SADAŠNJOST I BUDUĆNOST NS SORTIMENTA PŠENICE Srbislav Denčić, Borislav Kobiljski, Gojko Mladenović, Nenad Kovačević Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad e-mail: srbislav.dencic@ifvcns.ns.ac.rs Izvod: Kod svih poljoprivrednih biljnih vrsta, sorta je primarni faktor proizvodnje u pogledu prinosa i kvaliteta. Iz tih razloga je stvaranje novih i boljih sorti posao od izuzetne važnosti. Sorte pšenice stvorene u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu su dominantne na našim prostorima u proizvodnji od početka 70-tih godina prošlog veka do danas. Zauzimajući oko 70% ukupnih površina pod pšenicom, sorte koje u poslednjih nekoliko godina dominiraju u domaćoj proizvodnji su: Pobeda, Evropa 90, Renesansa, Dragana, Ljiljana i Rusija. Sorte koje su počele da se šire u proizvodnji, predstavljajući jedan korak napred u pogledu potencijala za prinos su: NS 40S, Simonida i Arija. Perspektivu buduće proizvodnje pšenice s jedne strane činiće sorte, Zvezdana, Etida, Gora, NS Avangarda, NS Desetka i NS Ilina koje imaju viši potencija za prinos od 5,3% do 13,5% u odnosu na standardnu sortu Pobeda. S druge strane, budućnost sortimenta u pogledu izvanrednog kvaliteta činiće sorte: Natalija, NS Futura, NS Dika i NS Enigma. Ključne reči: kvalitet, prinos, pšenica, sorte Uvod kao autonomni biološki i agronomski entitet jedan je od presudnih faktora kako na kvantitativnom tako i na kvalitativnom nivou proizvodnje. Drugim rečima, prinos i kvalitet zrna pšenice koje dobijamo u proizvodnji u velikoj meri zavise od toga koje smo sorte sejali. O sorti kao jednom od presudnih faktora mnogi autori su davali svoje viđenje i iznosili svoje rezultate (Borojević 1983, Mladenov i sar. 2007, Denčić i sar. 2003, 2007, 2010). Sorte pšenice stvorene u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dominantne su na našim prostorima u proizvodnji od početka 70-tih godina prošlog veka do danas. Počelo je sa prvom visokoprinosnom sortom Sava, koja već 1973. godine zauzima 20% od ukupnih polja pod pšenicom u tadašnjoj Jugoslaviji (Denčić i sar. 2006) pa do Pobede koja danas zauzima oko 25% od ukupnih pšeničnih površina u Srbiji. Celokupni sortiment bilo koje poljoprivredne biljne vrste može se podeliti generalno u tri glavne grupe: sorte u punoj eksploataciji (koje zauzimaju dominantne površine pod dotičnom vrstom), sorte u ekspanziji širenja i sorte za buduću proizvodnju.
16 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Cilj ovoga rada je bio da se sagledaju rezultati u prinosu i kvalitetu koje ostvaruju sorte koje dominiraju u proizvodnji, sorte koje su u eksapnziji širenja i sorte koje su recentno priznate i koje prema preliminarnim rezultatima predstavljaju perspektivu buduće proizvodnje. Materijal i metod Kao materijal za ovaj rad poslužili su rezultati ozimih sorti pšenice stvorenih u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo koje su one postigle u internim ogledima Instituta (ogledna polja na Rimskim Šančevima) i iz mreže mikro-ogleda Komisije za priznavanje sorti koja pripada Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije, a koji su raspoređeni na 7 lokaliteta. Što se tiče rezultata koji se odnose na tehnološke karakteristike sorti, oni su dobijeni takođe iz Komisije za priznavanje biljnih sorti Republike Srbije. Ova ispitivanja je uradila akreditovana laboratorija za ispitivanje kvaliteta hrane Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu. Takođe su korišćeni i podaci iz Laboratorije za ispitivanje kvaliteta strnih žita u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Kod ovih ispitivanja parametara tehnološkog kvaliteta su korišćeni standardni metodi koji su međunarodno definisani i verifikovani (AACC 1995). Rezultati i diskusija Sortiment se tokom vremena permanentno menja, dok nove, prinosnije, kvalitetnije i otpornije sorte zamenjuju one starije, što je jedan od vodećih faktora kojim se proizvodnja podiže na viši nivo. Koliko jedna sorta živi u proizvodnji zavisi od njene vrednosti koja se reflektuje kroz nivo adaptabilnosti, odnosno visine prosečnih prinosa i stabilnosti tih prinosa u vremenu i prostoru. Kod nas kao i u drugim zemljama je bilo, a i sada je prisutno to, da pojedinačne sorte imaju veliku dugovečnost i zadržavaju se u proizvodnji više od jedne decenije, a poneke i preko dvadeset godina. Kod nas su takve sorte bile San Pastore, Libelula, Bezostaja 1, Partizanka, Novosadska rana 2, Balkan (Denčić i sar. 2006). I danas imamo u proizvodnji sorte kao što su Pobeda, Evropa 90 i Renesansa koje su u značajnoj meri prisutne već više od jedne decenije i upravo predstavljaju okosnicu sortimenta (Tab. 1).
Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 17 Tabela 1. Udeo sorti u ukupnoj površini pod pšenicom u Srbiji u periodu 2001-2010. Godina 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 Lasta 6 2 2 1 Balkan 3 1 1 1 0,8 0,5 0,2 NSR 5 19 16 14 10 8,3 5,8 3,7 3,5 3,7 2,3 Pobeda 19 24 23 25 26,7 25,6 25,7 21,2 26,4 20,9 Evropa 90 25 27 25 20 21,3 20,1 20,9 17,6 17,3 18,2 Renesansa 9 17 21 23 17,7 18,1 17,9 19,9 20,1 18,5 Pesma 4 4 7 9 13,8 15,3 14,8 13,8 0,1 Rusija 1 2 2 3 6,6 5,9 5,9 4,8 5,2 2,3 Ljiljana 1,3 2,8 3,5 5,7 5,9 6,4 Dragana 1,0 1,6 4,9 6,5 7,3 Simonida 0,1 0,9 5,6 7,2 Rapsodija 0,1 1,5 2,2 2,4 NS 40S 0,1 1,7 Arija 0,6 0,4 0,6 Sorte stvorene u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo su od ranih 70-tih godina prošlog veka do danas bile dominantne u proizvodnji na našim prostorima, u bivšoj Jugoslaviji tj. danas u Srbiji. Novosadske sorte pšenice su u Vojvodini tokom protekle tri decenije zauzimale preko 95% ukupnih površina pod pšenicom. Celokupan sortiment (što manje-više važi za sve biljne vrste) možemo podeliti u tri grupe: a) sorte u punoj eksploataciji, b) sorte u ekspanziji širenja i c) sorte za budućnost. Sorte pšenice u punoj eksploataciji Sorte Pobeda, Evropa 90, Renesansa, Dragana, Ljiljana i Rusija, već duži niz godina dominiraju u proizvodnji u Republici Srbiji zauzimajući preko 70% pšeničnih površina (Tab. 1). Pored izuzetno visoke adaptabilnosti, karakteristika ovih sorti je i odličan hlebopekarski kvalitet. Sve ove sorte pripadaju grupi odličnih hlebnih sorti ili čak grupi poboljšivača. Po tehnološkom kvalitetu ni jedna evropska zemlja u aktuelnom sortimentu nema toliku zastupljenost sorti odličnog kvaliteta. Verovatno da će smena ovih sorti novim sortama, doneti
18 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad povećanje ukupne proizvodnje, ali će istovremeno i nivo kvaliteta biti niži. Ali stoji i činjenica da ove sorte nisu do sada u punoj meri imale u proizvodnji potpunu ekspresiju kvaliteta koje one poseduju iz razloga niskog nivoa agrotehnike posebno ishrane fosforom. Zato nove sorte koje po potencijalu za kvalitet zaostaju za danas dominantnim sortama, ne moraju ultimativno u proizvodnji ostvarivati značajno lošiji kvalitet ukoliko se nivo agrotehnike podigne, što se posebno odnosi na ishranu NPK hranivima. U tabeli 2 se može videti kakav potencijal za kvalitet imaju sada dominantne sorte u proizvodnji. Prikazani su rezultati iz više godina (od 4 do 7) u uslovima manje-više optimalne agrotehnike. Ovakvi proseci parametara kvaliteta bi po bilo kojim kriterijumima svrstavali ove sorte u najviše kategorije. Tabela 2. Karakteristike kvaliteta dominantnih sorti pšenice u proizvodnji u Srbiji (višegodišnji rezultati) Hekt. masa proteina glutena Broj padanja Kv. klasa (Farino.) Energija (Eksten.) Zaprem. hleba VBS* Pobeda 80-86 12,5-14,5 29-34 220-400 B1-A1 75-140 1300-1500 4,5-6,5 Evro. 90 81-83 13,5-15,0 30-35 280-410 B1-A2 105-130 1100-1420 3,0-5,5 Renes. 79-84 12,5-15,0 28-32 130-350 B1-A1 72-135 1280-1680 4,5-6,3 Rusija 84-87 13,0-15,0 30-35 130-300 A2-A1 90-145 1300-1650 5,0-6,7 Dragana 82-87 12,0-14,0 29-33 250-350 B1-A2 80-120 1200-1480 4,5-5,8 Ljiljana 83-88 12,5-14,5 30-35 250-350 B1-A1 80-145 1250-1600 4,5-6,2 Prosek 83,6 13,7 31,7 285 A2 110 1397 5,3 VBS* - vrednosni broj sredine hleba Sorte u ekspanziji širenja Sorte Simonida, NS 40S i Arija su već par godina prisutne na našim žitnim poljima, a NS 40S i u nekim stranim zemljama (Slovenija, Mađarska, Uzbekistan). Ove sorte su veoma uspešno prošle preliminarna testiranja u makroogledima na teritoriji Srbije, a svaka od ovih sorata je u svom ciklusu bila na prvom ili drugom mestu. S obzirom da se radi o trogodišnjim ispitivanjima na preko 30 lokaliteta (od makedonske do mađarske granice), to su i rezultati koje su ove sorte postigle pouzdani. U proizvodnji su ove sorte već davale rekordne prinose (Tab. 3) dok se u budućnosti očekuje da primenom savremene agrotehnike one ostvare još bolje rezultate.
Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 19 Tabela 3. Rekordni prinosi sorti pšenice u ekspanziji širenja u Srbiji Godina Prinos Površina Lokalitet Simonida 2008 9,32 5,0 Sombor NS 40S 2008 9,80 2,8 Kuzmin Arija 2008 8,79 1,3 Leskovac NS 40S 2008 9,82 1,0 Platičevo Simonida 2008 8,90 20,0 Golubinci Arija 2008 8,20 1,1 Požarevac NS 40S 2009 9,07 1,0 Platičevo Simonida 2009 7,20 1,0 Vršac Arija 2009 7,17 5,0 Čurug Ove sorte su različite što se tiče kvaliteta - Simonida je najbolja, dok su Arija i NS 40S nešto lošijeg kvaliteta ali uz dobru agrotehniku (optimalna ishrana NPK hranivima) i one mogu biti veoma solidne hlebne sorte (Tab. 4). Tabela 4. Karakteristike kvaliteta sorti u ekspanziji u proizvodnji u Srbiji (višegodišnji rezultati) Hekt. Broj Kv.klas. Energija Zapremina masa proteina glutena padanja (Farin.) (Eksten.) hleba VBS Simonida 79-87 12,5-14,5 28-34 250-350 B1-A1 87-130 1200-1600 4,5-6,8 NS 40S 75-79 13,4-13,8 22-29 260-360 C1-B1 130-192 1220-1500 3,2-5,1 Arija 82-86 12,0-14,0 25-33 350-380 B2-B1 62-130 1100-1320 2,5-4,5 Prosek 81,3 13,3 28,5 324 B1 121 1323 4,4 Sorte za budućnost Od priznavanja jedne sorte pa do njenog ulaska u proizvodnju, obično treba dve do tri godine da bi se one ispitale u mreži makro-ogleda u što različitijim agroekološkim uslovima. U slučaju dobrih rezultata u makro-ogledima, obično se nakon prve godine zasnivaju i malo veće površine sa visokim kategorijama semenarstva, kako bi se nakon druge i treće godine testiranja u makroogledima raspolagalo sa značajnijom količinom predbaznog i baznog semena. Sorte koje ulaze u ovu kategoriju mogu se podeliti generalno u tri grupe: one koje su prošle testiranje u makro-ogledima, one koje su u toku testiranja i one koje su tek priznate, a za koje postoje indikacije iz preliminarnih rezultata da se radi o sortama sa velikim potencijalom. Sorte koje su uspešno prošle dvogodišnji period testiranja kroz makrooglede, zauzimajući visoka mesta u rangovima po prinosu i od kojih se očekuje
20 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad da uđu u široku proizvodnju jesu Zvezdana (priznata 2005) i Etida (priznata 2006). Ove sorte su značajne jer svaka od njih predstavlja veoma perspektivan genotip: Zvezdana sa velikim potencijalom za prinos i veoma dobrim kvalitetom namenjena savremenoj i intenzivnoj agrotehnici, a Etida takođe sa visokim potencijalom za prinos i dobrim kvalitetom, ali za razliku od prethodne izuzetno adaptabilna i tolerantna čak na oskudnu agrotehniku i minimalne inpute. Tabela 5. Prinos sorti Zvezdana i Etida (%) u odnosu na Pobedu (rezultati Komisije za priznavanje sorti) Banja Luka Kragujevac Novi Sad Sremska Pančevo Mitrovica Sombor Zaječar Prosek Zvezdana 1,4 6,2 16,3 3,7 12,3-6,1 2,6 5,3 Etida 25,7 0,5 2,8 2,3 0,8 18,4-4,3 6,5 U tabeli 5 se vidi da se radi o izuzetnim sortama, s obzirom da je jedna izuzetna sorta kao što je Pobeda nadmašena na skoro svim lokalitetima. U proseku ostvariti veći prinos za više od 5% od Pobede na tako širokom arealu od Banja Luke do Zaječara i od Kragujevca do Sombora u toku dve godine, rezultat je koji ove dve sorte svrstava u kategoriju izuzetno perspektivnih sorti. Vrednost ovih sorti se još više povećava kada se uzmu u obzir i vrednovanje po parametrima tehnološkog kvaliteta (Tab. 6). Iako postoje male prednosti standardne sorte Pobeda, koje sigurno statistički nisu značajne, ove dve nove sorte Zvezdana i Etida sigurno spadaju u grupu veoma kvalitetnih sorti. Prema rezultatima koje su postigle ove dve sorte po svim parametrima kvaliteta ove sorte bi u svim zemljama Evrope bile izuzetno vredna sirovina za spravljanje hleba. Tabela 6. Karakteristike kvaliteta sorti za budućnost koje su testirane u makro-ogledima (rezultati Komisije za priznavanje biljnih sorti Republike Srbije) Hekt. masa proteina glutena Broj padanja Kv. br. (Farin.) Energija (Eksten.) Zaprem. hleba Zvezdana-05 88 11,6 34 372 B1 90 560 5,2 POBEDA-05 87 13,4 33 272 A1 117 623 5,8 Etida-06 81 13,1 31 231 A2 80 627 5,4 POBEDA-06 79 13,3 31 305 A2 86 640 6,2 VBS U drugu grupu sorti namenjenih budućnosti žitnih polja Srbije, a možda i nekih drugih zemalja, spadale bi sorte koje su upravo priznate od strane Komisije za priznavanje sorti a nisu prošle testiranje u makro-ogledima. Vred-
Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 21 nost ovakvih sorata se bazira na rezultatima koje su one postigle u internim institutskim (predregistracionim) ogledima i ogledima iz Komisije za priznavanje sorti. Iz grupe ovih sorata ističu se dve koje su priznate krajem 2009. godine Natalija i Gora. Natalija je veoma prinosna i poseduje veoma dobar kvalitet (Tab. 7 i 8). Gora je sorta koja treba da se suprotstavi sortama koje dolaze iz stranih zemalja a koje su lošeg tehnološkog kvaliteta ( stočne pšenice ) i dobrog potencijala za prinos (Tab. 7 i 8). Tabela 7. Prinos sorti Natalija i Gora (%) u odnosu na Pobedu (rezultati Komisije za priznavanje sorti) Kragujevac Novi Sad Pančevo Sremska Mitrovica Sombor Zaječar Prosek Natalija 2,1 12,4-1,1-4,5 10,5 10,1 4,9 Gora 4,2 7,1 1,4 3,9 9,4 8,3 5,7 Naime, u poslednjih nekoliko godina u Srbiji je načinjen uspešni pokušaj introdukcije stranih sorata pšenice koje su izuzetno lošeg kvaliteta i od kojih se ne može spravljati hleb bez dodatka kvalitetnih domaćih pšenica (Pobeda, Renesansa, itd). Ove sorte su zahvaljujući agresivnoj reklami, ali i činjenici da se kod nas pšenica ne plaća niti razvrstava po kvalitetu, zauzele određene površine u proizvodnji. Bez obzira što ovakve sorte ne bi trebale da ulaze u mlinove već u mešaone stočne hrane, one se gaje u nameri da će njhov kvalitet popraviti domaće kvalitetne sorte. U novosadskom Institutu su stvorene i sorte koje imaju izuzetno visok potencijal za prinos, a kvalitet im je nešto bolji ili jednak kvalitetu inostranih sorti koje su počele da se šire upravo zbog visokih prinosa. Jedna od takvih sorata je Gora, a o ostalima će biti reči kasnije. Tabela 8. Karakteristike kvaliteta sorti Natalije i Gore (rezultati Komisije za priznavanje biljnih sorti Republike Srbije) Hekt. masa proteina glutena Broj padanja Kv. br. (Farin.) Energija (Eksten.) Zaprem. hleba VBS Natalija 83 12,8 29 290 A2 99 547 5,3 Gora 81 12,7 29 256 B2 47 416 1,1 POBEDA 83 14,0 35 365 A2 79 567 5,8 Pri kraju 2010. Institutu za ratarstvo i povrtarstvo je priznato 10 novih sorti ozime pšenice. Razumljivo da su sve one morale imati neke prednosti u odnosu na standardne sorte Renesansu i Pobedu da bi bile registrovane kao nove sorte. Sada predstoji dalje testiranje ovih sorti u mreži makro-ogleda u
22 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Srbiji, a neke od njih će se prijaviti na testiranje i u drugim zemljama. Sigurno da sve ove sorte neće ući u proizvodnju, a selekcija će se praviti i kod testiranja u makro-ogledima. Gledano analitički, sorte iz ovog ciklusa koje su perspektivne za budućnost gajenja pšenice u Srbiji mogu se svrstati u dve grupe: (i) sorte sa izraženo velikim potencijalom za rodnost a zadovoljavajućim kvalitetom (hlebne sorte) i (ii) sorte sa izuzetnim potencijalom za kvalitet (poboljšivači), a sa prinosom malo boljim ili na nivou standardnih sorti. U prvu grupu sorti ulaze sledeće sorte: NS Avangarda, NS Desetka i NS Ilina, a njihovi rezultati prinosa na 7 lokaliteta u Srbiji mogu se sagledati u tabeli 9. Sve tri sorte su bile superiorne u odnosu na standardnu sortu Pobeda. Tabela 9. Prinos sorti NS Avangarda, NS Desetka i NS Ilina (%) u odnosu na Pobedu (rezultati Komisije za priznavanje sorti) Kikinda Kragujevac Novi Sad Sremska Pančevo Sombor Zaječar Prosek Mitrovica NS Avangarda 27,4 33,8 7,4 6,4 6,2 11,0 2,6 13,5 NS Desetka 10,1 4,9 14,3 6,4 4,9 6,8 1,4 7,0 NS Ilina 34,2 22,5 8,1 12,5 1,4 11,5 2,1 13,2 Sorte NS Avangarda i NS Ilina su ostvarile do sada nezabeležene visoke prinose u odnosu na visokoprinosnu standardnu sortu Pobeda. Svaki procenat povećanja prinosa preko 5% u odnosu na Pobedu, još ako je on izražen na većini lokaliteta u Srbiji, razultat je od velikog značaja. Veći prinos zrna sorti NS Avangarda i NS Ilina od sorte Pobeda za više od 13% u proseku na svih 7 lokaliteta (Tab. 9) rezultat je koji ukazuje da se radi o sortama sa ekstremno visokim potencijalom za prinos. Što se tiče tehnološkog kvaliteta ovih sorti, on je dat u tabeli 10. Već se vidi na prvi pogled da su ove tri visokoprinosne sorte sa nešto lošijim kvalitetom, ali još uvek boljim od kvaliteta koji imaju novointrodukovane sorte iz drugih zemalja u Srbiji. Tabela 10. Karakteristike kvaliteta sorti NS Avangarda, NS Desetka i NS Ilina (rezultati Komisije za priznavanje biljnih sorti Republike Srbije) Hekt. masa proteina glutena Broj padanja Kv. br. (Farin.) Energija (Eksten.) Zaprem. hleba VBS NS Avangarda 79 12,9 23 229 B2 37 446 2,0 NS Desetka 85 13,6 26 226 B1 30 441 4,0 NS Ilina 77 14,0 27 259 B1 100 500 3,5 POBEDA 81 14,1 27 152 A1 61 558 4,5
Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 23 Sledeća grupa sorti iz ovog ciklusa (priznatih 2010) a koje se karakterišu izvanrednim kvalitetom su sledeće sorte: NS Futura, NS Dika i NS Enigma. Ovo je jedinstveni ciklus u istoriji priznavanja sorti pšenice u Institutu, jer su registrovane tri ekstra prinosne i tri ekstra kvalitetne sorte ozime pšenice. Iz tabele 11 vidi se da su sorte NS Futura, NS Dika i NS Enigma takve da bi ih poželeo svaki pekar u svetu koji spravlja klasičan kvasni hleb. Tabela 11. Karakteristike kvaliteta sorti NS Futura, NS Dika i NS Enigma (rezultati Komisije za priznavanje biljnih sorti Republike Srbije) Hekt. masa proteina glutena Broj padanja Kv. br. (Farin.) Energija (Eksten.) Zaprem. hleba VBS NS Futura 81 14,0 28 210 A1 68 583 6,3 NS Dika 79 14,3 30 264 A1 128 588 6,3 NS Enigma 79 14,3 34 226 A1 61 566 6,0 POBEDA 81 14,1 27 152 A2 35 558 4,5 Po svim analiziranim parametrima kvaliteta ove tri sorte su bile bolje od standardno dobre sorte Pobede, koja je praktično sinonim dobrog kvaliteta. Kod sve tri sorte, što je jako važno, ne samo da su svi parametri kvaliteta na veoma visokom nivou, već između njih postoji optimalna izbalansiranost. Do sada su u Institutu stvarane sorte odličnog tehnološkog kvaliteta, popularno nazivani poboljšivači, kao što su Partizanka, Balkan, Rodna, Teodora, itd. ali to se dešavalo sporadično i pojedinačno u određenim vremenskim razmacima od 5 do 7 godina. Pored izvanrednog tehnološkog kvaliteta, njihova zajednička karakteristika je bila ta da su sve imale niži potencijal za prinos od tada standardnih sorti. Tako je sorta Partizanka znatno zaostajala u prinosu u odnosu na Savu, Balkan u odnosu na NSR 2, Rodna u odnosu na Evropu, a Teodora u odnosu na Pobedu. Za razliku od dosadašnjih sorti poboljšivača, sve ove nove sorte koje su priznate u jednoj godini, a koje pripadaju toj kvalitetnoj grupi, u proseku su ostvarivale i veći prinos zrna u odnosu na standardnu sortu Pobeda (Tab. 12). Tabela 12. Prinos sorti NS Futura, NS Dika i NS Enigma (%) u odnosu na Pobedu (rezultati Komisije za priznavanje sorti) Kikinda Kragujevac Novi Sad Pančevo Sremska Sombor Zaječar Prosek Mitrovica NS Futura 5,5 7,0 4,8 5,6 4,0-1,8-0,6 3,5 NS Dika -12,4 16,1 12,9-1,7 11,2 7,0-5,2 3,9 NS Enigma 0,5-4,6 9,6 0,5 19,0 3,8-8,7 2,9
24 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Ovakav sortiment ozime pšenice koji se nalazi u proizvodnji i koji je namenjen za budućnost, predstavlja veoma dobar potencijal da pre svega naša zemlja bude obezbeđena sa odličnom sirovinom za najviše korišćeni produkt ishrane hleb. S druge strane veliki potencijali za rodnost ovih sorata uz adekvatnu agrotehniku su garancija da i uz smanjene površine od 500.000 hektara, naša zemlja svake godine obezbedi znatne viškove za izvoz. Zaključak Novosadske sorte su u proizvodnji pšenice od 70-tih godina prošloga veka bile dominantne na našim prostorima, ranije u Jugoslaviji, a danas u Srbiji. Aktuelni sortiment kod pšenice, a isto je kod većine drugih poljoprivrednih biljnih vrsta, može se podeliti u tri kategorije: (i) sorte u punoj eksploataciji, (ii) sorte u ekspanziji širenja i (iii) sorte za budućnost. Sorte pšenice u punoj eksploataciji su Pobeda, Renesansa, Evropa 90, Dragana, Ljiljana i Rusija koje zauzimaju oko 60% od ukupnih površina pod pšenicom u Republici Srbiji, a neke su zastupljene i u drugim zemljama (Renesansa, Pobeda i Rusija). Sorte u ekspanziji su Simonida, NS 40S i Arija koje u setvenoj 2010-2011. zauzimaju oko 22% od ukupnih površina pod pšenicom kod nas. Sorte za budućnost je heterogena grupa i prema starosti sorte se mogu podeliti u sledeće podgrupe: sorte koje su prošle testiranje u makro-ogledima, sorte koje su u procesu testiranja u makro-ogledima i sorte koje su tek priznate i koje će ući u mrežu makro-ogleda. Od sorti koje su uspešno završile prve dve godine testiranje u mreži makro-ogleda su sorte Zvezdana i Etida. Prinosi i parametri kvaliteta ovih sorti pokazuju da se radi o veoma perspektivnim sortama. Zvezdana je namenjena intenzivnoj agrotehnici, dok je sorta Etida veoma široke adaptabilnosti i daje odlične rezultate čak u veoma oskudnim i limitirajućim uslovima gajenja. Grupi sorti koje su tek priznate i koje će u narednom periodu biti testirane u mreži makro-ogleda, a po preliminarnim rezultatima zaslužuju pažnju, pripadaju: Natalija, Gora, NS Avangarda, NS Desetka, NS Ilina, NS Futura, NS Dika i NS Enigma. Među ovim sortama ima i onih čiji je potencijal rodnosti značajno veći od standardnih sorti Pobede i Renesanse, a i sorti koje su izuzetno kvalitetne i pripadaju grupi poboljšivača.
Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 25 Literatura AACC (1995): Approved Methods of the American Association of Cereal Chemists (9th ed.). The Association, St. Paul, MN Borojević S (1983): Genetic changes to increase yield potential in wheat. Proc. 6 th Inter. Wheat Genet. Symp., Kyoto, Japan, 953-957 Denčić S, Mladenov N, Kobiljski B, Đurić V (2003): kao faktor tehnološkog kvaliteta pšenice. Zbornik referata Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 133-150 Denčić S, Pržulj N, Mladenov N, Kobiljski B, Hristov N, Rončević P, Đurić V (2007): Rezultati i dometi novosadskih sorti strnih žita. Zborornik Radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 43: 5-19 Denčić S, Mladenov N, Kobiljski B, Hristov N, Rončević P, Đurić V (2006): Rezultati 65-godišnjeg rada na oplemenjivanju pšenice u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 42: 339-361 Denčić S, Kobiljski B, Mladenović G, Jestrović Z, Štatkić S, Pavlović M, Orbović B (2010): kao faktor proizvodnje pšenice. Ratar. Povrt. / Field Veg. Crop Res. 47: 317-324 Mladenov N, Denčić S, Hristov N (2007): Oplemenjivanje na prinos i komponente prinosa zrna pšenice. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 43: 21-27