Оснивање Земунске болнице

Srp Arh Celok Lek. 2014 Jul-Aug;142(7-8):505-510 DOI: 10.2298/SARH1408505M ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ / HISTORY OF MEDICINE UDC: 616(091)(497.11)"1758/2014" 505 Оснивање Земунске болнице Јасмина Милановић 1, Сања Миленковић 2, Момчило Павловић 1, Драгош Стојановић 2,3 1 Институт за савремену историју, Београд, Србија; 2 Клиничко-болнички центар Земун, Београд, Србија; 3 Медицински факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија КРАТАК САДРЖАЈ Зе мун ска бол ни ца Кли нич ко-бол нич ки цен тар Зе мун ове го ди не обе ле жа ва 230 го ди на не прекид ног ра да, као нај ста ри ја ме ди цин ска уста но ва у Ср би ји. Пи та ње да ту ма на стан ка ове бол ни це би ло је че сто по ста вља но у на у ци. У ли те ра ту ри су се по ја вљи ва ли раз ли чи ти да ту ми, а нај че шће се по ми њао 25. фе бру ар 1784. го ди не, али до ку мент ко ји по твр ђу је овај по да так до сад ни је пу блико ван. У овом ра ду се пр ви пут об ја вљу је до ку мент ко ји по твр ђу је да је Зе мун ска бол ни ца за и ста осно ва на то га дана. На ста нак пр вих бол ни ца у Зе му ну за по чео је ка да је ова ва рош ушла у гра ни це Хаб збур шке мо нар хи је. Пр ва са ни тар на уста но ва ко ја је осно ва на био је кон ту мац, отво рен још 1730. го ди не. Убр зо су у Зе му ну отво ре не и две кон фе си о нал не бол ни це. Срп ска бол ни ца (пра вослав на) отво ре на је пре 1769. го ди не, а не мач ка (ка то лич ка) по че ла је с ра дом 1758. Обе бол ни це су, по ред оста лог, фи нан си ра ле и град ске вла сти ма ги страт. Ка ко би се рад ових бол ни ца уна пре дио, до не та је од лу ка да се оне спо је у јед ну Град ску бол ни цу. Као да тум ње ног осни ва ња узи ма се 25. фе бру ар 1784. го ди не, ка да је Ге не рал на ко ман да на ло жи ла ма ги стра ту ва ро ши Зе мун да обје ди ни ка се по сто је ћих бол ни ца и за поч не ра до ве на из град њи но ве згра де. Иако су фи нан сиј ски ује ди ње не, бол ни це су на ста ви ле још јед но вре ме да ра де у одво је ним објек ти ма. Фи зич ко спа ја ње бол ни ца до вр ше но је 1795. го ди не. Кључ не ре чи: бол ни ца; Зе мун; ма ги страт; исто ри ја ме ди ци не УВОД На ста нак и раз вој здрав стве них уста но ва у Зе му ну, као и на чи та вом про сто ру да нашње Вој во ди не, мо ра се тра жи ти у ор га низо ва ним об ли ци ма здрав стве не за шти те Хаб збур шке мо нар хи је и по ло жа ја Зе му на, по гра нич ног на се ља са ста ту сом сло бод ног вој ног ко му ни те та у окви ру ца ре ви не. Ра то ви Хаб збур шког и Осман ског царства кра јем 17. и по чет ком 18. ве ка до не ли су мно ге про ме не, на ро чи то у ет нич ком и ге о граф ском по гле ду. Гра ни ца из ме ђу ова два цар ства се тих го ди на че сто ме ња ла, док ни је Бе о град ским ми ром 1739. ко нач но утвр ђе на за ду жи пе ри од. Зе мун је у са став Хаб збур шке мо нар хи је ушао 1717. го ди не, што је по твр ђе но и ми ром у По жа рев цу 1718. Та да по чи ње да се ви ше па жње по клања и са ни тар но-ме ди цин ским при ли ка ма. Вој но уре ђе ње ко је је ва жи ло за по гра нич не кра је ве до не ло је и бо ље устрој ство но вих ин сти ту ци ја и уста но ва ко је су се раз ви ја ле. По ред вој них ме ди цин ских слу жби, по себно се раз ви ја слу жба кон тро ле пут ни ка и ро бе ко ји су сти за ли из Осман ског цар ства. По гра нич ни по ло жај Зе му на од ре дио је наста нак и раз вој ових слу жби. Пр ви про пис ко ји је вој ни, гра нич ни кор дон оба ве зао и на са ни тар ну уло гу цар Јозеф I (1705 1711) је из дао 25. ју на 1710. го ди не. Реч је о тзв. Па тен ту о ку ги, ко јим је про пи са но да се на гра ни ци спре чи сав про мет то ком тра јања за ра зе. Ка ко се ова ме ра по ка за ла не довољ ном, Кар ло VI (1711 1740) до но си низ од ред би од 1713. го ди не о трај ној ор га низа ци ји ку жног кор до на. Та да је пр во ор гани зо ва но ку жно ре дар ство (Pe sto po li zey), ко је је чи ни ло осо бље за хи ги јен ску слу жбу про тив ку ге и оста лих за ра за. Па тен том од 22. ок то бра 1728. на ре ђу је се да гра ни ца поста не стал на бра на про тив ку ге. За кон ски про пи си о са ни тар ној од бра ни Хаб збуршког цар ства за о кру же ни су до но ше њем На ред бе о кон ту ма цу и рас ку жби (Contu maz und re spec ti ve Re i ni gung sor du nung) од 3. ок то бра 1731, ко јом је про пи са но ка ко се по сту па са сум њи вим ли ци ма. У на ред ним го ди на ма из да то је још не ко ли ко па те на та, а нај по зна ти ји су они из 1738. го ди не, ко јима се про пи су је про лаз кроз кор дон и кроз кон ту мац (ка ран тин), као и о по ступ ку с осо ба ма и ро бом ко ји иду у уну тра шњост ца ре ви не. Због свог по ло жа ја Зе мун је пр ви до био са ни тар ну уста но ву кон ту мац (каран тин), ко ји је по стао пр ва бра на за це лу ца ре ви ну. Зе мун ски кон ту мац је отво рен 1730, док су оста ли ка ран ти ни си сте матски отва ра ни тек од 1740. Овај кон ту мац је ра дио до 1872, чи та ве 142 го ди не. Ве ли ке епи де ми је, по себ но ку ге 1738 1739. и 1763. и тзв. ири шка ку га 1795, за тим епи де ми је пе га вог ти фу са 1764. и 1780, са мо су не ке од епи де ми ја ко је су ко си ле ста нов ни штво ово га кра ја [1, 2, 3]. Осим на до но ше њу са ни тар них про писа, Хаб збур шко цар ство је то ком 18. ве ка ра ди ло и на си сте ма ти за ци ји ме ди цин Correspondence to: Jasmina MILANOVIĆ Institut za savremenu istoriju Trg Nikole Pašića 11 11000 Beograd Srbija jasmina.mil17@gmail.com

506 Милановић Ј. и сар. Оснивање Земунске болнице ских про пи са ко ји су од ре ђи ва ли ко мо же да се ба ви ме ди ци ном и ле че њем, на чин фи нан си ра ња ле ка ра, про пи си ва ли на чин ра да бол ни ца. Већ 1740. го ди не до не то је упут ство In struc tion für die Con ta gi onsphysici und Chyrur gi, ко јим је ре гу ли са но ко мо же би ти запо слен у кон ту ма ци ма. Овај про пис ће ка сни је би ти до пу ња ван и чи ни ће осно ву и за дру ге про пи се. На кра ју су сви здрав стве ни за ко ни са ку пље ни и об је диње ни у је дан це ло ви ти за кон На ред бу о здрав ству (Sanitätsverordnung), ко ји је Ма ри ја Те ре зи ја (1740 1780) из да ла 25. ав гу ста 1766. Од на ред не го ди не основа не су здрав стве не ко ми си је при сва ком ге не ра ла ту и на њих је пре не та сва здрав стве на слу жба на те ре ну, као и у кон ту ма ци ма, са до зво лом да из да ју од ре ђе не од ред бе и на ред бе. Пр ви све у куп ни за кон о здрав ству, оба ве зу ју ћи за чи та во под руч је мо нар хи је, из дат је 17. но вем бра 1770. Sanitäts-Ha upt Nor ma tiv (Ge ne ra le norma ti vum in re sa ni ta tis). Овим за ко ном бри га о здра вљу ста нов ни штва по ста ла је оба ве за др жа ве, сви ста новни ци из јед на че ни су у пра ву на здрав стве ну за шти ту, ор га ни зо ва на је за шти та ста нов ни штва од ма сов них епи де ми ја, од ре ђе не оба ве зе ле ка ра, апо те ка ра и осталог ме ди цин ског осо бља, про пи сан це нов ник услу га и сл. По себ но ме сто да то је град ском фи зи ку су, школо ва ном ле ка ру ко јег је по ста вио ма ги страт, ко ји га је фи нан си рао и ко јем је фи зи кус, ста ра ју ћи се о здра вљу ста нов ни штва и кон тро ли дру гих ле ка ра, апо те ка ра и ба би ца, под но сио из ве штај о здрав стве ним при ли ка ма на сво ме под руч ју ра да [4, 5, 6]. ЗДРАВСТВЕНЕ ПРИЛИКЕ У ЗЕМУНУ ТОКОМ 18. ВЕКА Пот пи си ва њем Бе о град ског ми ра 1739. го ди не Зе мун је сте као ста тус по гра нич ног гра да Хаб збур шке монар хи је и по чео да игра зна чај ну уло гу у ње ном по литич ком и еко ном ском жи во ту. Пред ста вљао је глав на вра та за ула зак у Аустри ју и Евро пу и од 1746. го ди не био је у са ста ву Вој не гра ни це. Пр ва бри га но вих власти би ло је спре ча ва ње епи де ми ја за ра зних бо ле сти ко је би мо гле да се про ши ре с те ри то ри је Осман ског цар ства. Од тре нут ка ка да је Зе мун до био ста тус слобод ног кра љев ског гра да 1749, од но сно ста тус сло бодног вој ног ко му ни те та с уре ђе ном упра вом ма гистра том, до би ја и пра ва да не ка пи та ња из обла сти здрав ства са мо стал но ре гу ли ше и ор га ни зу је. Зе мун је у том пе ри о ду био на се љен пре те жно српским ста нов ни штвом. Пре ма по пи су из 1777. го ди не, Зе мун је имао 3.918 ста нов ни ка, од то га 3.114 (77,48%) Ср ба, 756 (19,29%) Не ма ца и 47 (1,1%) Је вре ја. По сле ула ска Зе му на у гра ни це Хаб збур шке мо нар хи је, прилив не мач ког ста нов ни штва је био све бр жи. Ле че њем љу ди пр ви су се ба ви ли бер бе ри, ко ји су пу шта ли крв ку пи ца ма и пи ја ви ца ма, ва ди ли зу бе, ле чи ли ра не и озле де, на ме шта ли иш ча ше ња и ло мо ве. Пре ма Ре гула ти ву од 1787. го ди не, шко ло ва ни ле ка ри су би ли меди ци и хи рур зи. Ме дик је ле чио бо ле сне и на ба вљао по треб на сред ства у вре ме епи де ми ја. Над гле дао је хи рур ге и апо те ка ре, пи сао об дук ци о не про то ко ле и под но сио из ве шта је ма ги стра ту. Си ро ма шне бо лесни ке и хо спи тал це ле чио је бес плат но, јер је до би јао го ди шњу пла ту од 400 фо рин ти, стан и 12 хва ти др ва. Од имућ ни јих бо ле сни ка је на пла ћи вао за пр ву по се ту 20, а за оста ле 10 крај ца ра. Пр ви шко ло ва ни ле ка ри у Зе му ну би ли су хи рур зи-ма ги стри хи рур ги је. По сле основ не шко ле и три раз ре да ла тин ске шко ле и практич ног ра да код не ког углед ни јег хи рур га, ишли су на уни вер зи те те или у Јо зе фин ску ака де ми ју у Бе чу, где су се шко ло ва ли још две го ди не. У Зе му ну су хи рур га зва ли оп штин ским ле ка ром (Kommunitätsarzt) и он је био аси стент ме ди ка. Пр ви оп штин ски хи рург у Зему ну по ста вљен је 1768. го ди не, кад је по кре ну то и пи та ње по ста вља ња пр ве струч не ба би це. У дру гој по ло ви ни 18. ве ка у Зе му ну су по сто ја ле две бол ни це. Срп ска бол ни ца се по ми ње као Gre ci ritus non uni ti Spi tal или Ra it zisches La za ret и das illyirische Spi tal. Та чан да тум осни ва ња ове бол ни це ни је по знат, а пр ви до ку мент у ко јем се по ми ње по ти че из 1769. годи не. Не мач ка или ка то лич ка бол ни ца (De utsches Spi tal или Kat ho lisches Spi tal) осно ва на је 1758. го ди не. По ред ових у Зе му ну су јед но вре ме по сто ја ле и Вој на болни ца (од 1788) и Је вреј ска бол ни ца (од 1814) [7, 8, 9]. Срп ска бол ни ца је осно ва на пре 1769. го ди не и у по чет ку је ви ше би ла скло ни ште за оста ре ле и си рома шне гра ђа не пра во слав не ве ре. Пр ви са чу ва ни до кумент је суд ски за пи сник од 18. сеп тем бра 1769. го ди не, у ко јем се као ста ра те љи бол ни це по ми њу Дим чо Милош и Ми тар Зам фи ро вић. У њој су ле че ни и збриња ва ни нај си ро ма шни ји ста нов ни ци Зе му на, док су имућ ни је и да ље ле чи ли при ват ни ле ка ри код ку ће. О из др жа ва њу бол ни це ста ра ла се срп ска оп шти на, а ста ра лац је бри нуо о ра ду бол ни це, ње ном уре ђе њу и фи нан си ја ма. Ста ра те љи пра во слав не бол ни це су 1775. го ди не скло пи ли уго вор са зи да ром о гра ђе њу но ве бол ни це са че ти ри про стра не со бе. Она се на лази ла у бли зи ни Све то ни ко ла јев ске цр кве. Бол ни ца се из др жа ва ла ми ло сти њом, нов цем од про да тог оде ла у бол ни ци умр лих бо ле сни ка, ки ри јом ко ја се до би ја ла од из да ва ња јед не ку ће, а би ло је и ле га та. Ми ло сти ња се са ку пља ла не де љом и пра зни ком у цр кви, на свад бама и кр сним сла ва ма, а од ма ги стра та је до би јан но вац на пла ћен од бе ћа ра, це хо ва и за ку па ло ва [10, 11]. Ка то лич ка бол ни ца је, као и пра во слав на, би ла у почет ку дом за убо ге, не моћ не и не спо соб не за при вре ђива ње. На ста ла је 1758. го ди не, ка да је жу пи по кло ње на јед на ку ћи ца, а из др жа ва ла се са ку пља њем ми ло сти ње, ко ју је по том све ште ник де лио јед ном не дељ но. Ста ру ку ћу, скло ну уру ша ва њу, ка то лич ка цр кве на оп шти на је 1773. го ди не ре ши ла да про да, а за тим је на кон две го ди не од лу чи ла да се из гра ди но ва бол ни ца са че тири со бе и две ку хи ње у Бе жа ниј ској ули ци. У скла ду са сво јим овла шће њи ма и но вим про пи си ма, ма ги страт је 17. сеп тем бра 1775. го ди не ре шио да из сред ста ва ко ја су при ку пље на од еснаф ских уште да и оста лих при хо да обе ма бол ни ца ма да је јед на ке су ме у из но су од 206 фо рин ти не дељ но. По сле де вет го ди на ова квог фи нан си ра ња до не то је ре ше ње да се не што про ме ни, doi: 10.2298/SARH1408505M

Srp Arh Celok Lek. 2014 Jul-Aug;142(7-8):505-510 507 а рад бол ни ца уна пре ди. Ка ко се де ша ва ло да у јед ној, обич но пра во слав ној бол ни ци бу де ма ло бо ле сни ка, док је дру га бол ни ца би ла го то во увек пре тр па на, предло же но је да се од 1789. бо ле сни ци, без об зи ра на ве рои спо вест, рас по ре ђу ју у обе бол ни це. Срп ска бол ни ца је и по ред об је ди ња ва ња ка са 1784. го ди не оп ста ја ла у сво јој за себ ној згра ди све до одлу ке о ње ном уки да њу 23. мар та 1799. На ве де но је да про сто ри је ви ше не од го ва ра ју свр си и да је, и по ред пре прав ки из ве де них се дам де се тих го ди на 18. ве ка, скло на уру ша ва њу. Згра да је на ред не го ди не про да та зе мун ском тр гов цу Ла за ру Пе тро ви ћу, а но вац је ушао у Бол нич ки фонд ма ги стра та из ко јег се из др жа ва ла Град ска бол ни ца [1, 5, 10]. ОСНИВАЊЕ БОЛНИЦЕ У ЗЕМУНУ Зе мун је од 1749. го ди не сте као ста тус сло бод ног вој ног ко му ни те та, под ју рис дик ци јом Пе тро ва ра дин ске ре гимен те. Ма ги страт (Град ска упра ва) је ор га ни зо ван 1751. го ди не, али је ње го ве од лу ке и да ље мо ра ла да по твр ђу је Ге не рал на ко ман да. Зе мун ски ма ги страт да вао је ма тери јал ну по моћ и срп ској и не мач кој бол ни ци. Да би се сма њи ли не по треб ни из да ци и уки ну ли дво стру ки обра чу ни, Ге не рал на ко ман да је 25. фе бру а ра 1784. го ди не на ре ди ла спа ја ње ове две бол ни це у јед ну. На ред бом је про пи са но да се од тог да на ка се ове две бол ни це спо је у јед ну и да се при сту пи из ра ди про је ка та о из град њи но ве згра де бол ни це (Сли ка 1). Текст на ред бе је гла сио: Царско-краљевском Слободном војном комунитету Земун службено примљено 3. марта 1784. болнички стан След стве но на ред би Ге не рал не вој не ко ман де од 25. фе бру а ра те ку ће го ди не тре ба ло би зна чај но сма њи ти не по треб не тро шко ве за две одво је не бол ни це, као и уки ну ти об ра чу на ва ње пре ко раз ли чи тих бол нич ких бла гај ни. Исто та ко, у свим оста лим ко му ни те ти ма убу ду ће би тре ба ло да по сто ји бол нич ка згра да, ко ја мо ра рас по ла га ти до вољ ним про сто ром за сме штај бо ле сни ка свих до зво ље них ре ли ги ја. Та ко ђе би тре ба ло да по сто ји са мо јед на бол нич ка бла гај на под над зо ром Ма ги стра та. Што се ти че по след њег, по чев ши од 1. но вем бра 1783. го ди не да се во ди са мо је дан ра чун. Ово се от пра вља Ма ги стра ту ра ди са зна ња и придр жа ва ња, с тим да на кон при је ма пре ду зме по ла га ње бол нич ких ра чу на и спа ја ње обе бол нич ке бла гај не. Одмах да се из вр ши про да ја обе за себ не бол ни це и, пре ма то ме, да се за бу ду ћу бол ни цу ку пи дру га згра да, ко ја ће од го ва ра ти ви со ком про пи су. Земун, 3. март 1784. аустријски мајор J. Мајзнер Та ко је фор ми ра на но ва Град ска бол ни ца (Bürgerlic hes Spi tal) у Зе му ну. Ра чу ни су за јед нич ки во ђе ни, али бол ни це ни су још не ко вре ме и фи зич ки спо је не. На зив Bürger lic hes Spi tal ко ри шћен је у из ве шта ји ма фи зи ку са упу ће них ма ги стра ту и за јед ну и за дру гу бол ни цу, са до дат ком да је реч о пра во слав ној или като лич кој [1]. Тек од 1795. го ди не бо ле сни ци су при мани са мо у згра ду не мач ке бол ни це у Бе жа ниј ској улици. То је го ди на ка да је и фи зич ко спа ја ње бол ни ца би ло за вр ше но, док је 1799. до не та и ко нач на од лу ка о за тва ра њу срп ске бол ни це. Ка ко ни јед на по сто је ћа згра да бол ни ца ни је би ла за до во ља ва ју ћа, при сту пи ло се из ра ди пла но ва за из град њу но ве згра де. Ма ги страт је од 1802. го ди не раз ми шљао о зи да њу но ве бол ни це, али је због не до стат ка нов ца на кра ју по сто је ћа згра да са мо адап ти ра на 1805. и 1806. го ди не. Ни су са мо фи нан сиј ски раз ло зи до ве ли до ствара ња јед не, Град ске бол ни це у Зе му ну. За кон из 1770. го ди не био је, као основ ни здрав стве ни за кон за це лу др жа ву, при ме њи ван и на те ри то ри ји Зе му на. Пре ма нор ма ти ву, са ни тет се де лио на ци вил ни и вој но гранич ни. Са ни тет ска слу жба у Вој ној гра ни ци би ла је опет по де ље на на са ни тет вој них је ди ни ца и на фи зика те у вој ним оп шти на ма. Уре ђе ње фи зи ка та про писа но је 1787. го ди не у Ре гу ла ти ву за вој не ко му ни те те Зе мун, Кар лов це и Пе тро ва ра дин [10]. Са ни тет ски нор ма тив је од ре дио да су док то ри ме ди ци не, хи рурзи и апо те ка ри ду жни да спре ма ју и по ла жу ис пи те на уни вер зи те ти ма. У нор ма ти ву су на ро чи то на гла ше не ду жно сти док то ра ме ди ци не, хи рур га, апо те ка ра и ба би це. У вој ним ко му ни те ти ма, ко ји ма је при па дао и Зе мун, при ма ги стра ту уста но вље но је ме сто ва рошког фи зи ку са док то ра ме ди ци не. Фи зи кус је био ду жан да из ве шта ва оп штин ску упра ву о здрав ственом ста њу у гра ду и да под но си од го ва ра ју ће пред логе за по бољ ша ње при ли ка. Та ко ђе је био за ду жен да оби ла зи бол ни це и сва ког да на пре гле да бо ле сни ке. Пре ма Ре гу ла ти ву за вој не ко му ни те те, фи зи кус је водио бри гу о то ме да хи рур зи, апо те ка ри, бер бе ри и ба би це вр ше сво је ду жно сти и да се не упу шта ју ни у ка кво ле че ње ко је не спа да у њи хо ву над ле жност. На зив хи рур га, сем бер бе ра, но си ли су и не ис пи та ни ем пи ри ци, ко ји су се на раз не на чи не до мо гли не ког зна ња из хи рур ги је. Хи рур зи су пру жа ли пр ву по моћ по вре ђе ни ма и о то ме су из ве шта ва ли фи зи ку са. Хирург је вр шио пре глед ме са, а ме сар ни је смео кла ти док не оба ве сти хи рур га [9]. Бол нич ки из ве шта ји су под но ше ни ме сеч но, ди јагно зе су пи са не на не мач ком, углав ном пре ма симп томи ма, а број бо ле сни ка је био до 25. Ме ђу бо ле сти ма нај че шће су по ми ња не: ма ла ри ја, тр бу шни ти фус, пега вац, диф те ри ја, су ши ца, ре у мат ске бо ле сти, ди зенте ри ја, цр ве ни ве тар, ко жне бо ле сти, чи ре ви, во де на бо лест, скле ро за, за па ље ње плућ не ма ра ми це, ото ци, ка пља, ве ли ки ка шаљ, за па ље ње плу ћа, ра не, опе ко тине, ду шев не бо ле сти. Од ве не рич них бо ле сти по ми њу се си фи лис и го но ре ја. Од за ра зних бо ле сти че сти су би ли и шар лах, ру бе о ле и ма ле бо ги ње. По не кад су се ја вља ле и ве ли ке бо ги ње. www.srp-arh.rs

508 Милановић Ј. и сар. Оснивање Земунске болнице Сли ка 1. На ред ба сла вон ске Ге не рал не ко ман де од 25. фе бру а ра 1784. го ди не ко јом се на ла же ма ги стра ту да об је ди ни две бол нич ке ка се у јед ну, као и да тре ба да по сто ји са мо јед на бол нич ка згра да (Из вор: Исто риј ски ар хив Бе о гра да, Зе мун ски ма ги страт, 1396-1784-Ф3-192). Figure 1. The order of the General Command, made on 25th of February 1784, which dictates the Magistrate to merge the two hospital treasuries, as well as to merge the two hospital buildings into one (Source: Historical Archives of Belgrade, Magistrate of Zemun, 1396-1784-F3-192). Ре гу ла тив из 1787. го ди не про пи су је и ка ко да се уре де бол ни це не са мо за си ро ма шне, већ и за бо лесни ке ко ји код сво је ку ће не ма ју по треб ну не гу ко ју мо гу до би ти у бол ни ци за ма лу сво ту нов ца. Због тога је про пи са но да се по сто је ће бол нич ке згра де мора ју про ши ри ти и снаб де ти по треб ним ин вен та ром (Сли ка 2). Бол нич ке ка се су, пре ма овој уред би, доти ра не од нов ца при ку пље ног од ка зни, од ла зни на и кон фи ска ци ја, нов цем од пре но са, за о став шти на без на след ни ка, мр тва ри не, це хов ског нов ца, ми ло сти ње ко ја се не де љом и пра зни ком са ку пи пред цр ква ма, го ди шњих при хо да из оп штин ских до хо да ка, као и ра зних за ве шта ња. Пр ва фа за раз во ја Зе мун ске бол ни це за вр ше на је 1811. го ди не, ка да је Ге не рал на ко ман да из да ла ма гистра ту Упут ство о упра вља њу бол ни цом, пре ма ко јем је из вр ше но ње но уре ђе ње. Исте го ди не осно ва но је и ги не ко ло шко оде ље ње. Због ло ших усло ва у бол ни ци и да ље су нај че шће па ци јен ти би ли за на тли је, слу ге, про сја ци, док су се имућ ни ји ле чи ли код при ват них ле ка ра и бо ло ва ли у сво јим ку ћа ма (Сли ка 2). ЗАКЉУЧАК Ве ли ки ју би леј нај ста ри је ме ди цин ске уста но ве у Срби ји Кли нич ко-бол нич ког цен тра Зе мун до нео је ко нач но раз ре ше ње пи та ња ка да је ова бол ни ца наста ла. Про на ла зак и пу бли ко ва ње кључ ног до ку мен та у ко јем се го во ри о на чи ну фи нан си ра ња и бу ду ћој ор га ни за ци ји бол ни це по твр ђу је и ра ни је из не те закључ ке да се као да тум оснивања Зе мун ске бол ни це мо же узе ти 25. фе бру ар 1784. го ди не. Зе мун ска бол ница је у сво јој исто ри ји про ла зи ла кроз раз ли чи те фа зе. Од убо жни це и скло ни шта за си ро ма шне из ра сла је у мо де ран кли нич ко-бол нич ки цен тар. Спој про шло сти и са да шњо сти огле да се и у про сто ри ма ко је ко ри сти да нас од згра да под за шти том др жа ве до савремених, на мен ски гра ђе них бол нич ких бло ко ва. Ме ђу тим, болни цу су ипак нај ви ше об ли ко ва ли они ко ји су у њој ра ди ли и њо ме упра вља ли. Сва ко је оста вио свој траг и унео свој ен ту зи ја зам од др Во ји сла ва Суб бо ти ћа, ко ји је ство рио пр ву хи рур шку са лу од бол нич ке ку хиње, до да на шњих мо дер них хи рур шких са ла опре мље doi: 10.2298/SARH1408505M

Srp Arh Celok Lek. 2014 Jul-Aug;142(7-8):505-510 509 Сли ка 2. План за ре кон струк ци ју по сто је ће згра де Град ске бол ни це у Бе жа ниј ској ули ци из 1800. го ди не. План је пот пи сао зи дар ски мај стор Ма у ри ци јус Рабл (Из вор: Исто риј ски ар хив Бе о гра да). Figure 2. The plan for the reconstruction of the existing building of the Town Hospital in Bežanijska street in 1800. The plan was signed by the mason Mauricijus Rabl (Source: Historical Archives of Belgrade). них вр хун ском ме ди цин ском опре мом. По се бан пе чат у раз во ју бол ни це оста ви ле су ми ло срд не се стре Ре да Св. Вин ка Па ул ског, ко је су од 1. но вем бра 1887. го ди не при ми ле упра ву бол ни це. Ред се оба ве зао да у Зе му ну по диг не оп шту јав ну бол ни цу, што је и оства ре но до је се ни 1891. го ди не. То ком 20. ве ка бол ни ца је де ли ла суд би ну овог про сто ра, ра де ћи не пре кид но и то ком оба свет ска ра та. У том пе ри о ду ра ди ла је у не ко ли ко раз ли чи тих др жа ва, да би да нас би ла јед на од во де ћих здрав стве них уста но ва Ре пу бли ке Ср би је. Љу ди чи не јед ну ин сти ту ци ју и пи са ти ње ну исто ри ју зна чи по веза ти ак тив но сти и рад мно гих ге не ра ци ја од осни ва ња до да на шњих да на. Скуп њи хо вих ак тив но сти чи ни исто ри ју Кли нич ко-бол нич ког цен тра Зе мун. НАПОМЕНА Рад је на стао у окви ру про јек та бр. 47030 Ми ни старства про све те, на у ке и тех но ло шког раз во ја Ре пу бли ке Ср би је. Извор слика: Историјски архив Београда, Земунски магистрат, 1396-1784-Ф3-192; 1438-1789-Ф37-17; 1684-1800-Ф66-227. ЛИТЕРАТУРА 1. Jeremić R. Medicinske prilike u Zemunu 1750-1900. Beograd: Biblioteka Centralnog higijenskog zavoda; 1937. 2. Bazala V. Dokumenti o zdravstvu u Vojnoj krajini, naročito o takozvanom kužnom kordonu. Acta Historica medicinae pharmaciae, veterinae. 1961; 1(2):64-82. 3. Dabižić M, Ostojić D, Hadžagić U, Gril D, Janjatović T, Ninković R, Jocić Z. Dvesta godina Zemunske bolnice 1748-1984. Beograd: KBC Zemun ; 1985. 4. Živković J, Milanković P, Prica R. Zdravstvene prilike u području Petrovaradina početkom 19. veka i osnivanje bolnice u Sremskoj Mitrovici. Acta Historica medicinae pharmaciae, veterinae. 1969; 9(1-2):175-80. 5. Jeremić R. Zdravstvene prilike u Jugoslovenskim zemljama do kraja devetnaestog veka. Zagreb: Škola narodnog zdravlja; 1935. 6. Jeremić R. Zdravstvena kultura Vojvodine u 18. veku. Glasnik istorijskog društva. 1940; 13(3-4):277. 7. Dabižić M. Zavičajni muzej pregled prošlosti Zemuna. Beograd: Muzej grada Beograda; 1973. 8. Zemun u doba Vojne granice kroz dokumenta (1749-1881). Beograd: Narodni muzej Zemun Istorijski arhiv Beograd; 1956. 9. Marković P. Zemun od najstariji vremena pa do danas. Zemun; 1896. 10. Katić R. Srpska medicina od IX do XIX veka. Beograd: Naučno delo; 1967. 11. Katić R. O prošlosti Srpske bolnice u Zemunu i razlozima austrijskih vlasti za njeno ukidanje. Acta Historica medicinae pharmaciae, veterinae. 1964; 4(1-2):128-32. www.srp-arh.rs

510 Милановић Ј. и сар. Оснивање Земунске болнице The Founding of Zemun Hospital Jasmina Milanović 1, Sanja Milenković 2, Momčilo Pavlović 1, Dragoš Stojanović 2,3 1 Institute for Contemporary History, Belgrade, Serbia; 2 Clinical Hospital Center Zemun, Belgrade, Serbia; 3 School of Medicine, University of Belgrade, Belgrade, Serbia SUMMARY This year Zemun Hospital Clinical Hospital Center Zemun celebrates 230 th anniversary of continuous work, thus becoming the oldest medical facility in Serbia. The exact date of the hospital founding has been often questioned in history. Various dates appeared in the literature, but the most frequent one was 25 th of February 1784. Until now, the document which confirms this has never been published. This article represents the first official publication of the document which confirms that Zemun Hospital was indeed founded on this date. The first hospitals started emerging in Zemun when the town became a part of the Habsburg Monarchy. The first sanitary facility ever formed was the Kontumac a quarantine established in 1730. Soon after, two more confessional hospitals were opened. The Serbian (Orthodox) Hospital was founded before 1769, whereas the German (Catholic) Hospital started working in 1758. Both hospitals were financed, amongst others, by the Town Hall the Magistrate. In order to improve efficiency of these hospitals, a decision was made to merge them into a single City Hospital. It was founded on 25 th February 1784, when the General Command ordered the Magistrate of Zemun to merge the financess of all existing hospitals and initiate the construction of a new building. Although financially united, the hospitals continued working in separate buildings over a certain period of time. The final, physical merging of these hospitals was completed in 1795. Keywords: hospital; Zemun; Magistrate; history of medicine Примљен Received: 27/02/2014 Прихваћен Accepted: 28/04/2014 doi: 10.2298/SARH1408505M