Stručni članak UDC: 336.71 (470) Ana Sekulović ĐorĊe Prokić Razvoj komercijalnih banaka u Ruskoj federaciji Rezime: Tranzicioni proces koji je otpoĉeo `90-ih godina XX veka, uzrokovao je slom socijalistiĉkog sistema u zemljama Centralne i Istoĉne Evrope. Raspadom SSSR-a, 1991. godine, Ruska Federacija zapoĉela je proces ekonomskih, socijalnih i društvenih reformi ĉiji je cilj bio definitivan razlaz sa komunizmom kao pokretaĉem ekonomskog i društvenog ţivota. Pored ostalih vidova reformi, sprovedena je i ekonomska reforma, koja je podrazumevala nagli prelazak sa neefikasnog centralno-planskog sistema privreċivanja na trţišne uslove poslovanja, što se negativno odrazilo na sve sfere privrednog ţivota uzrokujući na taj naĉin veliku privrednu krizu i privredni kolaps. U opštem privrednom kolapsu, kao najizraţenija tendencija izdvojila se transformacija bankarskog sistema, koji je poprimio potpuno nove elemente i ostvario brz razvoj. Usled brojnih institucionalnih nedostataka i snaţnog uticaja bankarskog lobija, komercijalne banke su promenile svoju izvornu delatnost i umesto obavljanja delatnosti posrednika izmeċu finansijske štednje i traţnje za kapitalom, one su predstavljale instrument kojim se sluţio krupni bankarski lobi radi sticanja ogromnih profita. Indirektna posledica takvog stanja bila je slaba otvorenost komercijalnih banaka ka trţištu, slabo razvijeno unutrašnje bankarsko trţište kao i slabo razvijena saradnja izmeċu banaka u pogledu razmene informacija, meċusobnog ujedinjavanja i raspodele rizika. Kljuĉne reĉi: tranzicija, bankarski sistem, komercijalne banke Summary: Transition process that began in the 1990 s has caused the breakdown of the socialist regime in the Central and Eastern European countries. With the disintegration of the USSR in 1991, the Russian Federation has commenced a process of economic and social reforms aimed at definite departing with the communism as a driver of economic and social life. In addition to other forms of reforms, the economic reform was implemented involving sudden transition from a non-efficient central planning system of operation to market conditions of operation thus impacting adversely all the spheres of economic life and causing big economic crisis and economic collapse. Within the general economic collapse, the most prominent tendency was the transformation of the banking system which assumed completely new elements and had fast development. Due to numerous institutional drawbacks and strong influence of the banking lobby, commercial banks have changed their original activity and instead of performing the activity of an Rad je primljen 7. decembra 2009. godine Geoekonomski fakultet, Megatrend Univerzitet, Beograd, asekulovic@grf.bg.ac.rs
A. S e k u l o v i ć, Đ. P r o k i ć R a z v o j k o m e r c i j a l n i h b a n a k a u R u s k o j f e d e r a c i j i intermediary between the financial saving and search for capital, they have represented the instrument used by a big banking lobby to acquire enormous profit. Indirect consequence of such situation was insufficient openness of commercial banks to the market, underdeveloped domestic banking market and underdeveloped cooperation between the banks in respect of exchange of information, merging and risk sharing. Key words: transition, banking system, commercial banks 1. UVOD P roces politiĉke i ekonomske tranzicije u zemljama Centralne i Istoĉne Evrope, otpoĉeo je `80-ih godina XX veka i oznaĉio je kraj blokovske podele sveta. U Sovjetskom savezu, komunizam je predstavljao naĉin ţivota skoro punih 70 godina, tokom kojih su politika, ekonomija i ostale sfere ţivota bile pod okriljem krutih komunistiĉkih principa. Pod rukovodstvom Mihaila Gorbaĉova, zapoĉet je proces politiĉkih i ekonomskih reformi, ĉija su osnovna naĉela bila glasnost, politika potpune otvorenosti i transparentnosti rada svih institucija, zajedno sa slobodom govora i informisanja i perestrojka, pod kojom se podrazumevala reforma sovjetske privrede zasnovana na promeni neefikasne komandne ekonomije i uspostavljanju decentralizovanih, trţišno orijentisanih odnosa. 1.1. Struktura bankarskog sistema SSSR-a Tokom sovjetske ere, bankarski sistem se sastojao od sledećih glavnih bankarskih institucija: Государственный банк СССР-a koji je u tom momentu predstavljao jednu od najkrupnijih svetskih banaka; monopolski poloţaj koji je posedovao na trţištu kapitala i kredita preobratili su Госбанк u organ drţavnog valutnog regulisanja i kontrole; osnovne funkcije Госбанк-a su bile emisija novca i centralizovano rasporeċivanje novĉanih sredstava privredi i stanovništvu, po već unapred utvrċenom planu; Стройбанк СССР-a koji je bio zaduţen za dugoroĉno kreditiranje privrednih subjekata, transporta i telekomunikacija, mašinske industrije, kao i lokalnih samouprava, preteţno seoskih; Внешторгбанк СССР-a osnovan kao akcionarsko društvo, u vlasništvu Госбанк-a i ostalih sovjetskih privrednih i finansijskih institucija; pod delatnost ove banke ubrajale su se sve devizne transakcije sa inostranstvom, koje su potpadale pod njen monopol; na raĉunima Внешторгбанк-a nalazila su se sva devizna sredstva sovjetskih graċana, iskazana u domaćoj i inostranoj valuti; sve 178
I n d u s t r i j a 3 / 2 0 1 0. transakcije sa inostranstvom obavljale su se po fiksnom kursu od 62 kopejke za 1 dolar, koji je bio na snazi sve do 1989. godine. Pored ove tri najkrupnije finansijske institucije, u sastav sovjetskog bankarskog sistema ulazile su i takozvane prekograniĉne banke koje su poslovale u inostranstvu, a ĉiji je osnivaĉki kapital bio u stoprocentnom vlasništvu SSSR-a. U sistemu sovjetskih prekograniĉnih banaka bile su: Московский народный банк u Londonu (Moscow Narodny Bank, London), Евробанк u Parizu (Eurobank, Paris), Ост-Вест Хандельсбанк u Frankfurtu na Majni (Ost- West Handelsbank, Frankfurt am Main), Донаубанк u Beĉu (Donaubank, Wien) i Ист- Вест Юнайтед банк u Luksemburgu (East- West United Bank, Luxembourg). Ukupna aktiva ovih banaka iznosila je oko 6 milijardi dolara. Bankarski sistem je imao ulogu posrednika u sprovoċenju centralnog ekonomskog plana i ona se sastojala u distribuiranju kredita i novĉanih sredstava privredi, putem raĉuna Госбанк-a i isplati zarada radnicima preduzeća iz sredstava primarne emisije. 1.2. Reforma bankarskog sistema SSSR-a Drţavno rukovodstvo SSSR-a, je sredinom `80-ih godina XX veka, uvidelo da sistem centralno-planske raspodele novĉanih sredstava više nije efikasan, usled ĉega je bilo neophodno sprovesti reformu bankarskog sistema. Prva faza reforme otpoĉela je 1987. godine i odnosila se na transformisanje Госбанк-a i njegovu podelu na nekoliko specijalizovanih banaka, zaduţenih za razliĉite sektore privrede, koji su i dalje bili pod njihovim okriljem: Агропромбанк - pod ĉiju nadleţnost je spadalo finansiranje agroindustrijskog kompleksa, seoskih zadruga kolhoza i sovhoza, prehrambene industrije i preduzeća za proizvodnju mašina i opreme za potrebe agrarne industrije; Внешэкономбанк - koji je bio formalno-pravni naslednik Внешторгбанка; Жилсоцбанк - banka koja je finansirala projekte izgradnje objekata od javnog znaĉaja, komunalnu infrastrukturu, kao i objekte koji su imali socijalno-kulturni znaĉaj ( škole, bolnice, domove kulture); Промстройбанк banka koja je bila zaduţena za davanje kredita privredi i industriji, transportnim preduzećima, kao i nauĉnim institucijama; Сбербанк - koji je proizišao iz sistema Госбанк-a i imao je ulogu nacionalne štedionice, sa široko rasprostranjenom mreţom filijala. Iste godine doneti su zakoni koji su po prvi put od Lenjinovog perioda dozvolili konstituisanje privatnog sektora, izmeċu ostalog i bankarskog, u poĉetku sa ogromnom stopom poreza na privatno vlasništvo, koja je kasnije smanjena radi njegovog uspešnijeg razvoja. Otvorene su i prve komercijalne banke, ĉiji je 179
A. S e k u l o v i ć, Đ. P r o k i ć R a z v o j k o m e r c i j a l n i h b a n a k a u R u s k o j f e d e r a c i j i osnivaĉki kapital bio u rukama privatnih lica i od tog momenta, pa sve do raspada Sovjetskog saveza, broj licenciranih privatnih komercijalnih banaka porastao je na više od 1300. [4, strana 289] - - ), je 1990. godine doneo zakon O Centralnoj banci RSFSR, ĉije su osnovne funkcije bile razrada i sprovoċenje drţavne politike usmerene na zaštitu i odrţavanje stabilnosti nacionalne valute, kao i regulacija bankarskog sektora i nadzor nad poslovanjem kreditnih organizacija. [6, strana 1] 1.2. Poĉetna faza tranzicije Poĉetak `90-ih godina XX veka, doneo je nestabilnost i krizu, kako u novonastalom bankarskom sektoru, tako i u celokupnoj ekonomiji. Ĉesto menjanje zakona koji su se odnosili na delatnost privatnih preduzeća, dodatno je oteţavalo situaciju i sa sobom donosilo dodatne rizike. Posledica toga je bio zaokret u poslovanju banaka, koje su promenile svoju izvornu delatnost - od posrednika izmeċu finansijske štednje i traţnje za kapitalom, one su predstavljale instrument kojim se sluţio krupni bankarski lobi radi sticanja ogromnih profita. Prema procenama Svetske banke, hiper-inflacija koja je pogodila Rusku Federaciju u periodu 1992 1993. godine, prelila je na raĉune banaka aktivu u iznosu od 6 9% GDP, dok je njihov kapital do tog momenta iznosio tek nešto više od 1%. [4, strana 290] Negativna realna kamatna stopa na štedne uloge i visoke kamatne stope na pozajmljeni kapital, garantovale su bankama visoke stope profita. TakoĊe, banke su ostvarile i dodatni prihod investirajući svoju pasivu u rubljama u dolarske obveznice, ĉija je vrednost naglo porasla usled devalvacije nacionalne valute. Sve to omogućilo je jaĉanje uloge bankarskog lobija i finansijsko-industrijskih grupacija, koji poĉetkom `90-ih godina polako poĉinje da utiĉe na proces politiĉkog odluĉivanja, usmeravajući ga ka svojim interesima. Ono što je takoċe bila karakteristika poslovanja komercijalnih banaka u ovom periodu jeste sticanje dobiti putem finansijskih transakcija sa javnim sektorom. Trgovina drţavnim hartijama od vrednosti - ГКО (Государственное краткосрочное обязательство), predstavljala je osnovnu delatnost saradnje komercijalnih banaka i javnog sektora. Tokom `90-ih godina ovakav vid poslovanja donosio je bankama enormni profit. Snaţan uticaj bankarskog lobija doveo je do ustupanja ГКО bankama po veoma povoljnim uslovima, koje bi kasnije bile prodavane po znatno višim cenama. Strani investitori nisu imali pravo uĉešća na trţištu hartija od vrednosti. Vlada Ruske Federacije izdala je kratkoroĉne drţavne hartije od vrednosti da bi finansirala javni dug, 1994. godine. U periodu izmeċu 1994. i 1998. godine, ostvarila je njihovom prodajom prihod od pribliţno 15 milijardi dolara. S obzirom na ĉinjenicu da je njihova nominalna vrednost, na primarnom trţištu kapitala, na kojem su dominirale 180
I n d u s t r i j a 3 / 2 0 1 0. komercijalne banke dostigla 70 milijardi dolara, moţe se zakljuĉiti o kojem redu veliĉina se radi i zašto je to trţište bilo interesantno za poslovanje. [2, strane 2-5] Proces konstituisanja bankarskog zakonodavstva, formalno je završen krajem 1990. godine, kao i postupak licenciranja novonastalih banaka. Uslovi poslovanja su bili ekstremno liberalni i predstavljali su direktnu primenu tzv. šok terapije odnosno primenu ekonomskih mera koje ukljuĉuju liberalizaciju cena, ukidanje drţavnih subvencija i stabilizaciju drţavnog budţeta. Ovakve mere su se pokazale kao uspešne u Poljskoj, pa su kreatori ekonomske politike u Rusiji, na ĉelu sa tadašnjim premijerom Jegorom Gajdarom, smatrali da bi se isti model mogao primeniti i u Ruskoj Federaciji. Minimalni iznos osnivaĉkog kapitala uzrokovao je otvaranje novih banaka. Sa izuzetkom Сбербанк-a, najveće komercijalne banke u Ruskoj Federaciji sa uĉešćem drţavnog kapitala, koji je predstavljao posebnu celinu, izdvojile su se 3 grupe komercijalnih banaka: novonastale komercijalne banke - uglavnom sa malim obimom poslovanja; one su ĉinile oko 2/3 ukupnog broja komercijalnih banaka na trţištu; privatizovane specijalizovane banke, ogranci Госбанк-a - mnoge od regionalnih filijala ovih banaka, sada su postale nezavisne komercijalne banke i bilo ih je ukupno oko 750; banke koje su osnovane od strane velikih industrijskih kombinata - njihova uloga je bila u pruţanju neophodne finansijske podrške tim preduzećima, pruţajući im brz pristup kreditnom kapitalu i mehanizmima plaćanja. 1.4. Opšte karakteristike i razvoj savremenog bankarskog sistema u Ruskoj Federaciji Tranzicija bankarskog sistema u Ruskoj Federaciji, podrazumevala je napuštanje centralno-planskog mehanizma raspodele novĉanih sredstava privredi i stanovništvu i prelazak na trţišno orijentisan sistem poslovanja. Formalno je otpoĉela 1990. godine kada je Vrhovni sovjet usvojio zakon O Centralnoj banci RSFSR i bankama na teritoriji republike, kao i zakon O bankama i bankarskim aktivnostima na teritoriji Ruske Federacije. Time je stvorena pravna osnova za formiranje savremenog bankarskog sistema. [15, strana 511] 1.5. Formiranje savremenog bankarskog sistema Nova finansijska infrastruktura bankarskog sistema, bila je organizovana na dva nivoa: Centralna banka Ruske Federacije, sa mreţom svojih predstavništava i lokalnih centrala u regionima; 181
A. S e k u l o v i ć, Đ. P r o k i ć R a z v o j k o m e r c i j a l n i h b a n a k a u R u s k o j f e d e r a c i j i komercijalne banke i bankarske filijale. [17, strana 71] Centralna banka konstituiše prvi nivo savremenog bankarskog sistema Ruske Federacije, ĉija je uloga razrada i sprovoċenje drţavne politike usmerene ka zaštiti nacionalnih monetarnih interesa. Drugi nivo bankarskog sistema, koji su predstavljale komercijalne banke, sastojao se od sledećih podstruktura: novonastale komercijalne banke, uglavnom sa malim obimom poslovanja koje su ĉinile oko 2/3 ukupnog broja komercijalnih banaka na trţištu; komercijalne banke izgraċene na osnovu ranije postojećih (osnovanih) drţavnih specijalizovanih banaka : Агропромбанк, Внешэкономбанк, Жилсоцбанк, Промстройбанк и Сбербанк kao najveća komercijalna banka u Ruskoj Federaciji sa uĉešćem drţavnog kapitala; banke formirane od strane ministarstava i drugih drţavnih institucija, sa ciljem kontrole kretanja novca unutar grana privrede koje su pod njihovom nadleţnošću: Промрадтекбанк, Морбанк, Авиабанк и Кимбанк; komercijalne banke osnovane od strane krupnih industrijskih kombinata i preduzeća, koja su tim putem finansirala sopstveno poslovanje, kroz uzimanje kredita pod povoljnijim uslovima od trţišnih. 1.6. Formiranje finansijsko-industrijskih grupacija Pored formiranja nove strukture bankarskog sistema Ruske Federacije, jedna od glavnih karakteristika tranzicionog perioda bila je pojava integracije bankarskog i industrijskog kapitala, koji su zajedno nastupali u vidu finansijsko-industrijskih grupacija. Proces njihove izgradnje odvijao se u dva osnovna pravca: ujedinjavanje krupnih ruskih transnacionalnih kompanija, uglavnom proizvoċaĉa nafte i gasa, sa bankama ĉija se delatnost uglavnom zasniva na finansijskoj podršci pomenutih kompanija; povezivanje finansijskih, trgovinskih, osiguravajućih, industrijskih i drugih struktura, koji su objedinjeni u krupne bankarske holdinge, kao na primer Альфа- Групп, ili Банк Менатеп. Kompanije koje nisu pristupile finansijsko-industrijskim grupacijama, bile su lišene mogućnosti dobijanja kredita, ili su im odobravani po veoma visokim kamatnim stopama i krajnje nepovoljnim ulovima. To je uzrokovalo krizu ekonomije, pad proizvodnje i propadanje ĉitavih sektora privrede, usled nemogućnosti dobijanja adekvatne finansijske podrške. 182
I n d u s t r i j a 3 / 2 0 1 0. 1.7. Karakteristike i struktura komercijalnih banaka u Ruskoj Federaciji Na trţištu Ruske Federacije, nakon sprovoċenja poĉetnih reformi i dalje su dominirale banke sa uĉešćem drţavnog kapitala - Сбербанк и Внешторгбанк. Njihova aktiva prevazilazila je 1/4 ukupne ruske bankarske aktive, a njihova osnovna komparativna prednost u odnosu na ostale banke je ta što su njihovi najveći akcionari drţava i Centralna banka, te kao takve uţivaju poverenje komitenata, jer iza poloţenih depozita stoji najveća drţavna monetarna institucija kao garant. Od komercijalnih banaka koje su bile u vlasništvu privatnih investitora, najveći obim aktive imaju: banke ĉlanice finansijsko-industrijskih grupacija kao što je Росбанк, koji je se nalazi u vlasništvu grupacije Интеррос; banke koje se nalaze u vlasništvu krupnih ruskih transnacionalnih kompanija, kao što su Газпромбанк, ĉiji je vlasnik najveća ruska kompanija za proizvodnju i distribuciju prirodnog gasa Газпром i Собинбанк, povezan sa kompanijom Лукойл; banke osnivaĉi i većinski vlasnici krupnih poslovnih grupacija od kojih su najuticajnije Альфабанк, koja je vlasnik finansijsko-industrijske grupacije Альфа-Групп i МДМ банк, u ĉijem se vlasništvu nalazi МДМ-Групп. (Tabela 1) Komparativna analiza pokazatelja performansi komercijalnih banaka u Ruskoj Federaciji i razvijenim zemljama ĉlanicama OECD, ukazivala je na znaĉajan nivo zaostajanja ruskih banaka za razvijenim trţišnim ekonomijama: ukupna aktiva komercijalnih banaka u Ruskoj Federaciji iznosila je 73.8 milijarde dolara, dok je poreċenja radi ukupna aktiva komercijalnih banaka u Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama (SAD) iznosila 3.707, Japanu 6.130, Velikoj Britaniji 2.189, Nemaĉkoj 963, Francuskoj 1.379 i Italiji 964 milijarde dolara; izraţeno u procentima GDP aktiva komercijalnih banaka u Ruskoj Federaciji iznosila je 0.21% GDP, dok je u SAD ona bila 0.59, Japanu 1.46, Velikoj Britaniji 2.33, Nemaĉkoj 0.50, Francuskoj 0.91 i Italiji 0.97%; ukupna suma štednih depozita poloţenih u komercijalnim bankama u Ruskoj Federaciji iznosila je 42.2 milijarde dolara, odnosno 57.2% ukupne aktive; u SAD je ta suma iznosila 2.754 milijarde dolara, tj. 74.3% aktive, Japanu 3.914-63.9%, Velikoj Britaniji 1.558-71.2%, Nemaĉkoj 411.9-42.8%, Francuskoj 279-20.3% i Italiji 526.5-54.6%; nivo odobrenih kredita u Ruskoj Federaciji iznosio je 55.8 milijarde dolara odnosno 75.6% od ukupne aktive, dok je u SAD iznosio 2.151-58%, Japanu 4.275-69.7%, Velikoj Britaniji 1.502-68.6%, Nemaĉkoj 631.9-65.6%, Francuskoj 477.4-34.6% i Italiji 402.3-41.7%. [15, strana 517] 183
A. S e k u l o v i ć, Đ. P r o k i ć R a z v o j k o m e r c i j a l n i h b a n a k a u R u s k o j f e d e r a c i j i Tabela 1: Najveće banke u Ruskoj Federaciji po obimu aktive (na dan 1. jul 2006. godine) Pozicija: Banka: Grad: Neto aktiva (u hiljadama rubalja): Kapital (u hiljadama rubalja): 1. Сбербанк Moskva 2920397342 305660947 2. Внешторгбанк Sankt Petersburg 755197040 76110056 3. Газпромбанк Moskva 517852189 57279682 4. Московский банк Moskva 301715069 29878917 5. Альфабанк Moskva 258467502 32936705 6. Уралсиб банк Moskva 256751775 36423489 7. Росбанк Moskva 206719221 22818887 8. Raiffeisen bank Austria Moskva 175217854 16556476 9. Межународны Московский банк Moskva 169712834 21272150 10. МДМ банк Moskva 159330811 18138512 11. Россельхозбанк Moskva 148750074 15383351 12. Руский Стандарт банк Moskva 137022590 16975436 13. Промышленностроительный банк Sankt Petersburg 135401927 17334102 14. Промсвязьбанк Moskva 125570897 13762980 15. Citibank Moskva 120647291 10260699 Izvor: www.kommersant.ru Posebnu grupu komercijalnih banaka ĉinile su inostrane banke ĉiji je osnivaĉki kapital bio u potpunosti, ili delom u vlasništvu inostranih investitora. Do 1996. godine u Ruskoj Federaciji bilo je registrovano 15 predstavništava inostranih banaka i 133 komercijalne banke u ĉijoj se vlasniĉkoj strukturi nalazilo uĉešće inostranog kapitala, da bi do 1999. godine njihov broj narastao na 20 banaka koje su bile u 100% vlasništvu inostranog kapitala i 177 banaka sa mešovitom vlasniĉkom stukturom. [7, strana 4] Uloga inostranih banaka nije bila znaĉajna, ĉemu su najviše doprinela ograniĉenja Centralne banke, koja su spreĉavala širenje uĉešća inostranog kapitala na trţištu, u cilju zaštite interesa domaćeg bankarskog lobija. Ograniĉavanje poslovanja inostranih banaka sprovedeno je u dve faze: prva faza otpoĉela je u junu 1994. godine, potpisivanjem Sporazuma o partnerstvu i kooperaciji sa Evropskom unijom; sporazumom je regulisano da do 1. januara 1996. godine, svim bankama iz zemalja ĉlanica Evropske unije koje su poslovale na teritoriji Ruske Federacije, bude zabranjeno pruţanje usluga ruskim rezidentima, 184
I n d u s t r i j a 3 / 2 0 1 0. osim onim bankama koje su dobile licencu za poslovanje od strane Centralne banke, pre 15. novembra 1993. godine; na tu grupu banaka se odnosio poseban dekret predsednika republike, potpisan 10. juna 1994. godine; tokom druge faze koja je trajala od 1. januara 1996. godine, pa sve do kraja juna 1999. godine, Centralna banka je uvela ograniĉenje uĉešća inostranih banaka u vlasniĉkom udelu domaćih preduzeća i kompanija; ograniĉen je i broj filijala koje inostrane banke mogu da otvore na teritoriji Ruske Federacije, kao i udeo inostranog kapitala u vlasništvu domaćih banaka. MeĊutim i pored nepovoljnih uslova i brojnih ograniĉenja, meċu prvih 15 banaka u Ruskoj Federaciji, nalaze se i 3 inostrane banke: Raiffeisenbank, Citibank i Hypo-Vereinsbank, koja uĉestvuje u osnivaĉkom kapitalu MeĊunarodne moskovske banke (Tabela 2). Tabela 2: Inostrane banke na trţištu Ruske Federacije sa najvećim obimom aktive (na dan 1. jul 2006. godine) Pozicija: Banka Grad Neto aktiva (u hiljadama rubalja) Kapital (u hiljadama rubalja) 8. 9. Raiffeisen bank Austria Межународны Московский банк Moskva 175217854 16556476 Moskva 169712834 21272150 15. Citibank Moskva 120647291 10260699 Izvor: www.kommersant.ru 1.8. Špekulativne operacije Tokom perioda tranzicije, usled relativno lakog naĉina sticanja profita i uz podršku drţavnog vrha, banke su se sve ĉešće ukljuĉivale u špekulativne operacije na finansijskim trţištima. Visok javni dug i ustupanje drţavnih hartija od vrednosti komercijalnim bankama po povlašćenim cenama, ohrabrilo je bankarski lobi da se preorijentiše na trgovinu drţavnim obveznicama, posebno u periodu izmeċu 1997-1998. godine. Komercijalne banke su takoċe bile umešane u poslove nezakonitog davanja kredita pod povlašćenim uslovima, samo odreċenom broju kompanija, zatim u špekulative operacije u vezi sa trgovinom devizama, kao i u operacije povezane sa odlivom kapitala iz Ruske Federacije. 185
A. S e k u l o v i ć, Đ. P r o k i ć R a z v o j k o m e r c i j a l n i h b a n a k a u R u s k o j f e d e r a c i j i Nedovoljno razvijen raĉunovodstveni sistem, slaba kontrola od strane Centralne banke, kao i veoma rasprostranjena korupcija, omogućili su bankama sticanje enormnih profita. To je bio jedan od razloga brzog porasta broja komercijalnih banaka. Sa manje od 100 koliko ih je bilo 1988. godine, broj registrovanih banaka je dosegao skoro 2600, 1995. godine, od ĉega je njih blizu 2300 bilo operativno. [1, strana 5] 1.9. Bankarske krize Haotiĉno stanje u bankarskom sektoru, tokom `90-ih godina XX veka, uzrokovalo je tri velike krize, koje su se umnogome negativno odrazile na poslovanje komercijalnih banaka, od kojih je poslednja kriza gotovo potpuno paralisala ruski privatni bankarski sektor. Prva bankarska kriza otpoĉela je u novembru 1994. godine, kada je došlo do naglog pada vrednosti nacionalne valute i kada je stopa inflacije rasla i do 1000% na meseĉnom nivou, što je obezvredilo kredite i depozite koji su bili denomirani u rubljama. Monetarne vlasti su uspele da stabilizuju rublju fiksiranjem kursa prema ameriĉkom dolaru u julu 1995. godine. Povećan je i iznos obaveznih rezervi za banke i na taj naĉin je smanjena koliĉina novca u opticaju, što je usporilo inflaciju i smanjilo je sa 131%, koliko je iznosila u januaru 1995. godine, do vrednosti od 22%, 1996. Godine i 11% avgusta 1997. godine. [3, strana 9] Odmah nakon toga, usledila je druga bankarska kriza, poznata pod nazivom - kriza likvidnosti, u avgustu 1995. godine, kada su ugašene mnoge krupne banke, usled nemogućnosti odrţavanja likvidnosti aktive i nesposobnosti da izvršavaju svoje obaveze prema rezidentima. Konaĉno, treća bankarska kriza, poznata i pod nazivom Monetarni udar, dogodila se 17. avgusta 1998. godine, kada je Vlada Ruske Federacije objavila deficit unutrašnjeg drţavnog duga i moratorijum na isplatu dugova stranim bankama. Usledio je potpuni finansijski krah (default), koji je imao za posledicu obustavu svih bankarskih aktivnosti na finansijskim trţištima. Posledice Monetarnog udara bile su poraţavajuće po rusku privredu i stanovništvo. Komercijalne banke su pretrpele najveću štetu, gde je većina njih pokazivala znaĉajan deficit kapitala. Drţava i Centralna banka su preduzele mere za zaustavljanje krize, u cilju sanacije banaka osnivanjem specijalizovane Agencije za restrukturiranje kreditnih institucija - ARKO. Oporavku je doprineo i skok cena nafte na svetskom trţištu, koji je doveo do delimiĉne revitalizacije i stabilizacije ruske privrede. Bankarski sistem je nakon procesa restrukturiranja, uspeo da prevaziċe posledice Monetarnog udara i da 2000. godine povrati nivo kapitala i aktive koji je posedovao pre krize. 186
I n d u s t r i j a 3 / 2 0 1 0. 2. ZAKLJUĈAK Proces perestrojke i prelazak na trţišne odnose uslovili su potrebu za stvaranjem novog bankarskog sistema. Od ukupnog broja novonastalih banaka, ĉetiri petine se odnosilo na banke koje su iznova stvorene u procesu privrednih reformi, dok su ostale banke bile formirane transformacijom bivših drţavnih banaka ili su osnovane od strane velikih industrijskih kombinata. Savremeni bankarski sistem Ruske Federacije, nakon sprovoċenja poĉetne faze reformi, bio je organizovan na dva nivoa: Centralna banka Ruske Federacije; komercijalne banke i njihove filijale. Centralna banka Ruske Federacije je glavna banka Ruske Federacije, organ drţavnog valutnog regulisanja i kontrole i tu funkciju ostvaruje u skladu sa zakonom. Njena uloga sastoji se u razradi i sprovoċenju drţavne politike usmerene ka zaštiti nacionalnih monetarnih interesa. Drugi nivo bankarskog sistema predstavljaju komercijalne banke, od kojih je najveći broj otpadao na novonastale komercijalne banke. Od komercijalnih banaka koje su bile u vlasništvu privatnih investitora, najznaĉajnije su bile banke koje su se nalazile u vlasništvu krupnih ruskih transnacionalnih kompanija, kao i banke osnivaĉi i većinski vlasnici krupnih poslovnih grupacija. Posebnu ulogu i znaĉaj u razvoju savremenog bankarskog sistema u Ruskoj Federaciji imale su i banke u vlasništvu inostranog kapitala. U procesu razvoja sistema komercijalnih banaka došlo je do integracije bankarskog i industrijskog kapitala, u vidu razliĉitih formi finansijsko-industrijskih grupacija, koje deluju u vidu nacionalnih i transnacionalnih korporacija i predstavljaju jedan od savremenih vidova integracije industrijskog i bankarskog kapitala. Razvoj bankarskog sistema u Ruskoj Federaciji, tokom `90-ih godina, pratila je teška ekonomska situacija koja je uslovila brojne krize bankarskog sistema, od kojih se najveća dogodila 17. avgusta 1998. godine, kada je bankarski sistem Ruske Federacije doţiveo potpuni kolaps. Centralna banka Ruske Federacije je tokom perioda tranzicije, imala kljuĉnu ulogu kako u oporavku bankarskog sistema od posledica krize, tako i u njegovom razvoju uopšte. LITERATURA 1) Abdur Chowdhury: Бanking reform in Russia: Winds of change?, Бank of Finland Institute for Economies in Transition, 2003 187
A. S e k u l o v i ć, Đ. P r o k i ć R a z v o j k o m e r c i j a l n i h b a n a k a u R u s k o j f e d e r a c i j i 2) Abdur Chowdhury : Бanking Reform In Russia: A Window of Opportunity, William Davidson Institute Working Paper Number 601, August, 2003. 3) Abbigail J. Chiodo and Michael T. Owyang : A Case Study of a Currency Crisis: The Russian Default of 1998, The Federal Reserve Бank of St. Louis, November/December 2002 4) Alfred Steinherr, Erik Klär : The Russian Бanking Sector: Unsolved Problems Seven Years after the Crisis, German Institute for Economic Research (DIW Бerlin),Volume 1/September 15th 2005. 5) Andre de Nesnera : Russia - Shock therapy, Бackground Report, 5-44890, Federation of American Scientists, Washington, 12.2 1999 6) Dwight Jaffee and Mark Levonian : FRБSF Weekly Letter, Number 95-35, October 20, 1995. 7) Igor Doronin and Alexander Zakharov: Russian Banks in the Transition Period, The MIT Press Cambridge, Massachusetts, London, 2003 8) J. Бarth, D. Nolle, T. Rice: Commercial banking structure, regulation, and performance: An international comparsion, Economics Working Paper 97-6, Office of the Comptroller of the Currency, Washington, 1997 9) Richard Monk : The End of Communist Russia, EzineArticles, March 2008 10) Shleifer, Andrei and Treisman, Daniel: A Normal Country, November 2003. NБER Working Paper No. W10057 11) Timothy Frye: Governing the Бanking Sector in Russia, New York University Draft, New York, 2002 12) Vinod Saghal and Deepa Chakrapani : Russia: Бank Assistance for Public Financial Accountability, The World Бank, Washington, D.C.2002 13) William Easterly and Paulo Vieira da Cunha: Financing the Storm: Macroeconomic Crises in Russia 1992-93, in: Economics of Transition, vol. 2, no. 4, 2004 14) William Tompson: Бanking reform in Russia: problems and prospects, Organisation for Economic Co-operation and Development, Economics Department Working Papers No. 410, November, 2004 15) Yegor Gaydar : The Economics of Transition, The MIT Press Cambridge, Massachusetts, London, 2003 16) В. И. Букато, Ю. В. Головин, Ю. И. Львов : Банки и банковское операции в России, Финансы и статистика, Москва, 2001. 17) Ана Секуловић: Савремена економија Русије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005. 188