezultata, kao i profesionalno prezentovanje njihovog rada. Mnogo uspeha u radu žele: Autori
1 WINDOWS 7 - OSNOVNI POJMOVI Windows 7 je još jedan u nizu operativnih sistema firme Microsoft. U poređenju s prethodnim verzijama softvera instalacija Windows 7 je brža i fleksibilnija. Ima ugrađenu multimedijalnu podršku, odličnu integraciju s internetom, a što je najvažnije pouzdaniji je i stabilniji od svih dosadašnih prethodnika. Da biste se lakše snalazili u radu s operativnim sistemom Windows 7 potrebno je poznavati neke osnovne elemente s kojima se korisnik najčešće sreće. Izgled početnog ekrana, odnosno radne površina koju dobijamo prilikom pokretanja operativnog sistem Windows 7 je prikazan na slici 1.1. Prečice Radna površina - Desktop Korisni alati { Početni meni Brzi meni Startna linija Slika 1.1. Desktop računara Linija obaveštenja { Na desktopu se obično nalaze ikonice ili prečice pomoću kojih pokrećemo željene programe. Dvostrukim klikom na prečicu ili ikonicu otvara se odgovarajući prozor ili pokreće željeni program (slika 1.2). -prečica My Computer -ikonica Recycle Bin Slika 1.2. Prikaz prečice My Computer i ikonice Recycle Bin Na samom dnu početnog ekrana nalazi se Startna linija na kojoj se nalazi dugme WINDOWS. Na startnoj liniji se takođe nalaze i prozori svakog otvorenog programa (slika 1.3). 1
Slika 1.3. Startna linija Pritiskom na WINDOWS dobijamo početni Meni (slika 1.4) iz koga možemo pokrenuti svaki prethodno instaliran program. U meniju se takođe između ostalog nalaze spisak programa koji su poslednji pozvani kao i dugme za promenu korisnika i gašenje računara. Brzi meni poslednji pozivani programi Upravljanje računarom: 1. Gašenje 2.Promena korisnika 3.Zaključavanje 4. Ponovno pokretanje Svi programi 1. 2. 3. 4. Kontrolna tabla Slika 1.4 Početni Meni 2
2 WINDOWS EXPLORER Dvostrukim klikom na ikonicu Computer pokreće se automatski program Windows Explorer i dobijamo izgled ekrana kao na slici 2.1. Slika 2.1 Pokretanje ikonice Computer Na levoj strani ekrana nalazi se prozor na kome je prikazan način mapiranja foldera i diskova. Ukoliko želimo videti šta se sve nalazi u datom folderu ili disku, kliknemo na znak koji se nalazi pored istog. Na desnoj stani ekrana se nalaze folderi, diskovi ili fajlovi koji se nalaze u trenutno aktuelnom prozoru. Na slici 2.1 prikazani su diskovi i folderi koji se nalaze u Computer. Tu se obično nalaze interni diskovi koji su smešteni u datom računaru. Ukoliko želimo da uđemo u neki od foldera ili diskova dovoljno je da dva puta kliknemo na istog i automatski se pojavljuju svi fajlovi ili folderi koji se nalaze u njemu. Naslovna linija je linija (obično plave boje) koja se nalazi na vrhu prozora. Na početku linije, s leve strane, piše naziv trenutno otvorenog prozora. Na kraju linije se nalaze tri kvadratića koji služe za minimiziranje prozora, povećanje ili smanjenje prozora i gašenje aktivnog prozora, respektivno poređani. Ispod njih se nalazi alat za brzo pretraživanje (Search). Dugmad za vraćanje na prethodni (Back) ili sledeći (Forward) prozor se nalaze u naslovnoj liniji. Linija menija je linija na kojoj se nalaze glavni i pomoćni meni svakog prozora i uvek sadrži opciju Organize gde se nalaze osnovni alati za upravljanje: Layout, Folder options i 3
Properties. Osim ove opcije u toj liniji se mogu pronaći neke pomoćne opcije poput: Open, Print, Share, Burn itd. Ukoliko pokrenemo ikonicu Network, možemo da vidimo koji su nam sve folderi dostupni iz računara koji se nalaze u računarskoj mreži s našim računarom. Ti folderi se ne nalaze fizički na našem računaru, ali njima može da se pristupi kao i folderima s našeg računara. (slika 2.2) Slika 2.2 Izgled okruženja Network Ako želimo da napravimo naš folder to se radi na sledeći način: Odemo na mesto gde želimo da napravimo folder i kliknemo na desni taster miša. Izgled ekrana je prikazan na slici 2.3. Sa slike se vidi da smo otišli na C disk i ušli u folder KNJIGE. U tom folderu se već nalaze neki fajlovi i jedan folder. Klikom na desni taster miša pojavi se padajući meni. Iz padajućeg menija izaberemo opciju New, pa od ponuđenih opcija izaberemo Folder. Posle ovog koraka ostaje nam samo da damo ime našem folderu i folder je napravljen. Osnovne mogućnosti pri radu s pojedinačnim folderom (slika 2.4) su sledeće: Kopiranje foldera Ukoliko želimo da određen folder kopiramo s jednog mesta na drugo, to radimo na sledeći način: Označimo folder, kliknemo na desni taster miša, iz padajućeg menija izaberemo opciju Copy (ili nakon selektovanja foldera na tastaturi istvremeno pritisnemo tastere CTRL+C). Zatim odemo na mesto gde želimo da iskopiramo folder i pritiskom na desni klik miša izaberemo opciju Paste (ili na tastaruri istvremeno pritisnemo tastere CTRL+V). 4
Premeštanje foldera Slika 2.3 Pravljenje novog foldera Premeštanje foldera se radi na isti načina kao i kopiranje, ali s jednom razlikom. Umesto opcije Copy izaberemo opciju Cut, odnosno na tastaturi istovremeno pritisnemo CTRL+X. Promena imena foldera Ako želimo da promenimo ime folderu, označimo isti, kliknemo na desni taster miša i iz padajućeg menija izaberemo opciju Rename. Nakon ovog ostaje nam samo da upišemo željeno ime foldera. Kreiranje prečice za željeni folder Ova je takođe jedna od opcija koja se nalazi u padajućem meniju koji se dobija prilikom pritiska na desni taster miša. Ukoliko nam je iz nekih razloga neophodna ova opcija (obično se radi kada se želi napraviti prečica za neki program ili folder u koji jako često ulazimo) izaberemo opciju Create Shortcut. Nakon toga odmah nam se pojavi sličica koja predstavlja prečicu za naš folder ili program. Tu prečicu obično premestimo na desktop računara. Brisanje foldera Ako želimo da uklonimo folder izabraćemo iz padajućeg menija opciju Delete i folder će biti uklonjen. Pre toga nam se postavlja pitanje da li smo sigurni da želimo ukloniti folder. Pritiskom na taster Yes, folder se briše. Pregled foldera u liniji menija na desnoj strani pritiskom na prvo dugme dobija se padajući meni s opcijama pregleda foldera: Extra Large Icons, Large Icons, Medium Icons, Small Icons, List, Detalis, Tiles i Content (slika 2.5). 5
Slika 2.4 Mogućnosti pri radu s pojedinačnim folderom Slika 2.5 Pregled foldera Windows Explorer daje mogućnost sortiranja foldera po imenu, veličini, tipu i datumu kreiranja. Opcija sortiranja sa vrši na sledeći način: pristupimo folderu u kome se nalaze folderi koje želimo da sortiramo. Pritiskom na desni klik tastera pojavljuje se padajući meni. Iz padajućeg menija odaberemo opciju Sort By i pojavljuju nam se mogućnosti sortiranja (slika 2.6). Nama preostaje samo da izaberemo način sortiranja. 6
Ovaj postupak se može ubrzati ako kliknemo na prozore koji se nalaze odmah iznad prozora s folderima. Ime svakog od prozora označava i način sortiranja foldera: Name, Date Modified, Type, Size, a strelica pored imena označava rastući, odnosno opadajući redosled (slika 2.6). Slika 2.6. Sortiranje foldera Često sa javlja problem da prilikom kucanja teksta na tastaturi se ne nalaze slova kao što su Č,Ć, Ž, Đ, Š itd. Ako želimo da dodamo jezik u kome se nalaze konkretno ta slova ili neki drugi jezik koji poseduje slova koja su nama potrebna, to se radi na sledeći način: iz startnog menija pokrenemo Control Panel, a zatim jednom kliknemo na opciju Change keyboards or other input methods iz menija Clock, Language and Region (slika 2.7). Nakon toga izaberemo opciju Keyboards and Languages, zatim pritisnemo dugme Change keyboards i u opciji General izaberemo dugme Add koje označava opciju dodavanja jezika. Iz padajućeg menija odaberemo željeni jezik (slika 2.8), što je u ovom slučaju (za slova č, ć, š, đ, ž...) Serbian (Latin). Čim smo odabrali željeni jezik na startnoj liniji u donjem desnom uglu, gde se vrši promena jezika dodat je odabrani jezik (slika 2.9). Označavanjem tog jezika za dati prozor dobijamo i slova tog jezika na tastauri. 7
Slika 2.7 Control Panel Slika 2.8 Dodavanje željenog jezika 8
Slika 2.9 Promena jezika 9
3 OPERATIVNI SISTEM DOS DOS je skraćeni naziv za Disk Operating System. Ime ni u kom slučaju ne znači da je njegova uloga isključivo vezana za rad sa diskom. Ime je ostalo u terminologiji čisto kao istorijsko nasleđe. DOS kontroliše kretanje informacija prema računaru, nadzire rad računara sa programima, kao i korišćenje raznih spoljašnjih i unutrašnjih uređaja [HDD, FDD, štampača..]. U ovom odeljku će biti opisane samo osnovne komande u radu sa DOS-om. Pokretanje programa DOS se može realizovati na dva načina. Prvi način je da se posle pritiska na dugme START izabere opcija RUN i u odgovarajuće polje upiše reč cmd. Drugi način je da se posle START ide na opciju Programs, zatim Accessories, pa Command Prompt. 3.1 Komande za rad sa DOS-om Prelazak na željeni disk se izvršava naredbom ime diska: c:\> d: Primer prelaska sa c na d disk DIR: Interna komanda koja omogućava ispisavanje sadržaja diska ili foldera uključujući i dodatne informacije o fajlovima tipa veličine, datuma kreiranja i sl. exe. Primeri: c:\>dir Primer izlistavanja svih direktorijuma na C disku. c:\>dir *.exe Primer izlistavanja svih direktorijuma na C disku sa ekstenzijom c:\>dir/p Argument /p omogućava prikaz sadržaja po stranama, tj. zaustavljanje nakon ispisane cele strane uz ispisivanje ''Strike any key when ready". Posle pritiska bilo kog tastera ispisvanje liste se nastavlja. c:\>dir/w Upotrebnom argumenta /w direktorijumi sa velikim brojem fajlova prikazivaće svoj sadržaj u 5 redova bez dodatnih informacija. MD Interna komanda za kreiranje poddirektorijuma na disku. MD je skraćeni oblik komande i koristi se u većem broju slučajeva c:\> MD prvi Kreiranje direktorijum pod nazivom prvi. CD Interna komanda za promenu aktivnog direktorijuma. CD je skraćeni oblik komande i koristi se u većem broju slučajeva. c:\cd Dokuments and Settings ulazak u direktorijum Dokuments and Settings. c:\prvi\drugi\cd.. izlazak iz direktorijuma drugi. RD Interna komanda za brisanje poddirektorijuma [isključivo praznih]. RD je skraćeni oblik komande i koristi se u većem broju slučajeva. 10
Slika 3.1 Naredba dir c:\prvi\rd drugi Brisanje direktorijuma drugi. DEL Interna komanda kojom se vrši brisanje fajlova. DEL je skraćeni oblik i češće se upotrebljava. c:\del text.bak U ovom primeru fajl text će biti obrisan, a ukoliko takvog fajla nema na disku će se ispisati poruka: File not found. U ovoj komandi je dozvoljena upotreba džokera. del *.bak Obrisaće sve fajlove sa extenzijom BAK. REN Interna komanda kojom se vrši promena imena fajla. REN je skraćeni oblik i češće se upotrebljava. c:\ren text.bak text1.bak Ovde je naziv fajla iz text promenjen u text1. c:\ren text.bak text.txt U ovom primeru je ekstenzija promenjena iz.bak u.txt. COPY Interna komanda kojom se vrši kopiranje, kako sa diska na disk tako i u okviru jednog diska. c:\ copy text.bak text.txt Kopiranje u okviru istog diska u kom se fajl text.bak kopira u text.txt u istom direktorijumu. c:\ copy text.bak text.bak File cannot be copied into itself 0 file(s) copied Ovaj primer pokazuje da je nemoguće da se fajl kopira u samog sebe. Ukoliko pak zelimo kopiranje sa diska na disk, ne treba menjati imena osim ako se na disku ne nalaze fajlovi pod istim imenom. copy c: *.txt a: copy a:*.* c: U prvom slučaju se svi fajlovi tipa.txt kopiraju sa diska c na disk a, a u drugom se svi fajlovi sa a kopiraju na c. 11
VER Interna komanda za ispisivanje verzije DOS-a. c:\ ver MS-DOS Version 6.20 CLS Interna komanda za brisanje sadržine ekrana. c:\ cls DŽOKER ZNACI: Džoker je karakter koji može da zameni jedan ili više karaktera. Koriste se uglavnom pri navođenju imena fajlova, ali samo kada se ti fajlovi nalaze kao argument unutar neke komande. DOS prihvata 2 džokera. Prvi je znak pitanja? i on zamenjuje na tom mestu bilo koji karakter (ili prazno mesto). Drugi je zvezdica * i ona zamenjuje sve karaktere od mesta gde se nalazi pa do kraja imena fajla. Ovde se ne obuhvata tip ili ekstenzija fajla pa ukoliko želite nju ovako uopštiti potrebno je zvezdicu još jednom napisati. Primeri: *.exe svi fajlovi tipa EXE, *.bat svi fajlovi tipa BAT, *.* svi fajlovi,???.com fajlovi tipa COM koji u sebi imaju 1, 2, ili 3 karaktera. 12
4 Program WORD Microsoft Word je najčešće korišćeni program softverskog paketa Micorsoft Office. Word obezbeđuje alate koji imaju velike mogućnosti i omogućavaju relativno jednostavno pisanje i dizajniranje različitih tekstualnih datoteka. Tokom rada omogućena je automatska korekcija napisanih reči i provera gramatike za više različitih jezika. Na osnovu objašnjenja u nastavku čitalac će biti obučen da kreira i sačuva dokument, prihvati ili odbaci predložene izmene pravopisa i gramatike, promeni margine stranice, kao i da oblikuje tekst na osnovu postavljenih zadataka. 4.1 Pokretanje Word-a Ukoliko je na računaru instaliran Windows 7, program Word se može pokrenuti na neki od sledećih načina: 1. Start -> All Programs -> Microsoft Office -> Microsoft Word 2007, (slika 4.1). Slika 4.1 Pokretanje pomoću start dugmeta 2. Dvoklik na datoteku sa ekstenzijom.doc ili.docx, (slika 4.2), 13
Slika 4.2 Datoteka sa ekstenzijom.doc ili.docx 3. Klikom na prečicu do Word-a, (slika 4.3). 4.2 Prozor Word-a Slika 4.3 Prečica Word-a Na slici 4.4 prikazan je prozor Word-a i označeni su njegovi osnovni elementi: naslovna linija, dugme Office, kartice, ikone za brz pristup alatima (Quick Access Toolbar), traka sa alatima, lenjir, radna površina i statusna linija. Naslovna linija se nalazi na vrhu prozora i na njoj se može uočiti ime trenutno aktivnog dokumentna i ime programa. U gornjem levom uglu se nalazi dugme Office. Pritiskom na dugme Office pojavljuje se meni u kome se može izabrati kreiranje novog dokumenta (New, skraćenica Ctrl+N), sačuvavanje promena u postojećem (Save, skraćenica Ctrl+S), snimanje dokumenta pod drugim imenom i/ili na drugom mestu (Save As, skraćenica F12), otvaranje postojećeg (Open, skraćenica Ctrl+O), kao i mnoge druge radnje. Lenjir se nalazi ispod traka sa alatima i služi za određivanje pozicije u dokumentu, margina, uvučenih redova u tekstu i tabulatora. Na radnoj površini kucamo tekst i vidimo rezultate dosadašnjeg rada. Statusna linija pokazuje neke informacije o datoteci; trenutnu stranu, trenutnu liniju i kolonu, jezik koji koristimo i slično. Ikone za brz pristup alatima omogućavaju lakše korišćenje često korišćenih alata. Moguće je na jednostavan način dodati alate koji nisu predefinisani kao najčešće korišćeni. Word se sastoji od osam kartica koja predstavljaju oblast aktivnosti. Unutar tih kartica se nalaze grupe sa komandama (traka sa alatima). Komande mogu biti dugmad, padajuće liste ili polja za unos informacija. Na primer, kartica Home sadrži grupe za podešavanje fonta (Font), paragrafa (Paragraph), korišćenje predefinisanih stilova (Styles), kao i polje za pretragu, odnosno izmenu pojedinih delova teksta (Editing). 14
Naslovna linija Kartice Ikone za brz pristup alatima Dugme Office Traka sa alatima Lenjir Radna površina Statusna linija Slika 4.4 Prozor Word-a 4.3 Ikone za brz pristup alatima Grupa ikonica koje se nalaze na naslovnoj liniji omogućava brži pristup pojedinim funkcijama programa (Quick Access Toolbar), slika 4.5. Podrazumevano su vidljive ikonice Save, Undo i Redo, dok se na jednostavan način mogu dodati i željene funkcije pomoću padajućeg menija Customize Quick Access Toolbar. Postoji nekoliko ponuđenih alata u padajućem meniju, a ukoliko se želi dodati neki koji nije na listi to je moguće izborom opcije More Commands. Takođe, jedan od načina dodavanja ikona za brz pritup je klikom na dugme Office/Word Options/Customize. 15
4.4 Podešavanje mernih jedinica Slika 4.5 Quick Access Toolbar Sve mere u programu Word se prikazuju jedinstvenom mernom jedinicom. Ta jedinica može biti inč, milimetar, centimeter ili neka druga. Kako bi podesili mernu jedinicu u gornjem levom uglu potrebno je kliknuti na dugme Office, a zatim izabrati Word Options. Unutar novootvorenog prozora izabrati opciju Advanced, a zatim u delu Display podesiti mernu jedinicu, slika 4.6. Slika 4.6 Podešavanje mernih jedinica 4.5 Automatsko čuvanje Program Word ima mogućnost da automatki sačuva dokument, periodično. Kako bi podesili automatsko sanimanje u gornjem levom uglu kliknuti na dugme Office, a zatim izabrati opciju Word Options. Unutar novootvorenog prozora izabrati opciju Save, a zatim u delu Save documents odabrati opciju Save AutoRecover information every i podesiti vreme nakon kog se dokument automatski sačuva, slika 4.7. Takođe, u ovom delu je moguće definisati lokaciju na kojoj će se nalaziti dokument za oporavak. 16
Slika 4.7 Automatsko sačuvavanje 4.6 Opcije Save i Save As Kako bi se sačuvao rad potrebno je kliknuti na dugme Office, a zatim izabrati opciju Save (skraćenica Ctrl+S). Ova opcija sačuvava trenutni document. Klikom na dugme Office, a zatim izborom opcije Save As (skraćenica F12) sačuvava se dokument, ali pod drugim imenom i/ili na drugoj lokaciji. Nakon ove funkcije imamo dva dokumenta: originalni i novi dokument formiran funkcijom Save As. U polju File Name kucamo ime novog dokumenta. Moguće je promeniti tip dokumenta. 17
Slika 4.8 Save As prozor 4.7 Podešavanje parametara stranice dokumenta Podešavanje margina na stranici pruža više ili manje praznog prostora između sadržaja dokumenta i ivica stranice. Margine se mogu odrediti pomoću lenjira i miša ili pomoću kartice Page Layout i grupe Page Setup. Unutar grupe Page Setup se nalazi dugme Margins. Klikom na Margins pojavljuje se padajući meni u kome je moguće izabrati predefinisane margine (Normal, Narrow, Moderate ) ili definisati novu (Custom Margins), slika 4.9a). U grupi Page Setup, moguće je odabrati položaj (orijentaciju) dokumenta (Orientation), slika 4.9b): Portrait vertikalna/uspravna orijentacija, Landscape horizontalna/položena orijentacija. Takođe, moguće je izabrati veličinu stranice (Size), slika 4.9c). Ove opcije dostupne su i preko Page Setup dijaloga, slika 4.10. a) c) b) Slika 4.9 Padajući meniji za podešavanje parametara stranice 18
Slika 4.10 Prozor za podešavanje margina stranice Page Setup/Margins Unutar prve kartice Page Setup dijaloga sa Top, Down, Left i Right podešavamo gornju, donju, levu i desnu marginu, respektivno. Sa opcijom Orientation se podešava da li će stranica biti postavljena uspravno ili položeno. Da bi se podesila veličina stranice koristimo karticu Paper i u polju Paper size podešavamo veličinu strane. Definisani parametri stranice mogu biti primenjeni na deo dokumenta, ili ceo dokument. 4.8 Kretanje kroz dokument Trenutna pozicija kursora određuje gde će se tekst koji se kuca smestiti. Kursor možemo pomerati na neki od sledećih načina: 1. Levi klik miša premešta poziciju kursora na poziciju miša, 2. Opcija PgUp pomera kursor pola strane naviše, 3. Opcija PgDown pomera kursor pola strane naniže, 4. Opcija Home pomera kursor na početak trenutnog reda, 5. Opcija End pomera kursor na kraj trenutnog reda, 6. Opcija pomera kursor za jedno mesto u desno, 7. Opcija pomera kursor za jedno mesto u levo, 8. Opcija pomera kursor jedan red gore, 9. Opcija pomera kursor jedan red dole, 10. Opcija Ctrl i istovremeno stisnuti (Ctrl +, skraćeno) pomeraju kursor na sledeću reč u desno, 11. Opcija Ctrl + pomeraju kursor na sledeću reč u levo. 4.9 Selektovanje teksta Da bi neka operacija mogla biti primenjena na nekom tekstu on mora biti selektovan. Tekst selektujemo na neki od narednih načina: 1. Prtisnemo levi taster miša i krenemo da pomeramo miš. Tekst koji uokvirimo na taj način je selektovan, 19
2. Shift + selektuje jedan karakter u levo, 3. Shift + selektuje jedan karakter u desno, 4. Shift + selektuje jedan red na dole, 5. Shift + selektuje jedan red na gore, 6. Shift + Home selektuje tekst od pozicije kursora pa do početka reda, 7. Shift + End selektuje tekst od pozicije kursora pa do kraja reda, 8. Shift + Ctrl + selektuje jednu reč u levo, 9. Shift + Ctrl + selektuje jednu reč u desno. 4.10 Kopiranje i prenošenje Deo sadržaja dokumenta se može iskopirati ili preneti na neko drugo mesto u okviru istog ili drugog dokumenta. Tekst se najpre mora označiti (selektovati), a proces kopiranja odnosno prenošenja se može izvršiti na neki od sledećih načina: 1. Klikom desnog tastera miša na označeni deo teksta i izborom komande Copy sadržaj se prenese u Clipboard. Zatim se kursor postavi na mesto u dokumentu na koje je potrebno da se sadržaj iskopira, klikne se desnim tasterom miša i izabere komanda Paste. Na ovaj način je obezbeđeno da će se sadržaj pojaviti na označenom mestu. 2. Prenošenje dela dokumenta se vrši na isti način kao i kopiranje, samo što se umesto komande Copy koristi komanda Cut. 3. Komande Copy, Cut i Paste se mogu pronaći i u okviru padajućeg menija Edit ili se može koristiti kombinacija tastera Ctrl + c za kopiranje, Ctrl + x za prenošenje i tastera Ctrl + v umesto komande Paste. Proces i krajnji ishod kopiranja i prenošenja podataka su skoro u potpunosti isti. Jedina razlika se ogleda u tome što se kopiranjem prave duplikati označenog sadržaja dokumenta, dok nakon prenošenja selektovani sadržaj nestaje sa početne pozicije i pojavljuje se na mestu nove pozicije kursora. Takođe, višestruko kopiranje istog sadržaja je moguće ostvariti uzastopnim ponavljanjem komande Paste (bez ponovne upotrebe komande Copy), dok se prenošenje može izvršiti samo jednom u okviru jedne kombinacije komandi Cut i Paste. 4.11 Brisanje karaktera Brisanje jednog ili više karaktera u okviru nekog dokumenta je moguće izvršiti korišćenjem dve komande. Komandom Delete vrši se brisanje karaktera desno od trenutne pozicije kursora, dok se komandom Back Space uklanjaju karakteri koji se nalaze levo od trenutne pozicije kursora. Obe komande su dodeljene odgovarajućim tasterima na tastaturi. 4.12 Podešavanje fontova U zavisnosti od tipa tekstualnog dokumenta postavljaju se posebni zahtevi koji se odnose na izbor odgovarajućeg jezika koji se koristi za njegovo formiranje, tipa slova (fonta), njihove veličine i pozicije na radnom listu, načina podešavanja pasusa, naslova, podnaslova i sl. Izbor jezika (Language) na kojem će biti sastavljen teskt dokumenta je bitan zbog pravilnog odabira 20
rasporeda slova na tastaturi. Ovo je važno, kako bi se u tekst mogla uključiti sva slova koja su karakteristična za pojedine jezike. Izbor jezika je rađen u okviru poglavlja 2, slike 2.6, 2.7 i 2.8. Kartica Home, slika 4.11, sadrži grupu za podešavanje fonta (Font), kojom se na jednostavan način može podesiti izgled, boja i veličina slova, podebljanje (B), kuriziv (I) i podvlačenje (U) slova, kao i da li će pojedina slova, ili reči biti podignuta gore, Superscript (x 2 ), ili spuštena dole, Subscript (x 2 ). Slika 4.11 Izbor fonta i veličine fonta kartica Home, grupa Font Odabirom padajućeg menija grupe Font (skraćenica Ctrl+Shift+F) otvara se novi prozor u kojem je moguće vršiti različita podešavanja tipa i karakteristika slova, slika 4.12a). U okviru prve kartice Font korisnik može da izabere: 1. tip slova (Font), stil slova (Font style), njihovu veličinu (Size) i boju (Font color), 2. položaj slova (karaktera) na radnom listu i druga specijalna podešavanja u okviru grupe komandi Effects (postavljanje karaktera na mesto indeksa Subscript ili eskponenta Superscript, prikazivanje karaktera preko velikih All caps slova, precrtavanje karaktera Strikethrough i sl.), Sve izmene koje korisnik unese su vidljive u okviru Preview dela prozora. Na primeru sa slike 4.12a) izabran je Times New Roman tip slova, bez posebnih podešavanja stila - Regular, veličina karaktera je 12pt i karakterima nisu dodeljeni nikakvi specijalni efekti. Ova podešavanja korisnik može da sprovede i preko ikonica na liniji za prečice u okviru grupe Font, kartice Home, slika 4.11. a) b) Slika 4.12 Dijalog za podešavanje: a) fonta, b) razmaka između karaktera 21
U okviru kartice Character Spacing korisnik može da: 1. vrši skaliranje veličine karaktera u odnosu na izabranu veličinu u okviru komande Scale, 2. povećava (Expanded) ili smanjuje (Condensed) rastojanje između susednih karaktera u okviru komande Spacing, 3. menja poziciju karaktera u odnosu na osnovnu poziciju linije teksta na radnom listu u okviru komande Position (izdizanje karaktera preko komande Raised i spuštanje karaktera izborom komande Lowered). Sve izmene koje korisnik unese su vidljive u okviru Preview dela prozora. Na primeru sa slike 4.12b) izabrano je skaliranje karaktera faktorom 100%, rastojanje između susednih karaktera je Normal, dok je zadržana osnovna pozicija karaktera na liniji teksta, Normal. 4.13 Podešavanje pasusa Kartica Home, slika 4.11, sadrži grupu za podešavanje razmaka između odlomaka i redova (Paragraph). Odabirom padajućeg menija Paragraph otvara se novi prozor u kojem je moguće vršiti podešavanja karakteristika pasusa, slika 4.13. U okviru prve kartice Indents and Spacing korisnik može da izabere: 1. način poravnavanja pasusa u odnosu na margine radnog lista u okviru komande Alignment (centriranje pasusa preko komande Center, njegovo poravnavanje u odnosu na levu Left ili desnu Right marginu ili u odnosu na obe margine Justified), 2. da li će i na koji način pasus biti uvučen u odnosu na margine radnog lista pomoću grupe komandi Indentation. Moguće je zadati udaljenost prvog karaktera pasusa u odnosu na desnu Right i/ili levu Left marginu, zadati specijalna podešavanja Special (bez specijalnih podešavanja none, uvlačenje prvog reda pasusa First line, uvlačenje svih redova osim prvog Hanging) i poziciju uvučenih redova By. 3. udaljenost susednih pasusa u okviru grupe komandi Spacing (udaljenost od prethodnog Before i prvog sledećeg After pasusa), kao i rastojanje između susednih linija teksta u okviru jednog pasusa Line spacing. Slika 4.13 Kartica za podešavanje odlomaka i redova 22
Sve izmene koje korisnik unese su vidljive u okviru Preview dela prozora. Na primeru sa slike 4.13 izabrano je da pasus bude poravnat u odnosu na levu marginu radnog lista, da udaljenost prvog karaktera pasusa od leve i desne margine bude 1 cm, a da prvi red bude uvučen za 0,7cm. Rastojanje između selektovanog pasusa i prethodnog postavljeno je na 6pt, a isto rastojanje će biti između selektovanog i narednog, dok je udaljenost susednih linija pasusa postavljeno na Double. 4.14 Formiranje numerisanih i nenumerisanih lista U okviru teksta se često javlja potreba za korišćenjem numerisanih i/ili nenumerisanih lista. Ove liste može uneti sam korisnik ili one mogu biti automatski kreirane od strane programa. Odabirom kartice Home u okviru grupe Paragraph moguće je vršiti izbor tipa liste i načina njihovog prikaza, slika 4.14: 1. Bullets za nenumerisanu listu, 2. Numbering za numerisanu listu, 3. Miltilevel List za kreiranje posebnih tipova listi od strane korisnika. a) b) c) Slika 4.14. Formiranje različitih tipova lista a) Bullets b) Numbering i c) Miltilevel List U okviru svakog padajućeg menija korisnik može da izvrši dodatna podešavanja izborom opcije Define new (Bullet / Number format / List style). U okviru dodatnih podešavanja moguće je izabrati karakter početka liste Bullet character, njegovu poziciju u odnosu na margine radnog lista Alignment i font u slučaju numerisanih lista. Sve izmene su vidljive u Preview delu prozora. 4.15 Formiranje kolona U zavisnosti od zahteva za način prikaza, tekst u dokumentu može biti formiran u jednoj, dve ili više kolona. Odabirom kartice Page Layout, u okviru grupe Page Setup korisnik može da zada broj kolona Columns. Odabirom opcije More Columns dobijaju se dodatne opcije gde korisnik može da podesi njihovu širinu i međusobnu udaljenost Width and spacing i deo teksta dokumenta na kojem je potrebno da se zadata podešavanja primene Apply to, slika 4.15. 23
Slika 4.15. Podešavanje parametara kolona Sve izmene koje korisnik unese su vidljive u okviru Preview dela prozora. Na primeru sa slike 4.15 odabrano je da tekst čitavog dokumenta bude podeljen u tri kolone, jednakih širina. 4.16 Korišćenje graničnika (tabulatora) Često se radi lakšeg odvajanja delova teskta u okviru dokumenta ili pravljenja sadržaja koriste graničnici, tzv. tabulatori. U okviru jednog dokumenta moguće je definisati više različitih pozicija tabulatora. Ukoliko se tabulatori koriste za uvlačenje teksta dovoljni su samo podrazumevani tabulatori koju su već definisani u okviru programa. Podrazumevani tabulatori se postavljaju na svakih pola inča (1,27 cm) linije na radnoj stranici. U zavisnosti od osnovnih podešavanja programa, pritiskom na taster Tab na početku pasusa ostvaruje se uvlačenje prvog reda (pomeranje kursora u desno). Uvlačenje se može ukloniti pritiskom na taster Backspace. Ukoliko je potrebno da se tabulatori koriste za precizno poravnanje teksta potrebno je napraviti namenske tabulatore. Namenski tabulatori se u u dokumentu mogu postaviti na dva načina: 1. klikom miša na lenjiru, 2. odabirom komande Tabs iz proširene grupe Paragraph u kartici Home. U prozoru koji se pojavi korisnik može da zada krajnju poziciju tabulatora, tip tabulatora, koliki razmak se ostvaruje tabulatorom i da li će taj razmak biti prazan ili ispunjen nekim karakterima (crticama, tačkicama i sl.), slika 4.16. 24
Slika 4.16. Definisanje namenskih tabulatora U okviru programa Word postoji pet tipova namenskih tabulatora - levi, centralni, desni, decimalni i linijski, slika 4.17. a) b) c) d) e) Slika 4.17. Tipovi namenskih tabulatora a) levi, b) centralni, c) desni, d) decimalni i e) linijski Namenski tabulatori se mogu koristiti i da se na jednostavan način formira sadržaj nekog dokumenta. 4.17 Specijalni karakteri Zbog velikog broja karaktera koje je moguće uvrstiti u tekst za određeni broj karaktera ne postoji jedinstveni taster na tastaturi. Svi dostupni (specijalni) karakteri su grupisani u okviru 25
prozora Symbol, slika 4.18, i moguće im je pristupiti preko kartice Insert unutar grupe Symbols odabirom opcije More symbols. Slika 4.18. Prozor sa specijalnim karakterima Pored tabele sa svim karakterima, u posebnom redu su izdvojeni simboli koji su poslednji korišćeni (Recently used symbols), kao i kôd svakog od simbola (Character code). Simbol koji je potrebno iskoristiti se označi klikom, a izborom komande Insert se ubacuje na mesto kursora na radnom listu. Nakon završetka unosa svih simbola prozor se zatvara klikom na komandu Close. 4.18 Prikaz radnog lista Prikaz radnog lista može biti podešen na nekoliko načina izborom kartice View ili klikom na neku od ikonica postavljenih u desnom donjem delu prozora iznad statusne linije, slika 4.19. Najčešće korišćeni prikazi su Draft i Print Layout View. Za Draft je karakterističan prikaz radnog lista bez vidljivih margina i sa označenim prelomima između stranica. Print Layout View daje mogućnost korisniku da na verodostojan način stekne uvid u izgled dokumenta nakon štampanja, sa jasno vidljivim marginama i prelomima između susednih stranica. Ovo je i najčešće korišćen izgled radnog lista. Pored ova dva prikaza moguće je prikazati čitav dokument u formi Web Layout View, Outline View i Full Screen Reading Layout. Slika 4.19. Izbor prikaza izgleda radnog lista 26
Još jedna od komandi koja korisniku daje mogućnost da izabere veličinu prikaza podataka na radnim listovima dokumenta je komanda za uvećavanje i/ili smanjivanje dela radnog lista dokumenta koji se prikazuje na ekranu. Ova komanda se nalazi u okviru kartice View unutar grupe Zoom ili klizača na liniji sa prečicama, slika 4.19. Korisniku je omogućeno da u okviru grupe komandi Zoom to izabere realan izgled dokumenta (100%), uvećane ili umanjene delove dokumenta, prikaz jedne ili više čitavih stranica dokumenta (One Page ili Two Pages) na monitoru i sl. Sve izmene koje korisnik unese su vidljive u okviru Preview prozora. Na primeru sa slike 4.20 izabrano je da radni listovi dokumenta budu uvećani na 110%. a) b) Slika 4.20. Podešavanje veličine podataka na radnom listu a) unutar grupe Zoom i b) u prozoru Zoom 4.19 Pretraživanje dokumenta Često je u tekstu potrebno pronaći neku grupu karaktera i izvršiti određene izmene u okviru nje ili je u potpunosti zameniti nekom drugom grupom karaktera, ili se jednostavno pozicionirati na određenu stranicu dokumenta. To je na jednostavan način moguće učiniti odabirom komandi koje se nalaze u novom prozoru kartice Home unutar grupe Editing. U okviru kartice Find na liniji Find what zadaje se grupa karaktera koju korisnik želi da pronađe u dokumentu, slika 4.21a). U okviru grupe komandi More moguće je zadati i neke specijalne uslove i zahteve pretraživanja. Specijalni zahtevi obuhvataju pretragu karaktera razlikujući velika i mala slova Match case, pronalaženje čitave grupe traženih karaktera kao zasebne celine Find whole words only, upotrebu nekih specijalnih znakova (tkz. džokera) koji zamenjuju bilo koji karakter Use wildcards i sl. Pored navedenih osnovnih zahteva pretraživanja moguće je zadati i neke dodatne koji se odnose i na stil pisanja, način formatiranja teksta i sl. 27
a) b) c) Slika 4.21. Pretraživanje dokumenta a) pronalaženje grupe karaktera, b) pronalaženje i zamena karaktera i c) postavljanje kursora na radnom listu U okviru kartice Replace pored pretraživanja teksta i pronalaženja zadatih karaktera vrši se i njihova zamena nekom novom grupom karaktera, slika 4.21b). Nova grupa kojom će se zamena izvršiti se zadaje u okviru linije Replace with. Sva ostala podešavanja su ista kao i na kartici Find. U primeru sa slike tražena grupa karaktera bipolarni tranzistor će biti zamenjena sa novom grupom CMOS tranzistor. U okviru kartice Go To vrši se postavljanje kursora na zadatu poziciju u okviru dokumenta. Moguće je postavljanje u odnosu na stranice dokumenta Page, sekcije Section, linije teksta Line i sl, slika 4.21c). 4.20 Istorija rada Ukoliko se u toku obrade nekog dokumenta izvrše neodgovarajuće ili pogrešne izmene, one se mogu na jednostavan način poništiti. Odabirom komande Undo, slika 4.22, moguće je vratiti se korak u nazad i poništiti prethodno načinjene izmene. Komandu Undo moguće je koristiti više puta za redom i na taj način se poništavaju izmene načinjene u nekoliko prethodnih koraka. Broj uzastopnih poništavanja izmena zavisi od broja koraka koji se čuvaju u okviru programa, u tzv. istoriji. Komanda Redo je suprotna komandi Undo i njenim izvršavanjem se ide korak u napred, odnosno vraćaju se prethodno poništena podešavanja. 28
Slika 4.22. Istorija rada 4.21 Štampanje dokumenta Pre štampanja čitavog dokumenta ili nekih njegovih delova potrebno je izvršiti različita podešavanja koja se odnose na sam način štampanja, veličinu papira, tip štampača, broj kopija i sl. Ova podešavanja su korisniku dostupna klikom na Office Button u okviru padajućeg menija Print, slika 4.23. Slika 4.23. Prozor za štampanje U okviru grupe komandi Printer moguće je odabrati tip štampača i načiniti sva podešavanja vezana za format štampe u prozoru komande Properties. Preko komande Page range zadaje se deo teksta koji treba da bude odštampan. Štampanje čitavog dokumenta se obezbeđuje odabirom mogućnosti All, izborom Current page biće odštampana samo trenutno aktivna stranica, dok se u liniji Pages mogu pojedinačno zadati stranice ili opsezi stranica koje treba da se štampaju. Broj primeraka dokumenta koji treba da se odštampa se zadaje u liniji Number of copies. U slučaju štampanja više od jedne kopije, korisnik može da izabere da li će se 29
štampati potreban broj kopija svake stranice ili će se čitav dokument odštampati i zatim umnožiti potreban broj puta Collate. U okviru grupe komandi Zoom korisnik može da odredi koliko stranica dokumenta će biti odštampano na jednom listu papira Papers per sheet i da li je potrebno vršiti dodatna skaliranja veličine radne stranice dokumenta kako bi se zadovoljio određeni format štampe Scale to papersize. Štampanje se može fizički sprovesti na nekom od štampača sa kojim računar mora biti povezan (direktno fizički i/ili preko mreže) ili se dokument može napraviti u drugom formatu (npr. pdf format). U primeru sa slike 4.23 podešeno je da sve stranice dokumenta budu odštampane (pretvorene) u jednan primerak.pdf dokumenta, po jedna radna stranica na jednom listu papira, bez skaliranja veličine lista. 4.22 Prelazak na sledeću stranicu/prelom dokumenta Prelom se se nalazi u kartici Page Layout unutar grupe Page Setup. Slika 4.24 Umetanje preloma Korišćenjem ove opcije ubacuju se takozvani prelomi. Word će iza tačke u kojoj se u datom trenutku nalazimo napraviti prekid. Ovom naredbom se postiže da u istom dokumentu različiti delovi teksta mogu biti različito formatirani. Druga interesantna mogućnost je opcija Section Break, sa kojim se otvara nova sekcija u dokumentu. Može se izabrati Continuous break koji ubacuje novu sekciju i produžava na istoj stranici ili Next Page da bi produžili sekciju na novoj stranici. Sekcije dokumenta se mogu koristiti kod Header-a i Footer-a, za zaštitu dokumenata i polja, i sl. 4.23 Numerisanje Prilikom kucanja dokumenata, potrebno je označavanje broja stranica. Ovo se može učiniti prostim dodavanjem opcije Page Number u kartici Insert unutar grupe Header & Footer. 30
4.25 Padajući meni za izbor ispisa rednog broja strane Označavanje stranica može se ispisati na vrhu, ili na dnu stranice, što se bira unutar prikazanog padajućeg menija, slika 4.25. Takođe je ponuđen odabir gde će se ispis izvršiti: poravnat na levo, desno, centriran. 4.24 Zaglavlje i podnožje Zaglavlje (Header) i podnožje (Footer) predstavljaju tekst koji se nalazi na vrhu i na dnu svake stranice (u zaglavlju), i obično sadrže ime autora, datum izrade dokumenta, temu, broj strana i sl. Unutar kartice Insert u grupi Header & Footer se nalaze opcije za podešavanje Header-a i Footer-a. 31
4.26 Odabir predefinisanih formata Header-a i Footer-a U okviru opcija za podešavanje teksta u Header-u i Footer-u, jedna od ponuđenih opcija je i Edit Header, tj. Edit Footer. Izborom ove opcije otvara se nova kartica Design i unutar nje dobija se mogućnost detaljnog podešavanja izgleda Header-a i Footer-a po želji korisnika, slika 4.27. Povratak u prostor sadržaja sredine stranice se vrši se klikom na komandu Close Header and Footer ili dvoklikom miša na sredinu stranice. Slika 4.27. Odabir predefinisanih formata Header-a i Footer-a 4.25 Fusnote Fusnote (Footnote) su korisne u tehničkoj dokumentaciji, naravno ako se ne preteruje sa njima. Unos fusnote je prost: gde god da vam zatreba, postavi se kursor na komandu Insert Footnote, u grupi Footnotes kartice Reference, prikazano na slici 4.28. 32
Slika 4.28 Ubacivanje fusnote Slika 4.29 Meni za podešavanje opcija fusnota Ukoliko se prihvate podrazumevane vrednosti prikazane na slici 4.29, pojaviće se mali eksponent (broj 1) na markiranoj poziciji, a odgovarajuća fusnota zauzeće prostor na dnu stranice, gde se može uređivati. Pogodna osobina fusnote je da se pojavljuje kao tooltip kada se nasloni miš na referencu, pa princip dobro funkcioniše i na štampanom i u elektronskom dokumentu. Ako je ptrebno da se promeni sadržaj fusnote, referenca se ponaša kao hiperlink: dupli klik na referencu vodi pravo na njen sadržaj. 33
4.26 Ubacivanje slika u Word Unos ilustracija u Word dokument iz Windows kolekcije, nekog fajla, sa skenera, digitalne kamere ili sa neke druge lokacije je omogućen izborom komandi u okviru grupe Illustrations kartice Insert. Slika 4.30 prikazuje izbor slike iz nekog fajla. Slika 4.30. Odabir lokacije sa koje se preuzima slika U zavisnosti od odabira, na ekranu se prikazaju jedan od prozora datih na slici 4.31. a) b) 34
c) d) e) f) Slika 4.31. Mogućnosti za ubacivanje slike u dokument a) Ubacivanje ClipArt-a, b) Ubacivanje iz fajla, c) Ubacivanje organizacionog dijagrama, d) Ubacivanje WordArt-a, e) Ubacivanje dijagrama i f) Ubacivanje već definisanih oblika Kada se ubaci slika u tekst, ona se ponaša kao objekat koji se može pomerati, može da mu se menjati veličina i sl. 4.27 Crtanje u Word-u Program Word se koristi za obradu (uređenje) teksta, ali sadrži isto tako i alatke za crtanje, kako bi sam tekst i njegovo okruženje estetski što bolje izgledali. Osnovna grafika u programu Word uglavnom se svodi na crtanje linija, pravougaonika i drugih geometrijskih oblika, što je bila preteča za Corel Draw koji je pomenute opcije doveo do savršenstva. Raniji paketi Microsoft Office su imali posebnu grupu alata za crtanje prikazanu na slici 4.32. Putanja za opciju DRAWING TOOLS je bila: View -> Toolbars -> Drawing. Paket Microsoft Office 2007 poseduje opcije za crtanje u okviru glavne trake gde se kartica Drawing 35
Tools pojavljuje onda kada se izabere jedan od predefinisanih oblika sa slike 4.31f), postavi na radni list i označi levim klikom. Na slici 4.32 prikazane su opcije koje se nude u okviru kartice Drawing tools. Moguće je podešavati debljinu linije, boju linije i objekata, izabrati neke unapred definisane objekte radi lakšeg crtanje itd. Ukoliko se desi preklapanje objekata, a želimo da se vide sve linije potrebno je koristiti opciju transparency. Postoji dosta mogućnosti za rad sa objektima u programu Word. Međutim ukoliko se želi napraviti profesionalni crtež, pre će se koristiti neki drugi paket za crtanje umesto paketa Word. Razne olakšice prilikom crtanja objekata omogućava i funkcija AutoShapes prikazana na slici 4.33. Slika 4.32. Paleta za crtanje u Word 2003 Office paketu Slika 4.33. Sve mogućnosti funkcije AutoShapes iz paketa Word Nakon crtanja jednostavnih figura, meni se dobija desnim klikom na sliku. Nama najvažnije opcije jesu Grouping i Order. Pomoću naredbe group moguće je sliku koja se sastoji iz više objekata spojiti u jedan i time olakšati manipulaciju objektom. Opcija Order omogućava definisanje redosleda objekata u okviru slike. Na slici 4.34 prikazan je način grupisanja objekata. Slika 4.34. Prikaz menija za grupisanje objekata 36
4.28 Textbox Ubacivanje tekstualnog polja se vrši tako što se izabere komanda Text Box iz grupe Text kartice Insert. Otvara se padajući meni u okviru koga se mogu izabrati već ugrađena tekstualna polja ili izabrati opcija Draw Text Box za ručno crtanje tekstualnog polja. Slika 4.35. Ubacivanje textbox-a Prednost ove alatke jeste što je možemo postaviti gde god želimo običnim prevlačenjem objekta na željeno mesto. Ukoliko se želi može se primeniti drugačiji font za tekst u polju što će ga istaći u odnosu na preostali tekst u dokumentu. Tekstualno polje može da se formatira ukoliko se klikne na njegov okvir da bi se selektovao, zatim se klikne desnim tasterom miša i izabere Format Text Box. Otvoriće se okvir za dijalog gde se mogu dobiti boje, okviri itd, slika 4.36. Slika 4.36. Meni za podesavanje opcija tekstualnog polja 37
4.29 Tabele Tabele predstavljaju pregledan način za prikazivanje podataka. Sastoje se od redova i kolona. Presek reda i kolone naziva se ćelija. U paketu Word bi bilo skoro nemoguće formatirati stranicu tako da se kombinuju tekst i slika u istom paragrafu, u istom redu... Proizvoljna organizaciona struktura stranice koja objedinjuje tekst i razne objekte paketa Microsoft Office se može kreirati pomoću tabela. Dakle, pomoću tabela se pored standardnog predstavljanja tabelarnih računa mogu prikazati razni obrazci, voditi statistika itd. Takođe, moguće je podesiti i uzajamni položaj teksta i slike na stranici. Da bi se unela tabela u željeni dokument, otvori se padajući meni Table u okviru grupe Table kartice Insert, slika 4.37. Slika 4.37. Padajući meni Table Prva od stavki u nizu je Insert Table, i njom se ubacuje tabela i svi njeni elementi pojedinačno. Klikom na razmatranu opciju otvara se zaseban prozor u kojem se može definisati izgled tabele koja se pravi, slika 4.38. Dostupna je mogućnost odabira veličine tabele, kao i podešavanje potrebnog broja vrsta i kolona. Sledeća stavku padajućeg menija je Draw Table pomoću koje je omogućeno ručno crtanje tabele. Izborom ove opcije kursor miša menja oblik u olovku pomoću koje je omogućeno crtanje tabela proizvoljnog oblika i broja kolona i vrsta. Nakon kreiranja tabele, selektovanjem iste ili nekih njenih delova dobija se dodatna kartica u glavnom meniju, kartica Table Tools pomoću koje je moguće izvršiti formatiranje tabele po sopstvenom nahođenju. 38
Slika 4.38. Ubacivanje tabele Izborom polja Design moguće je pristupiti opcijama podešavanja stila tabele, opcijama definisanja ivica i senčenja, kao i opcijama za ručno crtanje i brisanje linija tabele. Kartica Layout uključuje čitav set naprednih opcija za rad sa tabelama. Senčenje Opcije za stilsko podešavanje tabele Vidljivost linija Ručno crtanje i brisanje tabele Slika 4.39. Opcije dizajna tabele 39
Automatsko podešavanje sadržaja ćelije Promena pravca teksta Sortiranje Umetanje/brisanje kolona/redova Spajanje i razlaganje ćelija Veličina ćelija Poravnanje sadržaja ćelije Margine ćelija Slika 4.40. Opcije Layout prilikom crtanja tabele Pojedinim opcijama za podešavanje tabele već prikazanim na slikama 4.39 i sl. 4.40 je moguće pristupiti i desnim klikom na bilo koju ćeliju ili deo iste tabele čime se otvara padajući meni prikazan na slici 4.41. To su najčešće korišćene opcije za podešavanje celokupne tabele u koje spadaju opcije premeštanja, kopiranja tabele, dodavanja novih i brisanja postojećih ćelija, opcije definisanja ivica i senčenja, poravnavanja ćelija itd. Slika 4.41. Padajući meni za podešavanje tabele Jedna od najčešće korišćenih opcija podrazumeva definišenje ivica i senčenja ćelija tabele. Kao što se vidi sa slike 4.42 moguće je definisati linije na različite načine. U desnom delu ekrana se vide efekti koji će biti primenjeni na tekst. U opciji color moguće je podešavati boju linija, a u opciji width širinu. 40
Slika 4.42. Ivice i senčenje ćelija tabele Program Word će svim ćelijama dodeliti istu visinu i širinu, što često nije dovoljno dobro, pa postoji mogućnost promene. Automatsko podešavanje širine ćelija (visina se sve vreme podešava) prema sadržaju svakog reda i kolone ponaosob se aktivira takođe iz razmatranog padajućeg menija komandom AutoFit/AutoFit to Contents, slika 4.43. Slika 4.43. Ilustracija komande automatskog podešavanja ćelije prema sadržaju 41
Najzanimljiviji deo padajućeg menija je stavka Table Properties, i u njoj se može raditi sve što poželimo sa tabelom. Levim klikom na razmatranu stavku otvara se meni Table Properties, slika 4.44. Slika 4.44. Opcije za podešavanje tabela U prvom redu se mogu videti kartice Table, Row, Column i Cell, i svaka od njih nudi opcije za promenu svih parametara vezanih za taj element. Sledeći red sadrži parametre vezane za dimenzije (veličinu) kompletne tabele, i moguće je menjati veličinu unošenjem broja, ili strelicama, te menjati jedinice mere. Polje Alignment se odnosi na poziciju tabele na stranici i moguće je postaviti levo, centralno i desno poravnanje jednostavnim klikom na sliku koja to prikazuje, tako da se ne može pogrešiti. Još jedna opcija koja se nudi je Indent i služi za detaljno određivanje razmaka tabele od leve ivice naše stranice. Polje Text Wrapping nudi opcije vezane za odnos teksta i tabele. Moguće je postaviti taj odnos tako da tabela bude iznad teksta ili da tekst bude omotan oko tabele. Kartice Row i Column su iste i odnose se na veličinu reda ili kolone, a kartica Cells se razlikuje od njih jedino po tome što ima podesive parametre za poziciju teksta u ćeliji, i to istim načinom kao u polju Alignment, u kartici Table. 4.30 Pisanje formula S vremena na vreme, potrebno je u okviru seminarskih, ili bilo kojih drugih naučnih, radova ubaciti manje ili više složene formule. Za razliku od prethodnih Microsoft Office verzija gde je postojala potreba za ručnim umetanjem Microsoft Equation 3.0 objekta za ispisivanje formula, ovde se može uključiti razmatrani objekat kroz dva koraka. Prvi korak podrazumeva 42
izbor komande Object u okviru grupe Text, kartice Insert, ilustrovano na slici 4.45. Nakon toga se otvara prozor menija Object, slika 4.46, i izborom objekta Microsoft Equation 3.0, (drugi korak), dobija se editor za upis formule sa odgovarajućim alatima za formatiranje formule, slika 4.47. Slika 4.45. Pronalaženje objekta za ispisivanje formula Slika 4.46. Object meni za izbor Microsoft Equation 3.0 editora za ispisivanje formula Slika 4.47. Toolbar za rad sa formulama Na slici 4.48 je prikazan jedan primer formule. Pisanje formule je dosta jednostavno. Treba imati na umu, da ukoliko se želi da prazno mesto bude sastavni deo formule potrebno je koristiti ctrl i space istovremeno. 43
( rs)! s d{ } { } ({ } { } { }) d[ ] ( d[ ] ) d s [ ] ( r!) s! Slika 4.48. Primer formule u Microsoft Object 3.0 Veličinu formule je moguće podesiti korišćenjem opcije Define što je ilustrovano slikama 4.49 i 4.50. Moguće je definisati veličinu promenljivih, superskripta, subskripta, simbola itd. Slika 4.49. Definisanje veličine fontova Slika 4.50. Meni Size Pored definisanja veličine fontova, moguće je definisati i stil pisanja, tj. koji font želimo, kao i to da li želimo da određeni delovi formule budu iskošeni ili podebljani. (slike 4.51 i 4.52) 44
Slika 4.51. Definisanja stila pisanja formule Slika 4.52. Meni Styles Treba napomenuti da opcije promene veličine i stila razmatrane formule su dostupne jedino ukoliko je prethodno pristupljeno Microsoft Equation 3.0 editor-u. 4.31 Spelling and grammar Komanda Spelling & Grammar služi da olakša korisniku pisanje teksta. Nalazi se unutar grupe Proofing kartice Review, kao što je prikazano na slici 4.53. Nakon aktiviranja ove opcije pojavljuje se meni kao na slici 4.54. Na ovaj način moguće je proveriti tekst koji je unesen i ispraviti greške koje su posledice nepravilnog kucanja. Postoji više opcije za korekciju: da se prihvate sve nepravilnosti na koje ukazuje postojeći rečnik za proveru nepravilnosti, komanda Change All, da se svi predlozi ignorišu, Ignore All, itd. Moguće je definisati jezik, i na taj način odlučiti koju biblioteku, odnosno rečnik korisnik želi da koristi za proveru teksta Dictionary 45
language. Ukoliko prevodilac naiđe na nepoznatu reč, postoji mogućnost i da se ta reč doda u već postojeću bazu kako bi se sledeći put ta reč prepoznala kao pravilna komanda Add to Dictionary. Ukoliko je neka reč pogrešno napisana ponudiće se moguća ispravka za pomenutu reč, ukoliko postoji u bazi. Pored ovoga moguće je izvršiti neka podešavanja koja olakšavaju unos i obradu teksta. Na slici 4.55 prikazana je direktna putanja iz menija do naprednih podešavanja za Spelling and Grammar. Moguće je doći do razmatranih opcija za Spelling and Grammar i preko komande Word Options koja se nalazi u okviru dugmeta Office Button izborom kartice Proofing. Na slici 4.56 prikazan je meni koji se dobija za napredna podešavanja. Jedna od opcija unutar prikazanog menija je Check spelling as you type. Pomoću ove opcije korisniku je znatno olakšano pisanje, zato što će svaka reč koja je pogrešno napisana, odnosno ne postoji, biti crveno podvučena. Kada se greška ispravi reč više neće biti obeležena. Postoji još dosta drugih opcija koje su jasne same po sebi, pa neće biti posebno navođene. Slika 4.53. Putanja do menija Spelling & Grammar Slika 4.54. Provera ispravnosti teksta 46
Slika 4.55. Putanja do naprednih podešavanja unutar opcije Spelling & Grammar Slika 4.56. Podešavanje menija Spelling & Grammar 47
Postoji još jedan meni koji omogućava automatske ispravke teksta. Naime, u meniju AutoCorrect Options koji je prikazan na slici 4.57 moguće je definisati određenu kombinaciju znakova koja može biti zamenjena nekom drugom kombinacijom. U prgramu Word je automatski podešeno da kada se otkuca slovo i, ono bude zamenjeno sa I, uzimajući u obzir da u engleskom jeziku I ima značenje prve lične zamenice, za razliku od i koje nema značenje. Poželjno je ovo promeniti uzimajući u obzir da u srpskom jeziku i ima značenje veznika i potrebno je da se piše malim slovom. Ovo je moguće uraditi, tako što se nađe pomenuta zamena u meniju koji je prikazan na slici 4.58 i izbriše. Slika 4.57. Putanja ka meniju Autocorrect options 48
4.32 Thesaurus Slika 4.58. Meni Autocorrect option Opcija Research omogućava da se korisnik informiše o nekoj reči ili da nađe njeno značenje u rečniku, koji se može pretraživati online i offline. Meni se nalazi unutar grupe Proofing kartice Review, kao što je pokazano na slici 4.59. Primer pretrage pomoću naredbe Research je prikazan na slici 4.60. Slika 4.59. Putanja do komande Research 49
Slika 4.60. Primer pretrage pomoću naredbe research 4.33 Prebrojavanje reči Ponekad je u naučnim radovima, broj reči ograničen. Da ne bismo dolazili u situaciju da sami prebrojavamo reči, program Word u sebi sadrži opciju Word Count. Ona se nalazi unutar grupe Proofing kartice Review, slika 4.61. Rezultat prebrojavanja reči pomoću opcije WordCount je prikazan na slici 4.62. 50
Slika 4.61. Nalaženje opcije za prebrojavanje reči Slika 4.62. Rezultat prebrojavanja reči pomoću opcije WordCount 4.34 Praćenje promena Opcija Track changes je korisna ukoliko više korisnika radi na istom tekstu, a potrebno je nekako razlikovati šta je ko menjao, slika 4.63. Kada je opcija Track changes uključena, sve promene koje korisnik unosi biće obeležene drugom bojom i na taj način jasno uočljive za ostale korisnike. Na slici 4.64 je prikazano šta se dešava kada se unesu promene u tekstu. Moguće je uneti komentare u tekst (grupa Comments, komanda New Comment), obrisati deo teksta, promeniti formatiranje. Sve promene biće zabeležene. Ukoliko se budući korisnik slaže sa svim promenama, moguće je primenom opcije Accept all changes u okviru grupe Changes prihvatiti sve promene. Ukoliko se korisnik ne slaže sa određenim promenama moguće je vratiti tekst na staro uz pomoć opcije Reject changes u okviru iste grupe. Komentari se mogu obrisati sa opcijom Delete comments. Komande Previous i Next omogućavaju navigaciju kroz komentare i sve promene. Sve ove opcije se nalaze u okviru kartice Review, slika 4.63. 51
Slika 4.63. Pronalaženje opcije za praćenje promena Slika 4.64. Primer prikaza nakon promene, pri uključenoj opciji Track Changes 4.35 Otvaranje više dokumenata istovremeno Nekada je potrebno da istovremeno imamo uvid u neke dve strane dokumenta koje nisu jedna do druge. U tom slučaju podesno je podeliti ekran na dva ili više delova i u svakom delu ekrana naći odgovarajuću stranicu dokumenta. To nam omogućuje komanda Split koja se nalazi unutar grupe Window kartice View. Ovo je prikazano na slikama 4.65 i 4.66. Ukoliko želimo da se vratimo na staro stanje potrebno je ponovo otići u meni Window i deselektovati komandu Split. 52
Slika 4.65. Opcija za podelu ekrana koja služi za prikaz više dokumenata Slika 4.66. Prikaz nakon podele ekrana na više dokumenata 53
5 Program EXCEL Program Excel je posle programa Word najčešće korišćeni program softverskog paketa Micorsoft Office. Obezbeđuje alate koji omogućavaju relativno jednostavno grupisanje, sortiranje i obrađivanje podataka, vođenje statistike i grafičko prikazivanje dobijenih podataka. Na osnovu objašnjenja u nastavku čitalac će biti obučen da upravlja podacima koršćenjem osnovnih funkcija koje nudi ovaj paket, kao i da podešava grafički prikaz dobijenih rezultata. 5.1 Radni list (Worksheet) Svaka radna sveska (Workbook) se sastoji od jednog ili više radnih listova (Worksheet), a svaki radni list se sastoji do pojedinačnih ćelija, poređanih u redove i kolone. Na slici 5.1 je prikazana radna sveska (Excel fajl) sa nazivom Vežba 1 koja ima tri radna lista. Dva radna lista imaju imena prvi i drugi, dok trećem radnom listu nije dato ime i on je označen izvorno sa Sheet 3. Svaka ćelija pripada određenom redu i određenoj koloni. Na slici 5.1 je prikazan indikator aktivne ćelije B3, odnosno aktivna ćelija pripada koloni B i redu broj 3. Ćelija može da sadrži vrednost, formule ili tekst. Svaki radni list je dostupan klikom na karticu na dnu radne sveske. Slika 5.1 Izgled dokumenta u programu Excel 54
Ime radnog lista može da se promeni duplim levim klikom na karticu Sheet3 i upisom željenog imena ili desnim klikom na karticu, izborom opcije Rename i upisom željenog imena. 5.2 Dodavanje radnih listova Dodavanje radnih listova u program Excel se vrši tako što se desnim klikom na karticu radnog lista bira opcija Insert, nakon čega se otvari novi prozor Insert (slika 5.2.). Potom se odbere ikonica Worksheet, a zatim potvrdi opcija OK. Slika 5.2 Dodavanje radnih listova Postojeći radni list se može kopirati sledećim redosledom: nakon desnog klika na karticu željenog radnog lista odabere se opcija Move or Copy, selektuje se opcija Create a copy, a kopirani sadržaj se može kopirati u bilo koju radnu svesku koja je trenutno otvorena ili u novu izborom opcije New book u padajućem meniju To book, slika 5.3. 55
5.3 Štampanje Slika 5.3 Kopiranje radnih listova Štampanje radnog lista pod nazivom Drugi na kome se nalazi samo jedna tabela kao što je prikazano na slici 5.4 se radi na sledeći način: označe se granice tabele (kartica Home-> tabela Font-> kvadratić za podešavanje okvira i odabir All borders), pa se potom odabere opcija Office button / Print / Print Preview/. Slika 5.4 Podešavanje oblasti za štampanje 56
Slika 5.5 Izgled radnog lista sa opcijom File/Print Preview Na kartici Print Preview nalazi se polje pod nazivom Page Setup. Odabirom ovog polja otvara se novi prozor na koje postoji više kartica: Page Setup, Margins, Header/Footer, Sheet.. Na prvoj kartici Page može se izabrati orijentacija štampe: Portrait (uzdužno) ili Landscape (poprečno). Sa opcijom Adjust to podešava se veličina dokumenta na papiru za štampu. Opcijom Fit to željeni dokument (odabrani deo radnog lista za štampu) se štampa sa automatskim podešavanjem na određeni broj strana. U primeru na slici 5.6 prikazani sadržaj će se odštampati na jednoj strani. 57
Slika 5.6 Podešavanje štampe dokumenta Izborom kartice Margins otvara se prozor koji nam daje mogućnost podešavanja margina na dokumentu za štampu, slika 5.7. Slika 5.7 Izbor kartice Margins na prozoru Page Setup 58
Odabirom opcije Horizontally i/ili Vertically podešava se položaj dokumenta na papiru za štampu tako da bude centriran (izborom pomenutih opcija) horizontalno i/ili vertikalno.ukoliko je podešen način štampanja koji želimo, potvrđujemo klikom na dugme i OK. U tom slučaju se vraćamo na opciju Print Preview i odabirom opcije Print izabrani tekst se štampa. 5.4 Podešavanje zaglavlja (Header) i podnožja (Footer) Izborom kartice Insert u polju Text se pojavljuje opcija Header & Footer. Klikom na opciju dobija se novootvoreni prozor u kome se podešava izgled prostora zaglavlja na dokumentu. Kao primer zaglavlja na slici 5.8 je prikazano podešavanje prikaza rednog broja aktivne strane i ukupan broj strana. U primeru je u centralnoj sekciji napisano Strana, zatim izabrana ikonica Page Number, pa kucano od, a zatim ponovo izbrana ikonica Number of Pages u ponuđenom redu ikonica. Slika 5.8 Formiranje Header u dokumentu Izborom ikonice Footer dobija se novootvoreni prozor u kome se podešava izgled podnožja prostora na dokumentu. U primeru prikazanom na slici 5.9 je iz padajućeg menija odabrana opcija koja označava ime korisnika koji priprema tekst i trenutni datum. 59
Slika 5.9 Formiranje Footer u dokumentu Izlazak iz opcije Header & Footer je omogućen postavljanjem kursora na radni list, zatimo odabirom kartice View i ikonice Normal. 5.5 Popunjavanje tabela U datom primeru u radnom listu prvi popunjena je tabela. Može se primetiti da je širina kolone H podešena tako da se vidi sadržaj ćelija u kojima su brojevi, a ne vidi sadržaj ćelije u kojoj je tekst. Da bi se podesila širina kolone tako da se vidi sadržaj svake ćelije u koloni (automatsko podešavanje širine kolone po širini najduže ćelije u koloni), potrebno je selektovati željenu kolonu (u ovom primeru kolonu H), podesiti mišem kursor na desnoj ivici kolone H (u redu gde su slovima označena imena kolona-zaglavlje kolona), i potom kada se prikaže dvosmerna strelica kliknuti dva puta na levi taster miša. Širina cele kolone H biće podešena po širini najduže ćelije u toj koloni, slika 5.10. 5.10 Automatsko podešavanje širine kolone 60
U tabeli datoj u primeru prikazaće se način promene vrste linije kao i boje linije u ivicama tabele. Da bi se menjala vrstu i boju linije u padajućem meniju se odabere opcija Format/Cells, nakon čega se otvori novi prozor Format Cells sa nekoliko kartica. U karticu Border postoji mogućnost prodešavanja linije (polje Line) u selektovanoj tabeli (selektovanom skupu ćelija), odnosno vrste linija u polju Style kao i boje linija u polju Color, slika 5.11. 5.6 Spajanje ćelija (Merge cells) 5.11 Promena vrste i boje linija tabele Program Excel nudi mogućnost spajanja dve ili više ćelija u jednu nakon čega se sva spojena polja (ćelije) tretiraju kao jedna ćelija. Prvo se selektuju ćelije koje je potrebno spojiti, potom se odabere kartica Insert, polje Aligment i na kraju se klikne na ikonicu Merge & Center kao što je prikazano na slici 5.12. 61
5.12 Spajanje više ćelija u jednu 5.7 Dodeljivanje imena ćelijama Svakoj ćeliji može biti dodeljeno ime. Ono se dodeljuje određenoj ćeliji tako što se pozicionira na željenu ćeliju i u polje u kome piše adresa ćelije (prvobitno A1) umesto A1 upiše željeno ime. U primeru prikazanmo na slici 5.13 uneta je reč Pera. Ćeliji B2 smo dodelili ime Zoran. U ćeliju B2 smo uneli jednačinu tako da se njen sadržaj dobija kao proizvod vrednosti ćelije A1 i broja 2, slika 5.19 b). Unošenjem vrednosti u ćeliju A3, ćeliji B1 se sadržaj automatski menja. 5.13 Dodeljivanje imena ćelijama preko polja za ime ćelije 62
5.8 Formatiranje ćelija Program Excel nudi široku ponudu gotovih formata brojeva, kao i mogućnost stvaranja sopstvenih formata. Npr, ako se želimo da se brojne vrednosti koje unosimo u ćelije uvek upisuju sa tri decimalna mesta ili ako želimo da unete vrednosti budu izražene u novčanim jedinicama ili npr. u obliku datuma, to postižemo pomoću opcije Format/Cells. Prvo se označi ćelija koju želimo formatirati, a zatim pomoću desnog klika miša i odabirom opcije Format Cells i kartice Number odabere se željeni format. Ponuđeno je 12 mogućnosti: General, Number, Currency, Accounting, date, Time, Percentage, Fraction, Scientific, Text, Special i Custom. Tip General je opšti format, koji dopušta upisivanje u slobodnom obliku, dok Custom definiše sam korisnik. Na vežbama iz predmeta Softverski praktikum će se koristiti formati Number, Scientific i Custom, pa će u nastavku teksta ukratko biti opisani. Ako želimo da brojčane vrednosti budu zaokružene na npr. 4 decimale, u meniju Category odabere se format Number, a zatim se u odeljak Decimal places unese broj 5, slika 5.14. Sada svaki broj koji se ukuca u ovako formatiranu ćeliju ima u svom zapisu 5 decimalnih mesta. Npr. ako se unese broj 3,67, njegov zapis postaje 3,67000, (slika 5.15). Ako se odabere format Scientific, uneseni brojevi će biti prikazani u eksponencijalnom obliku (npr: 4300 se ispisuje kao 3,4E+03). U slučaju da se zahteva da svaki broj koji se unose u neku ćeliju bude ispisan sa 6 cifara, potrebno je odabrati format Custom, pa kliknuti na 0 (ispod General), slika 5.14, a zatim uneti još 5 nula (ukupno ih treba biti 6). 5.14 Formatiranje ćelija 63
5.15 Primeri formata 5.16 Format Number 5.9 Izvršavanje jednostavnih formula Formule programa Excel se mogu koristiti za izvođenje jednostavnih izračunavanja nad upisanim podacima. Pomoću formula se mogu izvršiti jednostavni proračuni zasnovani na sabiranju, oduzimanju, množenju i deljenju koristeći vrednosti sadržane u raznim poljima radnog lista. Formule se obično sastoje od jedne ili više adresa ćelija ili vrednosti i matematičkog operatora (+,-,*,/). Na primer, ako se želi odrediti zbir brojeva upisanih u ćelijama B3, C3 i D3 i rešenje upisati u ćeliju E3, mišem se označi ćelija E3 i zatim unese formula: =B3+C3+D3, slika 5.17. Naglašavamo da se pre unošenja formule, mora postaviti znak jednakosti =. Uočimo takođe da se u liniji formula nalazi ispisan željeni zbir sadržaja tri ćelije. 64
5.17 Primena jednostavne formule Adrese ćelija nad čijim sadržajem se vrše proračuni ne se moraju unositi ispisivanjem pomoću tastature, već jednostavnim označavanjem ( klikom na ) željenih ćelija. 5.10 Ugrađene funkcije Prava snaga programa Excel nije u izvršavanju jednostavnih matematičkih operacija, već u mnoštvu ugrađenih funkcija. Funkcije su složene, gotove formule koje izvode niz operacija u zadatom području vrednosti. Ako na primer želimo izvršiti isto sabiranje kao u prošlom poglavlju, možemo sve jednostavnije uraditi korišćenjem ugrađene funkcije SUM. U ćeliju E3 umesto =B3+C3+D3 potrebno je upisati =SUM(B3:D3). Svaka funkcija se sastoji načelno iz tri dela: znaka jednakosti, imena funkcije (npr. SUM) i raspona ćelija čije vrednosti će funkcija upotrebiti (u gornjem primeru B3:D3). Funkcije se ne moraju upisivati, budući da u programu Excel postoji spisak svih raspoloživih funkcija. Najčešće se korišćenim funkcijama može pristupiti ako se mišem klikne na strelicu pored ikonice za znak sume, slika 5.18. Pojavljuje se padajući meni sa funkcijama Sum, Average, Count, Max, Min, kao i mogućnost pristupa i ostalim funkcijama (More Functions). 65
5.18 Najčešće korišćene formule Pomoću opcije More Functions pristupa se kartici Insert Function, slika 5.19, gde se može izabrati funkcija sa ponuđene liste. Postoji više lista koje su pobrojane na spisku desno od izraza Or select a category. Ako se želi lista svih funkcija, odabere se mogućnost All sa apiska (druga opcija od gore). 5.19 Spisak funkcija 66
Možda najjednostavniji postupak za izvršenje neke funkcije bi bio da se odabere ćelija (npr. klikom miša) u koju se upisuje rezultat i upiše znak jednakosti, zatim odabere funkcija sa liste/spiska, pa se odredi oblast važenja funkcije, tj. opseg ćelija nad kojima se data funkcija vrši, a zatim pritisne dugme Enter na tastaturi. Kao primer uzmimo sledeći slučaj. Na proveri znanja gde je bilo moguće osvojiti najviše 60 bodova, uspeh studenta je dat u tabeli ispod. Ime Bodovi Opisna ocena Dejan 40 Zoran 47 Vesna 35 Tihomir 27 Stevan 51 Svakoj osobi potrebno je dodeliti opisnu ocenu: nedovoljno, dobro i vrlo dobro po sledećem uslovu: 0 30: dovoljan, 31 45: dobar i 46 60: vrlo dobar. Jedan od načina da se izvrši automatsko ocenjivanje korišćenjem funkcije programa Excel je sledeći. Prvo je potrebno proveriti da li je broj bodova manji od 31. Ako je to tačno, ocena je nedovoljan, a ako nije tačno, ostaju još dve mogućnosti. Dalje se proverava da li je broj bodova manji od 46. Ako jeste, ocena je dobar, a ako uslov nije tačan, dodeljuje se ocena vrlo dobar bez daljih provera, pošto je to jedino preostalo. Zadatak se rešava korišćenjem funkcije IF koja omogućava grananje, odnosno odlučivanje. Njen ustroj je sledeći: IF(logički test;[vrednost funkcije ako je test tačan];[ vrednost funkcije ako test nije tačan]). Postavljeni zadatak bi mogao biti rešen unošenjem IF funkcije ručno, tj. ispisivanjem preko tastature vodeći računa o interpunkciji na sledeći način. U kolonu Opisna ocena, recimo u polje D5, slika 5.20, se upiše sledeća komanda: =IF(C6<31;"nedovoljan";IF(C6<46;"dobar";"vrlo dobar")), a zatim se pritisne taster Enter. Rezultat je da je Dejanu dodeljena opisna ocena dobar. Da bi se i ostalim osobama dodelile ocene, najlakše je mišem označiti ćeliju D5, u kojoj je već upisana funkcija IF, a zatim prevući mišem ovu ćeliju preko ćelija D6 D7 D8 D9. Na ovaj način je kopirana gornja funkcija, pri čemu je oblast njenog važenja dobila sledeće ćelije: C6 C7 C8 C9 redom. Redom će biti dodeljene i ostale ocene (Zoranu, Vesni, Tihomiru i Stevanu redom). 67
5.20 Primena IF funkcije Upotreba funkcije IF postaje složena, a zbog svoje interpunkcije i nepregledna, ako je potrebno proveriti veći broj uslova. U prošlom primeru je samo dva puta proveravan logički test. Ako je potrebno proveriti više testova, zgodnije je koristiti funkciju IF sa spiska funkcija, slika 5.21. 5.21 Prozor ugneždene funcije IF U prozor funkcije IF sa upisuju logički test, vrednost funkcije ako je logički test tačan i vrednost ako nije tačan, redom od gore na dole. Treba napomenuti da se u prostor za upis 68
Value_if_false poziva ponovo funkcija (u našem slučaju IF) ukoliko treba proveriti još uslova. Ovo je najlakše uraditi tako što se mišem klikne na taster IF (iznad zaglavlja tabele, iznad slova A), slika 5.22. Postupak se ponavlja sve dok se ne zadaju svi neophodni uslovi. 5.22 Skraćenica do trenutno važeće funkcije 5.11 Rad s promenljivim i jednoznačnim (fiksnim) adresama U prošlom poglavlju je prikazano kako se kopira jednom uneta funkcija, odnosno kako se njen opseg dejstva proširuje na susedne ćelije jednostavnim prevlačenjem miša preko željenih ćelija. Zapravo, u tom slučaju menja se adresa ćelija nad kojima se vrši zadata funkcija. Da bismo to malo detaljnije objasnili, posmatraćemo jednostavan primer sabiranja brojeva koji su zadati u susednim kolonama, slika 5.23a). Ako se u ćeliju J6 upiše =G6+H6 i pritisne taster Enter, izvrši se sabiranje sadržaja ovih ćelija. Ako se potom mišem prevuče preko ćelije J6 na ćelije J7 do J9, zapravo se kopira formula sabiranja koja je već uneta u ćeliju J6, dok se granica adresa ćelija nad kojima se vrši sabiranje uvećava u skladu sa prevlačenjem miša. Na ovaj način je sabran sadržaj susednih kolona G i H. Međutim, ako se želi sabrati sadržaj ćelija u koloni H sa sadržajem samo ćelije G6, mora se učvrstiti (fiksirati) adresa ćelije G6. To se postiže znakom $. Sada formula za sabiranje glasi: =$G$6+H6, slika 5.23b). Kada se mišem prevuče od ćelije L6 preko donje tri (L7 do L9), kopira se formula, adrese ćelija kolone H se menjaju, ali adresa ćelije G6 ostaje nepromenjena (fiksirana), pa se na ovaj način izvrši sabiranje sadržaja ćelija H6, H7, H8 i H9 sa sadržajem ćelije G6. 69
a) b) Slika 5.23 Primer računanja sa promenljivom a) i nepromenljivom b) adresom 5.12 Kopiranje ćelija Pri kopiranju ćelija treba voditi računa o tome šta se želi kopirati: sadržaj ćelije, formula koja je primenjena nad datom ćelijom, format ćelije, ili nešto drugo. Program Excel omogućava da izaberemo šta od svega toga želimo kopirati. Da bi se izvršilo kopiranje, potrebno je mišem označiti ćeliju, kliknuti na desni taster miša i odabrati opciju Copy (ili iskoristiti skraćenicu Ctrl+C na tastaturi). Zatim je potrebno spustiti se na ćeliju u koju se vrši kopiranje, ponovo kliknuti na desni taster miša i odabrati opciju Paste Special. Otvara se prozor prikazan na slici 5.24a). Sada se može odabrati vrsta kopiranja. Ako želimo samo brojčanu vrednost ili reč koja se nalazi u ćeliji, označićemo mogućnost Values, ako želimo samo formulu, biramo opciju 70
Formulas, za kopiranje formata podataka u ćeliji biramo opciju Formats i tako redom. Ako se kopira više ćelija koje se nalaze u istoj koloni, a pri tome se žeili da se kopiranje uradi tako da ćelije budu smeštene u istu vrstu, potrebno je označi i opciju Transpose. Druga opicija za kopiranje (sadržaja) ćelije jeste da kada se odabere ćelija u koju se vrši kopiranje iskoristi se skraćenica Ctrl+V na tastaturi. U tom slučaju klikne se na alatku koja se pojavi u donjem desnom uglu ćelije i otvara se prozor sa opcijama Paste, slika 5.24b). a) 71
b) Slika 5.24 Prozor funkcije Paste Special u slučaju kopiranja korišćenjem a) klika na desni taster miša i b) skraćenice Ctrl+V na tastaturi 5.13 Izrada grafika Program Excel omogućava jednostavnu izradu grafika koji su povezani sa podacima unetim u radni list. U tu svrhu, koristi se neka iz grupe alatki Insert -> Charts, slika 5.25. Kao primer posmatraće se grafički prikaz bodova sa slike 5.23, s tim što će se umesto opisne ocene dodeliti ocene 5...10. Praviće se grafik u obliku stubaca po y-osi. Ispod svakog stupca, po x-osi kao argument nalazi se ime studenta. Prvi korak je da se označi oblast ćelija od B4 do D9, tj. kolona sa imenima, bodovima i ocenama (sve ćelije tabele), a zatim se klikne na ikonicu Column (slika 5.25). Slika 5.25 Grupa alatki Charts Pojavljuje se prozor All Chart Types, slika 5.26 gde se bira izgled grafika. U ovom primeru izabraćemo Chart type: 2-D Column. Nakon toga dobija se gotov grafik prikazan na slici 5.27. Može se primetiti da je grafik prepoznao selektovanu tabelu, jer mu se označavanjem 72
tabele dodelio traženi opseg. Za svako ime postoje dva stupca, jedan za broj bodova, a drugi za ocenu. Slika 5.26 Prvi korak izrade grafika: oblik Slika 5.27 Izrada grafika 73
Ukoliko nismo zadovoljni sa izgledom ili oblikom (tipom) grafika možemo da uradimo odgovarajuće promene. Ako je potrebno promeniti oblik grafika koristi se kratica Chart Tools -> Design -> Change Chart Type ili se označi grafik, klikne se na desni taster miša i izbere opcija Change Chart Type. U prozoru koji se otvori (slika 5.28) može se izabrati novi oblik grafika. Može se uočiti da su dostupni svi oblici koji postoje u grupi alatki Chart. Ukoliko je potrebno promeniti opseg podataka i prikaz po osama, koristi se kratica Chart Tools -> Design -> Select Data ili se označi tabela, klikne se na desni taster miša i odabere opcija Select Data. U nonootvorenom prozoru (slika 5.29) može se menjati opseg podataka (Chart data range) ili prikaz po serijama, odnosno redovima i kolonama (stupcima bodova ili ocena). Ako je na primer potrebno sa grafika ukloniti stupce sa ocenama, jednostavno se označi opcija Series: Ocena i odabere opcija Remove. Ako je potrebno dodati neku novu seriju, to se postiže pomoću opcije Add i definisanja opsega ćelija. Podaci se menjaju tako što se označi odgovarajući opseg Series (Row ili Coloumn), opcijom Edit se prikazuju trenutno označene podatke, a u tabeli je neophodno označiti novi opseg (podatke). Slika 5.28 Promena oblika grafika 74
Slika 5.29 Uređivanje serija: promena podataka za prikaz Naslov, imena osa, legendu (pojmovnik), labele i linije (koordinatne) mreže je moguće podesiti korišćenjem kratice Chart Tools -> Layout, slika 5.30. Karticom Chart Title može se dodati naslov grafika i podesiti položaj. Na primer, moguće je dodati naslov Rezultati ispita iznad grafika (Above Chart). Karticom Axis Titles mogu se dodati imena osa i odrediti njihov položaj na grafiku: za x-osu dodaćemo Student, a za y-osu Bodovi i ocena (slika 5.30). Ako je potrebno promeniti font ili veličinu slova u naslovu i imenima osa koriste se alatke iz kratice Home -> Font, a za specijalne efekte kratica Chart Tools -> Format. Karticom Legend (Chart Tools -> Layout) podešava se položaj pojmovnika u odnosu na grafik, a kraticom Data Labels ispis i položaj podataka. Karticom Data Table omogućava odabir opcija Show Data Table ili Show Data Table with Legend Keys kojim se prikazuje tabela sa podacima ispod grafika, bez ili sa oznakama u pojmovniku, slika 5.31. Karticom Axes može se podesiti način prikaza podataka po x i y-osi, a karticom Gridlines gustina linija mreže po horizontalnoj i vertikalnoj osi. Kratica Chart Tools -> Design omogućava podešavanja vezana za izgled grafika (Chart Layouts) i način prikaza stubaca (Chart Styles), slika 5.32. Ukoliko je neophodno da se promeni boja samo jednog ili više stubca, to se jednostavno rešava dvoklikom na sporni stubac. U novootvorenom prozoru (Format Data Series) kao na slici 5.33 mogu se izvršiti sve potrebne dodatne izmene (Fill -> Solid Fill i odabrati željena boju, Color, u ponuđenoj paleti). Ukoliko nismo zadovoljni sa grafikom i želimo da uradimo nove izmene, koristimo kratice prikazane u prethodnom delu poglavlja. 75
Slika 5.30 Promena izgleda grafika: dodavanje naslova i imena osa Slika 5.31 Promena izgleda grafika: dodavanje tabele sa podacima 76
Slika 5.32 Promena izgleda grafika: promena načina prikaza stubaca Slika 5.33 Promena izgleda grafika: promena boje stubaca Ukoliko je potrebno da se grafik izradi kao nova radna površina koristi se kartica Chart Tools -> Design -> Move Chart ili se označi grafik, klikne se na desni taster miša i izbere opcija Change Chart Type. U novootvorenom prozoru postoje dve opcije za izradu grafika: New sheet (nova radna površina) ili Objekt in (kao objekat u nekoj od već postojećih, recimo trenutnoj površini). Potrebno je odabrati prvu opciju i nazvati novu površinu Grafik rezultata ispita, slika 5.34. Izgled grafika u novoj radnoj površini je prikazan na slici 5.35. 77
Slika 5.34 Snimanje grafika u novoj radnoj površini Slika 5.35 Izgled grafika u novoj radnoj površini 5.14 Uređivanje podataka (sortiranje) Neka je data tabela sa spiskom studenata (njihova imena), brojem bodova (1-100) koje su studenti postigli na kolokvijumu i nastavna grupa (1-3) kojoj pripadaju. Iz razloga preglednosti i boljeg snalaženja, potrebno je tabelu preurediti po nekoliko zahteva tako da prvi zahtev preuređenja bude broj bodova u opadajućem poretku. Ako postoje dva studenta sa istim brojem bodova, prvenstvo (u smislu položaja u tabeli) ima onaj koji pripada grupi sa manjim rednim 78
brojem (npr. Student grupe 2 će biti ispred kolege sa istim brojem bodova iz grupe 3) i konačno, ako postoje dva i više takvih studenata, pristupa se po abecednom poretku. Ovakav način uređenja podataka moguće je izvršiti pomoću alatke Sort. Prvo se označi tabelu je neophodno preurediti, a zatim se pomoću kratice Data -> Sort&Filter pristupa funkciji Sort, ili klikom na desni taster miša odabere se opcija Sort, slika 5.36. Ukoliko nismo zadovoljni sa ponuđenim načinima uređivanja (sortiranja), možemo da odaberemo opciju Custom Sort. U prozoru funkcije Sort može se podesiti proizvoljan broj uslova pod kojima se vrši preuređivanje podataka (korišćenjem opcije Add Level). U prvu rubriku Sort by podesi se kolona Bodovi i to po opadajućem redosledu (Values, Smallest to Largest), zatim se u rubrici Then by odabere kolona Grupa po rastućem redosledu (Values, Largest to Smallest) i konačno, u poslednju rubriku Then by podesi se kolona Student po rastućem redosledu (Values, A to Z). Na ovaj način je izvršeno traženo preuređenje, slika 5.37. Slika 5.36 Pozivanje funkcije Sort 79
Slika 5.37 Prozor funkcije Sort 5.15 Ograničenje unosa Ponekad je potrebno ograničiti unos podataka u pojedine ćelije u smislu formata podataka ili njihovog opsega da bi se na primer predupredile slučajne greške. Neka je, na primer, potrebno ispisati brojno stanje po smerovima i odsecima nekog fakulteta. Jasno je da to mogu biti nizovi prirodnih brojeva, a ne razlomaka ili decimalnih zapisa. Stoga osoba koja osmišljava tabelu u programu Excel ponekad želi da ograniči mogućnosti unosa. To se postiže pozivanjem funkcije Data Validation iz padajućeg menija Data -> Data Tools -> Data Validation, slika 5.38. Slika 5.38 Prozor fukcije Data Validation 80
U prozoru funkcije Data Validation, može se izabrati vrsta ograničenja u kartici Settings, ulazna poruka Input Message, kojom se korisnik obaveštava o ograničenju unosa i upozorenje u kartici Error Alert da je došlo do greške ukoliko se povrede uslovi ograničenja unosa. Kod upisa brojčanih podataka, kao što su opcije Whole number, Decimal, Date i Time mogu se postaviti donja i gornja ograničenja. 5.16 Pravljenje liste Program Excel omogućava da se u ćeliji napravi lista u vidu padajućeg menija. U primeru ispod će se ispisati niz od deset brojeva, 1...10 u jednoj od kolona. Prvo je potrebno označiti tih deset brojeva, a zatim im dodeliti ime, npr. NIZ (pogledati poglavlje 5.8.). Potom se označi ćelija D9 u koju se želi smestiti NIZ. To se postiže preko menija Data izborom opcije Validation, a zatim u kartici Settings u odeljku Validation criteria se odabere List, slika 5.39. Slika 5.39 Pravljenje padajućeg menija u ćeliji U rubrici Source definiše se opseg ćelija na koje će se lista odnositi, tj. koji će sačinjavati lisu. Već definisana skupina ćelija pod imenom NIZ će se iskoristiti za pravljenje liste. Ako se postavi kursor u polje Source i pritisne taster F3, dobija se spisak svih imenovanih ćelija (u ovom slučaju ime NIZ). U ćeliji D9 sada se nalazi padajući meni sa željenom listom. Ako se ova ćelija koristi u nekoj jednačini, izborom iz padajuceg menija se menja vrednost koja ucestvuje u jednačini. 81
5.17 Podela prozora Kada se unose velike količine podataka, često je korisno podeliti prozor na četiri dela pri čemu se dobija mogućnost nezavisnog pomeranja kroz svaki od ta četiri dela. To se postiže na sledeći način. Odabere se polje (neka to bude ćelija G11) koje će biti tačka podele u sva četiri smera. Zatim se iz menija ViewWindow odabere mogućnost Split. Rezultat je predstavljen na slici 5.40. 5.40 Primer podele prozora 82
6 Program POWER POINT Microsoft PowerPoint predstavlja programski alat u okviru Microsoft Office programskog paketa, a namenjen je za kreiranje prezentacija. Microsoft PowerPoint omogućava korsnicima da na jednostavna način prezentuju svoj rad ili istraživanje, pravljenjem PowerPoint prezentacije. Prilikom izrade same prezentacije treba imati na umu nekoliko pravila (smernica): Prezentacije treba da budu jasne i koncizne. Najbolje je da tekst bude organizovan u okviru kratkih misli teza. Broj linija teksta po stranici treba zadržati ispod 8. Treba obratiti pažnju na kontrast. Boje, efekti i fontovi treba da budu usklađeni. Sadržaj koji se nalazi na prezentacije mora biti jasno uočljiv. Za pozadinu prezentacije bolje je odabrati neku svetliju pozadinu. Preporučljivo je korišćenje ugrađenih tema gde su svi elementi prezentacije (pa i kontrast) usklađeni. Veličina fonta treba da bude takva da se tekst može pročitati i u pozadini prostorije u kojoj se odvija prezentacija. Za naslov treba koristiti velicinu fonta od 38 do 44, a za tekst od 24 do 32. Takođe, ne treba koristiti uglaste fontove, kao što je Times New Roman, već neki poput Ariel-a ili Tahoma-e. Najbolje je koristiti jedan isti fonta za celu prezentaciju. Ako je potrebno istaknuti neki deo teksta to se može uraditi efektima kao što su: iskošavanje, senčenje, podebljavanje, itd. Bolje je neki deo prezentacije predstaviti pomoću dijagrama, slike ili nekog drugog grafičkog objekat umesto teksta, ako je moguće. Svaki list prezentacije (slajd) treba da ima naslov. Ako se neka celina proteže na više slajdova naslov treba ponoviti. Ne treba koristiti veliki broj različitih animacija. Publiku treba usmeriti na sam sadržaj prezentacije. U daljem tekstu biće izložem Microsoft PowerPoint programski alat. 6.1 Slide Layout U programu PowerPoint novi fajl se otvara sa preko opcije Office button -> New, gde korisnik može izabrati neku od instaliranih tema ili osmisliti sopstvenu prezentaciju izborom opcije Blank document, slika 6.1. 6.1. Kreiranje novog fajla u okviru programa PowerPoint. Izgled radnog lista (slajda) i organizacija teksta na njemu podešavaju se preko opcije Home -> Layout, slika 6.2. 83
6.2 Izgled opcije Layout Uz pomoć ovog prozora se podešavaju šabloni za pozadine pojedinih stranica. Svaka prezentacija bi trebala da ima jednu naslovnu stranicu (Title slide) kao i više stranica sa naslovom i tekstom (Title and Content). 6.2 Kreiranje i brisanje slajdova Slajdovi se kreiraju i brišu uz pomoć menija koji se dobija pritiskanjem desnog tastera na prozoru Slides. Opcija New Slide omogućava kreiranje novog slajda. Opcija Delete Slide briše trenutni slajd, slika 6.3. 6.3 Kreiranje i brisanje fajlova 84
6.3 Podešavanje razmaka između linija teksta Razmak između linija teksta koji trenutno editujemo se podešava klikom na desni taster miša i izborom opcije Paragraf, slika 6.4. 6.4 Podešavanje razmaka između linija teksta 6.4 Podešavanje parametara prezentacije Izbor fontova, izgled oznaka za nabrajanja i slično se podešava na jednom mestu, a ne za svaki slajd pojedinačno. To mesto je View -> Slide Master, slika 6.5. 6.5 Prozor za podešavanje parametara prezentacije 85
Sve što se podesi na ovom prozoru biće primenjeno i na slajdovima prezentacije. Na primer, ako treba da podesimo kako će izgledati naslovi treba da editujemo polje Click to edit Master title style. Ako je neko polje suvišno potrebno ga je obrisati na ovom mestu. Ovde se podešava i koliko je koji nivo nabrajanja uvučen Second level, Third level.. jednostavnim podešavanjem odgovarajućeg nabrajanja. 6.5 Slike i tabele Slika se ubacuje primenom opcije Insert -> Picture...Ukoliko su instalirane biblioteke sa slikama moguće je ubaciti i dostupne slike korišćenjem opcije Insert -> Clip Art... Tabele se ubacuje odabirom opcije Insert -> Table... Uređivanje tabela i slika je veoma slična kao u programu Word. 6.6 Ubacivanje slika i tabela 6.6 Podešavanje pozadine Izvor neke od instaliranih tema i podešavanje pozadine se može uraditi u polju Design ili pritiskanjem desnog tastera miša i izborom opcije Format Background. Pozadinu koja će biti iza teksta možemo podesiti sa Format -> Background... ili sa Format -> Slide Design... U prvom slučaju pozadina će biti neka od boja, a u drugom neka pogodna slika, slika 6.7. 6.7. Izbor teme i podešavanje pozadine prezentacije 86
6.7 Animacija slajdova Slajdove je moguće prikazivati u odgovarajućem maniru korišćenjem opcije Animations > Custom Animation ili izborom neke od ponuđenih tranzicija između slajdova u polju Transition to This Slide, slika 6.8. Potrebno je naglasiti da se u ozbiljnim prezentacijama ne koriste animacije. 6.8 Kreiranje animacije 6.8 Pokretanje i pregledanje prezentacije Prezentaciju pokrećemo pritiskanjem dugmeta F5 ili u polju Slide Show, slika 6.9. Prezentaciju pregledamo pritiskanjem dugmadi Page Up (prethodni slajd) i Page Down (naredni slajd). 6.9 Komentarisanje slajdova 6.9. Pokretanje prezentacije. Ispod svakog slajda u donjem delu radnog prozora nalazi se opcija za komentarisanje slajdova: Click to add notes. Komentari ubačeni na ovom mestu se ne vide prilikom pregledanja prezentacije već služe da olakšaju rad kreatorima prezentacije. 87