CIM KONCEPT PREDUZEĆA - OSNOVNI TERMINI I DEFINICIJE CIM COMPANY CONCEPT, FUNDAMENTAL TERMS AND DEFINITIONS 1. UVOD Mr Predrag V. Dašić 1 Rezime: CIM koncept preduzeća predstavlja novu filozofiju vođenja proizvodnog sistema koja počiva na podršci računara, a treba da objedini tehnologiju, opremu, organizacione jedinice i informacione resurse proizvodnog sistema. Najznačajniji moduli CIM koncepta su: CAD, CAPP, CAM, CAQ i PPS moduli. U radu su dati osnovni termini CIM koncepta koji su definisani međunarodnim standardom ISO/IEC 2382-24:1995 i ostalim delovima serije međunarodnih ISO 2382-xx i ISO/IEC 2382-xx standarda u obliku rečnika standardnih termina. Ključne reči: CIM, CIM-OSA koncept, CA tehnologije, PPS Summary: CIM company concept is representing the new philosophy of production system management that stands on computer support and need to unite technology, equipment, organizing units and informatics resource of manufacturing system. Most significant modules of the CIM concept defined by the international standard ISO/IEC 2382-24:1995 and rest of the ISO 2382-xx i ISO/IEC 2382- xx series of standards shaped in the standard terms vocabulary. Key words: CIM, CIM-OSA concept, CA technologies, PPS Tendencija je bila, a i danas je, da se sve aktivnosti proizvodnog sistema koje su auromatizovane i međusobno povežu pomoću računara. Tako je u stručnoj javnosri nastao termin računarski integrisana proizvodnja (Computer Integrated Manufacturing - CIM) ili kraće CIM sistem ili CIM koncept. CIM je nova filozofija vođenja proizvodnog sistema koja počiva na podršci računarom, a treba da objedini tehnologiju, opremu, organizacione jedinice i informacione resurse proizvodnog sistema. U okviru CIM koncepta integriše se deo sistema za naučnotehničku i poslovnu primenu i sistemi za planiranje i upravljanje proizvodnjom, uz podršku informacionih sistema, ekspertnih sistema i veštačke inteligencije i povezani su u računarsku mrežu. Osnovni termini CIM koncepta definisani su međunarodnim standardom ISO/IEC 2382-24:1995. 1 Viša tehnološko tehnička škola u Kruševcu, Viša tehnička mašinska škola u Trsteniku, dasicp@ptt.yu 257
2. OSNOVNI MODULI CIM KONCEPTA Pojam CIM se oficijelno pojavio, po prvi put, na sajmu tehnike u Hanoveru 1985. godine, od strane velikih firmi iz oblasti informatike. Do sada veliki broj preduzeća, u svetu, je uveo CIM strategiju vođenja preduzeća, ili to stavlja u prvi plan. Tako da danas postoji veliki broj različitih interpretacija CIM koncepta. Interpretacija jednog od optimalnih rešenja CIM koncepta prikazana je na slici 1, koja veoma jako sliči DEC-ovom i Nixdorf-ovom konceptu. Onoo što je zajedničko u svim interpretacijama to je da CIM koncept obuhvata sledeće najznačajnije module (slika 1): CAD modul, CAPP modul, CAM modul, CAQ modul i PPS modul. Slika 1. Interpretacija jednog od optimalnih rešenja CIM koncepta 3. OSTALI MODULI CIM KONCEPTA Pored napred navedenih osnovnih modula savremenih CIM koncepata, veoma se često sreću i moduli, koji obuhvataju: - funkcije preko kojih se prezentuju poslovne informacije i podržava donošenja odluka (MIS i DSS moduli), - funkcije koje podržavaju donošenje odluka zasnovanih na znanju (ekspertni sistemi), - funkcije preko kojih se omogućava upravljanje bazom podataka (DBMS sistemi), - funkcije pomoću kojih računari komuniciraju jedan sa drugim (LAN i WAN mreže i Internet), 258
- funkcije preko kojih se podržava komunikacija računarskih sistema i drugih inteligentnih uređaja unutar fabrike pomoću skupa komunikacijskih pravila i protokola (MAP i TOP protokoli), - funkcije preko kojih se podržava standardizacija u oblasti komunikacija (ISO/OSI i TCP/IP protokoli), - funkcije preko kojih je omogućeno međusobno i istovremeno povezivanje pojedinih modula CIM koncepta (GKS, PHIGS, CGI, IGES, CLDATA, IRDATA, STEP, SET, PDES, PDDI, CAD*I) itd. Svi navedeni moduli CIM koncepta treba da integrišu sve osnovne funkcije u preduzeću a to su: - kadrovska evidencija i opšti poslovi, - marketing, - istraživanje i razvoj, - planiranje proizvodnje, - proizvodnja, - isporuka i distribucija proizvoda, - finansije i - upravljanje poslovanjem. CIM koncept se mora tako realizovati kako bi se u što je moguće većoj meri primenio i integrisao sa poznatim proizvodnim principima (modelima) ili filozofijama, kao što su npr.: MRP (Material Requirements Planning - planiranje potreba materijala), MRP II (Material Resource Planning II - planiranje proizvodnih resursa II), JIT (Just-In-Time - upravo na vreme), Kanban (reč kanban je japanska reč koja znači ident karta), OPT (Optimized Production Technology - optimizacija proizvodnih tehnologija), TQM (Total Quality Management - potpuno upravljanje kvalitetom) i dr., koji se mogu posmatrati i kao odvojeni i međusobno konkurentni. Pojedini modeli inplementacije CIM koncepta integrišu i aktivnosti u okviru finansija i automatizacije kancelarijskih poslova, odn. CAO, OA i EDI sistema, stvarajući tako tzv. strategiju preduzeća ili računarski integrisano poslovanje (Computer Integrated Bussines - CIB). U okviru istraživanja, koja obuhvataju industrijski orijentisane istraživačkorazvojne projekte EUREKA i Esprit (European Strategic Programme for Research in Information Technology - Evropski strateški program za istraživanja u informacionim tehnologijama), koje finansira Evropska unija sa ciljem podizanja industrijske konkurentnosti, definisan je sistem otvorene arhitekture (Open System Architecture - OSA). OSA sistem omogućuje konfiguraciju proizvodnih sistema iz generičkih modula, koji se može primeniti i kod CIM sistema, stvarajući tako tzv. referentni CIM-OSA koncept. Informatička i tehnološka revolucija uslovile su stalni napredak i u delu interpretacija i implementaciji CIM koncepta. Jedna od poslednjih interpretacija 259
je tzv. virtualni CIM koncept preduzeća, koji koristi realnu bazu podataka/znanja i prethodne module i modele radi distribuirane simulacije ukupnog poslovanja. Krajnji cilj razvoja CIM sistema je postizanje željenih performansi preduzeća i najviše moguće efektivnosti preduzeća i ostvarivanje virtualne i humane proizvodnje na osnovu automatizacije, fleksibilnosti i integracije proizvodnih sistema i principa veštačke inteligencije, stvarajući okvir za razvoj fabrika budućnosti. CIM koristi savremene tehnologije MIS i DDS informacionih i ekspertnih sistema da integriše sve proizvodno-poslovne ciljeve preduzeća. Principi veštačke inteligencije i elementi ekspertnih sistema primenjuju se u razvoju osnovnih modula CIM sistema. U okviru CIM koncepta najčešće su u primeni relacione i objektno orijentisane baze podataka i sistemi za upravljanje tim bazama podataka (Data Base Management System - DBMS). Za definisanje, kreiranje, održavanje i pristup relacionim bazama podataka i njihovo logičko povezivanje pri radu u računarskim mrežama danas je najpoznatija platforma na bazi jezika SQL (Structured Query Language - strukturni upitni jezik). LAN mreže, kao deo CIM koncepta, izvode se obično za jedno preduzeće, jednu organizacionu celinu ili jedan pogon. A WAN mreže i Internet se obično koriste za komunikaciju: sa dislociranim organizacionim celinama i između međusobno udaljenih LAN mreža ili za komunikaciju LAN mreže sa udaljenim računarom ili spoljnim svetom. Radi postizanja kompatibilnosti računarske opreme različitih proizvođača, u okviru CIM koncepta, usvojena su MAP i TOP komunikaciona pravila i protokoli, koji podržavaju: MMS, NM, DS, FTAM, VT, MHS, ACSE i sl. funkcije. MAP (Manufacturing Automation Protocol - automatski protokol za proizvodnju) je skup komunikacijskih pravila i protokola za fabričke LAN mreže. Predložen je od strane General Motors-a 1980. godine, sa ciljem da podrži komunikaciju računarskih sistema i drugih inteligentnih uređaja unutar fabrike. MAP protokol, je zasnovan na ISO/OSI definicijama sedmo-slojnog modela komunikacije, a koristi token-bus pristup sa širokim opsegom prema standardu IEEE 802.4. TOP (Technical and Office Protocol - tehnički i kancelarijski protokol) je skup komunikacijskih pravila i protokola koji imaju zadatak da poboljšaju unutar i van kancelarijske komunikacije. Počeo je sa radom u kompaniji Boeing 1979. godine. TOP protokol koristi CSMA/CD pristup prema standardu IEEE 802.3. 260
U oblasti komunikacija u okviru CIM koncepta koristi se ISO/OSI komunikaciona arhitektura i TCP/IP skup komunikacionih protokola. Svaka arhitektura CIM koncepta za jedno preduzeće treba svakako da omogući međusobno i istovremeno povezivanje pojedinih modula koje se ostvaruje preko datoteka za prenos podataka ili tzv. standardnih ili korisničkih interfejsa. Danas su, veoma često, u primeni sledeći korisnički interfejsi: GKS (Graphics Kernel System - grafički jezgrovni sistem) standardni sistem za računarsku grafiku, koji predstavlja standardnu biblioteku potprograma ISO/IEC 7942 ili DIN ISO 7942 za programiranje definisanih grafičkih funkcija, sa ciljem da se obezbedi prenosivost aplikativnih programa na računarsku opremu različitih proizvođača. Veza sa programskim jezicima definisana je serijom međunarodnih standarda ISO/IEC 8651; PHIGS (Programer s Hierarchical Interactive Graphics System - programski hijerarhijski interaktivni grafički sistem sistem) standardni sistem za računarsku grafiku koji omogućava rad u 2D i 3D prostoru, sličan GKS sistemu. Osnovni međunarodni standard za PHIGS je ISO/IEC 9592, dok je veza sa programskim jezicima definisana serijom međunarodnog standarda ISO/IEC 9593; CGI (Computer Graphics Interface - interfejs za računarsku grafiku) standardni interfejs za računarsku grafiku, koji definiše standardan način upravljanja grafičkim uređajima, tj. određuje jedinstven niz komandi, bez obzira na vrstu ili proizvođača grafičke opreme. Osnovni međunarodni standard za CGI je ISO/IEC 9636, dok je veza sa programskim jezicima definisana serijom standarda ISO/IEC 9638; IGES (Initial Graphics Excange Specification - specifikacija razmene za početnu grafiku) standard za računarsku grafiku, koji označava specifikaciju za prenos podataka koji definišu proizvod između različitih CAD sistema, a sastavni je deo ANSI normi Y14.26M; CLDATA (Cutter Location Data - podaci o određivanju položaja presečnih tačaka) standardizovan format po ISO 3592, odn. DIN-u 66215, za prikaz postupaka i tehnoloških podataka na CNC mašinama. CL-DATA sadrži uputstva za izradu i kretanje srednje linije reznog alata; IRDATA (Industrial Robot Data - podaci o industrijskom robotu) standardizovan format za prenos podataka između sistema programiranja i upravljanja industrijskim robotima, obuhvaćen uputstvom VDI 2863, a urađen je u skladu sa CL-DATA; SET (Standard d Echange et de Transfert - standard za razmenu transfera) standard AFNOR Z68300, koji definiše način prenosa geometrijskih podataka između dva CAD sistema; CAD*I (CAD*Interface - CAD interfejs) standard, koji definiše način prenosa geometrijskih podataka između dva CAD sistema, razvijen u okviru projekta Esprit od strane Evropske unije; 261
STEP (Standard for Excange of Product data model - standard za razmenu podataka o modelu proizvoda) serija međunarodnog standarda ISO 10303, koja definiše informacioni opis proizvoda za ceo njegov životni ciklus; PLIB (Parts Library - biblioteka delova ) serija međunarodnog standarda ISO 13584, koja definiše biblioteku podataka za standardizovane delove; PDES (Product Data Exchange Specification - spcifikacija za razmenu podataka o proizvodima ) standardni protokol, koji definiše kako treba da se razmene informacije između CAD i CAM sistema; PDDI (Product Definition Data Interface - interfejs za definisanje podataka o proizvodima) standard koji definiše način prenosa podataka o modelu proizvoda između CAD sistema i sl. 4. ZAKLJUČCI Da bi se izbegli nesporazumi i da bi se olakšala komunikacija unutar i između zemalja, pojmovi i termini razjašnjeni su i standardizovani u obliku rečnika standardnih termina, u okviru serije međunarodnih ISO 2382-xx i ISO/IEC 2382-xx standarda. Osnovni termini CIM koncepta koji su definisani međunarodnim standardom ISO/IEC 2382-24:1995. U okviru istraživanja, koja obuhvataju industrijski orijentisane istraživačkorazvojne projekte EUREKA i Esprit, definisan je i tzv. referentni CIM-OSA koncept. Informatička i tehnološka revolucija uslovile su stalni napredak i u delu interpretacija i implementaciji CIM koncepta, pri čemu je jedna od poslednjih interpretacija tzv. virtualni CIM koncept preduzeća. LITERATURA [1] Dašić, P. (1990): FORTRAN 77, Viša tehnološko-tehnička škola Kruševac, Viša tehnička mašinska škola u Trsteniku, Kruševac-Trstenik, 268 s. [2] Dašić, P. (1996): Računarske skraćenice, Viša tehnološko tehnička škola u Kruševcu i Viša tehnička mašinska škola u Trsteniku, Kruševac-Trstenik, 133 s. [3] Dašić P.: Standardizacija informacionih tehnologija, VTTŠ u Kruševcu i VTMŠ u Trsteniku, Kruševac-Trstenik (u pripremi) [4] ISO/IEC 2382-1:1993 Information technology Vocabulary - Part 1 Fundamental terms [5] ISO/IEC 2382-24:1995 Information technology - Vocabulary - Part 24: Computer-integrated manufacturing [6] Micić Ž., Ječmenica R., Dašić P. (1998): Neki aspekti razvoja, standardizacije i primene informacionih tehnologija (IT), Zbornik radova Tehničkog fakultet u Čačku, Čačak, god. 17 (1998) br. 11, s. 75-78 262