Istra`ivawe unutra{weg zaga ewa vazduha u u~ionicama osnovne {kole

TERMOTEHNIKA, 2013, XXXIX, 1 2, 75-83 75 Ma rina P. Jovanovi} *, Biqana S. Vu~i}evi}, Valentina M. Turawanin, Marija M. @ivkovi}, San dra P. Stefanovi} Laboratorija za termotehniku i energetiku, Institut za nuklearne nauke Vin~a, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Istra`ivawe unutra{weg zaga ewa vazduha u u~ionicama osnovne {kole Stru~ni rad Uvod Deca predstavqaju populaciju koja je posebno osetqiva na prisustvo zaga uju}ih materija u zatvorenom prostoru. Kvalitet unutra{weg vazduha je zna~ajan uticajni parametar na zdravqe dece. Na kvalitet unutra{weg vazduha u {kolama uti~u zaga ewe spoqa{weg vazduha, na~in ventilacije u prostorijama, veliki broj dece u u~ionicama kao i wihiva aktivnost. Za procenu kvaliteta unutra{weg vazduha, sprovedena su merewa na {est mernih mesta (u pet u~ionica i jedno merno mesto izvan {kole), u jednoj osnovnoj {koli u urbanom okru`ewu. U radu su predstavqene i analizirane koncentracije razli~itih fizi~kih i hemijskih zaga iva~a u unutra{woj i spoqa{woj sredini: ugqen-dioksid, ozon, azot-dioksid, formaldehid, isparqiva organska jediwewa, suspendovane ~vrste ~estice razli~itih pre~nika (do 2.5 mm i 10 mm) i policikli~ni aromati~ni ugqovodonici u ~esticama do 10 mm. Analiza rezultata sprovedenih merewa je pokazala da na pove}awe koncentracije analiziranih zaga uju}ih polutanata najvi{e uti~u gra evinski materijali konstrukcije zgrade (zidovi, podovi, tavanica), name{taj, boje, lakovi i sagorevawe ugqa u kotlu za dobijawe toplotne energije za zagrevawe prostora. Kqu~ne re~i: kvalitet vazduha u u~ionicama, glavni zaga iva~i unutra{weg vazduha, {kola Tokom nedeqe aci u proseku provode u {koli 87% svoga vremena provedenog u unutra{wem prostoru, gde su izlo`eni razli~itim uticajima okoline. Zaga ewe unutra{weg vazduha u {kolama mo`e da nastane usled nedovoqne i neadekvatne ventilacije, kori{}ewem razli~itih proizvoda za ~i{}ewe i usled emitovawa razli~itih hemijskih jediwewa iz gra evinskih materijala ili name{taja. Parametri kvaliteta unutra{weg vazduha (IAQ), kao {to su nivo zaga uju}ih materija, vlaga ili temperatura direktno uti~u na zdravqe i radne * Odgovorni autor; elektronska adresa: marinaj@vinca.rs

76 TERMOTEHNIKA, 2013, XXXIX, 1 2, 75-83 kapacitete kod {kolske dece, kao i na udobnost boravka nastavnika i osobqa u {kolama. U mnogim studijama je pokazana direktna zavisnost izme u lo{eg kvaliteta unutra{weg vazduha i zdravstvenih problema onih koji borave u takvim sredinama. Lo{a ventilacija i spoqa{we zaga ewe usled saobra}aja mogu da prouzrokuju simptome i probleme vezane za astmu kod {kolske dece. Tako e, potvr eno je da zbog bolesti i o dsustva iz {kole opada radni kapacitet kod dece [1, 2]. U Republici Srbiji (RS), udeo {kolske dece uzrasta od 7 do 14 godina u ukupnoj populaciji zemqe iznosi 7.5%, dok ~ak svaki 10-ti ima astmu. Istra`ivawa koja su sprovedena u Beogradu, koji predstavqa reprezentativni uzorak zemqe, pokazuju da 8,9% dece koja poha aju osnovnu {kolu pati od ove bolesti [3]. Ciq ovog rad je da odredi i poka`e nivo kvaliteta unutra{weg vazduha u {koli, okarakteri{e unutra{we i spoqa{we zaga ewe vazduha i uporedi koncentraciju glavnih zaga iva~a sa preporu~enim vrednostima. Opis mernih mesta Merewa polutanata u spoqa{wem i unutra{wem vazduhu su sprovedena u osnovnoj {koli koja se nalazi u centralnoj zoni (trgovinsko-stambeni deo) Zaje~ara, grada sme{tenog na istoku Srbije. Na sl. 1 prikazan je plan prizemqa osnovne {kole sa obele`enim mernim mestima (u~ionice I, II, IIa, III i IIIa). Zgrada {kole je stara 40 godina, ukupan broj u~enika koji poha a ovu {kolu je 750, a broj osobqa u {koli je 70. U~ionice se koriste 10 sati svakog radnog dana, a u svakoj u~ionici ima 28 u~enika. Potencijalni izvori zaga ewa vazduha koji se nalaze u blizini, a koji mogu uticati na kvalitet unutra{weg vazduha su: kotao za grejawe u podrumu {kole, toplana na rastojawu do 1 km, skladi{teno gorivo za kotao u podrumu {kole, fabrika koja se nalazi u zoni do 10 km od {kole i individualne pe}i na fosilana goriva u svakoj okolnoj ku}i. U {koli se ostvaruje prirodna ventilacija, nijedna u~ionica u {koli nema klima ure aj. Lo{a ventilacija i stawe kotla dovode do toga da produkti Slika 1. Plan prizemqa u osnovnoj {koli Qubica Radosavqevi}-Nada

TERMOTEHNIKA, 2013, XXXIX, 1 2, 75-83 77 sagorevawa prodiru do najbli`e u~ionice i hodnik u prizemqu {kole. U~ionice se nalaze u vrlo lo{em stawu. Pod u u~ionicama koje su uzete u razmatrawe prilikom merewa je betonski i prekriven je starim tepisima ili linoleumom. Na tepisima je po~ela da se hvata bu tako da je u u~ionicama prisutan miris od bu i. Prozori su u lo{em stawu, a u zimskom periodu obi~no je otvoren jedan od ~etiri prozora u u~ionici. Ciq ovog rada je da se predstave i analiziraju rezultati uzorkovawa zaga iva~a u vazduhu u unutra{woj i spoqwoj sredini koji uti~u na IAQ. Kao kvalitativni parametri unutra{weg i spoqa{weg vazduha izmereni su i analizirani slede}i zaga iva~i: respiratorne suspendovane ~vrste ~estice do 10 mm (PM 10 ), respiratorne suspendovane ~vrste ~estice mawe od 2.5 mm (PM 2.5 ), policikli~ni aromati~ni hidrokarbonati u PM 10 (PAH u PM 10 ), ispariva organska jediwewa (VOC), formaldehid (HCHO), ozon (O 3 ), azot-dioksid (NO 2 ) i ugqen-dioksid (CO 2 ). Uzorkovawe je ura eno u pet u~ionica koje su ozna~ene na sl. 1, i u spoqa{woj sredini u neposrednoj blizini {kole. U ovom istra`ivawu nisu razmatrani zdravstveni simptomi kod dece koji mogu biti uzorkovani lo{im kvalitetom unutra{weg vazduha. Glavni zaga iva~i koji uti~u na unutra{we zaga ewe vazduha Karakteristi~ni izvori zaga iva~a unutra{weg vazduha u {kolama su razli~iti: gra evinski materijali zgrade, boje, lakovi, rastvara~i, produkti sagorevawa usled sagorevawa fosilnih goriva za dobijawe toplotne energije, nus-proizvodi nastali tokom aktivnosti korisnika zgrade, biolo{ki izvori, itd. Danas je vrlo te{ko kvantifikovati izlo`enost od strane unutra{wih zaga iva~a (li~na izlo`enost unutra{wim zaga iva~ima), naro~ito onih polutanata koji mogu da uti~u na zdravqe qudi (fenomen koji je nazvan sindrom bolesne zgrade SBS). Koncentracija suspendovanih ~vrstih ~estica (PM) su ve}e u unutra{woj sredini nego u spoqa{woj, u slu~aju kada se izvori ~vrstih ~estica nalaze u neposrednoj blizini (pe}i za kuvawe na gas i ugaq, kotao za grejawe, dim od cigareta kao {to je pokazano u mnogim studijama). Tako e je ustanovqeno da ~i{}ewe mo`e da prouzrokuje ponovnu re-suspenziju ovih ~estica sa tepiha i name{taja [4, 5]. Udisawe finih PM je povezano sa pove}awem respiratornih zdravstvenih problema (astma, bronhitis, i dr.). Policikli~ni aromati~ni hidrokarbonati (PAH) nastali kao rezultat nekompletnog sagorevawa, absorbuju se u ~vrstim ~esticama. Ispariva organska jediwewa (VOC) nastaju iz razli~itih izvora zaga ewa, a koncentracije pojedina~nih komponenata mogu da budu razli~ite, u zavisnosti od prisustva ili odsustva izvora potencijalne emisije. Glavni izvori VOC koji uti~u na zaga ewe unutra{weg vazduha u {kolama su: gra evinski materijali, name{taj i tekstil, sredstva za lepqewe, boje, pe}i koje sagorevaju fosilno gorivo, razne potrep{tine za u~ionice, potro{a~ki proizvodi, kopir ma{ine i proizvodi za ~i{}ewe. Prona eno je da visoka koncentracija trihloretilena i 1,4-dihlorobenzena poti~e od name{taja (kao {to je ko`a) [5, 6]. Prema literaturi [5], {kolski name{taj (klupe, stolice itd.) i gra evinski materijali mogu da pove}aju nivo formaldehida i VOC zaga iva~a u unutra{wem vazduhu, a wihovo prisustvo predstavqa glavne izaziva~e SBS.

78 TERMOTEHNIKA, 2013, XXXIX, 1 2, 75-83 Koncentracija formaldehida (HCHO) zavisi od prisustva primarnih izvora emisije kao {to su gra evinski materijali (iverica, plo~e sredwe gustine, {perplo~a, smole, lepkovi i materijali koji se koriste za tepihe). Koncentracija formaldehida zavisi od tem per a ture i vlage unutra{weg vazduha, a unutra{we koncentracije su obi~no mnogo vi{e od spoqa{wih. Formaldehid je uobi~ajeni zaga iva~ koji se javqa u {kolama i mo`e biti emitovan iz name{taja, tavanice, drvenih polica i ormana [7]. Azot dioksid (NO 2 ) nastaje u kotlovima pri procesima sagorevawa fosilnih goriva, u gasnim pe}ima kao i pri sagorevawu cigareta. Me utim, spoqa{wi vazduh ima veliki uticaj na koncentraciju NO 2 u unutra{wem vazduhu. Ugqendioksid (CO 2 ) se javqa tokom metaboli~kih procesa kod dece i osobqa koja borave u {kolama kao i pri sagorevawu fosilnih goriva u pe}ima za zagrevawe prostora. Odnos koncentracije CO 2 u unutra{wem i spoqa{wem vazduhu se obi~no kre}e u opsegu od 1 3. Ozon (O 3 ) kao reaktivan gas javqa se u malim koncentracijama u unutra{wem vazduhu u odnosu na koncentraciju ozona koja se javqa u spoqwoj sredini. Ovo nastaje usled vrlo brze reakcije ovog gasa sa povr{inama u unutra{woj sredini. Metod uzorkovawa i merewe Rezultati merewa polutanata zasnovani su na merewima koja su sprovedena u aprilu 2012, i trajala su osam dana (ili za neke zaga iva~e 10 dana). Uzorkovawe je obavqano u unutra{woj i spoqa{woj sredini. Spoqa{we uzorkovawe je ra eno na jednom mernom mestu, dok je unutra{we uzorkovawe obavqano na pet mernih mesta (nisu svi polutanti mereni u svim u~ionicama). Sredwa vrednost unutra{we i spoqa{we koncentracije zaga iva~a, minimalne i maksimalne vrednosti zaga iva~a kao i odnos unutra{we i spoqa{we koncentracije zaga iva~a (I/O) predstavqeni su u tabl. 1. Uzorkovawe PM 2.5 i PM 10 je ura eno pomo}u kvarcnih filtera kori{}ewem uzoraka male zapremine (Sven Leckel LVS3), pa je koncentracija ~vrstih ~estica Tabela 1. Koncentracija zaga iva~a Unutra{wi zaga iva~i vazduha [mgm 3 ] Sredwa vrednost SD Minimum Maksimum I/O PM 10 70.63 19.8 37.32 103.14 1.01 PM 2.5 43.58 12.9 26.88 63.92 0.98 PAH u PM 10 61.66 61.4 10.19 198.73 1.30 VOC 48.67 11.3 39.71 61.32 31.96 HCHO 63.74 22.8 42.98 88.15 12.58 O 3 15.51 6.50 8.82 15.90 0.07 NO 2 15.02 7.50 7.53 22.45 1.64 CO 2 1.11 0.04 1.09 1.15 1.35 prora~unata na osnovu mase i protoka. Sredwe vrednosti unutra{wih i spoqa{wih koncentarcija PM 2.5 i PM 10, za ceo pe riod uzorkovawa od 192 h, su prora~unate na osnovu sredwih 24-h koncentracija u u~ionicama, sl. 2 i tabl. 1. PAH su mereni za svaku grupu ~vrstih ~estica, a ura ena su merewa i u gasnoj fazi. U ovom radu je analizirano ukupno 16 izme-

TERMOTEHNIKA, 2013, XXXIX, 1 2, 75-83 79 renih jediwewa PAH: naftalen, acenaftilen, acenaften, fluoren, fenantren, antracen, fluoranten, piren, benzoa(a)ntac, krizen, benzo- -(b)fluoranten, benzo(k)fluoranten, benzo(a)piren, indeno(1,2,3-cd)piren, dibenzo(a,h)- -antracen, benzo(g,h,i)perilen. PAH su sakupqeni, pripremani i analizirani prema Com pen - dium Method TO-13A [8]. Analiza ovih jediwewa je ura ena pomo}u gasnog hromatografa sa masenim spektrometrom (GS- -MS). Slika 2 pokazuje sredwu dnevnu koncentraciju PAH u PM 10. Izra~unata je sredwa kon- centracija PAH u PM 10 za pe - riod uzorkovawa od 192 h u u~ionicama I, II, IIa, III i IIIa (tabl. 1). Kompleksna me{avina sa~iwena od pet pojedina~nih jediwewa VOC predstavqa ukupnu koncentraciju VOC. U ovom radu razmatrana su slede}a jediwewa VOC: benzen, trihloretilen, tetrahloretilen, limonen i pinen. Slika 3 pokazuje sredwu vrednost pojedin~nih koncentracija komponenata VOC. Uzorci su sakupqani pomo}u difuzivnog uzorkiva~a (Radiello), u u~ionicama I, II i III i u spoqa{woj sredini, tako da vrednosti koje se nalaze u tabl. 1 predstavqaju sredwe koncentracije (ukupna sredwa koncentracija pojedina~nih komponenata VOC) tokom 242-h perioda uzorkovawa. Ukupna koncentracija NO 2, O 3 i HCHO je izmerena za pe riod od 242 h (pe riod uzorkovawa od 2 12 aprila 2012) kori{}ewem difuzionog uzorkiva~a (Radioello, jedan uzorkiva~ za svaki polutant). Posle zavr{enog uzorkovawa i analize, dobijene vrednosti za svaki polutant predstavqaju sredwu vrednost koncentracije za dati polutant u spoqa{woj sredini, i u tri u~ionice (I, II i III), tabl. 1 i sl. 4. Slika 2. Sredwa dnevna koncentracija ~vrstih ~estica i PAH u PM 10 Slika 3. Sredwa dnavna koncentracija ~vrstih ~estica i PAH u PM 10 Slika 4. Sredwe vrednosti unutra{we i spoqa{we koncentracije NO 2, O 3 i HCHO za vreme uzorkovawa od 2. 4. 2012. do 12. 4. 2012.

80 TERMOTEHNIKA, 2013, XXXIX, 1 2, 75-83 Unutra{wa CO 2 koncentracija je odre ena pomo}u instrumenta Testo 435, sa odgovaraju}om sondom (IAQ 0632 1535), koja ima preciznost merewa od ppm u opsegu merewa od 0 5000 ppm. Unutra{wa koncentracija CO 2 je izmerena instrumentom Testo 445, koji ima preciznost merewa od 50 ppm u opsegu merewa od 0 10.000 ppm. Merewa su sprovedena na svakih 10 minuta, na svim mernim mestima tokom mernog perioda. U analizi rezultata koristila se sredwa dnevna koncentracija CO 2. Na sl. 5 prikazane su sredwe vrednosti dnevne koncentracije CO 2 u unutra{woj i spoqa{woj sredini. Rezultati i diskusija Sredwe vrednosti koncentracije PM 10 i PM 2.5 dobijene su na osnovu izmerenih podataka, tokom perioda merewa od osam dana (tabl. 1). Sredwa unutra{wa koncentracija PM 10 je iznosila 70,63 µg/m 3 (minimalna i maksimalna koncentracija je bila 37,32 µg/m 3 odnosno 103,14 µg/m 3 ). Sredwa unutra{wa koncentracija PM 2.5 je iznosila 43,58 µg/m 3 (minimalna i maksimalna koncentracija je bila 26,88 µg/m 3 odnosno 63,92 µg/m 3 ). Rezultati su pokazali da su sredwe koncentracije PM 10 i PM 2.5 u spoqa{woj sredini bile ve}e od koncentracija PM 10 i PM 2.5 u u~ionicama, za 20% odnosno 32% (u u~ionicama: I, II, IIa i IIIa). Me utim, na osnovu izmerenih vrednosti u u~ionici III, koncentracije PM 10 i PM 2.5 u unutra{woj sredini su bile ve}e od spoqa{wih vrednosti (sredwe unutra{we koncentracije PM 10 i PM 2.5 su bile 64,47 µg/m 3 i 48.75 µg/m 3, dok su sredwe spoqa{we koncentracije PM 10 i PM 2.5 iznosile 40,54 µg/m 3 odnosno 26,47 µg/m 3 ). Prema uputstvu 2005 WHO za kvalitet vazduha (AQG), koje daje grani~ne vrednosti za spoqa{we polutante, sredwe vrednosi za 24-h koncentracije PM 10 i PM 2.5 su 50 µg/m 3 odnosno 25 µg/m 3 [9, 10]. Sredwe vrednosti spoqa{wih koncentracija PM 10 bile su iznad dozvoqenih grani~nih vrednosti za spoqa{wi vazduh kada su u pitawu slede}i merni dani: 2/3;3/4;4/5;5/6 april; i bile su vi{e od unutra{wih koncentracija u u~ionicama I, II, IIa i IIIa. Sredwe vrednosti spoqa{wih koncentracija PM 2.5 su prelazile grani~ne vrednosti za spoqa{wi vazduh za sve merne dane: 2/3;3/4;4/5;5/6;6/7;9/10;10/11;11/12 april. Kada su analizirane vrednosti PAH u PM 10, prime}eno je da su koncentracije u unutra{woj sredini bile nekoliko puta ve}e u u~ionici III, u pore ewu sa vrednostima izmerenim u spoqa{woj sredini. Na drugim mernim mestima (u~ionice I, II, IIa, III i IIIa), unutra{we koncentracije PAH u PM 10 su bile ni`e, pribli`no za 46%, od vrednosti koje su izmerene u spoqa{woj sredini. U~ionica III se nalazi u prizemqu, u blizini kotla koji se nalazi u podrumu {kole. Predpostavqa Slika 5. Sredwi dnevni nivo unutra{we i spoqa{we koncentracije CO 2 se da usled nekompletnog sagorevawa, neadekvatnog odvo ewa

TERMOTEHNIKA, 2013, XXXIX, 1 2, 75-83 81 dimnih gasova iz lo`i{ta kotla i lo{e ventilacije u podrumu, raste prisustvo ~vrstih ~estica PM 10, PM 2.5 i PAH u PM 10 u najbli`oj u~ionici III. Tako e, javqa se resuspenzija ovih ~vrstih ~estica usled hodawa i tr~awa dece za vreme odmora. Prema merewima VOC, nivo pojedina~nih komponenta VOC se nalazi u intervalu od 0,39 do 29,15 µg/m 3. Slika 3 pokazuje sredwe vrednosti koncentracije pojedina~nih VOC, tako da su izmerene najve}e koncentracije trihloretilena od 17,53 µg/m 3, zatim benzena od 13,0 µg/m 3, pinena 12,35 µg/m 3, limonena 4,48 µg/m 3 i tetrahloretilena od 1,32 µg/m 3. Sredwa vrednost ukupnih VOC je bila 48,67 µg/m 3, (minimalna i maksimalna vrednost je iznosila 39,71 µg/m 3 odnosno 61,32 µg/m 3 ), dok je spoqa{wa vrednost iznosila 1,46 µg/m 3 (tabl. 1). Maksimalne koncentracije su izmerene u u~ionici III (VOC = 61,32 µg/m 3 ). Ve}i broj standarda razmatra kao prihvatqive vrednosti one vrednosti koje se nalaze u opsegu izme u 200 µg/m 3 i 500 µg/m 3 [7]. Ukupna koncentracija me{avine pet pojedina~nih komponenata VOC je bila ispod razmatranih vrednosti. Sredwe vrednosti formaldehida u u~ionicama I, II i III, za vreme uzorkovawa, bila je 63,74 µg/m 3, dok je sredwa vrednost spoqa{we koncentracije HCHO bila 5,07 µg/m 3 (tabl. 1). Nivo koji je prona en u {koli je zna~ajno vi{i od 30 mg/m 3 (0,022 ppm), {to predstavqa grani~nu preporu~enu vrednost u uputstvima [11]. Sredwe vrednosti ozona u unutra{woj sredini bile su mnogo mawe od sredwe vrednosti izmerene u spoqa{woj sredini (15,51 µg/m 3 odnosno 217,71 µg/m 3, tabl. 1). Preporu~ena dnevna maksimalna vrednost ozona je 100 µg/m 3 [12]. Za pe riod uzorkovawa, unutra{wa koncentracija NO 2 bila je 15,02 µg/m 3 u u~ionicama I, II i III, dok je spoqa{wa koncentracija NO 2 bila mawa (9,14 µg/m 3, tabl. 1). Prime}ena je pove}ana koncentarcija NO 2 u u~ionici IIIa. Pretpostavqa se da je razlog nepotpuno sagorevawe ugqa u lo`i{tu kotla. Sredwa unutra{wa koncentracija CO 2 je bila 575 ppm (1,11 µg/m 3 ) (minimalna i maksimalna koncentracija je iznosila 562 ppm (1,09 µg/m 3 ) odnosno 592 ppm (1,15 µg/m 3 ), tabl. 1. Sredwa vrednost spoqa{we koncentracije CO 2 je bila 424 ppm (0,82 µg/m 3 ). Preporu~ena vrednost za koncentarciju CO 2 je 1000 ppm [12]. Me utim, prime}eno je da su se najve}e vrednosti koncentracije CO 2 javqale u jutarwim satima, obi~no od 8 sati prepodne pa do 12:30 popodne, u u~ionicama I, II i III (1655 ppm u u~ionici I; 1423 ppm u u~ionici II i 1453 ppm u u~ionici III). Zakqu~ak Rad je imao za ciq da prika`e ispitivawe kvaliteta vazduha u jednoj osnovnoj {koli koja je sme{tena u gradu na istoku Srbije. Prikazan je odnos izme u zaga ewa u unutra{woj i spoqa{woj sredini u pet u~ionica i ura ena je karakterizacija koncentracije zaga iva~a. Nivo zaga ewa vazduha mo`e biti odre en na osnovu prikazanih istra`ivawa, posle ~ega je mogu}e uvesti korektivne mere. Rezultati su pokazali pove}awe koncentracije PM 10, PM 2.5 i PAH u PM 10 u u~ionici III, koja je najbli`a kotlu koji sagoreva ugaq za dobijawe toplotne energije za grejawe prostora. Sredwa vrednost formaldehida u u~ionicama je zna~ajno ve}a od preporu~ene vrednosti. Pretpostavqa se da je uzrok emisija formaldehida iz starog name{taja, drvenih polica i tepiha. Pretpostavqa se da se pove}ane koncentracije zaga iva~a u {koli javqaju usled neadekvatne i nekompletne ventilacije, nepotpunog sagorevawa ugqa u lo`i{tu kotla, lo{eg odvo ewa dimnih gasova, starih tepiha i linoleuma u

82 TERMOTEHNIKA, 2013, XXXIX, 1 2, 75-83 posmatranim u~ionicama. Tako e, ustanovqeno je da se prozori nalaze u lo{em stawu. Merewima je utvr eno da su energetske performanse en ve lope zgrade nezadovoqavaju}e [13]. Preporu~uje se rekonstrukcija kotla, zamena ugqa kao osnovnog goriva, pove}awe efikasnosti sagorevawa kotla, sveobuhvatni pro gram renovirawa {kole (zamena prozora, name{taja i tepiha), boqe odvo ewe produkata sagorevawa, poboq{awe ventilacije u okolini kotla i poboq{awe prirodne ventilacije u u~ionicama. Sli~an pro gram merewa i renovirawa preporu~uje se i u drugim {kolama, koje su sli~nog perioda gradwe, sa sistemom prirodne ventilacije i koriste ugaq za grejawe prostora. Zahvalnost Istra`ivawa su sprovoedena u okviru projekata: FP7-ENV-2010: PURGE-Pub - lic Health Im pacts in Ur ban En vi ron ments of Green house Gas Emis sions Re duc tion Strat e gies, Pro - ject num ber: 265325, koji je finansiran od strane EC; (2) Poboq{awe energetskih karakteristika i kvaliteta unutra{weg vazduha u {kolama u Srbiji sa uticajem na zdravqe, Broj projekta: III42008, finansiran od Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije (januar 2011 de cem ber 2014). Literatura [1] Silverstein, M. D., et al., School At ten dance and School Per for mance: A Pop u la tion-based Study of Chil dren with Asthma, Journal of Pediatrics, 139 (2001), 2, 278-283 [2] Moonie, S., et al., The Relationship between School Absence, Academic Performance, and Asthma Sta tus, Jour nal of School Health, 78 (2008), 140-148 [3] ***, Sta tis ti cal Of fice of the Re pub lic of Ser bia, Bel grade, 2012 [4] Chan, L. Y., Kwok, W. S., Chan, C. Y., Hu man Ex po sure to Re spi ra ble Sus pended Par tic u late and Air borne Lead in Dif fer ent Road side Microenvironments, Chemosphere, 41 (2000), 93-99 [5] Jones, A. P., In door Air Qual ity and Health, Atmospheric Environment, 33 (1999), 4535-4564 [6] Yang, W., et al., In door Air Qual ity In ves ti ga tion Ac cord ing to Age of the School Build ings in Ko rea, Journal of Environmental Management, 90 (2009), 348-354 [7] ***, Re view ing and Re fo cus ing on IAQ in Schools, Re pub lished with Per mis sion of Air Qual - ity Sci ences, 2006 [8] ***, Chromatography/Mass Spectrometry (GC/MS), Center for Environmental Research In - formation Office of Research and Development, U. S. Environmental Protection Agency, Cincinnati, OH USA, Jan u ary, 1999 [9] ***, Re port on a Work ing Group Meet ing, WHO Air Qual ity Guide lines Global Up date 2005, Bonn, Ger many, Avail able on line at: http://www.euro.who.int/ data/as - sets/pdf_file/0008/147851/e87950.pdf [10] ***, Regulation of the Conditions and Requirements for Monitoring Air Quality (RS Official Ga zette no.11/2010), Avail able on line at: http://www.grntch.com/im ages/ ASHRAE_Standard62/01_04.pdf [11] ***, Greenguard Emission Standard for Educational Environments, Greenguard Children & School Certification, Available online at: http://www.greenguard.org/en/ CertificationPrograms/CertificationPrograms_indoorAirQuality.aspx [12] ***, ANSI/ASHRAE Stan dard 62/2001 Ven ti la tion for Ac cept able In door Air Qual ity [13] Lazovi}, I., et al., Mea sure ment of the En ergy En ve lope Fea tures of the Pri mary School Qubica Radosavljevi} Nada in Zaje~ar, Proceedings, International Conference Power Plants 2012, Zlatibor, Ser bia, 2012

TERMOTEHNIKA, 2013, XXXIX, 1 2, 75-83 83 Ab stract In door Pol lu tion In ves ti ga tion in Pri mary School Classrooms by Ma rina P. JOVANOVI] *, Biljana S. VU^I]EVI], Valentina M. TURANJANIN, Marija M. @IVKOVI], and San dra P. STEFANOVI] Lab o ra tory for Ther mal En gi neer ing and En ergy, Vin~a In sti tute of Nu clear Sci ences, Uni ver sity of Bel grade, Bel grade, Serbia Children are particularly vulnerable population for the presence of pollutants in in door en vi ron ment. There fore, there is a great im por tance of air qual ity to the chil dren health. Out door air pol lu tion, the way of in te rior ven ti la tion, a large num ber of chil dren in class rooms and their ac tiv i ties will also af fect on air qual ity in schools. In or der to eval u - ate qual ity of the in te rior air, set of mea sure ments were con ducted at six mea sur ing points (in five class rooms and one out side) in an el e men tary school in the ur ban set ting. This paper presents and analyzes concentrations of different physical and chemical pol - lutants in the indoor and outdoor environment: carbon-dioxide, ozone, formaldehyde, nitric dioxide, volatile organic compounds, total suspended particles and particulate mat - ters with dif fer ent di am e ters (up to 2.5 mm and 10 mm), and polycyclic ar o matic hy dro car - bon. The fur ni ture, the con struc tion ma te ri als of build ing, walls and floors con struc tion ma te ri als, paints, var nishes as well as com bus tion of coal in the fur nace of the boiler for heating space affect the increase concentrations of the analyzed pollutants. Key words: class room air qual ity, key in door air pollutions, school * Corresponding author; e-mail: marinaj@vinca.rs Rad primqen: 3. oktobra 2013. Rad revidiran: 5. januara 2014. Rad prihva}en: 7. januara 2014.