DOSADAŠNJI REZULTATI U OPLEMENJIVANJU KRMNIH LEGUMINOZA U INSTITUTU ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO U NOVOM SADU

DOSADAŠNJI REZULTATI U OPLEMENJIVANJU KRMNIH LEGUMINOZA U INSTITUTU ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO U NOVOM SADU Vojislav Mihailović, Slobodan Katić, Đura Karagić, Sanja Vasiljević, Aleksandar Mikić, Dragan Milić, Imre Pataki Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad e-mail: vojislav.mihailovic@ifvcns.ns.ac.rs Izvod: U radu su prikazani dosadašnji rezultati na oplemenjivanju lucerke, crvene deteline i jednogodišnjih krmnih mahunarki u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Stvaranje novih visokoprinosnih sorti krmnih leguminoza sa poboljšanim agronomskim svojstvima jedan je od osnovnih ciljeva oplemenjivanja. Kao rezultat višedecenijskog rada do sada je registrovano u zemlji 19 sorti lucerke, 5 sorti crvene deteline i 39 sorti jednogodišnjih mahunarki od nekoliko biljnih vrsta. Nekoliko sorti priznato je u inostranim zemljama: lucerki 3 sorte, graška 2 sorte, grahorice 4 sorte i crvene deteline 1 sorta. U inostranstvu su priznate sorte koje su najzastupljenije u zemlji i od kojih se proizvode značajne količine semena, za potrebe naše zemlje i za izvoz. Nesumnjivo je da su NS sorte krmnih leguminoza dale značajan doprinos proizvodnji kabaste i koncentrovane stočne hrane u Srbiji, s obzirom da se gaje na najvećim površinama. Ključne reči: crvena detelina, lucerka, oplemenjivanje, sorte, stočni grašak Uvod Program oplemeljivanja krmnih leguminoza u Srbiji započet je posle drugog svetskog rata u Novom Sadu i Kruševcu, korišćenjem klasičnih metoda oplemenjivanja (Mihailović i sar. 2007). U početnim fazama korišćene su lokalne (autohtone) populacije uz primenu masovne selekcije kao najstarije metode oplemenjivanja biljaka i stvaranja novih sorti. Lucerka Povećanje prinosa zelene krme i sena, njihove nutritivne vrednosti i stabilnosti je esencijalno pitanje u oplemenjivanju lucerke. Hronološki posmatrano od prvih selekcionih programa, pa do modernih programa u oplemenjivanju lucerke glavni ciljevi ostaju isti: veći prinos krme, povećanje perzistentnosti i popravljanje kvaliteta lucerke (Katić et al. 2008). Izbor sorte i poznavanje njenih karakteristika važan je uslov postizanja visokih i stabilnih prinosa kvalitetne kabaste stočne hrane. Oplemenjivanje lucerke u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo se odvija više od četiri decenije u

114 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad nekoliko ciklusa. Ciljevi oplemenjivanja su: veći prinos krme i sena, bolji kvalitet, različiti intenziteti iskorišćavanja, veći nivo otpornosti na stresne uslove (Katić i sar. 2008a). U procesu oplemenjivanja veoma je bitna široka genetička varijabilnost materijala koji se koristi u stvaranju novih sorti lucerke. Od početka rada na oplemenjivanju lucerke u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo cilj je bilo širenje genetske zbirke genotipova lucerke koji su prikupljani ne samo od autohtonih populacija iz zemlje već i razmenom sa domaćim i svetskim naučnoistraživačkim institucijama. Genotipovi dobijeni razmenom sa drugim institucijama i gen bankama uključeni su u programe oplemenjivanja i stvaranja novih sorti lucerke široke genetske osnove (Katić et al. 2008). Crvena detelina Oplemenjivanje crvene deteline u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu započeto je 90-ih godina XX veka. Cilj je bio da se domaće tržište obezbedi kvalitetnim i dovoljnim količinama sortnog semena domaćih sorti, dominantne krmne leguminoze kiselih zemljišta centralnog dela Republike Srbije (Bošnjak i sar. 1996). Tek u novije vreme crvena detelina opet dobija na značaju kao komponenta travno-detelinskih smeša, naročito kada se radi o spravljanju kvalitetne silaže, s obzirom na znatno slabiju razgradnju proteina kod silirane crvene deteline zahvaljujući prisustvu enzima polifenol oksidaze (PPO), koji sprečava aktivnost biljnih proteaza u silaži. Osim toga, stabilizaciji u proizvodnji crvene deteline naročito je doprinelo stvaranje novih prinosnijih NS sorti crvene deteline, visoke hranljive vrednosti, kao i povećan značaj crvene deteline u plodosmeni i popravci fizičko-hemijskih osobina degradiranih zemljišta. Istovremeno s obzirom na globalne klimatske promene i razvoj organske poljoprivrede crvena detelina opet dobija na značaju kao dragocen genetički resurs u proizvodnji zdravstveno bezbedne stočne hrane. S tim u vezi brojni nacionalni, regionalni i međunarodni projekti ulažu značajna sredstva u prikupljanje, kolekcionisanje i izučavanje lokalnih i divljih populacija crvene deteline. Jednogodišnje krmne mahunarke Oplemenjivanje jednogodišnjih mahunarki u Srbiji započelo je pre jednog veka i napredovalo je uporedo sa razvojem tehnologije gajenja, semenarstva i ostalih srodnih oblasti. Među krmnim biljkama najznačajnije jednogodišnje stočne mahunarke su grašak (Pisum sativum L.) i grahorice (Vicia spp.). Jednogodišnje stočne mahunarke su veoma cenjeni usevi u različitim sistemima biljne proizvodnje. Usled velike varijabilnosti morfoloških i fizioloških

Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 115 osobina, one se koriste u najrazličitijim oblicima, počev od zelene krme, suve materije krme i krmnog brašna, preko silaže i senaže, do nezrelih mahuna, nezrelog i zrelog zrna i slame (Mikić et al. 2006). Takođe, jednogodišnje krmne mahunarke koriste se i kao zelenišno đubrivo (Ćupina et al. 2004), dok mnoge od njih, poput grahorica, dobro podnose i ispašu. Jednogodišnje stočne mahunarke mogu da se gaje za krmu kao čisti usevi ili u smeši sa strnim žitima. Kod skoro svih vrsta jednogodišnjih stočnih mahunarki postoje ozime i jare forme. Lucerka Rezultati oplemenjivanja Odeljenje za krmno bilje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada radi na oplemenjivanju lucerke više od pet decenija, a kao rezultat rada stvoreno je devetnaest sorti lucerke priznatih u Srbiji, kao i sorte lucerke priznate u inostranstvu (Tab. 1). Oplemenjivanje lucerke u Odeljenju za krmno bilje vršilo se u nekoliko ciklusa (Katić i sar. 2008a). Neke sorte su priznate u više zemalja i nalaze se na listi sorti EU. Prvi ciklus vezan je za same početke oplemenjivanja, kada je stvoren NS Banat ZMS II (najpoznatiji), NS Bačka ZMS I i NS Vršac ZMS IV. Prvi ciklus stvaranja sorti karakteriše rad sa autohtonim domaćim populacijama i primenom metoda masovne i individualne selekcije. Drugi ciklus oplemenjivanja lucerke u Novom Sadu odlikuje se početkom primene međuvrsnog ukrštanja (M. sativa x M. falcata), i međuvrsnim ukrštanjem kao metodom stvaranja sorti, što je i vreme početka stvaranja sintetičkih sorti. U ovom ciklusu nastaje druga generacija sorti lucerke (NS Mediana ZMS V, Novosađanka H-11). Treći ciklus (traje od početka devedesetih godina prošlog veka) je period koji karakteriše primena metoda oplemenjivanja sa ciljem stvaranja sintetičkih sorti lucerke široke genetske osnove, povećanog nivoa otpornosti na dominantne bolesti lucerke u uslovima naše zemlje. Ovaj period se odlikuje stvaranjem najvećeg broja sorti (Slavija, njoj slična po morfološko-proizvodnim karakteristikama Rasinka, Tisa, Begej, i najnovije Banat VS, NS Alfa, Nijagara, Nera i NS Medija). Takođe, podela na cikluse i primenjene metode oplemenjivanja je relativna zbog preplitanja metoda oplemenjivanja kroz cikluse. Tako su u trećem ciklusu stvorene sorte Danka (2003) i Nijagara (2007) korišćenjem domaće i strane germplazme koje u sebi sadrže gene plave i žute lucerke. Sorte lucerke stvorene u prethodnim ciklusima oplemenjivanja odlikuju se izuzetno visokim prinosima krme i sena. NS Banat ZMS II je sorta namenjana za intetnzivne sisteme kosidbe, rana adaptabilna sorta, namenjena gajenju na kvalitetnim zemljištima, otporna na sušu, odličnog kvaliteta. NS Medijana ZMS V je takođe sorta stvorena u ranijem ciklusu oplemenjivanja u Odeljenju za krmno bilje, a odlikuje se dobrim proizvodnim osobinama (Katić i sar. 2008a).

116 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Nove sorte lucerke odlikuju se visokim genetskim potencijalom za prinos zelene krme i sena, kao i sorte stvarane u ranijem periodu (Tab. 2 i Tab. 3). Osim što su visokoprinosne u odnosu na sorte iz ranijih ciklusa stvaranja, one se razlikuju po tome što su im popravljenjene pojedine osobine u odnosu na stare sorte (Mihailović i sar. 2009). Tabela 1. Sorte lucerke Instituta za ratarstvo i povrtarstvo priznate u zemlji i inostranstvu R. b. Naziv sorte Godina priznavanja Zemlja priznavanja 1. NS-BAČKA ZMS I 1964 (1991*) Srbija 2. NS-BANAT ZMS II 1964 (1991*) (2007*) Srbija 3. NS-VRŠAC ZMS IV 1973 (1997*) Srbija 4. NS MEDIJANA ZMS V 1980 (2000*) Srbija 5. NS-NOVOSAĐANKA H-11 1988 Srbija 6. NS-SLAVIJA 1990 Srbija 7. RASINKA 1996 Srbija 8. TISA 1997 Srbija 9. BEGEJ 1997 Srbija 10. DANKA 2005 Srbija 11. BANAT VS 2005 Srbija 12. NS ALFA 2005 Srbija 13. NIJAGARA 2007 Srbija 14. NERA 2007 Srbija 15. NS MEDIJA 2010 Srbija 16. NS-BANAT ZMS II 2002 Bugarska (EU) 17. NS MEDIJANA ZMS V 2010 Slovenija (EU) 18. BANAT VS 2010 Ukrajina 19. VESNA (NS ALFA) 2010 Belorusija *godina repriznavanja Sorte lucerke stvorene u Novom Sadu razlikuju se po vremenu stasavanja odnosno dormantnosti (Katić i sar. 2007), a razlike su posledica različitih ciljeva oplemenjivanja (Katić et al. 2008). Takođe, NS sorte različito reaguju u odnosu na primenjene sisteme kosidbe (četvorootkosni i petootokosni sistem)

Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 117 (Tab 2 i Tab. 3). U 2007. kada su bili povoljni ekološki uslovi za primenu petootkosnog sistema kosdibe, prinosi zelene krme NS sorti kreću se od 98,8 t ha -1 do 120,8 t ha -1, a suve materije od 21,8 t ha -1 do 27,2 t ha -1 (Tab. 2), što su izuzetno visoki prinosi biomase lucerke, a može reći da je dobro iskorišćen genetski potencijal sorti lucerke. Najmanji prinos u petootkosnom sistemu ostvarila je sorta Nijagara koja je i stvorena za gajenje u manje povoljnim ekološkim uslovima sa manje intenzivnim sistemom kosidbe (3-4 otkosa), ali koja se odlikuje visokim sadržajem sirovih proteina (Katić i sar. 2008b). Proizvodne karakteristike sorti praćenih u 2007. godini detaljno su prikazane u radu Mihailović i sar. (2009). Tabela 2. Prinosi NS sorti lucerke u 2007. (5 otkosa), lokalitet R. Šančevi Sorta Prinos zelene krme (t ha -1 ) Prinos suve materije (t ha -1 ) NS BANAT ZMS II 117,0 23,4 NS MEDIANA ZMS V 120,8 26,7 BANAT VS 114,8 26,0 NIJAGARA 98,8 21,8 NERA 105,4 27,2 Kada su ekološki uslovi i starost useva favorizovali primenu manje intenzivnog sistema kosidbe sa četiri otkosa u godini (2010), dobijeni su manji prinosi lucerke 16,4 t ha -1 suve materije kod sorte Nera do 17,8 t ha -1 suve materije kod sorte NS Alfa. Upravo su sušni uslovi u 2010. ali i cilj stvaranja NS sorti lucerke uticali na ovakav raspored sorti. Naime, najprinosnije sorte (iz različitih ciklusa oplemenjivanja) NS Mediana ZMS V, NS Alfa, Nijagara jesu stvorene za gajenje u manje intenzivnom sistemu kosidbe (Mihailović i sar. 2009). Takođe, najnovija sorta lucerke stvorena u Institutu NS Medija koja je priznata 2010. ostvarila je 2010. godine najveći prinos biomase lucerke (85,5 t ha -1 zelene krme i 18,6 t ha -1 suve materije) iz četiri otkosa (Tab. 3). NS Medija je najnovija NS sorta lucerke, a u njenom stvaranju korišćena je germplazma iz različitih gen centara (Srbija, Češka, Grčka, Švedska, Italija, Mađarska) koja je korišćena za hibridizaciju. Pojedinačne biljke F 1 generacije odabrane su na osnovu ranostasnosti i olistalosti. Najbolje kombinacije sejane su u redove kao polusrodne porodice koje su odabirane na osnovu otpornosti na poleganje i sušu. Odabrano je 8 porodica polusrodnika i posejane u polycross-u kao 8 Syn0. Dobijeno seme 8 Syn1 sejano je u preliminarne oglede i poslato u priznavanje.

118 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Tabela 3. Prinosi NS sorti lucerke u 2010. (4 otkosa), lokalitet R. Šančevi Sorta Prinos zelene krme (t ha -1 ) Prinos suve materije (t ha -1 ) NS BANAT ZMS II 76,0 17,6 NS MEDIANA ZMS V 82,5 17,5 BANAT VS 82,3 17,7 NIJAGARA 80,8 16,9 NS ALFA 82,0 17,8 NERA 73,6 16,4 NS MEDIJA 2010* 85,5 18,6 NS Medija je sorta stvorena za širenje u granične rejone gajenja lucerke u Srbiji (teža hidromorfna zemljišta, neutralne do slabo kisele reakcije). To je srednje rana sorta, otporna na poleganje i tolerantna na sušu, dobrog kvaliteta. Oplemenjivanjem lucerke u Novom Sadu primenom jednostavnih metoda masovne i individualne selekcije stvoren je veći broj sorti koje se međusobno razlikuju u cilju oplemenjivanja, metodama stvaranja i namenjene su različitim regionima gajenja u Srbiji i inostranstvu (Mihailović i sar. 2007, Katić i sar. 2008a, Katić et al. 2008, Mihailović i sar. 2009). Međutim, primena klasičnih metoda oplemenjivanja lucerke ne dovodi do značajnog povećanja prinosa per se kod lucerke u Srbiji (Katić i sar. 2008a) ni u svetu (Brummer 1999, Lamb et al. 2006). Upravo iz tih razloga kraj XX i početak XXI veka u svetu odlikuje se primenom novog koncepta oplemenjivanja lucerke na prinos per se, koji treba da iskoristi prirodan heterozis u vidu stvaranja semihibrida ili slobodnih hibrida nastalih ukrštanjem heterotičnih populacija, koje su prethodno selekcionisane i popravljene i čija potomstva ispoljavaju heterozis. Rezultati istraživanja u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo takođe pokazuju da ukrštanje sorti lucerke dovodi do ispoljavanja efekata heterozisa i značajnog povećanja prinosa lucerke (Milić et al. 2010, Katić i sar. 2010). U Institutu je aktuelno ispitivanje efikasnosti progenih testova u oplemenjivanju lucerke (testovi samooplodnje, slobodne oplodnje i dialelnog ukrštanja). Aktuelni rezultati istraživanja pokazuju da ukrštanje kod lucerke dovodi do značajnog povećanja prinosa (Milić et al. 2010). Dobijeni rezultati govore o značaju ukrštanja kod lucerke i mogu se objasniti delovanjem aditivnih ali i neaditivnih genskih akcija, što je u skladu sa istraživanjima drugih autora (Bhandari et al. 2008, Al Lawati et al. 2010).

Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 119 Crvena detelina Intenzivniji rad na kolekcionisanju crvene deteline u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo započet je pre 20 godina kako bi se obezbedila što šira genetička varijabilnost, neophodna za početak oplemenjivačkog rada na ovoj biljnoj vrsti. Osnovni cilj u oplemenjivanju crvene deteline je stvaranje dugovečnijih sorti (do tri godine života) koje daju visok prinos kvalitetne krme, a koje su tolerantne na ekonomski značajnije bolesti (Vasiljević et al. 2005, 2007а). Brojni autori ističu prednost lokalnih ekotipova crvene deteline u odnosu na materijal iz drugih regiona činjenicom da aklimatizovani ekotipovi ostvaruju veći prinos krme u odnosu na slabije aklimatizovane populacije i sorte (Miladinović 1972, Boller et al. 2003, Gaue & Ingwersen 2003, Herman et al. 2003, Boller et al. 2004). Ovo potvrđuju i naši dosadašnji rezultati komparativnih ispitivanja inostranih i domaćih sorti i populacija crvene deteline na lokalitetu Rimski Šančevi (Vasiljević i sar. 1998, 1999, 2010a, Васильевич и сот. 2008a) kojima je potvrđeno da je domaći materijal (K-9, K-17, Kolubara, Una) u odnosu na proizvodno-kvalitetne i morfološko-biološke osobine bio superiorniji. Najpre su kolekcionisane domaće autohtone populacije sa područja Republike Srbije i Republike Srpske. U skorije vreme kolekcija crvene deteline je značajno uvećana posredstvom međunarodne saradnje sa referentnim gen bankama i institutima. Kolekciju crvene deteline trenutno čine 623 akcesije (Tomić i sar. 2009) S obzirom da ne postoje adekvatni uslovi za dugoročnije čuvenje semena u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, prikupljena kolekcija crvene deteline se isključivo koristi kao radna kolekcija na kojoj se u okviru predbridinga vrši evaluacija i karakterizacija najvažnijih morfološko-bioloških i agronomskih osobina (Vasiljevic et al. 2007b). U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu su stvorene sledeće sorte crvene deteline: KOLUBARA priznata 2000. (Bošnjak i sar.), srednje rana sorta koja se odlikuje dobrim bokorenjem, prezimljavanjem i poseduje dobru moć regeneracije. Otporna je prema važnijim bolestima: Sclerotinia trifoliorum, Erysiphe communis, Gleosporium spp. Stabljika je visine od 50,4 cm do 57,3 cm veoma otporna na poleganje. U različitim agroekološkim uslovima na tri lokaliteta (Kruševac, Zaječar, Novi Sad) prosečan prinos zelene krme bez navodnjavanja iznosi 30,96 t ha -1 u prvoj, odnosno 71,64 t ha -1 u drugoj i 34,84 t ha -1 u trećoj godini ispitivanja. Pri optimalnoj fazi košenja (početak cvetanja primarnih cvasti) ostvaruje zavidan kvalitet: sadržaj proteina 18,82% i visok prinos sirovih proteina 3.267 kg ha -1. UNA priznata 2004. (Vasiljević i sar.), sintetička sorta, nastala odabiranjem biljaka po fenotipu iz prikupljenih populacija crvene deteline sa teritorije

120 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Republike Srbije i Republike Srpske. Srednje rana sorta, osrednje otporna na pepelnicu. Stabljika je uspravna, slabije izražene maljavosti i dobro se bokori. Prosečna dužina stabljike u vreme košenja je 50 cm do 55 cm. U prvoj godini života iz dva otkosa ostvaruje ukupan prinos zelene mase 25 t ha -1 do 35 t ha -1. Maksimalan prinos zelene mase (70 t ha -1 do 95 t ha -1 ), odnosno sena (15 t ha -1 do 17 t ha -1 ) postiže u drugoj godini života iz 3-4 otkosa, dok treće godine života iz dva otkosa ostvaruje ukupan prinos zelene mase na nivou prve godine 25 t ha -1 do 30 t ha -1. Sadržaj suve materije u proseku iznosi 25-27% i odličnog je kvaliteta. Sadržaj sirovih proteina u proseku iznosi 18,5%. Una je 2010. priznata u Ukrajini. AVALA priznata 2008. (Vasiljević i sar.), rana do srednje rana sorta. Odlikuje se izuzetno dobrim prezimljavanjem i otporna je na poleganje. Dobra granatost i lisnatost uslovljava visok kvalitet krme na manje plodnim, vlažnim i kiselijim zemljištima. Sadržaj sirovih proteina u zavisnosti od otkosa u drugoj godini života varira od 16,3% do 19,7%. Osim visokog genetskog potencijala za prinos zelene mase i suve materije u odnosu na druge domaće sorte crvene deteline odlikuje se ujednačenim cvetanjem i velikom produkcijom cvasti, što je od naročitog značaja u semenskoj proizvodnji. NS-MLAVA priznata 2010. (Vasiljević i sar.), novostvorena sorta crvene deteline nastala primenom selekcije u polusrodstvu iz hibridne populacije nastale ukrštanjen dva roditelja BL-3 (majka) x M-11 (otac). Odlikuje se dobrom perzistentnošću i otpornošću na niske temperature, kao i izraženom tolerantnošću na ekonomski značajne bolesti i štetočine. Veoma izražena sposobnost bokorenja i grananja, kao i veći udeo lista u ukupnoj nadzemnoj masi kod ove sorte ukazuje na visok genetski potencijal za prinos i kvalitet krme. U proseku godina (2008-2010) i lokaliteta (Dobanovci, Kruševac, Novi Sad, Sombor, Zaječar) sorta NS-Mlava je ostvarila vrlo značajno veći prinos zelene mase (54,08**t ha -1 ) i vrlo značajno veći prinos suve materije (12,21**t ha -1 ) u poređenju sa standardom K-17. Sadržaj sirovih proteina je u proseku iznosio 18,68%. NS-RAVANICA priznata 2010. (Vasiljević i sar.), novostvorena sorta crvene deteline nastala metodom rekurentne fenotipske selekcije iz odabranih lokalnih populacija crvene deteline sa Fruške Gore. Odlikuje se izraženom granatošću kao i velikim brojem produktivnih stabljika, što uslovljava značajno veći broj cvasti po biljci, koje ujednačeno sazrevaju, ukazujući na visok prinos krme i semena kod ove sorte. U proseku godina (2008-2010) i lokaliteta (Dobanovci, Kruševac, Novi Sad, Sombor, Zaječar) sorta NS-Ravanica je ostvarila vrlo značajno veći prinos suve materije (11,74** t ha -1 ) u poređenju sa standardom K-17. S obzirom na veći udeo lista u ukupnom prinosu suve materije odlikuje se nešto većim sadržajem proteina (u proseku 19,01%) u odnosu na druge NS-sorte crvene deteline.

Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 121 Jednogodišnje krmne mahunarke Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu je jedina institucija u Srbiji koja se bavi oplemenjivanjem jednogodišnjih stočnih mahunarki. Do sada je u novosadskom Institutu stvoreno 39 sorti jednogodišnjih stočnih mahunarki (Tab. 1), priznatih u Srbiji i inostranstvu (Mihailović & Mikić 2010), od čega 18 sorti stočnog graška, 10 sorti obične grahorice (Vicia sativa L.), 2 sorte maljave grahorice (Vicia villosa Roth), 2 sorte panonske grahorice (Vicia pannonica Crantz), 1 sorta urova (Vicia ervilia (L.) Willd.), 2 sorte stočnog boba (Vicia faba L.), 2 sorte sastrice (Lathyrus sativus L.) i 2 sorte bele lupine (Lupinus albus L.) (Tab. 4.). Prvi od zadataka oplemenjivanja jednogodišnjih krmnih mahunarki u Srbiji (pre svega graška) jeste stvaranje sorti modernog tipa skraćene stabljike, tolerantne do otporne na poleganje, ujednačenog sazrevanja i otpornih na dominantne bolesti, visokog prinosa i povećanog sadržaja sirovih proteina. Program oplemenjivanja odvija se u tri pravca. Prvu grupu predstavljaju sorte graška koje se koriste isključivo za proizvodnju kabaste stočne hrane (zelena krma, silaža, senaža, seno ili dehidracija). Drugu grupu čine sorte za kombinovano korišćenje (proizvodnja krme ili zrna), a treću grupu čine sorte proteinskog graška koje se koriste isključivo za proizvodnju zrna (Mikić et al. 2006). Usled izuzetno velike morfološke varijabilnosti između ove tri grupe sorti graška javljaju se različiti problemi pri proizvodnji semena i zrna, zbog čega se za svaku grupu primenjuje različita tehnologija proizvodnje. U najvećem broju slučajeva ovo se može sprovesti poboljšanjem pojedinih komponenti prinosa, izmenom arhitekture stabljike, te povećanjem prinosa i kvaliteta zrna. Poseban doprinos oplemenjivanja je stvaranje sorti graška afila tip lista, sa svim liskama preobraženim u vitice, usled čega usev stiče izuzetnu otpornost na poleganje do same žetve (Mihailović & Mikić 2004). Veliku ulogu ima i uvođenje ranostasnosti koja je često u sprezi sa ujednačenim sazrevanjem. Kada je u pitanju kvalitet, sve novosadske sorte proteinskog graška odlikuju se niskim ili vrlo niskim sadržajem inhibitora tripsina (Mikić et al. 2009b), najznačajnije antinutritivne materije u zrnu graška, što je u skladu sa važećim propisima Evropske Unije. Kod boba se radi na smanjenju sadržaja tanina, kod sastrice ODAP-a i kod lupina alkaloida. Ozime sorte jednogodišnjih stočnih mahunarki moraju posedovati odgovarajuću tolerantnost na niske temperature, dok je kod jarih sorti poželjna tolerantnost na sušu. Ukrštanjem sa samoniklim srodnicima gajenog graška, moguće je povećati tolerantnost na napad graškovog žiška (Bruchus pisorum L.), koji je ekonomski najznačajnija štetočina ove vrste u agroekološkim uslovima Srbije (Mikić et al. 2010a). Drugi zadatak oplemenjivanja jednogodišnjih stočnih mahunarki jeste pronalaženje novih namena najznačajnih vrsta. Primera radi, stvaraju se sorte za krmu i zrno, odnosno sorte koje mogu da posluže u obe svrhe, često poželjne kod jednog dela proizvođača, koji gaje preživare i nepreživare, te žele da jednom sortom obezbede oba tipa domaćih životinja. Na isti način stvorene su i

122 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Tabela 4. Sorte jednogodišnjih stočnih mahunarki stvorenih u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Vrsta, forma i namena gajenja Naziv Godina priznavanja NS-Dunav 1977 NS-Pionir 1977 Ozimi krmni grašak Pionir 2006 Kosmaj 2006 Pešter 2007 Ozimi grašak za kombinovano iskorišćavanje Cer 2006 Jari krmni grašak NS-Lim 1992 Trezor 2008 Jari grašak za kombinovano iskorišćavanje NS-Junior 1992 Jantar 2009 Moravac 1994 Jezero 1995 Javor 2002 Jari proteinski grašak Partner 2007 Kristal 2007 Dukat 2007 Koral 2009 Novosadska 624 1967 NS Sirmium 1979 Ozima obična grahorica Neoplanta 2005 Tara 2006 Morava 2006 Novosadska 5590 1967 Beograd 1970 Jara obična grahorica Novi Beograd 1997 Perla 2009 Zlatozrna 2009 Ozima maljava grahorica NS Violeta 1979 NS-Viloza 2007 Ozima panonska grahorica NS Panonika 1979 Panonka 2007 Ozimi urov Perper 2008 Jari stočni bob Gema 2007 Šarac 2007 Jara sastrica Studenica 2009 Sitnica 2009 Jara bela lupina Vesna 2008 Panorama 2008

Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 123 linije ozimog proteinskog graška afila tipa lista, isključivo za proizvodnju zrna i sa izuzetnom tolernatnošću na niske temperature. Ovakve linije, poput L-574, u svakoj se godini žanju barem jednu nedelju pre ozimog ječma, što proizvođačima omogućava da jednim kombajnom obave žetvu graška, ječma i pšenice, uz prinose čak do 5 t ha -1 suvog zrna (Mihailović et al. 2010a). Institut poseduje jednu od najboljih kolekcija (germ plazmu) jednogodišnjih krmnih mahunarki u Evropi, sakupljenih iz celog sveta, sa više od 2000 akcesija, što je dobra osnova za dalji oplemenjivački rad i stvaranje nove varijabilnosti putem hibridizacije. Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu preuzeo je ulogu predvodnika u povratku skoro ili potpuno zaboravljenih jednogodišnjih mahunarki na polja Srbije. Među njima vredi spomenuti urov koji je jedna od najstarijih gajenih biljaka na svetu (Medović et al. 2010), sastricu koja je opstala u pojedinim delovima Srbije i Republike Srpske (Mikić et al. 2010b), bob koji se još uvek gaji na poljima u Pomoravlju i južnoj Srbiji (Hauptvogel et al. 2009) i sočivo (Lens culinaris Medik.). Na kraju, program oplemenjivanja jednogodišnjih stočnih vrsta u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu obuhvata i uvođenje novih, manje poznatih ili potpuno nepoznatih vrsta u poljoprivredu Srbije. Među njima, do sada najveće dostignuće ostvareno je kod bele lupine, posebno ako se uzme u obzir da su postojeće srpske sorte visokotolerantne na alkalnu reakciju zemljišnog rastvora, te se sa velikim uspehom mogu gajiti i na černozemu, pored kiselih zemljišta uobičajenih za njih (Mikić et al. 2010a). Izvestan pomak načinjen je i kod suptropskih vrsta, poput crnookice (Mihailović et al. 2010a), kao i kod odomaćivanja samoniklih vrsta grahorica (Mikić et al. 2009) Zaključak Oplemenjivanjem lucerke u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u poslednjoj deceniji stovren je veći broj sorti za različite rejone gajenja u našoj zemlji. Najnoviji rezultati govore da je primena savremenih metoda oplemenjivanja (semihibridno oplemenjivanje) put povećanja prinosa biomase lucerke per se, kao i da proizvođači stočne hrane u narednim godinama mogu očekivati nove sorte lucerke visokog prinosa i kvaliteta biomase. Nove sorte graškova za zrno imaju skraćenu stabljiku tolerantnu na poleganje, a visok prinos i smanjenu masu 1000 zrna, što je i bio cilj oplemenjivanja. Prve domaće NS sorte crvene deteline karakteriše visok prinos i odličan kvalitet krme. NS sorte krmnih mahunarki dale su značajan doprinos većoj proizvodnji kabaste i koncentrovane stočne hrane u Srbiji, kao i u drugim zemljama u kojima su gajene ili se gaje.

124 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Literatura Al Lawati A H, Pierce C A, Murray L W, Ray I M (2010): Combining ability and heterosis for forage yield among elite alfalfa core collection accessions with different fall dormancy responses. Crop Sci. 50: 150-158 Boller B, Tanner P, Günter S, Schubiger F X (2003) : Description and evaluation of a collection of former swiss red clover landraces. Czech J. Genet. Plant Breed., 39: 31-37 Boller B, Tanner P, Günter S, Schubiger F X (2004): Mattenklee landraces, a valuable source of genetic variation for red clover breeding. EGF Grassland Science in Europe 9: 386-388 Bošnjak D, Katić S, Vasiljević S, Trifunović T (1996): Stanje i perspektive u proizvodnji i semenarstvu crvene dateline (Trifolium pretense L.) Zbornik radova Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 25: 233-236 Bošnjak D, Mihailović V, Mitrović M (2000): Priznata sorta crvene deteline (Trifolium pratense L.) pod nazivom Kolubara. Savezno ministarstvo poljoprivrede SRJ, Beograd, broj 4/008-421/066 od 25.09.2000. Bhandari H S, Pierce C A, Murray L W, Ray I M (2007): Combining abilities and heterosis for forage yield among high-yielding accessions of the alfalfa core collection. Crop Sci. 47: 665-671 Brummer E C (1999): Capturing hetrerosis in forage crop cultivar development. Crop Sci. 39: 943-954 Ćupina B, Erić P, Krstić Ð, Vučković S (2004) Forage catch crops in sustainable agriculture and organing farming. Acta Agric. Serb. 17: 451-459 Gaue R, Ingwersen B (2003): Methods and results of red clover breeding at the Nortddeutsche Pflanzenzucht Hans-Georg Lembke KG.. Czech J. Genet. Plant Breed. 39: 86-90 Hauptvogel P, Mihailović V, Ćupina B, Hauptvogel R, Mikić A, Krstić Đ, Drobná J, Antalíková G, Erić P, Karagić Đ (2009): A progress on the conservation of annual legumes genetic resources in Slovakia and Serbia. Book of Abstracts, 19th EUCARPIA Conference Genetic Resources Section, Ljubljana, Slovenia, 26-29 May 2009, 47 Herrmann D, Boller B, Widmer F, Kölliker R (2003): Genetic characterisation and potential origin of swiss red clover landraces (Trifolium pratense L.) Czech J. Genet. Plant Breed. 39: 120-124 Katić S, Mihailović V, Milić D, Karagić Đ, Mikić A (2007): Uticaj učestalosti košenja na prinos i kvalitet NS sorti lucerke. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 43: 239-244 Katić S, Mihailović V, Milić D, Vasiljević S, Karagić Đ (2008a): Osobine sorti lucerke kao rezultat različitih ciljeva oplemenjivanja. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 45: 163-170 Katić S, Mihailović V, Milić D (2008b): Poreklo i nastanak sorte lucerke Nijagara. Zbornik abstrakata Petog naučno-stručnog simpozijuma iz selekcije i semenarstva Društva selecionara i semenara Republike Srbije, Vrnjačka Banja, 25-28 maj 2008, 87 Katić S, Vasiljević S, Lugić Z, Radović J, Milić D (2008): Previous and future directions of perennial legumes selection in Serbia. Proceedings of the International Conference: Conventional and molecular breeding of field and vegetable crops. 24-27 November, Novi Sad-Serbia, 557-563 Katić S, Milić D, Mihailović V, Vasiljević S, Karagić Đ (2010): Efekti heterozisa za prinos i komponente prinosa dobijen ukrštanjem divergentnih populacija lucerke. Ratar. Povrt. / Field Veg. Crop Res. 47: 203-208

Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 125 Lamb F S J, Sheaffer C C, Rhodes H L, Sulc R Mark, Undersander J D, Brummer E C (2006): Five decades of alfalfa cultivar improvement: impact on forage yield, persistence, and nutritive value. Crop Sci. 46: 902-909 Medović A, Mikić A, Vunjak-Kvaić T (2010): An archaeobotanical grain legume waltz across the Blue Danube s Serbian chernozem. Book of Abstracts, 5th International Food Legumes Research Conference & 7th European Conference on Grain Legumes, Antalya, Turkey, 26-30 April 2010, 161 Mihailović V, Mikić A (2004): Leaf type and grain yield in forage pea. Genet. Belgrad. 36: 31-38 Mihailović V, Pataki I, Mikić A, Katić S, Vasiljević S (2007): Dostignuća u oplemenjivanju jednogodišnjih krmnih biljaka u Srbiji. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 44: 79-86 Mihailović V, Pataki I, Mikić A, Katić S, Vasiljević S, Karagić Đ, Milić D (2009): Nova generacija NS sorti krmnih biljaka. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 46: 199-206 Mihailović V, Mikić A (2010): Novel directions of breeding annual feed legumes in Serbia. Biotechnol. Anim. Husb. 26: 81-90 Mihailović V, Mikić A, Ćupina B, Krstić Đ, Karagić Đ, Milić D (2010a): Development of winter grain legumes for temperate climates. Book of Abstracts, 5th International Food Legumes Research Conference & 7th European Conference on Grain Legumes, Antalya, Turkey, 26-30 April 2010, 279 Mihailović V, Mikić A, Vasić M, Ćupina B, Đurić B, Duc G, Stoddard F L, Hauptvogel P (2010b): Neglected legume crops of Serbia Faba bean (Vicia faba). Ratar. Povrt. / Field Veg. Crop Res. 47: 27-32 Mihailović V, Milošević M, Mikić A, Nualsri C, Milošević D, Ćupina B, Milošević B (2010c): Beginnings of the cultivation of cowpea (Vigna unguiculata (L.) Walp.) for forage production in temperate South East Europe. Book of Abstracts, 5th World Cowpea Research Conference, Saly, Senegal, 26 September 1 October 2010, 71-72 Mikić A, Ćupina B, Katić S, Karagić Ð (2006): Importance of annual forage legumes in supplying plant proteins. Ratar. Povrt. / Field Veg. Crop Res. 42: 91-103 Mikić A, Mihailović V, Hauptvogel P, Ćupina B, Petrović M, Krstić Đ, Jovičić D, Milošević B, Hauptvogel R (2009a): Wild populations of vetches (Vicia) as forage and green manure crops for temperate regions. Ir. J. Agric. Food Res. 48: 265 Mikić A, Perić V, Đorđević V, Srebrić M, Mihailović V (2009b): Anti-nutritional factors in some grain legumes. Biotechnol. Anim. Husb. 25: 1181-1188 Mikić A, Mihailović V, Ćupina B, Đorđević V, Stoddard F L (2010a): Introduction of novel legume crops in Serbia White lupin (Lupinus albus). Ratar. Povrt. / Field Veg. Crop. Res. 47: 21-26 Mikić A, Mihailović V, Ćupina B, Đurić B, Krstić Đ, Vasić M, Vasiljević S, Karagić Đ, Đorđević V (2010b): Towards the re-introduction of grass pea (Lathyrus sativus) in the West Balkan Countries: The case of Serbia and Srpska (Bosnia and Herzegovina). Food Chem. Toxicol. doi:10.1016/j.fct.2010.07.052 Mikić A, Mihailović V, Dimitrijević M, Petrović S, Jovanović Ž, Milošević B, Vasiljević S (2010c): A study of the seed yield components in wild Pisum taxa. Book of Abstracts, 5th International Food Legumes Research Conference & 7th European Conference on Grain Legumes, Antalya, Turkey, 26-30 April 2010, 162 Miladinovic M (1972): Biološke osobine i privredna vrednost populacija crvene deteline (Trifolium pratense L.) u SR Srbiji. Arhiv za poljoprivredne nauke 56-73

126 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Milić D, Katić S, Mikić A, Karagić Đ (2010): Heterotic response from a diallel analysis between alfalfa cultivars of different geographic origin. In: Huyghe Cristian (Ed): Sustainable use of genetic diversity in forage and turf breeding. Chapter 82, Springer New York, 551-556 Tomić Z, Sokolović D, Lugić Z, Radović J, Vasiljević S, Milić D, Mikić A (2009): Genetički resursi krmnog bilja u Srbiji. SANU, Naučni skupovi, Knjiga CXXVII, Odeljenje hemijskih i bioloških nauka, Knjiga 3: 35-46 Vasiljević S, Lukić D, Katić S (1999): Analiza prinosa i kvaliteta krme sorti crvene deteline. Zbornik radova 2. međunarodne naučne konferencije: Proizvodnja njivskih biljaka na pragu XXI veka. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. 17-18 novembar, str. 22 Vasiljević S, Lukić D, Katić S (2004) Priznata sorta crvene deteline (Trifolium pratense L.) pod nazivom Una o čemu je»ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede«republike Srbije donelo rešenje br: 320-09-1/57-2004-06 od 31.03.2004. godine. Vasiljevic S., Pataki I., Surlan-Momirovic G., Zivanovic T. (2005): Production potential and persistence of red clover varieties. Grassland Sci. Eur. 10: 577-580 Vasiljević S, Erić P, Jarak M, Ćupina B, Katić S, Karagić Đ (2007а): Effect on genotype, microbial fertilizer and seeding rate on forage yields of red clover (Trifolium pratense L.). Proceedings of the COST Action 852 Final Meeting: Quality Legume-Based Forage Systems for Contrasting Environments, Gumpenstein, Austria, 30 August 3 September 2006, 239-242 Vasiljević S, Mikić A, Katić S, Mihailović V, Mikić V, Ćupina B (2007b): Current status of the Trifolium pratense collection in Novi Sad, Serbia, Book of Abstracts of the 18 th EUCAR- PIA Genetic Resources Section Meeting Plant Genetic Resources and Their Exploitation in the Plant Breeding for Food and Agriculture,Piešťany, Slovakia, 23-26 May 2007, 110-111 Васильевич С, Катич С, Михаилович В, Карагич Дж, Микич А, Милич Д (2008a): НС-сорта клевера лугового гаранция высокой урожайностьи качественного корма. «Производство растениеводческой продукции: резервы снижения затрат и повышения качества», Том 2. Материалы Международной научно-практической конференции «10-11 июля 2008 года, Жодино, НАН Беларусияю, 195-199 Vasiljević S, Mihailović V, Mikić A (2008b): Priznata novostvorena sorta crvene deteline (Trifolium pratense L) Avala. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Beograd, rešenje 320-04-01198/2007-08 od08.12.2008. Vasiljević S, Mihailović V, Katić S, Mikić A, Karagić Đ (2010a): Potencijal rodnosti sorti crvene deteline (Trifolium pratense L.). Ratar. Povrt. / Field Veg. Crop Res. 47: 217-223 Vasiljević S, Katić S, Milić D (2010b): Priznata novostvorena sorta crvene deteline (Trifolium pratense L) NS-Mlava. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Beograd, rešenje 320-04-01935/2/2008-08 od 16.11.2010. Vasiljević S, Mihailović V, Mikić A (2010c): Priznata novostvorena sorta crvene deteline (Trifolium pratense L) NS-Ravanica. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Beograd, rešenje 320-04-01936/2/2008-08 od 16.11.2010.