ЦИ ВИ ЛИ ЗА ЦИ ЈА МА ЈА У АР ХИ ТЕК ТУ РИ

Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки Фа кул тет, док тор ске ака дем ске сту ди је Кул ту ре, Бе о град DOI 10.5937/kultura1650289S УДК 73/77.049(4) 17/18 904:72.031.2(=821.173) прегледни рад ЦИ ВИ ЛИ ЗА ЦИ ЈА МА ЈА У АР ХИ ТЕК ТУ РИ ПРИ МЕ РИ СА ЦР ТЕ ЖА, ГРА ФИЧ КИХ ОТИ СА КА И РА НЕ ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ (XVI II - XIX век) Са же так: Циљ овог ра да је да ис тра жи ци ви ли за ци ју древ них Маја, на са чу ва ним при ме ри ма цр те жа, гра фи ка и фо то гра фи ја, архи тек ту ре, ко је су на ста ле то ком осам на е стог и де вет на е стог ве ка. Ме то до ло шки апа рат је раз ви јен у хро но ло шкој вер ти ка ли ко ја се пру жа од по че та ка ис тра жи ва ња и ли ков ног пре зен то вања ци ви ли за ци је древ них Ма ја у де лу европ ских умет ни ка. Пре сек ис тра же но сти пред ме та про у ча ва ња и ли ков них при ло га си стема ти зо ван је та ко да омо гу ћи пра ће ње исто риј ских окол но сти ко је су ини ци ра ле по је ди не екс пе ди ци је, од но сно на усло ве и стручност оних ко ји су у њи ма уче ство ва ли, као и до при но са ко ји су да ле по зна ва њу ма јан ске ар хи тек ту ре. Та ко ђе, у об зир је узет и кон текст европ ске кул ту ре, али и по сма тра ња ар хи тек ту ре као ци ви ли за циј ске и умет нич ке те ко ви не древ них Ма ја. Kључне ре чи: ци ви ли за ци ја, древ не Ма је, ар хи тек ту ра, кон текст европ ске кул ту ре, умет нич ке те ко ви не Увод Дру штво и ар хи тек ту ру ве ко ви ма по ве зу ју за јед нич ке вредно сти. Ко ли ко су на раз вој ар хи тек ту ре ути ца ла дру штвена де ша ва ња, то ли ко је и ар хи тек ту ра ути ца ла на об ли кова ње дру штва. Би ло да се ар хи тек ту ра узи ма као сим бол од ре ђе ног ци ви ли за циј ског по рет ка, би ло да су тра же ни упе ча тљи ви ре пе ри ар хи тек ту ре јед ног вре ме на, при ме на 289

умет ничких, стил ских и тех но ло шких ре ше ња увек је у одре ђе ној ме ри би ла по ве за на са дру штве ним кон тек стом. Архи тек ту ра је у ве ли кој ме ри за ви си ла од дру штве них околно сти и оче ки ва ња ути цај них по ли тич ких фак то ра. Сход но то ме, ар хи тек ту ра и дру штво пре пли та ли су се и до пу њава ли на раз не на чи не. Ка рак те ри сти чан при мер про жи ма ња дру штве но сти и ар хи тек ту ре, пред ста вља ју хра мо ви ко ји су по диг ну ти у вре ме кла сич ног пе ри о да ци ви ли за ци је Ма ја. Ова ар хи тек ту ра по ка зи ва ла је еле мен те чвр сте мор фо лошке струк ту ре, ко ја је фор ми ра ла на из глед за о кру же ну гради тељ ску це ли ну. Сто га се у овом ра ду на сто је ис тра жи ти по ја ве ко је су по сред ством ар хи тек ту ре, као ци ви ли за цијског па ра ме тра, те ар хи тек ту ре као умет нич ке ди сци плине, об ли ко ва ле ка рак тер и усме ра ва ле то ко ве ар хи тек ту ре ци ви ли за ци је Ма ја у кла сич ном раз до бљу. У об зир су узета ње на дру штве на и кул тур на ва жност, али и се ми о ти ка спе ци фич них естет ских па ра ме та ра ко ји ма је кон стру и са на градитељска фи зи о но ми ја ове ар хи тек ту ре. Узи ма ју ћи у об зир умет нич ки кон текст ар хи тек ту ре, али и чи ње ни цу да су европ ски на уч ни кру го ви у осам на е стом и де вет на е стом ве ку, на по љу дру штве но-ху ма ни стич ких на уч них ди сци пли на има ли пре по зна тљив евро по цен тричан ка рак тер, чи ни се ва жним да се ис так ну зна чај и до мети су сре та две ју древ них ци ви ли за ци ја, европ ске са јед не стра не, и ци ви ли за ци ја са ме ри ди ја на Но вог све та, с дру ге стра не. Бу ду ћи да је гра фи ка би ла најраcпрострањенији и најдостоjнији ин фор ма тив ни ме диј у овом пе ри о ду, а узима њем у об зир ње ног умет нич ко-ли ков ног ка рак те ра, знања ко ја је у Евро пу пре но си ла о ци ви ли за ци ји Но вог све та, чине је ви тал ним де лом кор пу са европ ске ви зу ел не кул ту ре. Исто риј ски кон текст и рас про сти ра ње ар хи тек ту ре Ма јан ске ци ви ли за ци је Исто ри о граф ска из у ча ва ња ма јан ске ар хи тек ту ре, за поче та су 1960. го ди не, са ра до ви ма Џор џа Ку бле ра (Ge or ge Ku bler), ко ји је из дво јио основ не еле мен те ове ар хи тек ту ре и сме стио их у ши ри исто риј ски кон текст Ме зо а ме рич ке и Ан диј ске ар хи тек ту ре. 1 Хра мо ви ко ји све до че о при су ству ма јан ске ци ви ли за ци је на овим про сто ри ма, рас про сти ра ли су се на те ри то ри ја ма да на шње сред ње Аме ри ке, ко ју је насе ља ва ло ви ше ет нич ких гру па, ко ју су де ли ле за јед нич ку 1 Ku bler, G. (1961) The De sign of Spa ce in Maya Ar chi tec tu re, in Mi scel la nea Paul Ri vet:oc to ge na rio di ca ta, Méxi co: Uni ver si dad Na ci o nal Autónoma de Méxi co D. F., 515-531. 290

кул ту ру, је зик и сли чан си стем ве ро ва ња, али не и за јед ничку на ци о нал ну свест. Ар хи тек тон ски је зик ма јан ских хра мо ва, го во ри о за ступље но сти истог гра ди тељ ског иди о ма, ко ји је био при хваћен ши ром ме зо а ме рич ког све та. Нај ре пре зен та тив ни ји при ме ри ових хра мо ва, на ла зе се на ло ка ли те ти ма по знатим као Maya West, Bo nam pak, Yax chi lan, Pa len que, Pi e dras Negras и To ni na. 2 Мор фо ло шки и функ ци о нал ни из во ри ове ар хи тек ту ре, у ли те ра ту ри су ви ђе ни као иди о син кре тич ки и ло кал ни у исто вре ме, као за себ не фор ме је дин стве не скупи не хра мо ва, са спе ци фич ним си сте мом уни вер зал них и ло кал них зна че ња. 3 Та су зна че ња би ла уско по ва за на са си сте мом ве ро ва ња древ них Ма ја, са њи хо вим свет ко ви на ма, фол клор ном и сакрал ном кул ту ром. Фор мал ни из во ри ви ђе ни су у тра ди цио нал ној ар хи тек ту ри ма јан ских пле ме на, са три фун да ментал на еле мен та плат фор ме, ко ли бе и про це си је. Хра мо ви су по ди за ни као сло бод но сто је ће гра ђе ви не, са че ти ри слобод не стра не, пи ра ми дал не си лу е те, по ста вље не на ши ро ку плат фор му, са цен трал но усе че ним про це су ал ним пу тем и по све ће ним про сто ром хра ма на вр ху пи ра ми де, ко ји је изве ден из тра ди ци о нал не ар хи тек ту ре ма јан ских ко ли ба. Ови хра мо ви су би ли део па жљи во ис пла ни ра не ур ба нистич ке струк ту ре, ко ре спо дент ни са дру штве ним ста ту сом, али и под ло жне фук ци о нал ним аспек ти ма град ског жи во та, ко ји је под ра зу ме вао во до вод ну мре жу као је дан од нај битни јих еле ме на та по ли тич ке ста бил но сти дру штва. Ар хи текту ра је та ко ђе го во ри ла о по рет ку вла дар ске кла се, а ње на ва жност је ис ка зи ва на укљу чи ва њем ре љеф них пред ста ва у ар хи тек тон ски склоп ма јан ских хра мо ва. Сма тра се да је фор ма ма јан ског хра ма, на ста ла у тзв. пре кла сич ном пе ри оду (око XV века п. н. е. III век века н. е.). Гра ђе не су сте пени ча сте пи ра ми де са плат фор мом на вр ху и ма лим све ти лиштем, ко је је би ло по све ће но не ком од бо жан ста ва из ма јанске ми то ло ги је. Си сте ма тич на из град ња хра мо ва ко ја је подра зу ме ва ла укљу чи ва ње хра ма у ур ба ну струк ту ру ве ли ких град ских цен та ра, као што су: Па лен ке, Ћи ћен-иц а, Ушмал, Ко ба, Ту лум, Ти кал, Пи је драс, Не грас, Уа шак тун, Ја шћи лан, Ко пан, од ви ја ла се у вре ме кла сич ног пе ри о да Ма ја (IV-IX век). Ове гра до ве на се ља ва ле су по пу ла ци је до че тр де сет хи ља да ста нов ни ка. Храм је био цен тар друштвеног жи во та 2 Ho u ston, S. D. ed. (1998) Fun ction and Me a ning in Clas sic Maya Ar chi tec ture Was hing ton: Dum bar ton Oaks Re se arch Li brary and Col lec tion Was hington, D. C, p. 188. 3 Исто. 291

древ них Ма ја, са прет по ста вље ним мул ти функ ци о нал ним на ме на ма, ко је су укљу чи ва ле ре ли ги о зне и кул тур не светко ви не. Ток раз во ја ма јан ске ци ви ли за ци је де сио се са по сте пе ним до ла ском тол теч ких пле ме на, ко ја су вој но по ра зи ла Ма је, а ко нач ни крах на сту пио са до ла ском шпан ских осва ја ча у ше сна е стом ве ку, ко ји су трај но из ме ни ли дру штве нополитич ко уре ђе ње, вер ску и кул тур ну струк ту ру ма јан ског дру штва. Овај пе ри од по знат је као пост кла сич ни, а че сто се на зи ва и ко ло ни јал ни. У овом пе ри о ду, по ср ну ла ци ви ли заци ја Ма ја, не ста ла је у пот пу но сти. На сле ди ла су је пле ме на ко ја су ни су би ла део исте ет нич ке це ли не, као што у крај њој ли ни ји то ни су би ле ни Ма је. Са шпан ским осва ја чи ма, сти гли су и све ште ни ци ми си о нари, да до мо ро дач ким на ро ди ма про по ве да ју хри шћан ство, и да их уче шпан ском је зи ку. Та ко је вој но по ро бља ва ње, пра ти ло и кул тур но по ро бља ва ње, и бри са ње вер ског иденти те та. У по зном ко ло ни јал ном до бу у осам на е стом и де ветна е стом ве ку, из Евро пе су по че ли сти за ти и пр ви умет ни ци, а за њи ма и на уч ни ци, ко ји су за те кли ру и не јед не ве ли ке ци ви ли за ци је. На уч но и умет нич ко ин те ре со ва ње за ма јан ску ци ви ли за ци ју у Евро пи Ма да је пр ви су срет Европ ског све та са ма јан ском ци ви лиза ци јом про те као на сил но, по ро бља ва њем и ру ше њем све та, ко ји европ ски на ро ди ни су схва ти ли и раз у ме ли, и ко ји су без об зир но уни шти ли, два ве ка ка сни је ја ви ло се ин те ре сова ње за те ко ви не ове, у то вре ме већ иш че зле ци ви ли за ци је. Ин те ре со ва ње су по бу ди ли умет ни ци, ко ји су у вре ме до минан тог ро ман ти чар ског рас по ло же ња ши ром европ ског конти нен та, у пред ве чер је бу ђе ња на ци о нал не све сти, на стоја ли по ка за ти свет ко ји је пре ва зи ла зио окви ре европ ског, све та ко ји је ве ћем де лу Евро пе, за пра во био у пот пу но сти стран. Исто риј ска ми сао о ци ви ли за ци ји Ма ја, пр ви пут се ја ви ла кра јем се дам на е стог ве ка, ме ђу ка то лич ким свеште ни ци ма ми си о на ри ма, ко ји су у на пу ште ним гра до ви ма Маја, први пут уо чи ли обри се јед ног све та, пот пу но стра ног ду ху и мен та ли те ту европ ских на ро да. На ред ни век, про текао у от кри ва њу ци ви ли за ци је древ них Ма ја. Ама тер ска архе о ло ги ја и пу ту ју ћи пи сци, су по бу ди ли ин те ре со ва ње за ову аме рич ку ци ви ли за ци ју, и до при не ли ње ној по пу ла ри заци ји ши ром европ ског кон ти нен та. 4 4 De ma rest, А. (2004) An ci ent Maya, in: The Ri se and Fall of ra in fo rest ci vi liza tion Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, p. 31. 292

До при нос шпан ских све ште ни ка по зна ва њу ци ви ли за ци је Ма ја Нај ра ни ји по ку ша ји ис тра жи ва ња ци ви ли за ци је древ них Ма ја, да ти ра ју из сед ме де це ни је ше сна е стог ве ка, ка да је би скуп Ди је го Де Лан да (Di e go de Lan da) на пи сао сту ди ју о Ју ка та ну. 5 Ме ђу тим, овај би скуп је мно го по зна ти ји био по сво јој бру тал но сти и ин кви зо тор ској де лат но сти. За вре ме свог би ску по ва ња у Ју ка та ну, спа лио је го то во чи та во ли терат но и кул тур но на сле ђе јед ног на ро да. Свет ска кул тур на ба шти на, нај ви ше је из гу би ла спа љи ва њем сли ка них књига Ма ја, по зна тих као ко дек си, ко ји су ба шти ни ли кул тур ну и вер ску тра ди ци ју ове древ не ци ви ли за ци је. То је до ве ло до го то во па ра док сал не си ту а ци је, у ко јој је Де Лан да био је дан од нај ве ћих уни шти те ља ци ви ли за ци је древ них Маја, али и не за о би ла зан из вор за раз у ме ва ње и по зна ва ње вели ког кор пу са кул тур но-на ци о нал ног на сле ђа на ро да Ма ја. У Де Лан ди ним пи са њи ма, ве о ма па жљи во и си сте ма тич но су за бе ле же ни по да ци из исто ри је Ма ја, ве ро ва ња, пи са ња, еко но ми је и ка лен да ра. От кри ве не три ве ка, ка сни је, ње го ви ру ко пи си су се на шли у осно ви ис тра жи вач ких на по ра ко ји су у де вет на е стом ве ку чи ње ни на ло ци ра њу и из у ча ва њу из гу бље них гра до ва древ них Ма ја. 6 У то ку 1695. Ан дрес де Авен да но (An dres de Aven da no ) y Ло јо ли обим но је пи сао о Ма ја ма и ње го вим на по ри ма у шире њу хри шћан ске дог ме. У ње го вим хро ни ка ма, пр ви пут је осве тље на кул ту ра Ма ја, њи хо ва књи жев ност, ве ро ва ња и сва ко днев ни ца. Ис тра жи ва ња су на ста вље на осам де це ни ја ка сни је, 1773. ка да је о древ ном гра ду Па лен ке пи сао отац Ра мон Ор до нез де Аги лар (Ra mon Or do neѕ de Agu i lar), на осно ву са рад ње са би ску пом Ну њез де ла Ве га (Nu nez de la Ve ga). Аги лар је пи сао о ма јан ском бо гу про ле ћа Во та ну, а гра ди тељ ство хра мо ва у Па лен кеу је ви део као од је ке утица ја са Бли ског Ис то ка. Во тан је опи сан као исто риј ска личност, ве ли ки хе рој ко ји је про пу то вао зе мље од Па ле сти не до Егип та, ода кле је сти гао у Ме зо а ме ри ку, кон крет но у Пален ке, где је по стао бо жан ство. Аги ла ро ва те за ин спи ри сала је по руч ни ка Есте ба на Гу ти је ре за (Este ban Gut ti e res) ко ји је исте го ди не по кре нуо пр ву ис тра жи вач ку екс пе ди цију у граду Па лен ке. 7 5 Сту ди ја је по зна та под на зи вом Relación de las Co a sas de Yuca tan, ви дети: De ma rest, An ci ent Maya, р. 32. 6 Исто, стр. 32. 7 J. J. Mark, Early Ex plo rers of the Maya Ci vi li za tion: From Agu i lar to Waldek, 12 July 2012., 29. Sep tem ber 2015., http://www.an ci ent.eu /ar tic le/418/ 293

По че ци ви зу ел не пре зен та ци је ци ви ли за ци је Ма ја Под па тро на том шпан ске кру не, 1784. у Па лен ке је упуће на још јед на еспе ди ци ја пред во ђе на по руч ни ком Хо зе Ан то ни ом Кал де ро ном (Ho se An to nio Cal de ron). 8 Ре зул т а- те сво јих ис тра жи ва ња и цр те же Кал де рон је пу бли ко вао на ред не, 1785. го ди не. 9 Кал де рон је из Шпа ни је сти гао у ма ло на се ље Сан та До мин го, на до мак Па лен кеа, ода кле је ру ко во дио ис ко па ва њи ма и ис тра жи ва њи ма древ ног ма јанског гра да. Слу жбе ни на зив ис тра жи ва ња је био Из гу бље ни град. У крат ком из ве шта ју ко ји је под нео ге не ра лу Џо зе фу Естахери ји (Jo sef Estachería) у Гва те ма ли, на кон све га три да на, Кал де рон је при ло жио крат ку де скрип ци ју па ла те и по да так о по сто ја њу ви ше од две сто ти не дру гих обје ка та. Та ко ђе, под нео је и пет цр те жа, два ре ље фа, је дан цр теж пала те, и је дан мо тив са сте ле на Хра му Сун ца. 10 Ови цр те жи от кри ва ју да Кал де рон ни је био умет ник-ама тер, не до вољно ква ли те тан цр тач, али су ипак ва жни као пр ви при ме ри ви зу ел ног ре пре зен то ва ња оста та ка ци ви ли за ци је Ма ја, ко ју по ста ви ли те ме ље бу ду ћим ис тра жи вач ким екс пе ди ци ја ма. По у че ни ис ку стви ма са прет ход не екс пе ди ци је, шпан ски двор, је на лич ну ини ци ја ти ву Кра ља Кар ло са III, у Па ленке, већ 1787. упу тио но ву екс пе ди ци ју, у ко јој се на шао и ма ло по зна ти умет ник Ри кар до Ар мен да ри зом (Ri car do Ar mendariѕ), по знат и као Иг ња цио Ар мен да рис (Ig na cio Armen da riѕ). За раз ли ку од Кал де ро но вих ама тер ских црте жа, Ар мен да ри зо ви ра до ви су би ли про фе си о нал но из рађе ни. Да нас се сма тра ју пр вим умет нич ким ли ков ним проло зи ма ко ји су об ра ђи ва ли те ме из исто ри је ци ви ли за ци је Ма ја. Ре зул та те екс пе ди ци је ко ју је пред во дио ка пе тан Анто нио дел Рио (An to nio del Rio), Ал мен да риз је пу бли ко вао исте го ди не. 11 Екс пре ди ци ја је би ла упу ће на у ма ју 1787. са па жњом је пра тио шпан ски мо нарх, па си о ни ра ни љу битељ ан тич ке умет но сти, са ко јом се су срео то ком бо рав ка у На пу љу. Ис тра жи ва ње и ис ко па ва ње Па лен кеа, овај пут тра ја ло је пу не три не де ље. На кон то га још пет не де ља је 8 Pills bury J., Kli ne, E. and Gaz zo, B. eds. (2009) Ar cha e o lo gi cal Il lu stra tion in the Ame ri cas. Hig hlights from the Dum bar ton Oaks Re se arch Li brary and Col lec tion, Was hing ton: Dum bar ton Oaks Re se arch Li brary and Col lec tion, p. 15. 9 Calderón J. A. (1993) Descripción del ter re no y población An ti gua nu e vamen te de scu bi er ta en las in me di a ci o nes del pu e blo de Pa len que, Ma drid: Fac si mi le, 1785., Te sti mo nio, p. 18. 10 Pills bury, J., Kli ne, E. and Gaz zo, B. eds. Ar cha e o lo gi cal Il lu stra tion in the Ame ri cas, p. 15. 11 Al men da riz, R. (1993) Estam pas de Pa len que Ma drid: Fac si mi le, Te sti mo nio, p. 112. 294

про ве дено у до ку мен то ва њу и си сте ма ти за ци ји ре зул та та ис тра жи ва ња. За то вре ме Ал мен да риз је из ра дио три де сет цр те жа, на ко ји ма је при ка зао шту ко де ко ра ци ју, ре љеф не пред ста ве са па ла та и хра мо ва, као и древ не тек сто ве. Ме ђу ра до ви ма на шли су се де таљ ни при ка зи ру и ни ра них ар хитек тон ских це ли на. У оби љу сло же них сце на и мо ти ва, Алмен да риз је из дво јио глип тих при ка зе ко је je ком по зи ци о но ор га ни зо вао по де лом на два до осам ре до ва, са ве ли ком сценом ко ја је ре пре зен то ва ла ма ње гру пе мо ти ва. 12 Ма те ри јал ни и пи са ни ре зул та ти ко ји су са ку пље ни на овој ис тра жи вач кој екс пе ди ци ји чу ва ју се у Му зе ју Аме ри ке у Ма дри ду. Ме ђу тим, цр те жи и оста ли ви зу ел ни при ло зи углав ном се чу ва ју у при ват ним ко лек ци ја ма. 13 Из ра ђе не илу стра ци је, и да нас спа да ју ме ђу нај де таљ ни је и неј ве ро до стој ни је цр те же Па лен кеа, ко ји пред ста вља ју важно све до чан ство о ста њу ар хи тек ту ре Ма ја у осам на е стом ве ку. На рав но: да би се по ка за ло да не што по сто ји по требан је и је дан он то ло шки пред у слов то мо ра да по сто ји. Ни је до вољ но са мо се по тру ди ти око по ка зи ва ња. Ако против реч но сти не ма-он да се она не мо же ни по ка за ти. 14 Та кође, су уте ме љи ли ли ков ни ми ме тич ки при ступ исто риј ском на сле ђу Ме зо а ме рич ких ци ви ли за ци ја, ко ји је пре вла да ло у на ред ном пе ри о ду са по ра стом умет нич ког ин те ре со ва ња за нео т кри ве не ме ри ди ја не пре Ко лум бов ске Аме ри ке. Као што се на гло ја ви ло, ин те ре со ва ње за ре зул та те овог ис тражи ва ње је на гло и опа ло јел ни је би ло ни ка квих на ма по знатих пи са них про тив реч но сти, да кле њи хо ва ис тра жи ва ња су те кла вр ло про из вољ но. Пр ва штам па на пу бли ка ци ја наста ла је тек три де це ни је ка сни је, 1822. у Лон до ну у при ређе ном из да њу о ру и на ма древ них гра до ва Хен ри ја Бер то да (He nry Berthoudа). 15 У овој пу бли ка ци ји увр ште но је би ло Ал мен да ри зо вих седам на ест цр те жа ко је је ода брао и при пре мио фран цу ски умет ник Жан Фре де рик Вал дек (Jean-Fre de rick Wal deck). Он је на осно ву Ал мен да ри зо вих цр те жа из ра дио гра ви ре, по ко ји ма су ра ђе ни гра фич ки оти сци ко ји су увр ште ни у по ме ну ту пу бли ка ци ју. Ме ђу тим, ове илу стра ци је су од ступи ле од ори ги на ла и по при ми ле еги пат ски ка рак тер, сход но 12 Pills bury, Ј., Kli ne, Е. and Gaz zo, B., нав. де ло, стр. 17. 13 Las co lec ci o nes, http://www.mecd.gob.es/mu se o de a me ri ca/co lec cion.html, Ju ne 13, 2011, Au gust 21 2015. 14 Pr njat, A. ( 2012) An ti se mit ski dis kurs i od ba ci va nje tra ga nja za isti nom, Kul tu ra br. 136, Be o grad: Za vod za pro u ca va nje kul tur nog raz vit ka, str. 432. 15 Pills bury J., Kli ne, E. and Gaz zo, B. нав. де ло, стр. 21; На слов пу бли ка ци је је: De scrip tion of the Ru ins of an An ci ent City. 295

Вал де ко вим лич ним схва та њи ма о исто вет но сти еги пат ске и ма јан ске ци ви ли за ци је. Вал дек је у Мек си ко сти гао 1825. године са ен гле ском рудар ском екс пе ди јом као ин же њер. Вр ло бр зо је на пу стио ин же њер ску по зи ци ју и посветио се пре ко лум бов ским археолошким локалитетима. У Па лен кеу је жи вео из ме ђу 1832. и 1833, а 1834. године је упу ћен у Ушмал, на екс педи ци ју ко ју је фи нан си рао ир ски гроф Едвард Кинг (Edu ard King), па си о ни ра ни ан ти квар. Ту је био ан га жо ван као цр тач ушмал ске ар хи тек ту ре, али је и ра дио пред ло ге за ар хи тектон ску ре кон струк ци ју, да ју ћи че сто екс трем не фан та стичне пред ло ге и ви зи је ове ар хи тек ту ре, ко је ни су има ле ни каквих до дир них та ча ка са ау тен тич ним аспек ти ма ар хи тек туре древ них Ма ја. 16 Во ђен ста вом о исто вет но сти еги пат ске и ма јан ске ар хи тек ту ре, Вал дек је хра мо ве Ушма ла цр тао та ко да у пот пу но сти од го ва ра ју хра мо ви ма древ ног Егип та, чи ме је уме сто исто риј ских до ку ме на та, ство рио је дан фикти ван свет Ма ја, а ни су му стра на би ла ни фал си фи ко ва ња исто риј ских по да та ка, од но сно из ми шља ња не по сто је ћих ар те фа ка та ко ја су у ве ли кој ме ри дис кре ди то ва ла про фе сио нал ност ње го вог ра да. Та ко је на цр те жи ма ре љеф них стела из Паленкеa, Вал дек до цр тао сло но ве, ко ји ма је по ку шао оправ да ти ве зу из ме ђу ци ви ли за ци је Ма ја и Азиј ских ци вили за ци ја, а ја ви ли су се и алу зи је на Атлан ти ду, из гу бље ни свет ко ји је про на шао у џун гла ма Сред ње Аме ри ке. За вре ме свог ду гог рад ног ве ка, из ра дио је ве ли ки број ли то гра фи ја, што ре ал них, што из ма шта них, ко је је пу бли ко вао у ви ше на вра та. 17 Екс пе ди ци је ко је је на ста ви о да ша ље шпан ски двор, чи нили су еми нент ни струч ња ци то га вре ме на. Та ко је из ме ђу 1805. и 1809. го ди не, ка пе тан Ги љер мо Ду па (Gu il ler mo Dupa ix) пред во дио три ми си је ко је су има ле да сту диј ски про уче преко лум биј ске локалитете у цен тра ном Мек си ку, Oa xa ca и Ћи ја па су. Та ко је краљ Чарлс IV до био зна чај не ин форма ци је о исто риј ским те ко ви на ма Но ве Шпа ни је. Ду па је на овом по слу за по слио про фе со ра цр та ња и ар хи тек ту ре Хо зеа Ка ста не ду, у то вре ме за по сле ног у Мек си ко Си тију. Ка ста не да је у свој на уч ни рад увео и ан ке те, по че му је 16 Cow, M. (1992) Bre a king the Maya Co de, New York: Tha mes and Hud son, p. 76 77. 17 Го ди не 1938. у Па ри зу је пу бли ко вао Voyage pit to re sque et archéolo gique dans la pro vin ce d Yuca tan pen dant les années 1834 et 1836. Са илустра ци ја ма Ме ри де, Ју ка та на, Ушма ла. Ли то гра фи је је пу бли ко вао и у при ре ђе ном из да њу Char les Éti en ne Bras se ur de Bo ur bo urg, Mo nu ments an ci ens du Me xi que (Pa len que, et au tres ru i nes de l an ci en ne ci vi li sa tion du Me xi que) (Pa ris: French Go vern ment, 1866), p. 121. 296

био је дан од пи о ни ра ове ме то до ло шке ди сци пли не. Та кође, ис тра жи ва ња је за о кру жио мно го број ним илу стра ци јама, ко је су тач но и ана ли тич ки пре но си ле ин фор ма ци је о за те че ној ар хи тек ту ри. Па лен ке је илу стро ван са два де сет и се дам цр те жа, у тек сту ал ним дек скрип ци ја ма. Ма да је та кође ве ро вао да су ове про сто ре на се ли ли не ка да шњи жи те љи Атлан ти де, он ни је ишао у сме ру ства ра ња из ма шта не фанта стич не ар хи тек ту ре ко ја би све до чи ла ове ста во ве, већ је ову те о ри ју на сто јао ела бо ри ра ти при ме ри ма мо ну мен талне ар хи тек ту ре из Mon te Al ban, El Tajín, и Па лен кеа, за ко је је сма трао да су мо ра ли на ста ти из не по зна те ар хи тек ту ре ми сте ри о зне Атлан ти де. Та ко ђе, ни је остао имун ни на тада све ве ће по мо дар ство ме ђу европ ским ис тра жи ва чи ма да про на ла зи и под вла чи па ра ле ле из ме ђу европ ске ан ти ке и ар хи тек ту ре древ них Ма ја, на ро чи то Ме ди те ран ске ан ти ке, та ко је на осно ву опи са tu mu li у Oa xacи ви део не по сто је ће обри се европ ске Ан тич ке ар хи тек ту ре. 18 Џон Лојд Сти венс (John Lloyd Ste vens) и Фре де рик Ке зер вуд (Fre de rick Ca ser wo od) до при нос от кри ва њу ма јан ске ци ви ли за ци је Обим и ни во ис тра жи ва ња ци ви ли за ци је древ них Ма ја, као и ли ков но-илу стра тив на прак са кон стант но се уве ћа ва ла. Са тим се по сте пе но про фи ли са ла за себ на на уч на гра на, да нас по зна та као преко лум биј ске сту ди је. Ме ђу пи о ни ри ма ових сту ди ја, по себ но се из дво јио Џон Лојд Сти венс. Сво ја истра жи ва ња Сти венс је ба зи рао на сту диј ским пу то ва њи ма ши ром Сред ње Аме ри ке (да на шњег Хон ду ра са, Гва те ма ле и Мек си ка), што се по ка за ло ја ко ва жним за по чет ке на уч ног ис тра жи ва ња на ро да Ста ре Аме ри ке. Зна чај Сти вен со вог ра да, огле да се пре све га у то ме, што је ци ви ли за ци ју Ма ја и ње ну ар хи тек ту ру, схва тао и ту ма чио као ау тох то ну култу ру, а не као на ро де са Бли ско Ис точ них и Ме ди те ран ских ме ри ди ја на. Он је схва тио да су Ма је би ле део ау тох то них аме рич ких кул ту ра. У сво јим ис тра жи ва њи ма са ра ђи вао је са умет ни ком Фре дери ком Ке зер ву дом, ко ји је ра дио на при пре ми илу стра ци ја за Сти вен со ву сту ди ју. 19 То су би ле цр но-бе ле гра фи ке, лито гра фи је, сли ке, цр те жи, ма пе и пла но ви. У ње го вом опу су, из дво је на су де ла ко ја су у ро ман ти чар ском све тлу об ра ђива ла те ме из про шло сти древ них Ма ја, ми ме тич ки пре цизно и тач но. Због то га је про вео чак де сет ме се ци раде ћи 18 Pills bury, J., Kli ne, E. and Gaz zo, B., нав. де ло, стр. 27. 19 Step hens, J. L. (1841) In ci dents of Tra vel in Cen tral Ame ri ca, Chi a pas, and Yuca tan, 2 vols Lon don: John Mur ray. 297

илустра ци је древ них цен та ра ма јан ске ци ви ли за ци је. Потреб но је из дво ји ти и ве ћи број фи но из ра ђе них гра ву ра, на ро чи то јед ну па ла ту из Па лен кеа. Цр та њу је прет хо ди ла при пре ма те ре на. Ру и не су пр во чи шће ње и са ни ра не ка ко би се ство ри ли усло ви за из ра ду што ре пре зен та тив ни јих и ка ко се ве ро ва ло, ве ро до стој ни јих ли ков них при ло га. То је на ро чи то би ло ва жно за ко ри шће ње тзв. Све тлих ко мо ра, ко је су ов де има ле сво је ра не при ме не. 20 Де зи ре Шар ни (Désiré Char nay) за чет ник Пре-Ко лум биј ских сту ди ја у Фран цу ској На кон ве ли ких по ма ка ко ји су у ис тра жи ва њу ци ви ли за ци је Ма ја на чи ње ни де ло ва њем Сти вен са и Ке зер ву да, по себ но се ис та као фран цу ски ис тра жи вач и ар хе о лог Де зи ре Шарни. Ње го во ис тра жи ва ње тра ја ло је че ти ри го ди не, из ме ђу 1857. и 1861. године. Фи нан си ра но је и ор га ни зо ва но од стра не Фран цу ског Ми ни стар ства про све те, а об у хва ти ло је те ри то ри ју Сред ње Аме ри ке. Шар ни јев рад је зна ча јан и за то што се по пр ви пут осим уо би ча је них гра фич ких тех ника, по чи ње ко ри сти ти фо то гра фи ја као но ви ли ков ни ме диј. Шар ни је из ра дио че тр де сет и се дам фо то гра фи ја, ко је су при ка зи ва ле мо ти ве са древ не ар хи тек ту ре и скулп ту ре, али је раз ви ја ње истих би ло ве о ма зах тев но и сло же но због влажне троп ске кли ме. 21 Та ко ђе, то је зах те ва ло и вла да ње ликов ним и гра фич ким ве шти на ма, због ко ри го ва ња ко је су се мо ра ле вр ши ти на овој ра ној фо то гра фи ји. На ро чи то ва жни, би ли су до ку мен то ва ни из во ри, оста ци ар хи тек ту ре хра мова из Чи чен Ице. Ре зул та те сво јих ис тра жи ва ња Шар ни је пу бли ко вао већ 1862, ка да је иза шло Фран цу ско из да ње. 22 Ка сни је је иза шло из да ње на ен гле ском је зи ку. 23 Ма је у ис тра жи ва њи ма Ал фре да Пер си ва ла Мед сли ја (Al fred Per ci val Ma ud sley) По пут шпан ских и фран цу ских, ен гле ски ис тра жи ва чи су та ко ђе да ли ве ли ки до при нос по зна ва њу ци ви ли за ци је Ма ја. На кон Сти вен со вих ис црп них сту ди ја, ме ђу ен гле ским истра жи ва чи ма по себ но се из дво јио ар хе о лог Ал фред Пер сивал Мед сли, ко ји је на кон ко ло ни јал не ди пло мат ске службе, два де сет го ди на по све тио ар хе о ло шким ис ко павањи ма 20 Pills bury J., Kli ne, E. and Gaz zo, B. нав. де ло, стр. 29. 21 Исто, стр. 31. 22 Désiré C. (1862) Le to ur du mon de, Pa ris: L. Hac het te, p. 89. 23 Désiré, C. (1887) The An ci ent Ci ti es of the New World: Be ing Voyages and Ex plo ra ti ons in Me xi co and Cen tral Ame ri ca from 1857 1882, tran sla ted by Go ni no, J. and Co nant, H. S., New York: Har per & Brot hers, p. 123. 298

лока ли те та древ них Ма ја у Мек си ку и Цен трал ној Аме рици. За то вре ме је при ре дио ви ше том ну еди ци ју ко ја је из лази ла од 1889 до 1902. 24 На овом обим ном по ду хва ту Мeдсли је ра дио са ве ли ким ти мом, ко ји је ра дио на раш чи шћа ва њу и при пре ми те ре на, еви ден ци ји ме ста, ис ко пи на, од ко јих су не ке би ле тек от кри ве не и по пр ви пут ис тра же не и ве о ма пе дант но и си сте ма тич но до ку мен то ва не. Та ко ђе, Мед сли јева ис тра жи ва ња су зна чај на и због пи о нир ске упо тре бе тзв. су ве фо то гра фи је ко ја је ко ри шће на у ре ги о ни ма ко је су насе ља ва ле Ма је, као и по ко ри шће њу фо то гра фи је у ду плој фо ли ји. 25 Осим фо то гра фи је ко ри шће ни су и ли ков ни ме ди ји цр те жа и гра фи ке, ко је је ра ди ла умет ни ца Ени Хан тер (Any Hun ter). Она је из ра ди ла ве о ма де таљ не сту ди је Qu i ri gua-а, Ти ка ла, Yax chi lan-а, Ко па на, Па лен кеа и дру гих ло ка ци ја које су би ле об у хва ће не обим ном ис тра жи вач ком де лат но шћу. За кљу чак Ви зу ел на пре зен та ци ја ци ви ли за ци је древ них Ма ја, за по чела је са нај ра ни јим ис тра жи вач ким екс пе ди ци ја ма. Ма да су у по чет ку би ла ама тер ског ка рак те ра, она су ипак из гра ди ла од ре ђе ни сте пен ви зу ел не кул ту ре, ко ја је би ла фун да мент ка сни јим ис тра жи ва њи ма. Од Кал де ро но вих пи о нир ских на по ра на по љу илу стро ва ња ар хи тек тон ских оста та ка мајан ских гра до ва, с кра ја осам на е стог ве ка, до са рад ње Стивен са и Ке зер ву да у пе тој де це ни ји де вет на е стог века, поступ но је из гра ђе на на уч на ди сци пли на ко ја је у фо ку су истра жи ва ња има ла Ме зо а ме рич ке ци ви ли за ци је, ме ђу ко ји ма су сре ди шње ме сто за у зи ма ле Ма је. Ни во стру ке, по ди зан је по сте пе но, че сто са про ме њи вим ин тен зи те том, ма ње или ви ше уте ме ље ним ста во ви ма. То је пра тио и на пре дак на пољу ви зу ел не пре зен та ци је ма јан ске ци ви ли за ци је, пре те жно ба зи ран на илу стро ва њу оста та ка ма јан ске ар хи тек ту ре. У том по гле ду, на ро чи то ва жни, би ли су ли ков ни при ло зи Армен ди за и Ка ста не де, чи ји је ми ме тич ки ме тод и ро манти чар ска сен зи бил ност не сум њи во ути ца ла и на умет ни ке ко ји су ра ди ли илу стра ци је за по то ње струч ни је пу бли ка ције. Ме ђу њи ма по себ но је ва жно из дво ји ти Ке зер ву да, чи ја је са рад ња са Сти вен сом, ме то до ло ги ју и на уч не до при но се у по гле ду от кри ва ња за бо ра вље ног све та древ них Ма ја, по дигла на са свим но ви ни во. Ре зул тат њи хо вих ви ше го ди шњих екс пе ди ци ја по ру и ни ра ним ло ка ли те ти ма ши ром ма јанских 24 Ma ud slay A. P. (1889 1902) Ar cha e o logy: Bi o lo gia Cen tra li-ame ri ca na; or Con tri bu ti ons to the Know led ge of the Fa u na and Flo ra of Me xi co and Central Ame ri ca, eds. Du ca ne God man, F. and Sal vin, O. 4 vols. Lon don: R. H. Por ter and Du lau, p. 132. 25 Hel mut i Gern she im, A. (1793) Fo to gra fi ja sa ze ta isto ri ja, Be o grad. 299

ме ри ди ја на, на стао је из у зет но вре дан кор пус ли ков них радо ва (цр те жи, гра фи ке, сли ке) ко ји су би ли укло пље ни у европ ски ро ман ти чар ски ма нир. Њи хов рад по стао је сво јевр сни бест се лер сво га до ба, са ви ше ми ли он ским ти ра жом. Сти вен сов и Ке зер ву дов успех ви ше ни је до стиг нут, а ме ђу ис тра жи ва чи ма из дру ге по ло ви не де вет на е стог ве ка из двоји ли су се Шар ни и Ма уд слеј. Шар ни је ва цр тач ка има ги наци ја и но ви ме диј фо то гра фи је по ста ви ли су но ве стан дар де у из у ча ва њу Ма ја, и да ли но ви под стрек ома со вље њу ар хео ло шких ис ко па ва ња. Кра јем де вет не стог ве ка, ро ман ти чарски на дах ну ти ис тра жи ва чи, све ви ше уз ми чу пред ака демским при сту пом на сле ђу древ них Ма ја, њи хо вој ар хи тек тури, ве ро ва њи ма и кул ту ри. Ши ре њу ака дем ског при сту па, по себ но је до при нео ен гле ски ар хе о лог, бив ши ди пло ма та Ме уд слеј, што је и би ло оче ки ва но с об зи ром на ње го во академ ско обра зо ва ње и ари сто крат ско вас пи та ње. Он је во дио ве ли ке екс пе ди ци је, ко је су укљу чи ле мно го број не еки пе на ис ко па ва њи ма, сни ма њу и до ку мен то ва њу от кри ве них ло кали те та. Цр те жи, гра фи ке, фо то гра фи је, сли ке и дру ги ли ковни ме ди ји ко ји су ко ри шће ни на екс пе ди ци ја ма европ ских ис тра жи ва ча, ство ри ле су у пе ри о ду ко ји је био об у хва ћен те мом овог ра да, за ма шан кор пус ви зу ел не гра ђе, ко ја је на сло је вит и ме то ди чан на чин, на при ме ри ма ар хи тек ту ре, беле жи ла тра го ве ве ли ке ци ви ли за ци је и ство ри ла оби ман визу ел ни кор пус о нај зна чај ни јем древ ном на ро ду Аме ричког кон ти нен та, на ро ду Ма ја. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Al men da riz, R. (1993) Estam pas de Pa len que Ma drid: Fac si mi le, Te sti mo nio. Bras se ur de Bo ur bo urg, C. E. (1866) Mo nu ments an ci ens du Me xi que (Pa len que, et au tres ru i nes de l an ci en ne ci vi li sa tion du Me xi que, Pa ris: French Go vern ment. Bert houd, H. (1822) De scrip tion of the Ru ins of an An ci ent City, London: He nry Bert houd. Calderón, J. A. (1993) Descripción del ter re no y población An ti gua nu e va men te de scu bi er ta en las in me di a ci o nes del pu e blo de Pa len que Ma drid: Fac si mi le, 1785, Te sti mo nio. Cow, M. (1992) Be a king the Maya Co de, New York: Tha mes and Hud son, p. 76 77. Désiré, C. (1862) Le to ur du mon de, Pa ris: L. Hac het te. Désiré, C. (1887) The An ci ent Ci ti es of the New World: Be ing Voyages and Ex plo ra ti ons in Me xi co and Cen tral Ame ri ca from 1857 1882 tran sla ted by Go ni no, J. and Co nant, H. S., New York: Har per & Brothers. 300

De ma rest, А. (2004), An ci ent Maya, in: The Ri se and Fall of ra in forest ci vi li za tion, Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press. Hel mut, i Gern she im, A. (1793) Fo to gra fi ja sa ze ta isto ri ja, Be o grad. Ho u ston, S. D. ed. (1998) Fun ction and Me a ning in Clas sic Maya Archi tec tu re Was hing ton: Dum bar ton Oaks Re se arch Li brary and Col lec tion Was hing ton, D. C. Ku bler, G. (1961) The De sign of Spa ce in Maya Ar chi tec tu re, in: Miscel la nea Paul Ri vet:oc to ge na rio di ca ta, Méxi co: Uni ver si dad Na ci o nal Autónoma de Méxi co D. F, p. 515-531. Jos hua J. Mark, Early Ex plo rers of the Maya Ci vi li za tion: From Agui lar to Wal dek, 12 July 2012., 29. Sep tem ber 2015., http://www.an cient.eu /ar tic le/418/ Las co lec ci o nes, http://www.mecd.gob.es/mu se o de a me ri ca/co lec cion. html, Ju ne 13, 2011, Au gust 21, 2015. Ma ud slay A. P. (1889 1902) Ar cha e o logy: Bi o lo gia Cen tra li-ame rica na; or Con tri bu ti ons to the Know led ge of the Fa u na and Flo ra of Me xi co and Cen tral Ame ri ca, ed. by Du ca ne God man, F. and Os bert Sal vin, 4 vols, Lon don: R. H. Por ter and Du lau. Pills bury, J., Kli ne, E. and Gaz zo, B. eds. (2009) Ar cha e o lo gi cal Il lustra tion in the Ame ri cas. Hig hlights from the Dum bar ton Oaks Re search Li brary and Col lec tion, Was hing ton: Dum bar ton Oaks Re se arch Li brary and Col lec tion. Pr njat A. (2012) An ti se mit ski dis kurs i od ba ci va nje tra ga nja za istinom, Kul tu ra br. 136, Be o grad: Za vod za pro u ca va nje kul tur nog raz vit ka. Step hens, J. L. (1841) In ci dents of Tra vel in Cen tral Ame ri ca, Chi a pas, and Yuca tan, 2 vols Lon don: John Mur ray. 301

Tatjana Savić University in Belgrade, Faculty of Philology, Belgrade MАYA CIVILIZATION IN ARCHITECTURE EXAMPLES OF DRAWINGS, GRAPHIC PRINTS AND EARLY PHOTOGRAPHY (XVIII XIX CENTURY) Abstract The aim of this text is to explore the ancient Mayan civilization, preserved examples of drawings, graphics, photography and architecture dating between the eighteenth and the nineteenth century. Methodological instruments were developed to follow a vertical chronology extending from the beginnings of research and artistic presentation of the ancient Maya civilization in the work of European artists. A cross reference is made of the researched objects of study and art attachments are systemized to allow tracking of historical circumstances that have initiated certain expeditions, the conditions and the expertise of those who participated in them, as well as the contributions they made to the understanding of the Mayan architecture. Also, the context of European culture has been taken into account as well as the view of architecture as a civilization and artistic achievement of the ancient Maya. Visual presentation of the ancient Maya civilization began with the earliest research expeditions. Although initially amateur, they still managed to build a certain degree of visual culture, which was the foundation of subsequent research. Taking into account the artistic context of architecture, but also the fact that the European scientific circles in the eighteenth and nineteenth centuries, in the field of social and humanistic disciplines, have a distinctive Euro-centric character, it seems justified to emphasize the importance and the scope of the contact between the two ancient civilizations, the European on the one hand, and the Meridian civilizations of the New World, on the other hand. Key words: civilization, ancient Mayas, architecture, context of European culture, art values 302