Sadržaj: Svečanost dodele nagrada i rezultati konkursa Kreativna škola Nastavni materijali 5 Mala škola programiranja C# (8)

Microsoft želi da pomogne da se osmisle dugoročni modeli primene savremenih sredstava informacionih i komunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima i podržava projekte koji pomažu osavremenjavanje školske računarske opreme, softvera i Internet veze škola, projekte koji doprinose podizanju nivoa računarske pismenosti nastavnika i učenika, projekte koji pružaju pomoć stručnom usavršavanju nastavnika i osavremenjavanju školskih programa, projekte za primenu savremenih metoda učenja, saradnju nastavnika u mrežnom okruženju i druge projekte koji za svoj rezultat daju visokokvalitetna iskustva u oblasti učenja i razvoja obrazovanja. Microsoft program Partner u učenju na globalnom nivou pruža pomoć nastavnicima u stručnom usavršavanju i pomaže saradnju među nastavnicima radi unapređenja nastave i procesa učenja. Elektronski časopis za nastavnike Partner u učenju je posvećen primeni računara u nastavi, elektronskom učenju i digitalnoj pismenosti učenika i nastavnika. Elektronski časopis za nastavnike Partner u učenju je besplatan i izlazi mesečno. Sadržaj: Svečanost dodele nagrada i rezultati konkursa Kreativna škola Nastavni materijali 5 Mala škola programiranja C# (8) 8 Windows kontrole Izrada Web stranica (3) 11 HTML oznake i struktura strane Obrazovni materijal na Internetu 14 Čas informatike - laboratorijska vežba 3 Dizajn mrežnog dijagrama Čas informatike - laboratorijska vežba 4 Instaliranje i podešavanje mrežne kartice 3 16 18 Urednik: Miloš Milosavljević Autori: Miloš Milosavljević Goran Stanojević Katarina Milanović 2

Svečanost dodele nagrada i rezultati konkursa Kreativna škola Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja organizovao je na Učiteljskom fakultetu u Beogradu 01.06.2007. godine dodelu nagrada po završenom konkursu Kreativna škola 2006/2007.. Cilj ovog konkursa je da afirmiše rad kreativnih profesora i nastavnika i da podstakne timski rad. Svake godine konkurs ima sve veći broj učesnika, a pristup Bazi znanja je sve masovniji: prošle godine na konkurs za osnovnu školu prijavilo se 189 timova a ove godine je 336, dok je broj prijavljenih timova za srednju školu bio je 123 prošle godine a ove godine je 206. Prisutne je pozdravio direktor Zavoda, profesor dr Ljubomir Protić: Sa zadovoljstvom bih istakao saradnju sa Majkrosoftom koja traje već treću godinu, kroz konkurs Kreativna škola koji okuplja sve veći broj nastavnika. Raduje nas što se broj učesnika povećava i Baza znanja širi, što će u perpektivi profesorima omogućiti pripremu časova u različitim nastavnim oblastima. rekao je dr Ljubomir Protić. Odabir radova za Bazu znanja izvršile su podkomisije sastavljene od stručnjaka iz Zavoda. Ove podkomisije su, sa obrazloženjem, dostavile spisak radova predloženih za nagradu Centralnoj komisiji, koju su činili istaknuti stručnjaci iz različitih obrazovnih oblasti i kojom je predsedavala profesor dr Milka Andrić, pomoćnik ministra u Ministarstvu prosvete Republike Srbije. Komisija je imala lep, ali težak zadatak, jer su radovi bili podjednako dobri a trebalo je izabrati najbolje. rekla je pomoćnik ministra Milka Andrić. Kroz svoj program Partner u učenju Majkrosoft ulaže puno truda da pomogne razvoj obrazovanja u Srbiji. Cilj nam je da pomognemo razvoj digitalne pismenosti u našoj zemlji i da stvorimo bolje uslove za modernizaciju nastave uz pomoć informacionih tehnologija. Konkurs Kreativna škola koji promoviše razmenu dobrih primera obrazovne prakse putem Interneta, kroz Bazu znanja, dobio je ove godine još jednu novu dimenziju omogućena je saradnja nastavnika na mreži uspostavljanjem foruma. Ovo su veliki koraci koji nastavnicima u Srbiji stvaraju uslove za brzu i jednostavnu razmenu iskustava i ideja, u okrilju Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja koji može da pruži adekvatnu podršku. rekao je generalni direktor Majkrosofta u Srbiji Dejan Cvetković. U kategoriji osnovnih škola na konkurs se prijavilo 336 timova iz 181 škole. Poslato je ukupno 238 radova, a 117 radova uvršteno je u Bazu znanja. Prvu nagradu u kategoriji osnovnih škola osvojio je tim koj čine nastavnici Časlav Vasiljević, Biljana Veselinović i Jasmina Marković iz SOŠ Smeh i suza iz Aleksinca za rad iz matematike Prva hiljada. 3

Najveći broj radova u kategoriji osnovnih škola (po 4 rada) stigao je iz škola O.Š. ''Vuk Stefanović Karadžić''iz Kragujevca, O.Š. ''Karađorđe'' iz Topole i O.Š. Sreten Mladenović Mika iz Niša. Časlav Vasiljević, koordinator tima SOŠ Smeh i suza iz Aleksinca je na svečanosti rekao: Na Forumu sajta Zavoda vođena je rasprava na temu: timski rad ili pojedinac. Naš stav je: timski rad! Ovaj rad je u pravom smislu reči rezultat kolektivnog rada jer smo ga radili u timu: nastavnik srpskog jezika, nastavnica matematike i stručna saradnica logoped. Cilj našega rada nametnula je činjenica da deca sa posebnim potrebama (kako ih definiše Konvencija UN o pravima deteta), odnosno deca sa smetnjama u razvoju (kako ih definiše naše zakonodavstvo), uprkos svim naporima i činjenjima, još uvek jednim delom predstavljaju marginalizovanu društvenu grupu. Pokušali smo da pokažemo da i deca sa preostalom sposobnošću mogu da se koriste savremenim sredstvima rada, u prvom redu kompjuterom, a da u radu sa tom decom primena savremenih tehnologija i metoda rada ima veliku prednost u odnosu na klasična sredstva i metode. Pažljivo sam pregledao Bazu znanja sa prethodnog konkursa i spisak radova sa ovogodišnjeg i zaključio da dominira srpski jezik i književnost, a matematika je ubedljivo na drugom mestu. Kažu: Lako je vama jezičarima kad imate bajke. Ako je trud organizatora (Zavoda i Microsoft-a), zatim nas koji smo danas u ovoj sali i oko hiljadu i pet stotina ostalih učesnika ovogodišnjeg konkursa bar delićem doprineo da nastava u našim školama počne da liči na bajku cilj je postignut. U kategoriji srednjih škola na konkurs se prijavilo 206 timova iz 105 škola. Poslato je ukupno 143 rada, a 67 radova je prihvaćeno za Bazu znanja. Prvu nagradu je dobio tim nastavnika iz Tehničke škole 9. Maj u Bačkoj Palanci koji čine Jugoslava Lulić, Dragica Građin, Stevan Jurić za rad Lepota će spasiti svet iz srpskog jezika i književnosti. Najveći broj radova (po 4 rada) poslale su škole: Tehnička škola iz Knjaževca i Tehnička škola ''Jovan Vukanović'' iz Novog Sada. Koordinator prvonagrađenog tima u kategoriji srednjih škola Jugoslava Lulić je na svečanosti rekla: Pre dve godine, na Kongresu Saveza slavističkih društava Srbije i Crne Gore, u prepunoj sali Kongresnog centra, prezentovan je rad nagrađen na konkursu Kreativna škola. Prezentacija je naišla na podeljena mišljenja, ali sam primetila da nikog nije ostavila ravnodušnim. Književno delo predstavljeno u Pauer Pointu, programu za koji do tad nisam ni čula! U svakom slučaju to je za mene bio pokretački motiv. Ove godine, ponela nas je ponovo jedna velika tema, odnosno veliko književno delo, veliko u svetskim razmerama. Svo troje smo ljubitelji Dostojevskog tako da smo se upustili u prilično smelu avanturu kojoj smo dali naziv: Lepota će spasiti svet. Neko je rekao: Kada bi smo čitali svo što je napisano o Šekspiru, ne bismo imali vremena da čitamo ništa drugo, pa ni samog Šekspira. Isto važi i za Dostojevskog pisca čije delo se može tumačiti sa najrazličitijih aspekata, najrazličitijih uglova gledanja. Jedan kolega u školi mi je rekao: Šta vi imate da kažete novo o Dostojevskom, kada su o njemu toliko napisali pametniji od vas!. Ono što smo mi sebi dali u zadatak je da pronađemo najbolji način da učenicima, deci 21. veka, naviklim na brzu informaciju, a neiskusnim u čitanju književnih dela, približimo delo ovog velikog pisca, koga mnogi doživljavaju kao mučitelja, a malo njih kao učitelja. To smo pokušali multidisciplinarnim povezivanjem predmeta (srpskog jezika, veronauke i filosofije), ali i dramatizacijom odlomka iz romana i njenim izvođenjem. Ovo drugo, je bio najzahtevniji deo posla, ali i najlepši, jer deca najbolje razumevaju i prihvataju ono što vide, dožive i prežive. Nadam se da deo ovog izvođenja koji smo ubacili u prezentaciju, svedoči o tome. Konkurs je uspešno završen što pokazuje da su nastavnici veoma zainteresovani da iskažu svoju kreativnost u vaspitno obrazovnom procesu. 4

Nastavni materijali Kada govorimo o nastavnim materijalima ne mislimo na klasične udžbenike, već na štampani ili digitalni materijal koji nastavnici osmišljavaju, pripremaju, izrađuju i koriste u nastavi i iz koga učenici mogu da stiču osnovna i proširena znanja. Nastavni materijali moraju da budu efikasni kako za učenike tako i za nastavnike, osmišljeni i dizajnirani tako da se iz njih lako predaje i uči. Nastavni materijali je od presudne važnosti za učenje. Nastavni materijal treba da: Podstakne učenike da budu aktivni a ne samo da predstavlja bazu informacija; Motiviše učenike; Izazove učenike da razmišljaju kritički; Sadrži osmišljene učeničke aktivnosti i projekte; Istakne konkretne zadatke i rezultate; Daje odgovor na 'otvorena' pitanja koja počinju sa Zašto i Kako,... 1. Može se zaključiti da osmišljavanje ovakvih materijala koji treba da odgovore na postavljene zahteve nije nimalo jednostavan zadatak. Jedan od sigurnih puteva pravljenja dobrih nastavnih materijala je poštovanje nekih pravila izrade koja su se pokazala kao dobra u praksi, kao što su: 2. Da nastavni materijal bude precizan u izboru, logičan u redosledu i jedinstven u formi 3. Da se uredi i formira tekst na jasan i logičan način i da se obogati ilustracijama i dijagramima koji pospešuju učenje 4. Da bude interesantan i izazovan 5. Da sadrži odgovarajuće testove 6. Da bude napisan na jasan i interesantan način, koji je razumljiv za učenike (poželjno je koristiti primere i ideje iz stvarnog života) 7. Da fokusira pažnju učenika na ključne informacije 8. Da poglavlja i odeljke poveže sa uvodom i sažetim pregledom 9. Da je napisan tako da odgovore na ishode programa 10. Da sadrži tačan i aktuelan sadržaj (koji nije zastareo) i koji nema grešaka 11. Da uključi aktivnosti koje podstiču učenike da obrade i upotrebe materijal iz teksta Prvi korak je formiranje tima za izradu. Tim od dva ili više autora će obično izraditi bolji nastavni materijal nego pojedinac. Autori mogu, na primer, kombinovati veštine i iskustvo iz učionice više nastavnika koji su razvili i oprobali svoj materijal. Proces nastajanja nastavnih materijala u osnovi je jedan proces sastavljen od nekoliko glavnih aktivnosti: Analiza potreba (šta je potrebno učenicima i nastavnicima, kog su uzrasta učenici, na kom su nivou znanja ili dostignuća, koji se nivo znanja želi postići, koji su ciljevi učenja) Analiza postavljenih ishoda, ciljeva i zadataka nastave i postojećih materijala (precizno određivanje predmeta učenja i planiranje postupaka da se postigne svaki cilj učenja) Pronalaženje odgovarajućih materijala za adaptaciju ili planiranje novih materijala, kao i sama izrada (treba jasno odrediti namenu materijala, tehnologije koje će se primenjivati pri izradi materijala, sadržaje koji će zadovoljiti potrebe učenika sa različitim nivoima znanja) Primena nacrta nastavnih materijala u nastavi Analiza nacrta nastavnih materijala i dorada (otklanjanje svih uočenih nedostataka prilikom primene nacrta u nastavi) Nadgledanje i evaluacija materijala prilikom primene u nastavi (procena efikasnosti materijala, stepen zadovoljenja ciljeva učenja) Postoje i neka pravila za pisanje nastavnih materijala. Neka od osnovna pravila su: 1. Napišite jasan i čitak tekst koji omogućava učenicima da koriste već stečeno znanje 2. Uključite važne i inspirativne ilustracije, grafikone, dijagrame, i tabele koje će pomoći učenicima da razumeju nove ideje 3. Uključite vežbe i aktivnosti koje će pomoći učenicima da prodube razumevanje i da koriste ideje i veštine vezane za predmet koji uče 4. Uključite vodič za nastavnike o tome kako da najbolje koriste nastavne materijale sa učenicima 5

Одговарајући величина слова, боје, квалитет папира и коричење Јасне и једноставне инструкције за ученике и наставнике Нумерисање страница и садржај Добре илустрације које помажу објашњењу текста су: У правој величини Јасне и лепо нацртане Јасно обележене и насловљене Добра употреба наслова и поднаслова како би се раздвојио садржај Јасни наводи циљева/ исхода учења на почетку сваког одељка КАРАКТЕРИСТИКЕ ДОБРОГ НАСТАВНОГ МАТЕРИЈАЛА Употреба сличица да би се назначиле активности, питања, истраживања итд. Табеле са прегледом које наглашавају кључне тачке на крају поглавља Указивање на остала важна и релевантна документа Одговарајуће вежбе за оцењивање које тестирају наведене исходе учења Prilagodite materijale različitim tipovima učenja učenika. Neki učenici su primarno verbalni, dok su drugi više vizualni tipovi. Učenici se takođe razlikuju i u tome kako stiču novo znanje. Neki daju prednost pristupu od dna ka vrhu, učeći male delove koje sklapaju u sve veće skupine znanja. Drugima više odgovara princip od vrha na dole, sa uvidom u celokupnu sliku pre zadržavanja na bilo kom detalju. Nekim učenicima više odgovara da počnu sa uopštenim principima, a potom da vide njihovu primenu na konkretnim slučajevima. Drugima više odgovara suprotan pristup, od konkretnih primera do uopštavanja principa. Ovo su neke od kontradiktornosti na koje se mora odgovoriti. Na samim autorima je da procene kojih principa će se pridržavati. Jedno od rešenja je i izrada istog materijala u različitim formama, tako da svaki učenik može da bira formu koja mu više odgovara. Elektronska izdanja nastavnog materijala Tokom poslednjih godina sve su aktuelnija elektronska izdanja nastavnih materijala. Većina takvih materijala je putem interneta dostupna svim nastavnicima i učenicima. Kod preuzimanja materijala sa interneta treba voditi računa o autorskim pravima. Zato imajte ovo na umu pre nego što ugradite preuzeti materijal u svoje sadržaje. U svakom slučaju potrebno je napomenuti ko je autor i lokaciju sa koje je materijal preuzet. Međutim, sve što se nalazi na internetu nije uvek i odgovarajućeg kvaliteta da bi moglo da se primeni u nastavi. Treba dobro pregledati preuzeti materijal pre nego što se uvrsti i primeni u nastavi. Izrada elektronskih izdanja je proces upotrebe računarske tehnologije i interneta kako bi se postiglo sledeće: 6

Pripremio tekst na kompjuteru Distribuirao tekst među kolegama putem interneta ili lokalnih mreža Omogućilo da se tekst čita na ekranu računara Neke od glavnih prednosti elektronskih izdanja su: Eliminišu se troškovi pripreme za štampu Eliminišu se troškovi štampanja, skladištenja i distribucije materijala Materijal je dostupan kad god je potrebno Štampane kopije se prave jedino ako je neophodno Materijali mogu da sadrže audio, video i fleš fajlove (multimedijalnost) Ubacivanjem hiperveza u nastavni materijal pospešuje se kretanje kroz materijal, a moguće je ostaviti veze i ka internet stranama, Objekti se mogu animirati Može se postići interaktivnost (eksperimenti, kvizovi, simulacije). Neka od pravila kojih se treba pridržavati pri izradi elektronskih nastavnih materijala: Nastavni materijali u elektronskoj formi su najčešće sačinjeni u vidu prezentacija. Model prezentacije se bavi načinom izlaganja. Pored proučavanja vizuelnih elemenata, (dizajn, raspored, čitkost), on se bavi i multimedijalnim komponentama. Pri dizajniranju treba poći od činjenice da učenici gledaju letimično, prelaze pogledom preko animiranih delova, sličica, tabela, a tek se onda zadržavaju na tekstu i čitaju ga. Treba voditi računa da ne dođe do vizuelnog preopterećenja, do zamaranja očiju i uma. Posvetite više pažnje sadržajima nego dizajnu. Nek dizajn bude u službi edukacije, nemajte za cilj da on treba da impresionira učenika. Potrudite se da vaša prezentacija bude jednostavna, kratka i ciljana. Bolje je umesto dugih lekcija napraviti seriju mikrolekcija, od kojih svaka sadrži koncept, veštinu ili činjenicu. Lekcija ne treba da sadrži materijal koji je nepotreban za objašnjenje suštine. Proverite da li isto možete napisati sa manje reči, da li tekst možete pretvoriti u nabrajanje, da li se tekst može zameniti tabelom, dijagramom ili mapom, da li su naglašeni važni detalji. Dizajn treba da bude čist i efektan Koristite maksimalno 5-6 tačaka nabrajanja, Broj reči u jednom redu oko 6, maksimalno 10-12 Izbegavajte veličinu fonta manju od 18 i više od jednog tipa fonta po slajdu Ne koristite više od jedne slike (Clip Art-a, grafikona, i sl.) po jednom slajdu ukoliko nije neophodno Podesite tako da trajanje slajda bude do 2 minuta, sem ako ne planirate da objašnjavate nešto pokazujući na slajd. Promenite pozadinu i boje samo kada želite da naglasite sledeći korak u prezentaciji Neke boje će izgledati drugačije kada se projektuju ili odštampaju, proverite ih! Svetle boje na tamnoj pozadini privlače pogled. Koristite slične boje da naglasite povezanost. Ograničite broj boja na jednom slajdu. Odaberite šemu boja na samom početku i držite ih se tokom cele prezentacije. Svetle boje čine male objekte i tanke linije vidljivijim na tamnoj pozadini 7

Mala škola programiranja C# (8) Windows kontrole Prilikom kreiranja korisničkog interfejsa u Windowsu, na raspolaganju nam je veliki broj grafičkih elemenata kontrola. U ovom nastavku se upoznajemo sa malo složenijim kontrolama koje nam nude specifične funkcionalnosti. CheckBox kontrola Ova kontrola omogućava korisniku da markira ili demarkira neku opciju. Ako imamo više CheckBox kontrola na formularu, one su međusobno nezavisne mogu se proizvoljno markirati ili demarkirati. Ključno svojstvo ove kontrole je svojstvo Checked koje može imati dve vrednosti - True (da) i False (ne). Svojstvo Checked možemo postavljati i čitati kako u režimu dizajniranja tako i u režimu izvršavanja aplikacije. U kodu se najčešće koristi kroz IF uslov koji vrši ispitivanje da li je CheckBox markiran ili ne i u zavisnosti od toga se vrši dalje grananje koda. Opis značenja CheckBox kontrole se definiše kroz njeno Text svojstvo. Nije potrebno postavljati zasebnu Label kontrolu ona je integrisana u CheckBox. Vežba: Pokrenite C# Express razvojni alat, kreirajte novu Windows aplikaciju i na inicijalnu formu postavite jednu CheckBox i jednu Button kontrolu. Za Text svojstvo CheckBox kontrole unesite "Opcija" (bez znakova navoda), a za Text svojstvo Button kontrole unesite "Test". Formular treba da izgleda kao što je prikazano na slici: Klikom na dugme želimo da proverimo stanje CheckBox kontrole i da zavisno od toga ispišemo odgovarajuću poruku. Da bi ovo uradili, moramo se upoznati sa naredbom za ispitivanje uslova u C# programskom jeziku. Poznavaoci C ili C++ programskog jezika će videti da je sintaksa identična: if (Uslov) { // blok naredbi koji se izvršava kada je uslov tačan } Else { // blok naredbi koji se izvršava kada je uslov nije tačan } Na primer: If (a == 2) { neki kod... } Deo else je opcioni i ne mora se navoditi. Uslov može biti kompozitni, složen od dva ili više pojedinačnih uslova. U tom slučaju je neophodno ove pojedinačne uslove spojiti odgovarajućim logičkim operatorima. Operatori AND (i) i OR (ili) se sintaksno označavaju sa && i II respektivno. Na primer: If (a==5 b ==7) uslov je tačan ako je tačno a=5 ili b=7 ili su oba uslova tačna. Sada duplim klikom na dugme otvorite prozor za pisanje koda. Pošto nismo menjali inicialno postavljena imena kontrola, CheckBox kontrola se zove checkbox1. Upišite sledeći segment koda u button1_click proceduri: if (checkbox1.checked == true) { MessageBox.Show("Opcija markirana"); } else { MessageBox.Show("Opcija nije markirana"); } 8

Pokrenite aplikaciju (F5 funkcijski taster) i isprobajte je. Zavisno od stanja CheckBox kontrole treba da dobijete odgovarajuću poruku: Sada pokrenite aplikaciju i testirajte je. Primetićete da možete markrati samo jedno radio dugme u svakoj grupi. U praksi se Panel kontrola najčešće koristi za grupisanje radio dugmadi. Bitna svojstva su identična kao kod CheckBox kontrole: Checked i Text sa istim vrednostima i funkcijom. Korišćenje je takođe identično kao kod CheckBox kontrole. U kodu se proveravaju statusi radio kontrola i zavisno od toga se vrši grananje u aplikaciji. List Box kontrola Radio Button kontrola Ova kontrola je slična CheckBox kontroli, ali u ovom slučaju možemo markirati samo jednu kontrolu u okviru iste grupe. Otud i naziv "radio dugme", setite se starih radio aparata gde se preko mehaničkih dugmadi birao frekventni opseg. Pritiskom na bilo koje dugme, predhodno uključeno se isključuje samo jedno može biti upaljeno. Pod grupom radio dugmića se smatraju svi koji su postavljeni na isti kontejner kontrola. Očigledni kontejner kontrola je formular, ali ih ima još nekoliko na raspolaganju. Na formu postavite tri Radio Button kontrole. One su na istom kontejneru formular, te su povezane i međusobno se isključuju. Zatim na formu postavite kontrolu Panel. Ona predstavlja drugi kontejner na koji ćemo staviti još tri radio dugmeta. Konačni izgled formulara: Ovo je složenija kontrola, koja se sastoji od više stavki. Na primer, može predstavljati listu predmeta u školi. Korisnik može izabrati predmet i na primer upisati ocene i slično. Liste se mogu "puniti" za vreme dizajna, ali je ipak najčešći slučaj punjenje u vreme izvršavanja i to iz baze podataka. Za sada ćemo je napuniti pomoću jednostavne petlje iz koda. Ako koristimo objektno orijentisanu terminologiju, možemo reći da je lista kolekcija stavki tipa Object. Kolekcija označava skup objekata istog tipa. Svaki član kolekcije ima svoj jedinstveni indeks koji počinje od broja 0 do ukupnog broja stavki u kolekciji umanjenog za jedan. Bitno je razumeti da kolekcija ima svoja specifična svojstva i metode, ali takođe i svaki objekat u kolekciji. Na primer svaka kolekcija ima svojstvo Count koje je samo za čitanje i daje broj objekata u kolekciji. Kolekcije imaju metode kojima se može dodavati nov objekat u kolekciju (Add), obrisati pojedinačni objekat (RemoveAt) ili obrisati sve članove kolekcije (Clear). Svojstva i metode pojedinačnih objekata kolekcije zavise od tipa objekata. Ako postoji kolekcija pod nazivom "MojaKolekcija", metodima i svojstvima te kolekcije pristupamo na sledeći način: MojaKolekcija. Add (...) MojeKolekcija.Clear () i slično Pojedinačnim objektima kolekcije se pristupa preko indeksa objekta: MojaKolekcija[5].Text 9

Indeksi objekata članova kolekcije idu od nula do MojaKolekcija.Count 1 U List Box kontroli ova kolekcija se zove Items i sastoji se od članova pod nazivom Item. Sve kolekcije.net Framework-a poštuju istu nomenklaturu: kolekcija je imenica u množini a svaki član kolekcije je ista imenica u jednini. Na primer kolekcija Tables se sastoji od objekata tipa Table. Na formu postavite List Box i jednu Button kontrolu. Ostavićemo inicijalne nazive ovih kontrola listbox1 i button1. Želimo da klikom na dugme napunimo listu brojevima od 1 do 100. Koristimo metodu Add kolekcije Items gde je ulazni parametar generički tip Object što znači da možemo "podmetnuti" varijable numeričkog ili string tipa svejedno, sve su interno nasleđene od istog Object tipa. Duplim klikom na dugme otvorite prozor za pisanje koda: int i; for (i = 1; i <= 100; i++) { listbox1.items.add(i); } Pokrenite primer i testirajte ga. Primetićete da svaki put kada pritisnete dugme dodajete još 100 stavki u listu. int i; listbox1.items.clear(); for (i = 1; i <= 100; i++) { listbox1.items.add(i); } Sada, pre punjenja liste uvek brišemo sve stavke. Ako želimo da pročitamo vrednost izabrane stavke iz liste, postoje dva načina: jednostavno pročitamo svojstvo Text: listbox1.text pomoću svojstva SelectedItem koja vraća Object prezentaciju izabrane stavke: listbox1.selecteditem Brisanje pojedinačne stavke iz liste se vrši metodom RemoveAt kolekcije Items. Na primer ako želimo da obrišemo treću stavku u listi: listbox1.items.removeat (2); Obratite pažnju da je indeks treće stavke = 2 jer se indeksi broje od nule. Svojstvo SelectedIndex pokazuje indeks izabrane stavke iz liste. U pitanju je tip int, a ako ni jedna stavka nije izabrana vrednost SelectedIndex svojstva je jednaka -1. Ovo se koristi kao indikacija da korisnik nije izabrao ni jednu stavku iz liste. SelectedIndex svojstvo je predviđeno i za čitanje i za pisanje, tako da ako iz koda želimo da izaberemo na primer petu stavku u listi: listbox1.selectedindex = 4; U narednim nastavcima ovog serijala ćemo se upoznati sa još nekoliko kontrola i polako preći na korišćenje baze podataka u C# aplikacijama. Ako želimo da pre dodavanja obrišemo sve stavke (ako ih ima), dodaćemo još jednu liniju koda pre petlje koja briše sadržaj kolekcije Items: 10

Izrada Web stranica (3) HTML oznake i struktura strane U ovom nastavku ćemo obraditi strukturu HTML dokumenta i još neke značajne HTML oznake koje su neophodne za rad u praksi. Struktura HTML dokumenta Većina WEB servera i HTML čitača će bez problema isporučiti i pročitati jednostavne HTML dokumente koji nisu formatizovani po striktnim pravilima. Međutim ako želite da napravite Web sajt koji će se ispravno prikazati i što je odavno podjednako važno, ispravno indeksirati od strane poznatih mašina za pretraživanje, neophodno je korektno formirati sve HTML strane. Osnovna struktura HTML strane izgleda ovako: <html> <head> <title>naslovna strana</title> <meta http-equiv="content-type" content="text/html; charset=utf-8"> <meta name="keywords" content="ključne reči po kojima će se strana indeksirati"> <meta name="description" content="ovo je opis sadržaja naslovne strane."> </head> <body> </body> </html> Ispravno formatiran HTML dokument počinje sa oznakom <html> i završava sa </html>. Unutar ove oznake se nalazi kompletan sadržaj strane, uključujući i eventualne skriptove. Sekcija <head> (zaglavlje strane) sadrži informacije koje su specifične za tu stranu. Najočiglednija je oznaka <title> (naslov) gde se upisuje naslov strane koji će biti prikazan u Web pretraživaču. Na primer, u starijim verzijama Microsoft Internet Explorera se ovaj naslov ispisuje u naslovnoj liniji programa, dok u poslednjoj verziji koja podržava kartice, naslov strane se prikazuje i na samoj kartici. U <head> sekciji se tipično nalazi i nekoliko <meta> oznaka koje se koriste u različite svrhe. Ako sadržaj strane koristi našu latinicu ili ćirilicu, veoma je značajno naglasiti na koji način će se dokument snimiti i interpretirati u Web pretraživačima. Najbolje je koristiti univerzalni Unicode standard koji će ispravno snimiti i prikazati bilo koji set svetskih pisama. ASCI set znakova je definisan jednim bajtoma što ostavlja mogućnost za definisanje najviše 256 osnovnih znakova. Unicode koristi dva bajta po znaku i omogućava prikaz čak 65536 različitih znakova, čime su pokriveni svi znakovi koji se koriste danas, uključujući kineske, arapske i druge simbole i naravno našu ćirilicu i latinicu. Preko atributa charset i njegove vrednost utf-8 definišemo upravo ovo. Sadržaj strane je načešće html kod što definišemo preko content atributa i njegovu vrednost postavljamo na "text/html". Međutim ako želimo da prenesemo neki drugi sadržaj binarnog tipa, content atribut treba postaviti na odgovarajuću vrednost. Poznate mašine za indeksiranje Web sajtova kao što su Google, Windows Live, Yahoo i slični će najpre potražiti reči za indeksiranje u meta oznaci keywords (ključne reči). U vrednost atributa content treba uneti sve ključne reči koje su relevantne za ono što strana predstavlja. Ako je na primer u pitanju škola za informatiku iz Beograda kewords oznaka bi mogla da izgleda ovako: <meta name="keywords" content="škola, Beograd, informatika, kompjuteri, računarske mreže, programski jezici"> Svaka ključna reč je razdvojena zarezom i tehnički možete napisati reči koliko želite, ali ne treba preterivati. Napomena: Neke mašine za pretraživanje osim keywords oznake definišu i svoje specifične koje samo one koriste. Svakako se treba informisati o njima i koristiti ih. Na ovaj način ćete "privući" mašine za indeksiranje i vaša Web strana će biti bolje i brže indeksirana. Opciono možemo postaviti description (opis) meta oznaku preko koje dajemo detaljniji opis Web strane, ako naslov nije dovoljan. U <body> sekciju se smešta HMTL kod koji zapravo predstavlja "pravi" sadržaj strane. 11

HTML oznake U prošlom nastavku smo obradili osnovne HTML oznake koje se bave formatizovanjem teksta. Sada nastavljamo sa ovim poslom, a probanja radi najbolje je otvoriti Notepad ili slični editor teksta u kome ćemo pisati, snimati i odmah zatim proveravati u Web pretraživaću. Dakle otvorite Notepad i odmah dokument snimite kao default.htm isto smo radili u predhodnom nastavku. Potom otvorite default.htm u Web pretraživaču. Svaki put kada nešto izmenimo u Notepad-u i snimimo ga, potrebno je jednostavno osvežiti stranu u Web pretraživaču kako bi videli izmene. Ovo osvežavanje strane se u većini Web pretraživača obavlja pritiskom na F5 funkcijski taster. Rad sa slikama Slike na web strani se definišu oznakom <img> sa sledećim atributima: src predstavlja lokaciju slike. Ako se slika nalazi u istom direktorijumu gde i Web strana, dovoljno je navesti samo njeno ime i ekstenziju. U suprotnom, potrebno je navesti relativnu putanju u odnosu na lokaciju Web strane, na primer: Slike\NekaSlika.jpg. Takođe se može navesti puna adresa lokacije slike na Internetu: http://www.slike.com/nekaslika.jpg Sliku po potrebi možemo skalirati upotrebom atributa width i height. Na primer: <img src="gitara.gif" alt="slika gitare" width="80" height="222"> Obratite pažnju da proporcionalno skalirate sliku da bi se očuvao odnos širine i visine kako ne bi bila deformisana. alt opcioni atribut koji se ispisuje ako je korisnik onemogućio prikaz slike u svom Web pretraživaču, što je ređi slučaj; a ako se slika normalno prikazuje, vrednost alt atributa se prikazuje u vidu opisa kada se mišem zadržite na slici. Na primer, ako u istom direktorijumu gde se nalazi Web stranica postavimo sliku sa nazivom gitara.gif, prikazali bi je na sledeći način: <img src="gitara.gif" alt="slika gitare"> Skaliranje slike bi u praksi trebalo izbegavati, bilo da je u pitanju smanjivanje ili povećavanje. Prvi razlog je gubitak oštrine slike, a drugi činjenica da se nezavisno od skaliranja, kompletna slika prenosi od Web servera do Web pretraživača klijenta. Dakle, ako imate veliku sliku koju želite da umanjite u prikazu, svejedno će cela preneti do klijenta i onda tamo umanjiti sporo učitavanje stranice uz loš kvalitet slike. Uvek je bolje originalnu sliku skalirati i kao takvu prikazati u Web pretraživaču što možete i videti na slikama. 12

Linkovi Linkovi na Web strani se prave pomoću <a> oznake (a je skraćeno od anchor - sidro). Atributi ove oznake su: href - (hyperlink reference) koji označava lokaciju na koju se preusmerava Web pretraživač kada korisnik klikne na link. Ovde važe slična pravila kao i kod umetanja slika: možete koristiti relativno ili apsolutno referenciranje na dokument. target označava na koji način će se otvoriti ovaj link. Ako ne navedete ovaj atribut, podrazumevano je da će nova strana da se otvori u istom prozoru (ili kartici) i zameniti Web stranu na kojoj je link. Ako želite da se strana na koju ukazuje link otvori u novom prozoru (ili kartici) Web pretraživača, navedite ovaj atribut i postavite njegovu vrednost na "_blank". Na primer, ako želimo da postavimo link ka matičnoj strani Microsoft-a i da ga otvorimo u novom prozoru (ili kartici) Web pretraživača, HTML kod bi izgledao ovako: <a href="http://www.microsoft.com" target="_blank">link za Microsoft Web sedište</a> Obratite pažnju na tekst u sredini oznaka "Link za Microsoft Web sedište". Ovo je tekst koji korisnik vidi u pretraživaču, a sa href atributom je definisana ciljna Web lokacija koja se otvara. Na narednoj slici je prikazan Web pretraživač Microsoft Internet Explorer 7 koji koristi kartice za otvaranje novih prozora. Prva Web strana je sa naslovom "Naslovna strana" sa koje je otvoren link ka Microsoft matičnoj strani. Lokacija koja se otvara ne mora biti isključivo Web strana, već bilo koji dokument, slika, arhivirana datoteka, multimedijalni materijali i slično. U ovom slučaju akcija koja se događa kada korisnik klikne na link zavisi od toga šta on ima instalirano na svom računaru. Na primer ako u linku napravite referencu na Microsoft Word dokument: <a href="bilten.doc">školski bilten</a> i ako korisnik ima instaliran Microsoft Word, u prozoru Web pretraživača će se otvoriti dokument. Ako korisnik nema Word, otvoriće se dijalog sa opcijom za prenos (eng. download) datoteke Bilten.doc. Web pretraživač klijenta, na osnovu instaliranih aplikacija u računaru klijenta, prepoznaje ekstenzije i ako može otvara ih. Ako ne prepozna ekstenziju, nudi prenos datoteke na vaš računar. Ovde treba biti jako oprezan, jer ako kliknete na link koji pokazuje na izvršni program bilo koje vrste (exe, js, vbs,...) Web pretraživač će ponuditi pokretanje ovog izvršnog programa. Na ovaj način možete nehotično na svoj računar instalirati viruse ili druge maliciozne programe. Dozvolite pokretanje ovakvih programa samo ako ste apsolutno sigurni da potiču sa pouzdanog izvora. Na vašoj Web strani možete kombinovati slike i linkove tako da sama slika predstavlja vezu ka nekoj drugoj Web strani ili dokumentu. Jednostavno oznaku <img> postavite unutar oznake <a> kao u sledećem primeru: <a href="http://www.microsoft.com"><img src="mslogo.gif"></a> U sledećim nastavcima serijala ćemo se pozabaviti kompleksnijim HTML tagovima i stilovima. 13

Obrazovni materijal na Internetu Anatomija ljudskog tela http://www.bartleby.com/107/ On line izdanje popularne knjige "Anatomy of the human body", autora Henry Gray. Ovo on line izdanje sadrži 1247 originalnih fotografija preuzetih sa štampanog izdanja i obimni index sa preko 13000 pojmova. National Geographic - podrška nastavi geografije http://www.nationalgeographic.com/xpeditions/ Na ovom sajtu Nacionalne geografije, profesori mogu naći na stotine mapa pripremljenih za štampanje (Atlas Maps sekcija), na osnovu kojih mogu pripremati lekcije. Sadržaj je kategorizovan po oblastima i omogućava jednostavnu navigaciju po velikom broju članaka. U delu "Standardi" (eng. Standards) prikazani su i obrazloženi standardi koje su SAD usvojile u nastavi geografije i koji su obavezujući. Učenici će pronaći interesantne aktivnosti (Activities sekcija), kao na primer mogućnost kreiranja virtuelne muzejske izložbe o samom sebi po uzoru na izložbu o Tutankomonu koja je prikazana u virtualnom muzeju na lokaciji http://www.kingtut.org/about_the_exhibition/ exhibition_preview. On line verzija knjige se sastoji i od posebnih sekcija gde se mogu pregledati članci po naslovima, autorima i oblastima uz slobodnu tekstualnu pretragu po sadržaju. Oblast: Medicina Jezik: Engleski Na izložbu učenici mogu da pozovu roditelje, braću i sestre i prijatelje, koji mogu da učestvuju i u kreiranju izložbe. Ovakve izložbe mogu da budu organizovane i u školi. Takođe moguće je kreirati vremensku liniju (eng. timeline) svog života pomoću on line alata na adresi. http://interactives.mped.org/view_interactive.aspx? id=690&title= Oblast: Geografija Jezik: Engleski 14

Klasična muzika - notni materijali http://www.sheetmusicarchive.net/ Sajt koji će biti koristan profesorima, učenicima i svim muzičarima koji cene i vole da interpretiraju klasičnu muziku. Izborom autora i njegovog muzičkog dela, sa ovog Web sajta se mogu besplatno preuzeti notni materijali u pdf obliku - spremni za štampanje. Besplatni prenos je ograničen na dva muzička dela dnevno, a ako želite prenos bez ograničenja, neophodno je registrovati se i platiti simboličnu sumu za godišnju članarinu. Ovde možete pročitati i korisne savete o tome kako da kreirate vlastite pdf notne dokumente. Sajt je minimalistički dizajniran, ali je pregledan i u funkciji onoga što nudi. Oblast: Klasična muzika Jezik: Engleski 15

Čas informatike - laboratorijska vežba 3 Dizajn mrežnog dijagrama Ovo je korak po korak vežba koja proverava koliko učenici razumeju dizajniranje jednostavnog mrežnog dijagrama. Trajanje vežbe - 1 sat U ovoj laboratoriji, vi ćete: Odrediti odgovarajući hardver i dizajnirati jednostavan mrežni dijagram koji nema vezu sa Internetom Odrediti odgovarajući hardver i dizajnirati jednostavan mrežni dijagram koji ima vezu sa Internetom Cilj U ovoj priručnoj mreži treba da se kreira jednostavna mreža tako što će se izabrati odgovarajuća oprema sa datog spiska. Oni koji dobiju ovu vežbu proveriće svoje znanje pri dizajniranju jednostavne mreže. Učenici će izabrati neophodne hardverske komponente da bi dizajnirali dva mrežna dijagrama, gde jedan ima vezu sa Internetom, a drugi nema. Ovu vežbu bi trebalo da prati grupni razgovor o dizajnu mreža i o sličnostima i razlikama između ova dva scenarija. Potrebne stavke za vežbu Olovka Zarezač Papir Vežba A: Dizajniranje mrežnog dijagrama koji nema vezu sa Internetom Sa gore navedenim spiskom hardvera, učenici će izabrati prave mrežne komponente i crtati mrežni dijagram koji ne zahteva povezanost sa Internetom. Molimo nacrtajte i obeležite uređaje. Povezanost jednog uređaja sa drugim se može nacrtati tako što će se nacrtati linija između uređaja. U okviru ove mreže tri korisnika bi trebalo da mogu da izvrše zadatke i da naiđu na sledeće uslove: 1. Korisnici su u mogućnosti da čuvaju i preuzimaju datoteke na jednom mestu. 2. Korisnici su u mogućnosti da štampaju datoteke u mreži. 3. Nema bežičnih uređaja u mreži. 4. Ni jedan od uređaja nije povezan sa Internetom. Molimo nactajte vaš crtež mrežnog dijagrama. Označite svaku od komponenti na osnovu komponenti koje su navedene u Slici 1. Da bi se ovaj zadatak ispunio, svaki od učenika će koristiti neke od sledećih mrežnih komponenti i svakoj vežbi: Slika 1. - mrežne komponente 16

Vežba B: Dizajniranje mrežnog dijagrama koji je povezan sa Internetom U okviru gore datog spiska hardvera, učenici će izabrati prave mrežne komponente i nacrtati mrežni dijagram koji zahteva povezanost sa Internetom. Teme za diskusiju: Koristite mrežno čvorište (hub) tamo gde se ne zahteva veza sa Internetom. Mogućnost da radna stanica radi kao file i print server Molimo nacrtajte i označite uređaje. Povezanost jednog uređaja sa drugim se može nacrtati tako što će se nacrtati linija između uređaja. U okviru ove mreže tri korisnika bi trebalo da mogu da izvrše zadatke i da naiđu na sledeće uslove: 1. Korisnici su u mogućnosti da čuvaju i preuzimaju datoteke na jednom mestu. 2. Korisnici su u mogućnosti da štampaju datoteke u mreži sa bilo koje radne stanice i servera u okviru mreže. 3. Mreža treba da bude bezbedna. 4. Mreža će imati umrežene klijentske računare kao i nekoliko bezičnih klijentskih računara. 5. Svaki od uređaja bi trebalo da ima vezu sa Internetom. Molimo nactajte vaš crtež mrežnog dijagrama. Označite svaku od komponenti na osnovu komponenti koje su navedene u Slici 1. Teme za diskusiju: Prednosti kao i mane primene zaštitnog zida u okviru mreže Razlika između korišćenja mrežne skretnice i sviča Mogućnost konstrukcije različitih vrsta topologija mreža korišćenjem istih uređaja koji su navedeni u ovoj vežbi. 17

Čas informatike - laboratorijska vežba 4 Instaliranje i podešavanje mrežne kartice Ovo je korak po korak vežba koja vodi učenike kroz instalaciju i podešavanje mrežnog adaptera. Instalacija će biti testirana pridruživanjem Radnoj grupi. Kada je NIC kartica jednom instalirana, biće konfigurisana tako da može da pristupi Internetu. Trajanje vežbe - 90 minuta U ovoj laboratoriji, vi ćete: Utvrditi i podesiti mrežnu interfejs karticu (poznatu kao NIC kartica) koja je instalirana na klijentskoj mašini. Podesiti klijentski računar tako da može da se spoji sa radnom grupom. Konfigurisati pristup Internetu putem dobavljača internet usluga. Cilj Ova priručna vežba vodi učenike kroz neophodne korake za instalaciju i podešavanje mrežne interfejs kartice (NIC). Nakon ispravno instalirane NIC kartice, pridružićete računar radnoj grupi pod nazivom Radna grupa. Pogledajte sliku 4.1. Kada je NIC kartica jednom instalirana, učenici će konfigurisati NIC karticu tako da dozovljava radnoj grupi pristup Internetu putem Dobavljača Internet usluga (ISP). Potrebne stavke za vežbu: Ova vežba zahteva sledeći hardver i podešavanja. Računar koji će biti File server i/ili Print Server (ovo može biti isti računar). Mrežno čvorište (Hub) za mrežu, svič ili mrežna skretnica (Router) kao uređaj za povezivanje. Mrežna skretnica koja je veza između računara i Dobavljača Internet usluga. Jednu ili dve radne stanice koje su povezane na mrežu i koje su već pridružene Radnoj grupi. Radnu stanicu sa jednim PCI mestom dostupnim za instalaciju NIC kartice. PCI mrežna interfejs kartica (NIC). Svaka radna stanica mora da ima dodeljen jedinstveni naziv računara. Microsoft XP Professional Edition izdanje ili Microsoft XP Home Edition izdanje instalirano na svakoj radnoj stanici. Cat5 kabel sa RJ-45 konektorima za svaki računar. IP adresu, subnet mask, podrazumevani mrežni prolaz, poželjne IP adrese DNS servera i alternativnog DNS servera radi pristupa Internetu putem Dobavljača Internet usluga ili mrežni prolaz. Sve radne stanice i serever koriste DHCP da bi izbegli problem IP konflikta. Krstasti odvijač (Philips). Anti-statička traka. Slika 4.1 18

Korak po korak implementacija Kako da instalirate mrežnu interfejs karticu (NIC) 1. Nalepite anti statičku traku koja će povezati vaš zglob i kućište računara da biste izbegli elektro magnetno pražnjenje 2. Uverite se da je računar isključen i da je strujni kabel isključen. 3. Otvorite kućište računara. Pitajte nastavnika kako treba da se otvori kućište. 4. Pronađite prazne PCI slotove na matičnoj ploči. PCI slotovi se lako identifikuju po svojoj bež ili beloj boji. Pogledajte sliku 4.2 6. Umetnite NIC karticu u dostupan PCI slot. Uverite se da je do kraja postavljena u slot. Pogledajte sliku 4.4 Slika 4.4 7. Pričvrstite karticu za kućište računara sa zavrtnjem koji je bio uklonjen i metalni okvir slota koji je bio uklonjen u prethodnom koraku. Pogledajte sliku 4.5 Slika 4.2 5. Uklonite zavrtanj i metalnik okvir za slotove na zadnjoj strani računara. Pogledajte sliku 4.3 Slika 4.5 8. Zatvorite poklopac kućišta računara. Slika 4.3 19

Kako da podesim novu instaliranu mrežnu interfejs karticu Uključite računar i prijavite se na radnu stanicu sa odgovarajućim Korisničkim imenom i Lozinkom koju vam je obezbedio vaš nastavnik. 9. Windows XP upravljački program podržava mnoge različite vrste hardvera. Ako Windows XP ima odgovarajuć upravljački program za instaliranu NIC karticu, on će automatski instalirati upravljački program. Nakon instalacije upravljačkog programa možda će se pojaviti prozor sa porukom. 10. Da biste proverili da je Windows XP uspešno instaliran i konfigurisan kliknite desnim tasterom miša na ikonu My Computer i izaberite stavku Manage. Kliknite dvaput na stavku Device Manager i pronađite komponente za Mrežne adaptere. Proširite stavku Network adapters i instalirana NIC kartica bi trebalo da se pojavi. Ako se instalirana NIC kartica ne pojavljuje na listi, upravljački program se mora instalirati ručno. Nastavite do sledećeg koraka da biste instalirali NIC karticu ručno, u suprotnom idite do sledećeg odeljka. Pogledajte sliku 4.6 13. Pokrenuće se čarobnjak Add Hardware Wizard. Pratite uputstva i obezbedite datoteku upravljačkog programa kada flopi jedinica ili CD jedinica zatraži datoteku koja sadrži ispravan upravljački program. Nastavnik može obezbediti datoteku upravljačkog programa za učenike ako nije dostupna putem Windows XP Hardware Compatibility List (HCL) spiska upravljačkih programa uređaja. Kako da pridružite radnu stanicu Radnoj grupi 1. Kliknite desnim tasterom miša na ikonu My Computer i zatim kliknite na stavku Properties. Pojaviće se dijalog pod nazivom System Properties. 2. Kliknite na karticu Computer Name. Kliknite na dugme Change da biste započeli pridružvanje Radnoj grupi. Pogledajte sliku 4.7 Slika 4.7 Slika 4.6 11. Kliknite na stavku Start, kliknite na stavku Control Panel i zatim kliknite na stavku Printer and Other Hardware. 12. U levom oknu prozora, kliknite na stavku Add Hardware. 3. Pojaviće se dijalog Computer Name Changes. Izaberite opciju Workgroup. Po podrazumevanoj vrednosti Windows XP koristi radnu grupu pod nazivom WORKGROUP. Svaka radna stanica mora da ima svoj jedinstveni Computer name. Pogledajte sliku 4.8 20

Kako da podesite NIC karticu da pristupi Internetu 1. Prijavite se na radnu stanicu sa odgovarajućim Korisničkim imenom i Lozinkom koje je obezbedio vaš nastavnik. 2. Kliknite desnim tasterom miša na stavku My Network Places na vašoj radnoj površini i zatim kliknite na stavku Properties. Otvoriće se prozor pod nazivom Network Connections koji prikazuje LAN ili High- Speed Internet veze koje imate. Pogledajte sliku 4.10 (Ova slika pokazuje dve Local Area Connections veze, u vašem slučaju može biti samo jedna.) Slika 4.8 4. Kliknite na dugme OK da biste zatvorili prozor. 5. Kliknite na dugme OK da biste započeli proces pridruživanja Radnoj grupi. 6. Ako je proces pridruživanja bio uspešan pojaviće se poruka Welcome to the WORKGROUP. Kliknite na dugme OK da biste zatvorili prozor. Pogledajte sliku 4.9 Slika 4.10 Slika 4.9 3. Kliknite desnim tasterom miša na ikonu Local Area Connection i zatim kliknite na stavku Properties. Otvoriće se prozor pod nazivom Local Area Connection Properties. Ispod naslova This connection uses the following items: kliknite na stavku Internet Protocol, a zatim kliknite na dugme Properties. Pogledajte sliku 4.11 7. Od vas će se zatražiti da ponovo pokrenete radnu stanicu da biste dovršili proces. Kliknite na dugme Yes da biste ponovo pokrenuli sistem. 21

5. Unesite stavke za IP address, Subnet mask, Default Gateway, Preferred DNS server i Alternate DNS server (ako je potrebno) koje je obezbedio vaš nastavnik. Pogledajte sliku 4.13 samo kao primer. Slika 4.11 4. Otvoriće se prozor pod nazivom Internet Protocol (TCP/IP) Properties. Primetićete da je u okvikru kartice General trenutno izabrana stavka Obtain an IP address automatically. Kliknite na stavku Use the following IP address. Sledeća DNS adresa je takođe izabrana. Pogledajte sliku 4.12. Slika 4.13 6. Kliknite na dugme OK u okviru prozora Internet Protocol (TCP/IP) Properties, a zatim kliknite na dugme Close u okviru prozora Local Area Connection Properties. 7. Vaša lokalna veza je sad podešena kako bi mogla da razgovara sa vašim dobavljačem Internet usluga i da pristupi Internetu. Zatvorite sve postojeće prozore. Slika 4.12 22

Isprobajte svoju vezu sa Internetom 8. Da biste isprobali vezu, otvorite program Internet Explorer. Unesite adresu http://www.microsoft.com u liniji za adrese. Kliknite na dugme Go ili Enter da biste pokrenuli Web stranicu. Ako vaša veza radi normalno, pojaviće se Web stranica koja je slična onoj sa slike 4.14. Slika 4.14 23