PSEUDO-SFRANCIS O SRPSKIM ZEMQAMA

Zbornik radova Vizantolo{kog instituta HßÇÇÇ, 2006 Recueil des travaux de l Institut d etudes byzantines XßIIÇ, 2006 UDK 94(497.11)(093) 14/15 Maja Nikoli} PSEUDO-SFRANCIS O SRPSKIM ZEMQAMA Rad je posve}en vestima Chronicon Maius, kompilacije koju je, na osnovu razli~itih izvora, sastavio monemvasijski mitropolit Makarije Melisin u XVI veku. Pomenute vesti odnose se na srpske zemqe i one se ne nalaze u autenti~nom tekstu ~iji je autor Georgije Sfrancis. Rad predstavqa poku{aj da se utvde izvori iz kojih je Pseudo-Sfrancis preuzeo ove vesti o srpskim zemqama iuneoihusvojuhroniku. Odavno je ustanovqeno da Memoari Georgija Sfrancisa, odanog dvoranina, velikodostojnika, diplomate i prijateqa posledwa tri cara Paleologa, a poglavito Konstantina XI Draga{a, imaju dva okvira. Prvi ~ine autenti~ni Sfrancisovi Memoari, Chronicon Minus, koji prate doga aje od 1413. do 1478. godine. Sam pisac bio je, u najve}oj meri, akter i savremenik zbivawa koja bele`i. Hroni~arski karakter wegovom delu daju precizne hronolo{ke bele{ke, {to nesumwivo ukazuje na ~iwenicu da je Sfrancis tokom ~itavog `ivota vodio neku vrstu dnevnika, i da ga je, po padu Mistre 1460. godine, kada se najpre naselio, a potom 1468. godine i zamona{io na Krfu, uobli~io i ~itavom kazivawu dao memoarski karakter. 1 Drugi okvir ~ini tzv. Chronicon Maius, 2 odnosno Pseudo-Sfrancis, hronika koja prati doga aje od 1258. do 1478. godine. To je kasnija kompilacija iz XVI veka, nastala na temequ Sfrancisovih Memoara, ali i drugih vizantijskih i postvizantijskih izvora. Danas se zna da je wen sastavqa~ monemvasijski mitropolit Makarije Melisin, ~uveni plagijator, neobi~ne, avanturisti~ke sudbine. On je, u nameri da zbaci turski jaram, kao jedan od najmo}nijih magnata na Peloponezu, zajedno sa bratom Teodorom, 1571. godine opremio vojsku od pet hiqada pe{aka i tri hiqade kowanika i uputio se Don Huanu Austrijskom, pobedniku kod Lepanta, sa molbom da wegova armada krene put 1 H. Hunger, Die Hochsprachliche profane Literatur der Byzantiner, I, Munchen 1978, 495 6 (u daqem tekstu: Hunger, Literatur); Gy. Moravcsik, Byzantinoturcica I. Die byzantinischen Quellen der Geschichte der Turkvolker, Berlin 1958², 282 3. 2 Pseudo-Phrantzes: Macarie Melissenos. Cronica 1258 1481, ed. V. Grecu, Bucareôti 1966 (u daqem tekstu: Pseudo-Phrantzes).

128 Maja Nikoli} Peloponeza. Po{to se ovaj, suprotno svom obe}awu, nije pojavio, Makarije i wegov brat su bili prisiqeni da be`e pred osvetom Turaka. Odlaze u Napuq, na dvor Filipa III, kraqa [panije i Dveju Sicilija. Makarije, potom, odatle odlazi za [paniju i tamo stupa u kontakt sa ozlogla{enim falsifikatorom Andreom Darmarijem. Umro je 1585. godine i sahrawen je pored brata u crkvi Sv. Petra i Pavla u Napuqu, kako to svedo~i nadgrobna plo~a. 3 U te`wi monemvasijskog mitropolita da stekne naklonost Rima i dobije neku slu`bu le`i motiv koji ga je mogao podsta}i da falsifikuje Sfrancisa i druge spise, kao i smisao op{irnih umetaka o izmi{qenom plemenitom poreklu Melisina i povezanosti porodice sa vrhom vizantijskog plemstva. 4 Smatra se da je mitropolit Makarije izme u 1573. i 1575. godine pristupio obimnoj preradi Sfrancisovih Memoara, trostruko uve}av{i sadr`inu autenti~nog dela. 5 Kompilacija Makarija Melisina podeqena je na ~etiri kwige i zapo~iwe uvodom preuzetim od Georgija Akropolita. Osim Sfrancisovog spisa, autor je koristio i Teofanovog Nastavqa~a, Nikitu Honijata, Ni}ifora Grigoru, ali i izvore nastale u XVI veku, kao {to su Manojlo Malaksos i Hronika Doroteja Monemvasijskog. 6 No, pisci koje je Pseudo-Sfrancis u najve}oj meri koristio jesu Laonik Halkokondil i Dorotej Monemvasijski. 7 Dok su se autenti~ni Sfrancisovi Memoari sa~uvali tek u pet rukopisa, Makarijev spis je o~uvan u vi{e od dvadeset. 8 Stoga nije te{ko pretpostaviti da je Pseudo-Sfrancis bio veoma popularna i kori{}ena literatura. UokviruChronicon Maius nalazesedvevrstevestikojeseodnosenasrpske zemqe. Po redosledu kojim ih kompilator saop{tava slede najpre one koje nisu preuzete iz Sfrancisovog dela. One su izlo`ene u I kwizi i, najgrubqe uzev{i, hronolo{ki su sme{tene u vreme izme u posledwih godina Du{anove vladavine i pada srpske dr`ave pod vlast Turaka. Prva kwiga, treba naglasiti, naporedo prati istoriju Paleologa do smrti cara Manojla II (1425) i istoriju osmanskih vladara do vladavine Mehmeda II (1451 1481). Naime, autor u ovom delu kompilacije navodi nekoliko preciznih hronolo{kih podataka koji se uglavnom odnose na po~etke vladavine osmanskih vladara. Ipak, na osnovu toga, kao i na osnovu sadr`aja, te{ko je odrediti precizno vreme zbivawa, budu- }i da je autor vremenski dosta udaqen od doga aja o kojima pri~a, te nije u stawu da kriti~ki uskladi izvore koje koristi, po{to svi ti doga aji wemu ni na koji na~in nisu bliski. Stoga se ocena vesti koje on donosi, a koje nisu preu- 3 F. Dolger, Ein Literarischer und Diplomatischer Falscher des 16. Jahrhunderts: Metropolit Makarios von Monembasia, Otto Glauning zum 60. Geburtstag, Leipzig 1936, 25 35 (= Byzantinische Diplomatik, 20Aufsatze zum Urkundenwesen der Byzantiner, Buch-Kunstverlag Ettal 1956, 379). 4 Op. cit. 380 1. 5 V. Grecu, Georgios Sphrantzes. Leben und Werk. Makarios Melissenos und sein Werk, BSl 26/1 (1965) 67 (u daqem tekstu: Grecu, Georgios Sphrantzes). 6 Hunger, Literatur, 496. 7 R. J. Loenertz, Autour du Chronikon Maius attribue a Georges Phrantzes, Miscellanea Giovanni Mercati vol. III, (Studi e testi 123), Citta del Vaticano, 1946, 311 (u daqem tekstu: Loenertz, Autour). 8 Grecu, Georgios Sphrantzes, 72.

Pseudo-Sfrancis o srpskim zemqama 129 zete iz Sfrancisovih Memoara, mo`e izneti jedino na osnovu izvora koje je koristio. Najzad, u okviru Chronicon Maius nalaze se i vesti samog Georgija Sfrancisa, koje su utkane u ~itavo delo, a kompilator ih naj~e{}e doslovno preuzima. O wima ne}e biti re~i u ovom radu, po{to im je ve} posve}ena pa`qiva i iscrpna rasprava. 9 Nije suvi{no napomenuti da su vesti Pseudo-Sfrancisa o kojima }e u ovom radu biti re~i, radi boqe preglednosti, obele`ene brojevima, onim redosledom kojim se javqaju u tekstu. 1) Po{tokratkonapomiwedajeSimoniduza`enuuzeodespotSrbije, 10 da Kantakuzin be`i u Srbiju svom ro aku i, na vest da je umro Orhan, sakupqa vojsku iz Srbije i Bugarske i kre}e na cara Jovana, 11 tako e svog ro aka, Makarije Melisin pripoveda o daqem sukobu dvojice careva, u koji se, na obe strane, me{aju Osmanlije. Naime, autor nas izve{tava da tursko osvajawe evropskih oblasti zapo- ~iwe sa emirom Muratom, koji, kao protivte`a savezu Kantakuzina i wegovog zeta Orhana, dolazi u pomo} Jovanu V. Na carev poziv, kriju}i svoje prave namere, emir Murat mu je, kao svoju prethodnicu, poslao dvanaest hiqada vojnika u pomo}, a sam se sa mno{tvom vojske iz Abidosa prebacio u Trakiju, ~ekaju}i zgodnu priliku da zauzme oblasti u Evropi i tako uve}a svoju dr`avu. Po{to je Kantakuzin uvideo da je emir dvoli~an (diplwj diekeito) i po{to ni{ta nije uspeo da u~ini, sve je napustio i zamona{io se pod imenom Joasaf. 12 Vladao je Carstvom {est godina i sedam meseci, sve dok ga zet nije potisnuo u borbi. 13 Murat je potom, kako to pripoveda monemvasijski mitropolit, iskoristio klonu}e Romeja, koji usled gra anskih ratova i ru{ewa nisu imali snage da mu se suprotstave, pa je Turke u~inio gospodarima najpre u Trakiji, uzev{i Galipoq i mnoga druga utvr ewa i zemqu od romejskih, ali i drugih hri{}anskih vladara. Po{to je potom emir postao i gospodar Jedrena, ali i najve}eg dela Makedonije, Bugarske i Srbije, sa carem je me usobnim zakletvama qubav do kraja `ivota u~inio, kako bi ~uvali ugovore (sunqhkaj) imir(agaphn) i jedan drugom bili pomo}. 14 Ovde je Pseudo-Sfrancis dopunio svoj glavni predlo`ak nekim zanimqivim vestima. Jedna od wih je i vest da je upravo emir Murat osvojio Galipoq. Iako mnogi drugi pouzdaniji i vremenski bli`i izvori saop{tavaju da je 9 OtomeR. Radi}, Georgije Sfrancis i Srbija, Leskova~ki zbornik 43 (2003) 15 24. 10 Pseudo-Phrantzes, 172. 11 Pseudo-Phrantzes, 184. 12 Treba pomenuti da Halkokondil saop{tava da je Kantakuzinovo mona{ko ime bilo Matija, Laonici Chalcocandylae historiarum demonstrationes, ed. E. Darko, Budapestini 1922, I, 34(udaqem tekstu: Chalc). 13 Pseudo-Phrantzes, 188. 14 Ibid.

130 Maja Nikoli} Galipoq 1354. godine zauzeo Sulejman, Orhanov sin, a Muratov brat, 15 ima i vesti koje se sla`u sa tvrdwom Pseudo-Sfrancisa. Naime, kratka hronika br. 53, koja spada u grupu tzv. hronika turskih osvajawa, u pet od sedam rukopisa navodi vest da je 6865. godine (=1356/7) sultan Murat uzeo (ephren) Galipoq. 16 Peter [rajner smatra da je ova hronika, koja se zavr{ava dolaskom na vlast Sulejmana Veli~anstvenog, nastala izme u 1520. i 1553. godine. 17 Te{kodaseovakvom vremenski udaqenom i usamqenom podatku mo`e ukazati poverewe, ali se mo`e pretpostaviti da je Pseudo-Sfrancis koristio neke kratke hronike. Naime, postoje zna~ajna podudarawa izme u kompilacije Makarija Melisina i kratkih hronika iz grupe tzv. hronika turskih osvajawa. Ranije je ustanovqeno da prvi deo kratke hronike br. 34 18 predstavqa izvod iz Sfrancisove hronike, kao i da se jedan wen podatak podudara sa ve{}u Pseudo-Sfrancisa da je Konstantin XI Draga{ poginuo kod kapije Sv. Romana. Me utim, postoje i druge sli~nosti. U pitawu je tzv. mleta~ko-vizantijska hronika br. 50b. Wen sadr`aj podeqen je u tri posebna odeqka: prvi bele`i datume osnivawa Carigrada i podizawa Sv. Sofije, drugi vesti koje se odnose na mleta~ku istoriju do 1474. godine, a tre}i bele`i godine vladavina turskih vladara (basileij) od pojave Muhameda do Selima II (1574). 19 Takav koncept rasporeda gra e nema nijedna druga kratka hronika, te je ova mogla biti idejna osnova i Makariju Melisinu, ~ija kompilacija ima sli~nu strukturu. Za pomenutu hroniku je karakteristi~no i datovawe doga aja po Hristovom ro ewu, pri ~emu su brojevi navedeni gr~kim slovima. Monemvasijski mitropolit, tako e, na jednom mestu navodi, dodu{e apsurdan podatak, da je Bajazit 13. septembra 1405. godine na Peloponez poslao Jakub pa{u, upravo bele`e}i godinu gr~kim slovima, po Hristovoj eri. 20 2) Potom, po{to je prethodno ispri~ao kako je do{lo do pobune dvojice prin~eva, sina Jovana V, Andronika i Muratovog sina Sauxija, koji se ovde pomiwe kao Musa, 21 la`ni Sfrancis, ne pomiwu}i kako je emir, kako se uglavnom naziva Murat, skon~ao, saop{tava da je wegov sin Bajazit Aleutorhj preuzeo vlast. Gospodin Andronik, u to vreme slep, po{to se posavetovao sa nekima od svojih prijateqa, ro acima svoje `ene, kao i tastom svojim, Markom, koji je vladao i delom Bugarske, pobegao je sa sinom Jovanom emiru Bajazitu, kako bi im ovaj pomogao da preuzmu vlast u Carstvu, koja im je po nasle u i romejskim 15 Die Byzantinischen Kleinchroniken II, ed. P. Schreiner, Wien 1977, 283 (u daqem tekstu: Kleinchroniken II); G. Ostrogorski, Istorija Vizantije, Beograd 1969, 493; H. Inalxik, Osmansko carstvo. Klasi~no doba 1300 1600, Beograd 2003, 14. 16 Die Byzantinischen Kleinchroniken I, ed. P. Schreiner, Wien 1975, 379 (u daqem tekstu: Kleinchroniken I). 17 Ibid. 377. 18 Ibid. 264. 19 Ibid. 362 366. 20 Pseudo-Phrantzes, 202. 21 Ibid. 192.

Pseudo-Sfrancis o srpskim zemqama 131 zakonima pripadala. Jer wima kao prvoro enima, otac i deda `eli da nanese nepravdu i preda vlast onima koji su kasnije ro eni. 22 Posebno je interesantna vest u kojoj se pomiwe Marko. On vlada delom Bugarske i tast je buntovnom Androniku IV. 23 U poku{aju da rastuma~i ovu ~udnu vest, Donald Nikol dopu{ta mogu}nost da su Androniku neku vrstu podr{ke dali i bugarski vladar Jovan III [i{man i srpski princ Marko Kraqevi}, ali on, na `alost, ne citira Pseudo-Sfrancisa, niti neki drugi izvor, ve} u pripovest uvodi bugarskog cara koga Pseudo-Sfrancis uop{te ne pomiwe. 24 Me utim, jo{ jedan izvor pomiwe Marka kao vladara Bugarske. To je Hronika o turskim sultanima, 25 koja je nastala verovatno u prvoj ~etvrtini XVII veka, a svakako pre 1671. godine, kada je preminuo kardinal Antonio Barberini, na rukopisu nazna~en kao wegov vlasnik. 26 Naime, anonimni sastavqa~ ove hronike pripoveda kako je, po smrti sultana Murata, wegov sin Bajazit uzeo vlast, po{to je prethodno, prema turskom obi~aju, zadavio svog brata Jakuba. ^im je preuzeo presto, Bajazit je sakupio vojsku i krenuo protiv kraqa Marka, gospodara (afentoj) Bugarske. U `estokom sukobu koji je usledio, Bajazit je porazio Bugare, a sam kraq Marko je pao u bici. 27 Filipidis smatra da je ovde pomenuti Marko zapravo vla{ki vojvoda Mir~a, te da je pomenuta bitka u stvaribitkanarovinama. 28 Me utim, ne{to daqe, dodu{e hronolo{ki nepregledno, Hronika o turskim sultanima pomiwe vla{kog vojvodu Mir~u kao hrabrog ratnika koji Bajazita prisiqava da pred wim ustukne. 29 Usvakomslu~aju,nema ranijih izvora koji Vuka{inovog naslednika nazivaju i vladarem Bugarske. Hronika o turskim sultanima daje mu preciznu titulu, nazivaju}i ga kraqem (tou Markou kralh), {to Pseudo-Sfrancis ne ~ini. Ne samo ovde, ve} i na drugim mestima, ova dva vremenski bliska izvora donose nam sli~ne ili iste vesti. To dovodi do zakqu~ka da su ili preuzimali jedan od drugog, ili su imali drugi, zajedni~ki predlo`ak koji su koristili. Preovladava mi{qewe da su oba izvora koristila Halkokondila, 30 te mo`da wegove vesti mogu pomo}i da se neke nedoumice razre{e. Naime, u svom istorijskom delu Laonik Halkokondil, po ugledu na anti~ke pisce, a prevashodno Herodota, op{irno pripoveda, izme u ostalog, o 22 Ibid. 194, 196. 23 Andronik IV bio je zet bugarskog cara Jovana Aleksandra (1331 1371). 24 D. Nicol, The Last Centuries of Byzantium 1261 1453, Cambridge 1993², 278 9. 25 G. Zoras, Cronikon peri twn Tourkon Soultanon (kata ton Barberinon kwdika 111), Athina 1958. (u daqem tekstu: Zoras, Cronikon). 26 Byzantium, Europe and the Early Ottoman Sultans 1373 1513, An Anonymous Greek Chronicle of the Seventeenth Century (Codex barberinus Graecus 111), trans. and annotated M. Philippides, New Rochelle, New York 1990, 12, 14. U daqem tekstu: Philippides, Ottoman Sultans. 27 Zoras, Cronikon, 29. Ne{to malo kasnije, isti izvor saop{tava da je Bajazit naselio mnogobrojne turske i druge maloazijske porodice u oblasti Skopqa i Bugarske. O~igledno je Skopqe u oblasti Bugarske za pisca ili za izvor koji koristi. 28 Philippides, Ottoman Sultans, 127, nap. 3. 29 Zoras, Cronikon, 34. 30 Ibid. 11; Loenertz, Autour, 311.

132 Maja Nikoli} Srbima, wihovom poreklu i teritoriji koju nastawuju. Pre nego {to }e zapo- ~eti pripovest o tome kako su Turci pokorili Srbe i Bugare, Halkokondil ka- `e kako je Mihailo, vladar Miza, vladao obla{}u izme u ju`ne obale Dunava i Crnog mora sa prestonicom u Trnovu. On je u pro{losti postao Stefanov, odnosno Du{anov, vazal. Potom pisac ka`e da je daqim istra`ivawima saznao da su u ovo vreme Bugari, koje oni, Heleni, tako e nazivaju Mizima i Srbi, koje nazivaju Tribalima, bili ujediweni. 31 Na drugom mestu, pre nego {to po~ne da pripoveda o Muratovom pohodu protiv Tribala i Miza, Halkokondil nejasno i nedosledno govori o narodu Tribala, istovremeno podrazumevaju}i i ne podrazumevaju}i pod tim Tribale, Mize, Ilire, Hrvate, Poqake i Sarma}ane. 32 Zatim, ponovo isti~u}i da je kraq Srbije, vladar Tribala, na~inio Aleksandra kraqem Bugara, te da je ovoga nasledio sin [i{man, Halkokondil govori kako Murat ratuje protiv wega i Tribala. 33 Pseudo-Sfrancis gotovo u svim vestima koje se ti~u Srbije, a koje nisu preuzete iz Chronicon Minus, upotrebqava izraz œsrbija i BugarskaŒ. Ne trude- }i se da rastuma~i i usaglasi svoje izvore, Makarije Melisin prihvata da su Bugari i Srbi bili ujediweni, spajaju}i tako nekoliko Halkokondilovih vesti. Me utim, u tome nije dosledan, {to, kako je ve} re~eno, zavisi od izvora koje koristi. Moglo bi se pretpostaviti da je pi{~evo poistove}ivawe Srbije i Bugarske zapravo posledica preuzimawa Halkokondilovih vesti. 3) Slede}a vest koju Pseudo-Sfrancis saop{tava jeste sastanak u Seru, odr`an u zimu 1393/4. godine. 34 Ovu vest pomiwu jo{ i car Manojlo II Paleolog u Posmrtnom slovu posve}enom bratu Teodoru, Halkokondil, Konstantin Filozof i Hronika o turskim sultanima. 35 Za razliku od Halkokondila i Hronike o turskim sultanima, Pseudo-Sfrancis ne saop{tava zbivawa tako detaqno i ne dovodi ih u vezu sa potowom Bajazitovom opsadom Carigrada, kako to ~ine pomenuti izvori. Autor saop{tava da su sastanku prisustvovali gospodin Konstantin Draga{ i Stefan, despot Srbije, te da je tom prilikom bio ugovoren brak izme u cara Manojla i Draga{eve }erke. 36 Drugim re~ima, na ovom mestu pisac tako e sumarno parafrazira Halkokondilove vesti. 37 4) Autor se zatim ponovo vra}a na vladavinu emira Murata saop{tavaju- }i najpre da je preuzeo vlast u leto 6858. godine (=1349/50). Posle pripovesti 31 Chalc. I, 26. 32 Ibid. I, 31. 33 Chalc. I, 32, 33. 34 J. Barker, Manuel II Palaeologus (1391 1425): A Study in Late Byzantine Statesmanship, New Brunswick New Jersey 1969, 118 119 (u daqem tekstu: Barker, Manuel II Palaeologus); I. \uri}, Sumrak Vizantije (Vreme Jovana VIII Paleologa 1391 1448), Beograd 1984, 44. 35 J. Barker, Manuel II Palaeologus, 116, 117. 36 OtomeI. \uri}, Evdokija Komnina i wen mu` Konstantin Draga{, ZRVI 22 (1983) 259 272. 37 Pseudo-Phrantzes, 198; Chalc. I, 74 75.

Pseudo-Sfrancis o srpskim zemqama 133 o wegovim uspesima u Maloj Aziji i ponovnog pomena ustanka dvojice prin~eva, Makarije Melisin saop{tava kako je emir poveo pohod protiv Bugarske i Srbije i tada veliki wihov deo pot~inio svojoj vlasti. 38 A po{to mu se ukazala prilika, ponovo je zaratio protiv Lazara, despota Srbije, 39 pobedio ga, vojsku mu rasterao i potom zavladao mnogim oblastima Srbije. Poveo je, ka`e Makarije, trideset sedam (triakonta kai epta) velikih bitaka u kojima je bio pobednik. Vladao je dvadeset tri godine, a na kraju je od strane pomenutog despota Lazara bio ubijen prevarom. 40 IovdeChronicon Maius donosi sli~ne vesti kao i Hronika o turskim sultanima. Iako zbivawa na po~etku Muratovog pohoda protiv œdespotaœ Lazara me{a sa doga ajima iz vremena despota \ur a Brankovi}a, 41 te potom pri~a o bici na Kosovu, pri ~emu, po ugledu na Halkokondila, navodi tursku i gr~ku verziju doga aja, Hronika o turskim sultanima tako e saop{tava da je Murat tokom svoje vladavine, koja je trajala dvadeset tri godine, poveo trideset sedam (trianta efta) velikih bitaka, te da je umro 1373. godine po Hristovom ro ewu. 42 Hronolo{ke odrednice oba izvora su identi~ne, iako im se na~ini ra~unawa razlikuju. ^udna je hronologija koju daje Pseudo-Sfrancis i u ovom slu~aju se ne podudara sa onom koju daje Halkokondil. Ovaj drugi saop{tava da je Murat vladao 31 godinu. 43 Me utim, kratka hronika br. 72, iz grupe tzv. izolovanih hronika turskih osvajawa, navodi da su Turci uzeli Galipoq 6858. godine. 44 To je upravo godina koju Makarije Melisin uzima kao po~etak Muratove vladavine. Mogu}e je da mu je kao izvor poslu`ila ova kratka hronika. 5) Nastavqaju}i daqe svoju pripovest o turskim vladarima, mitropolit Makarije ponovo daje kratak pregled vladavine emira Bajazita Muwevitog. Muratov sin se upla{io da mu brat Sulejman ne preuzme vlast, pa ga je stoga zadavio. Po{to je po~elo prole}e, sa ~itavom vojskom se prebacio u Malu Aziju, kako bi ratovao sa tamo{wim emirima. Odatle se vratio u Evropu, gde je dva puta porazio Ugre i deo Albanije pot~inio svojoj vlasti. 45 Potom je Bajazit 38 Ibid. 220. 39 Lazara despotom nazivaju Pseudo-Sfrancis i Hronika o turskim sultanima, dok ga Halkokondil prosto naziva vladarem ili knezom (Eleazarou tou hgemonoj) Chalc. I, 50. 40 Pseudo-Phrantzes, 220. 41 Hronika ka`e da se Murat spremao protiv Lazara, despota Srbije, koji zato odlazi u Ugarsku i pravi savez sa hri{}anima regiona protiv Turaka. Hri{}ani su se ulogorili kod Save, pa ~ekaju Murata, koji na bojno poqe sti`e sa sinovima Jakubom i Bajazitom Zoras, Cronikon, 27; Philippides, Ottoman Sultans, 20. Tako e, i Halkokondil pomiwe da se Lazar udru`io sa Peoncima, da je posle smrti Kraqa i Ugqe{e pro{irio svoju vlast do reke Ilira koja se zove Sava, a da je Murata sa~ekao ulogoren na Kosovu Chalc. I, 49. Dakle, Hronika o turskim sultanima me{a doga aje i izvore iz kojih ih preuzima. 42 Zoras, Cronikon, 28; Philippides, Ottoman Sultans, 21. 43 Chalc. I, 50. 44 Kleinchroniken I, 555. Ova hronika pokazuje sli~an redosled izlagawa doga aja kao i hronike prvog turskog osvajawa (hronike 53 62), sard`i vi{e podataka iz peloponeskih hronika i u svom naj{irem opsegu hronolo{ki izla`e doga aje do kraja 1574. godine Kleinchroniken I, 554. 45 Pseudo-Phrantzes, 222.

134 Maja Nikoli} poveo pohod protiv vla{kog vojvode Mir~e (Miltzaj) i tad zauzeo mnoga mesta od preostalih oblasti Srbije i Bugarske. 46 Saop{tiv{i kako ga je Timur bacio u kavez, a posle kratkog vremena ubio, Pseudo-Sfrancis pripoveda da je Bajazit vladao blizu dvadeset {est godina (eth ex proj toij eikosi),adajeuzarobqeni{tvu proveo osam meseci. 47 Sa druge strane, Hronika o turskim sultanima navodi da je Bajazit bio Timurov zarobqenik jednu godinu, da je bio na vlasti dvadeset pet godina i da je umro u Joniji 1398. godine. 48 Kao i do sada, u ovom segmentu pripovesti o vladavini Bajazita Jildirima sadr`aj je uop{ten i hronolo{ki neprecizan, pa su tako neka zbivawa dovedena u vezu, iako nisu imala zajedni~ki kontekst. Kompilator zna da se Bajazit obra~unao sa bratom, sme{taju}i taj doga aj posle pripovesti o smrti emira Murata. Bratovqevo ime je neta~no navedeno, iako je mitropolit Makarije u tom smislu vrlo precizan. Zna se, izme u ostalog i prema Dukinom izve{taju, 49 da se Bajazit posle Kosova uputio u Malu Aziju. Me utim, prema Halkokondilovim vestima, koje kompilator o~igledno parafrazira, Bajazit je posle o~eve smrti najpre preuzeo vlast, a potom odneo pobedu protiv Tribala i ~itavu wihovu zemqu pregazio. Isto je u~inio i sa ilirskom zemqom, tj. Albanijom, stigav{i do jonske obale i Dra~a. 50 Duka tako e izve{tava da su najpre Srbi postali pot~iweni Turcima. 51 Zapravo, nema vesti vizantijskih izvora, ukqu~uju}i i Kratke hronike, pa i one nastale pod uticajem srpskih letopisa, 52 koje govore o nekom Bajazitovom pohodu protiv Srba posle 1389. godine. Neku sli~nu vest ne saop{tava ni Konstantin Filozof, koji kroz svoje delo isti~e dobre odnose Stefana Lazarevi}a i Muratovog naslednika. Stoga ovaj podatak Pseudo-Sfrancisa o Srbiji o~igledno predstavqa hronolo{ki nepreciznu parafrazu Halkokondilovog op{irnog izve{taja o zbivawima u Srbiji za vreme sultana Bajazita. 6) Slede}i pomen srpskih zemaqa vezan je za vreme gra anskog rata me u Bajazitovim sinovima. Pseudo-Sfrancis pomiwe Musu, Jusufa, koji je postao hri{}anin, Isu, Sulejmana i Mehmeda. 53 Najpre je Isa, prijateq cara Manojla, nadja~ao ostalu bra}u, te je zaratio protiv Ugarske i despota Srbije, ne postigav{i ni{ta tom prilikom. Isa se, potom, suprotstavqa Sulejmanu, koji se nalazio u krajevima Kapadokije, i u tom sukobu gine. Po{to je saznao za to, Ti- 46 Ibid. 222. 47 Pseudo-Phrantzes, 224. 48 Zoras, Cronikon, 41. 49 Ducas, Historia Turco-Byzantina (1341 1462), ed. V. Grecu, Bucharest 1958, 39 (u daqem tekstu: Ducas). 50 Chalc. I, 53 55. 51 Ducas, 39. 52 O zavisnosti pojedinih kratkih hronika od nekih srpskih letopisa B. Ferjan~i}, Vesti Kratkih hronika o srpskoj sredwovekovnoj istoriji, Glas SANU 338, Odeqewe istorijskih nauka, kw. 3, Beograd 1983, 145 172. 53 Pseudo-Phrantzes, 224.

Pseudo-Sfrancis o srpskim zemqama 135 mur je oslobodio Musu, koji ubrzo prelazi u Evropu i postaje gospodar tamo- {wih turskih oblasti uz pomo} despota Srbije. 54 Na tu vest je Sulejman pre- {ao u evropske oblasti, preko Carigrada, po{to je bio veliki prijateq sa carem. U ovom sukobu Musa je porazio i potom ubio Sulejmana. Kako bi u potpunosti savladao Musu, koji je nameravao da napadne Carigrad, romejski car mu suprotstavqa Sulejmanovog sina Orhana. On je, pre{av{i iz Azije, po~eo da osvaja po Evropi. Ali i wega je Musa savladao i oslepeo. Tada se u sukob ume- {ao Mehmed, kome je pomo} protiv Muse pru`io emir Karaman. U dva sukoba Musa je pobedio Mehmeda. A on, uzdaju}i se u tre}u sre}u, zatra`io je pomo} od vladara (auqenthn) Srbije i Bugarske i cara i oni su mu je pru`ili. 55 Musa je u ovom tre}em sukobu pora`en i ubijen. Mehmed je stupio na vlast 6907. godine (=1398/9), bio je u qubavi sa carem Manojlom i ostalim okolnim hri{}anima, a vladao je sedamnaest godina. To bi zna~ilo da je umro 1416. godine. Vizantijski pisci posledweg stole}a nisu saglasni ni po tome koliko je Bajazit imao sinova, niti po pitawu wihovih imena. Tako e, razli~iti su wihovi izve{taji o toku sukoba me u bra}om. U ovoj vesti Pseudo-Sfrancis navodi Bajazitove sinove na na~in na koji to ~ini Sfrancis, ali parafrazira Halkokondilove vesti o po~etku i toku gra anskog rata. Da je nad ostalom bra- }om najpre nadvladao Isa, izve{tava i Halkokondil. 56 Me utim, u vesti da je Isa, kao carev prijateq, napao despota Srbije, Pseudo-Sfrancis o~igledno ovoga me{a sa Sulejmanom. Konstantin Filozof izve{tava da je Sulejmanova zamisao bila da se despotu Stefanu Lazarevi}u onemogu}i bezbedan povratak u Srbiju posle bitke kod Angore. Ne{to daqe, despotov `ivotopisac ka`e da je Milica izmirila sina sa Sulejmanom. 57 Da je despot Stefan bio Musin saveznik u pot~iwavawu evropskih oblasti, te da se potom okrenuo protiv wega i svrstao se me u saveznike wegovog brata Mehmeda, izve{tava i Halkokondil, 58 ~iji su podaci i ovom prilikom, ~ini se, mitropolitu Makariju poslu`ili kao izvor. 7) Vladavine naredna dva turska sultana, Murata II imehmedaii, Pseudo-Sfrancis predstavqa sumarno. Isti~u}i da je Murat II, sinmehmedai, nasledio oca 6924. godine (=1415/6), autor pomiwe kako je, po{to nije mogao da miruje tokom zime, sultan najpre savladao i ubio svog strica Mustafu. Potom je Murat, poslav{i Mihail bega, opseo Carigrad. Razlog tome be{e {to su carevi pru`ili pomo} Mustafi. A po{to ni{ta nije postigao, sklopio je mir sa carevima, posredovawem gospo e Mare (Marwj), svoje ma}ehe. 59 Ovde Pseu- 54 Ibid. 226. 55 Ibid. 228. 56 O sukobu Bajazitovih sinova Chalc. I, 159 172. C. Imber, The Ottoman Empire 1300 1481, Istanbul 1990, 63 navodi da kopija jedne poveqe iz XVI veka, koju je izdao Isa novembra 1402. godine, sugeri{e da je on u to vreme gospodario Brusom. 57 Konstantin Filozof, @itije despota Stefana Lazarevi}a, prev. L. Mirkovi}, Beograd 1989, 97, 99. 58 Chalc. I, 162. 59 Pseudo-Phrantzes, 230.

136 Maja Nikoli} do-sfrancis sumarno prepri~ava detaqan Halkokondilov prikaz sukoba izme- u Murata i wegovog strica Mustafe, koga je podr`avala Vizantija. 60 Zato~enog Bajazitovog sina, kao marionetu u rukama Vizantinaca koji poku{avaju da novom sultanu osujete uspon na tron, pomiwe i Duka. 61 Po{to je, kako to saop{tava Chronicon Maius, kod Varne porazio Ladislava i druge hri{}ane, Murat II se uputio prema gorwoj Miziji i mnoge wene delove obavezao da pla}aju danak, a Bosnu i Jovana Kastriota pot~inio je svojoj vlasti. 62 Iste vesti, ali druga~ijim redosledom, navodi i Halkokondil. 63 Interesantna je, me utim, vest koja pomiwe gospo u Maru. Poznato je da je Mara, }erka despota \ur a Brankovi}a, 4. septembra 1435. godine poslata u harem sultana Murata II. 64 Kada ga je nasledio sin Mehmed II, on je svoju drugu ma}ehu, }erku \ur a, despota Srbije, poslao nazad ocu. 65 Pseudo-Sfrancis ovom prilikom o~igledno me{a Murata II, ~ijaje`enabilamaraimehmeda II, ~ija je bila ma}eha. No, zanimqivo je to {to }erku despota \ur a vizantijski pisci posledweg stole}a ne imenuju. Halkokondil je pomiwe najpre kao }erku vo e Tribala, a potom kao Muratovu `enu i Mehmedovu ma}ehu. 66 Duka je pomiwe kao Mehmedovu ma}ehu i }erku \ur a, despota Srbije. Kritovul je pomiwe samo kao emirisu, 67 a Sfrancis kao emirovu `enu, }erku despota Srbije iemirisu. 68 Kratke hronike ne pomiwu sultanov brak sa Marom. Osim Pseudo-Sfrancisa, \ur evu }erku imenom pomiwe i Ektesis hronika, delo nepoznatog autora iz XVI veka, gde se na dva mesta pomiwe gospo a Mara, `ena sultana Murata i ma}eha sultana Mehmeda. 69 Ime}erkedespota\ur ai`enemurata II Pseudo-Sfrancis je mogao saznati iz ove, wemu savremene hronike. 8) Kona~no, u pripovesti o turskim vladarima, Pseudo-Sfrancis najkonciznije opisuje vladavinu Mehmeda Osvaja~a, kada izla`e vesti o srpskim zemqama. Wemu su u kompilaciji ponajvi{e posve}ene vesti preuzete od samog Georgija Sfrancisa. Shodno tome, kompilator ovde samo jednom re~enicom ilustruje zbivawa u Srbiji da je mladi gospodar Mehmed preostali deo Srbije zauzeo tako {to je ratom proterao wenog despota i wegovu majku, te je postao gospodar ~itave zemqe. 70 I ovde je mitropolit Monemvasije neprecizan. Jer, 60 Chalc. II, 1 7. Kad su Vizantinci saznali da je Mehmed umro, a Murat do{ao na vlast, pozvali su sa Lemnosa Mustafu za koga se pri~alo da je Bajazitov sin. Tako e, ubistvo Mustafe, sina Bajazitovog, u zimu 1422. godine pomiwe kratka hronika br. 53 Kleinchroniken I, 381. 61 Ducas, poglavqaxxiii, XXIV, XXVII. 62 Pseudo-Phrantzes, 230. 63 Chalc. II, 26 37. 64 I. A. Papadrianos, The Marriage-Arrangement between Constantine XI Palaeologus and the Serbian Mara (1451), Balkan Studies 6 (1965) 134; R. ]uk, Carica Mara, I^ 25/56 (1978 1979), 62. 65 Ducas, 287 289. 66 Chalc. II, 20; II, 142 3. 67 Critobuli Imbriotae Historiae, ed. D. R. Reinsch, Berlin, New York 1983, II, 20, 7. 68 Georgios Sphrantzes, Memorii 1401 1477, ed. V. Grecu, Bucareôti 1966, 78, 82. 69 Ecthesis Chronica, ed. S. P. Lambros, Amsterdam 1969, 22, 29. 70 Pseudo-Phrantzes, 232.

Pseudo-Sfrancis o srpskim zemqama 137 zna se da je Smederevom, pre nego {to }e pasti pod vlast Turaka, vladala despotica Jelena, }erka despota Tome Paleologa, a `ena despota Lazara Brankovi}a, te majka Jelene (Mare), koja je udajom za Stefana Toma{evi}a ovoga u~inila posledwim srpskim despotom koji je stolovao u Smederevu. 71 Me utim, jedna vest koja se pomiwe u Chronicon Maius vredna je pomena, iako se ne odnosi na Srbiju. Autor nas, zavr{avaju}i pripovest o Mehmedovoj vladavini, obave{tava da je vladao trideset dve godine, da je pot~inio deset vladara, porobio dve stotine gradova i govorio pet jezika, pored materweg, jo{ i gr~ki, latinski, arapski, haldejski i persijski. 72 Da je Osvaja~ bio poliglota, koji je govorio pomenute jezike, tako e saop{tavaju Hronika o turskim sultanima 73 i Fran~esko Sansovino. 74 * Izlo`ene vesti Pseudo-Sfrancisa o srpskim zemqama odnose se na period od po~etka vladavine Murata I do vremena vladavine Mehmeda II Osvaja~a. Ve}ina ovih vesti predstavqa neprecizne parafraze vesti Laonika Halkokondila, koji se, ujedno, mo`e smatrati za najraniji izvor ~iji su podaci iskori- {}eni za sastavqawe ovog dela spisa (sastanak u Seru 1393/4. godine, vladavina Bajazita I, gra anski rat wegovih sinova i vladavina Murata II). Gotovo nijedna hronolo{ka odrednica koju donose ne poti~e iz izvora koji su po vremenu svog nastanka bliski ovim doga ajima (izvori iz XV veka). Hronologija koju u ovim vestima donosi Pseudo-Sfrancis podudara se sa vestima nekih, autoru savremenih izvora iz XVI veka. Osim sli~nosti u hronolo{kom odre ewu zbivawa, ove vesti pokazuju veliku sli~nost u sadr`aju sa odre enim brojem Kratkih hronika, uglavnom nastalih izme u 1520. godine i 1574. godine, a naro~ito sa Hronikom o turskim sultanima, spisom nastalim po~etkom XVÇI veka. Kako pojedine vesti Hronike o turskim sultanima pokazuju izrazite sli~nosti sa vestima drugog izdawa dela Gl' Annali Turcheschi Fran~eska Sansovina, {tampanog u Veneciji 1573. godine, 75 a po{to je u ovom tekstu nazna~eno da Pseudo-Sfrancis i Hronika o turskim sultanima donose nekoliko identi~nih vesti, to bi se dalo zakqu~iti da su ova tri izvora me usobno zavisna. Najmla i od wih je Hronika o turskim sultanima. Problem predstavqa odnos spisa Fran~eska Sansovina i Pseudo-Sfrancisa. Ve} izneseno mi{qewe da je Makarije Melisin sastavio svoju kompilaciju izme u 1573. i 1575. godine, te da je 71 O posledwoj srpskoj despotici u Smederevu \. To{i}, Posqedwa bosanska kraqica Mara (Jelena), Zbornik za istorju BiH 3, Beograd 2002, 29 59. 72 Pseudo-Phrantzes, 234. 73 Zoras, Cronikon, 121. 74 Deo drugog izdawa wegovog dela Gl' Annali Turcheschi, izdatog u Veneciji 1573. godine naveden je u radu E. A. Zachariadou, To Cronikon twntourkwn Soultanwn (tou Barberinou ellhn kwdika 111) kai to italiko tou protupo, Thessalonike 1960, 43 (u daqem tekstu: Zachariadou, Cronikon). 75 Otome Zachariadou, Cronikon.

138 Maja Nikoli} proveo neko vreme u Veneciji tokom druge polovine 1573. godine i ponovo krajem 1574. ili po~etkom 1575. godine, 76 dopu{ta mogu}nost pretpostavci da je mogao koristiti Sansovina. Ipak, to se ne mo`e tvrditi sa sigurno{}u. Mitropolit Makarije se, be`e}i pred opasno{}u od turske odmazde, preko Krfa prebacio na teritoriju Apeninskog poluostrva, nose}i sa sobom veliki broj rukopisa. 77 Nema sumwe da ih je koristio za pisawe svoje Hronike. Dono{ewe kona~nog suda o tome kakav je wen odnos sa Analima Fran~eska Sansovina mora se odlo`iti za neku drugu priliku. Jer, ovom prilikom Sansovinov spis, na `alost, nije bio dostupan za istra`ivawa. Maja Nikoli} PSEUDO-SPHRANTZES ON THE SERBIAN LANDS The Memoirs of George Sphrantzes are preserved in two versions. One of them is the authentic text by Sphrantzes, Chronicon Minus, a memoir of a pronounced chronographic nature, describing the events between 1413 and 1477, which the author recorded as an active participant and a contemporary. The other version is Chronicon Maius, also called Pseudo-Sphrantzes, a compilation composed between 1573 and 1575 by a famous forger, the Metropolitan of Monembasia Macarius Melissenus. Being a collage from different sources, his work contains some data on the Serbian lands which exceed the chronological limits of Chronicon Minus, i.e.of the data given by Sphrantzes himself. The structure of this chronicle parallel stories on Byzantine emperors and Turkish rulers resembles the so-called Venetian-Byzantine short chronicle Nr. 50B, written between 1474 and 1574. Chronicon Maius gives the year 6865 (=1356/7) as the year of the conquest of Gallipoli by Murat I. The same date is given in five out of seven manuscripts of the short chronicle Nr. 53. Finally, Ecthesis Chronica, a work by an anonymous author of the 16 th century, is, apart from Macarius Melissenus, the only source written in greek that explicitly mentions the name of the daughter of the Despot Djuradj Brankovi}, Mara, who was sent to the harem of the Sultan Murat II in 1435. Many of the reports on the Serbian lands given by Melissenus are in actual fact short and imprecise paraphrases of the data given by Laonicus Chalcocondyles in his historical work. In the first place, this holds true for the reports on the meeting in Serres, the reign of Beyazid I, the civil war among Beyazid s sons and the reign of 76 M. Carroll, Notes on the Autorship of the Siege Section of the Chronicon Maius of Pseudo-Phrantzes Book III, Byz. 43 (1973) 36 (u daqem tekstu: M. Carroll, Notes). 77 M. Carroll, Notes, 34 36.

Pseudo-Sfrancis o srpskim zemqama 139 Murat II. Finally, Chronicon Maius partly overlaps with the data from Chronicle of the Turkish Sultans, an anonymous work composed in the first quarter of the 17 th century. E. A. Zachariadou has proven the dependence of this source from the text of the second edition of Francesco Sansovino s Gl Annali Turcheschi, published in Venice in 1573. These three sources, Pseudo-Sphrantzes, Chronicle of the Turkish Sultans and Annals of Francesco Sansovino, are clearly interdependent. Chronicle of the Turkish Sultans doubtlessly draws from Sansovino s annals, whereas the precise relationship between Pseudo-Sphrantzes and Sansovino is still to be explored.