KUMANI U SREDWOVEKOVNOJ SRBIJI 1

^LANCI ARTICLES UDK Aleksandar Uzelac Filozofski fakultet, Beograd KUMANI U SREDWOVEKOVNOJ SRBIJI 1 Oni su divqi narod koji niti seju niti awu. Nemaju kolibe ili ku}e, ve} {atore od filca koji su im skloni{ta. @ive od mleka, sira i mesa... i svaki od wih ima deset ili dvanaest kowa tako dobro obu~enih da ih prate gde god po ele. Prvo zaja{u jednog, pa slede}eg, a kada su u pohodu svaki kow ima torbu oko vrata u kome je hrana i on jede dok prati gospodara koji ne staje ni no}u ni dawu. Ja{u tako estoko da za jedan dan i no} pre u put od {est, sedam ili osam dana... ne idu opremqeni, osim {to imaju ode}u od ov~ijih ko a i nose sa sobom lukove i strele. Rober de Klari, u~esnik i istori~ar IV krsta{kog pohoda 2 Kumani, nomadski narod turki~kog porekla koji su sredwovekovni ruski letopisci nazivali Polovcima, a arapski istori~ari Kip~acima, bili su prisutni ju no od Dunava jo{ od posledwe ~etvrtine XI veka. Kao pqa~ka{i, ~uvari severnih vizantijskih granica i kona~no kao u~esnici u borbi za osamostaqewe Drugog Bugarskog carstva protiv romejske vlasti krajem narednog stole}a, oni su ostavili duboki trag u regionu. Wihove migracije u Panoniju i jugoisto~nu Evropu izazvane spletom ekonomskih i politi~kih uzroka nisu uvek imale ru- {ila~ki karakter i do{qaci su se utapali u vojni sistem lokalnih 1 Tekst predstavqa dopuwenu verziju ~lanka Kumanite v srednovekovna Sþrbiæ objavqenog u bugarskom ~asopisu Anamneza 6 (2008) 163-179. <http://anamnesis.info/anamneza/broi6.htm> Ovom prilikom izra avam duboku zahvalnost dr. Aleksandru Nikolovu, profesoru Istorijskog fakulteta Sofijskog univerziteta Sv. Kliment Ohridski, za pru ene primedbe i sugestije tokom izrade prvobitne verzije teksta. 2 Robert de Clari, La Conquête de Constantinople, ed. P. Lauer, Paris, 1924, 65-66. 5

mr Aleksandar Uzelac dr ava daju}i im neophodan potencijal u qudstvu i ratnoj ve{tini. Kumanski talasi prelivali su se jedan za drugim sve do kraja prve polovine XIII veka, kada je wihov posledwi veliki prodor u jugoisto~nu Evropu usledio pod pritiskom najezde Mongola. 3 Vizantija je smogla snage i ume{nosti da iskoristi prvi talas novoprido{lih Kumana protiv drugih nomadskih napada~a. U bici epskih razmera kod Levuniona 1091. godine, sjediwene vizantijsko-kumanske snage razbile su Pe~enege, a nedugo zatim, Kumani se u sklopu pograni~ne vojske Carstva sre}u u susedstvu srpskih zemaqa. Istori- ~ar prvih krsta{kih pohoda Albert Ahenski pomiwe ih kod Beograda ve} tokom 1095-1096. godine. 4 Do prvih kumansko-srpskih kontakata do{lo je mo da ve} u to vreme, a sasvim sigurno tokom XII veka. 5 Ako ne ranije, iz kazivawa istori~ara Jovana Kinama poznato je da su se 1167. godine, prilikom ugarsko-vizantijskih borbi u Sremu u vojsci Manojla I Komnina (1143-1180) nalazili zajedno Srbi i Kumani. 6 Oni 3 O Kumanima i wihovom uticaju na istoriju jugoisto~ne Evrope i okolnih prostora postoji obimna literatura, pa ovde referi{emo samo na zna~ajnija dela: P. Golubovskiy, Pe~enegi, torki i polovcÿ do na{estviæ tatar, Kiev 1884; J. Marquart, Über das Volkstum der Komanen, Berlin 1914; S. Mladenov, Pe~enezi i uzi-kumani vþ bþlgarskata istoriæ, Bþlgarska istori~eska biblioteka IV Sofiæ 1931, 115-136 (=Mladenov, Uzi-kumani); G. Fedorov-Davÿdov, Ko~evniki vosto~noy Evropi pod vlastýõ zolotoordÿnskih hanov, Moskva 1966; P. Diaconu, Les Coumans au Bas-Danube aux Xie et XIIe siècles, Bucharest 1978; P. Pavlov, Srednovekovna Bþlgariæ i Kumanite Voennopoliti~eski otno{eniæ (1186-1241 g.), Trudove na Velikotþrnovskiæ universitet Sv. Sv. Kiril i Metodiy Istori~eski fakultet 27 (1989) 7-59; A. Pálótzi-Horváth, Pechenegs, Cumans, Iasians Steppe Peoples in Medieval Hungary, Budapest 1989 (Pálótzi-Horváth, Cumans); S. Pletneva, Polovcÿ, Moskva 1990; V. Stoænov, Istoriæ na izu~avaneto na Codex Cumanicus, Kumano-pe~ene ki antroponimi v Bþlgariæ prez XV vek, Sofiæ 2000 (=Stoænov, Antroponimi); P. Stephenson, Byzantium s Balkan Frontier: A Political Study of the Northern Balkans (900-1204), Cambridge 2000, 80-116; N. Berend, At the Gate of Christendom Jews, Muslims and Pagans in Medieval Hungary c.1000-c.1300, Cambridge 2001; V. Spinei, The Great Migrations in the East and South East of Europe from the Ninth to the Thirteenth Centuries, trans. D. Badulescu, Cluj-Napoca 2003, 217-340; I. Vasary, Cumans and Tatars Oriental Military in the Pre-Ottoman Balkans 1185-1365, Cambridge 2005 (=Vasary, Cumans and Tatars); V. Stoænov, Kumanologiæ opiti za rekonstrukciæ, Sofiæ 2006. 4 Recueil des Historiens des Croisades Historiens Ocidentaux, IV, Paris 1879, 279. 5 Istra ivawe etni~kih kretawa u Pomoravqu krajem XI po~etkom XII veka pokazuje sna no prisustvo isto~waka, pre svega Pe~enega, u ovim krajevima koji se le ali na obodu tada{wih srpskih zemaqa, M. Antonovi}, Etni~ka kretawa u Pomoravqu u XI i XII veku, Moravska Srbija istorija, kultura, umetnost, ur. S. Mi{i}, Kru{evac 2007, 73-84. (sa navedenim izvorima i literaturom). 6 Ioannis Cinnami Epitome rerum ab Ioanne et Alexio Comnenis gestarum, ed. A. Meineke, Bonn, 1836, 271; Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, IV, Beograd 1971, 97-98 (J. Kali}, N. Rado{evi}-Maksimovi}) 6

Kumani u sredwovekovnoj Srbiji su se obreli u srpskim zemqama po~etkom XIII veka kada je bugarski car Kalojan (1197-1207) uz wihovu podr{ku pomogao Stefanu Nemawi}u u borbi protiv brata Vukana oko srpskog prestola. 7 Prilikom mongolske invazije (1241-1242), ve}a grupa Kumana koja je be e}i pred naletom novih do{qaka sa istoka prethodno potra ila uto~i{te u ugarskim zemqama, izbegla je u prole}e 1241. godine iz Panonije na jug. Wihovu epopeju ovekove~io je savremenik Ru ero iz Varadina koji prenosi kako su Kumani, posle nasilne smrti svog vo e Kotijana, opqa~kali centralne delove Ugarske i potom se, opusto- {iv{i dana{wi Srem, spustili preko Save u Bugarsku. 8 Razmere wihovih pokreta mogu se pone{to osvetliti i na osnovu re~i jednog spisa posve}enog ivotima ranih dominikanaca iz pera wihovog sabrata @erara Fra{ea (Geraldus de Fracheto). U ovom tekstu, pisanom po~etkom druge polovine XIII veka, spomiwe se da su napori misionara koji su radili na pokr{tavawu Kumana u Ugarskoj bili osuje}eni zbog mongolskog napada, dok se me u zemqama po kojima su se isto~waci ra{trkali be e}i iz Panonije nabrajaju poimence Gr~ka, Bugarska i Srbija. 9 Politi~ka nestabilnost u Bugarskoj i pozivi ugarskog vladara Bele IV (1235-1270) naveli su deo Kumana na povratak u Panoniju gde su dobili zemqu za naseqavawe. Tom prilikom sklopqen je brak izme u Belinog sina Stefana i jedne kumanske princeze koja je pre{la u rimokatoli~ku veru i dobila ime Elizabeta. 10 Iz potomaka do{qaka koji su ostali na podru~ju sredwovekovnog Balkana nikle su bugarska vladarska porodica Tertera, lokalni gospodari u brani~evskoj oblasti, polubra}a Drman i Kudelin, kao i upravqa~ Vidina 7 A. Theiner, Vetera monumenta historica Hungariam sacram illustrantia, I, Roma 1859, 29-30, 33; V. Zlatarski, Istoriæ na Bþlgarskata dþr ava prez srednite vekove, III, Sofiæ 1940, 149-150; K. Jire~ek, Istorija Srba, I, prev. J. Radoni}, Beograd 1952 2, 164-165. (=Jire~ek, Istorija Srba) 8 Rogerius, Carmen miserabile, ed. L. Juhász, Scriptores rerum hungaricarum, I, ed. E. Szentpétery, Budapest, 1937, 568. (=Rogerius) 9...Tunc intermissa est predicacio dictorum paganorum, donec ipsi Cumani post predictam Tartarorum persecucionem de diversis Grecie, Bulgarie et Servie et aliorum vicinorum regnorum partibus, in quibus erant dispersi, P. Horváth, Commentatio de initiis, ac maioribus Jazygum et Cumanorum eorumque constitutionibus, Pest 1801, 116; N. Pfeiffer, Die ungarische Dominikanerordensprovinz von ihrer Gründung 1221 bis zur Tatarenverwüstung 1241 1242, Zürich 1913, 145. 10 Pálótzi-Horváth, Cumans, 77-78; D. Sinor, John of Plano-Carpini s Return from the Mongols: New Light from a Luxembourg Manuscript, Journal of the Royal Asiatic Society (1957) 202-205;.P. Rokai, Z. \ere, T. Pal, A. Kasa{, Istorija Ma ara, Beograd 2002, 84-85. 7

Najamnici u Dragutinovoj i Milutinovoj slu bi O boravku Kumana u srpskim zemqama tokom mongolske invazije i wihovoj sudbini nemamo drugih podataka do Fra{eovih vesti. Oni su ponovo sre}u u dr avi Nemawi}a tek tri decenije kasnije, u svojstvu najamnika i u sklopu tada{wih srpsko-ugarskih veza. Prema svedo- ~anstvu arhiepiskopa Danila II, mladi srpski princ Stefan Dragutin, o ewen ugarskom princezom Katalinom, }erkom Stefana V (1270-1272) i Kumanke Elizabete, nastojao je da od svog oca kraqa Stefana Uro{a I dobije deo zemqe na upravu. Kada nije uspeo da svoje zahteve ostvari mirnim putem, po{ao je svom tastu i od wega dobio kao podr{ku ugarske i kumanske ~ete ( silx mnogie «zxka ougryskaago i koumanyskaago ). 13 Pregovori Uro{a i Dragutina bili su i posle toga nastavqeni, ali nisu urodili plodom, pa je do{lo do borbe. Posle odlu~uju}e bitke kod Gacka Uro{ je morao odstupiti sa prestola i predati vlast Dragutinu. 14 S obzirom da je Stefan V umro 1272, a da je do raspleta unutra{wih borbi u Srbiji do{lo ~etiri godine kasnije, jasno je da sukob nije bio kratkog daha. Izgleda da je Dragutinov odlazak u Ugarsku i pomo} koju je tada dobio mogla uslediti u posledwoj godini vladavine Stefana V. Upravo u vreme neposredno nakon wegovog sporazuma sa ~e{kim kraqem P{emislom Otakarom II (1253-1278) u Po unu (Bratislava) 1271. godine koji je Ugarskoj posle vi{edecenijskih te{ko}a pru io kratkotrajan mir na zapadu i mogu}nost da se anga uje na svojim ju nim granicama. 15 Iako Kumani nisu neposredmr Aleksandar Uzelac [i{man. 11 Masovno naseqavani u bugarskim zemqama, ~ini se da su se Kumani posle svog pokr{tavawa uspe{no utapali u lokalnu elitu, nadokna uju}i na taj na~in nedostatak doma}e vojne klase. 12 11 Mladenov, Uzi-kumani, 127-130; Vasary, Cumans and Tatars, 65-66; Stoænov, Antroponimi, 194-197. P. Pavlov, Po vþprosa na zaselvaniæta na Kumani v Bþlgariæ prez XIII v., II me dunaroden kongres po bþlgaristika, Dokladi 6 (1987) 631-635. 12 A. Nikolov, Cumani Bellatores in the Second Bulgarian State (1186-1396), Annual of Medieval Studies at CEU 11 (2005) 223-229. 13 Arhiepiskop Danilo i drugi, @ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih, ed. \. Dani~i}, Zagreb 1866, 17. (Variorum Reprints, London 1972; =Danilo/Dani~i}); Arhiepiskop Danilo, @ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih, prev. L. Mirkovi}, Beograd 1935, 16. (=Danilo/Mirkovi}). 14 Danilo/Dani~i}, 13-19; Danilo/Mirkovi}, 14-18. 15 Obi~no se uzima da je sukob izme u Uro{a i Dragutina bio kratkotrajan i da je kulminirao tek 1276, ali su stanovi{te o wegovom ranijem po~etku izneli i neki stariji istori~ari: V. Klai}, Povijest Hrvata od najstarijih vremena do svr{etka XIX stole}a, I, Zagreb 1985 2, 250; V. Mo{in, Balkanskata diplomatija i dinasti~kite 8

Kumani u sredwovekovnoj Srbiji no pomenuti u okr{aju kod Gacka, wihovo u~e{}e se na osnovu kontinuiteta Danilovog izlagawa ~ini izvesnim. Spoqna vojna i politi~ka potpora predstavqala je jedan od kqu~nih ~inilaca koji su Dragutinu obezbedili pobedu. 16 Kumane je kao najamnike sasvim izvesno koristio Dragutinov mla- i brat i naslednik Stefan Uro{ II Milutin (1282-1321). Obave- {tewa ovog puta ne dolaze od srpskih izvora, ve} od vizantijskog ekscara i istori~ara Jovana Kantakuzina. On prenosi da je krajem 1320. godine jedno srpsko poslanstvo prispelo u Konstantinopoq sa ciqem da tra i vra}awe nekih dve hiqade Kumana koje je car Andronik II (1282-1328) uzajmio od srpskog vladara, ali ih nije vratio. 17 Pretpostavqa se da je Milutin nastojao da ponovo obezbedi wihove usluge zbog ugarske pretwe koja je tada pritiskala severne granice wegove dr ave. 18 O okolnostima i vremenu dolaska ove grupe Kumana iz Srbije u Vizantiju Kantakuzin ne govori, ali se iz drugih izvora mo e o tome ne{to vi{e saznati. Poznato je da je 1312. godine Milutin pru io vojnu pomo} Vizantiji, uzdrmanoj dejstvima jedne grupe Turaka koja se u~vrstila u Galipoqu i odatle uznemiravala okolne oblasti. Kantakuzinov savremenik, istori~ar Ni}ifor Grigora, govore}i o ovim doga ajima navodi da su, u nemogu}nosti da sami iza u na kraj sa wima, Romeji odlu~ili da dovedu neke najamnike sa strane i da je u tom ciqu Andronik II poslao molbu za pomo} svom zetu Milutinu. Iz Srbije je tada prispelo dve hiqade odabranih kowanika koji su zajedno sa vizantijskim snagama opseli Turke i dr ali ih u obru~u, doprinev{i tako wihovom kona~nom slomu. 19 Identi~na brojka, pomenuta u Kantakuzinovom kazivawu i vezano za srpsku vojnu ekspediciju o kojoj govori Grigora, navela je savremene istori~are da u ovoj savezni~koj pomo}i vide dolazak kumanskih najamnika. 20 brakovi na kralot Milutin, Spomenici za srednovekovna i ponovata istorija na Makedonija, II, Skopje 1977, 123-124. 16 Vasary, Cumans and Tatars, 99-100. 17 Ioannis Cantacuzeni eximperatoris historiarum libri IV, I, ed. L. Schopen, Bonn 1828, 35 (=Cantacuzenus); Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, VI, Beograd 1989, 307-308. (S. ]irkovi}, B. Ferjan~i}; =VIINJ, VI) 18 Istorija srpskog naroda, Beograd 1981, 475. (S. ]irkovi}) 19 Nicephori Grigorae Byzantina Historia, I, ed. L. Schopen, Bonn 1829, 262-263, 267-269 (=Gregoras); VIINJ, VI, 184-188. (S. ]irkovi}, B. Ferjan~i}) 20 L. Mavromatis, La fondation de l empire serbe: Le kralj Milutin, Thessaloniki 1978, 70; M. Bartusis, The Late Byzantine Army Arms and Society 1204-1453, Philadelphia 1992, 83 (=Bartusis, Byzantine Army); Vasary, Cumans and Tatars, 118-119; G. [krivani}, O najamni~koj vojsci u srednjovekovnoj Srbiji, Vojnoistorijski glasnik 1 (1954) 86. (=[krivani}, Najamni~ka vojska) [krivani}ev zakqu~ak da je ovom vojskom komandovao neki kraqev ro ak je proizvoqan. 9

mr Aleksandar Uzelac Upadqiva je i Grigorina vest da se vojska poslata u pomo} 1312. godine sastojala iskqu~ivo od kowice, {to tako e potkrepquje tvrdwu da se radi o Kumanima. Iz druga~ije perspektive ove borbe u Trakiji oslikava kazivawe arhiepiskopa Danila II koje stavqa akcenat samo na srpske uspehe, potpuno izostavqaju}i u~e{}e vizantijskih snaga. Prema wegovim re~ima, Milutin je, udovoqavaju}i Andronikovoj molbi, poslao na Turke svoje srodstvo i telesnu stra u ( xran«ni«) koji su ih pobedili tako da su wihovi gradovi bili poru{eni, bogatstvo razgrabqeno, a od wih se niko nije izbavio. 21 Porede}i i uzimaju}i u obzir Grigorine i Danilove navode o karakteru srpske vojne pomo}i name}e se zakqu~ak da bi upravo tih dve hiqade kowanika moglo predstavqati Milutinovu telesnu stra u koju pomiwe srpski arhipeiskop, odnosno da su upravo wu ~inili prekaqeni Kumani koje je 1320. godine vladar nastojao da vrati u Srbiju. Va na uloga kumanskog odreda u Milutinovoj slu bi o kome zanimqivo u srpskim izvorima nema podataka, nije iznena uju}a. Ovaj nemawi}ki vladar se u velikoj meri oslawao na najamnike iz redova isto~nih naroda: Jase (Alane) i Tatare izbegle iz crnomorskih stepa, kao i na vizantijske renegate Turkopule (potomke turskih najamnika i hri{}anki). Zna~aj isto~waka u sredwovekovnoj Srbiji pokazao se tokom gra anskog rata izme u Milutina i Dragutina koji je izbio po- ~etkom XIV veka. 22 Kada je Dragutin abdicirao sa ra{kog prestola i predao vlast mla em bratu, zadr avaju}i severne krajeve dr ave pod svojom vla{}u, on je to u~inio pod uslovom da se posle Milutinove smrti presto vrati wegovim potomcima. Milutin ipak nije imao nameru da ispo{tuje sporazum i svoje direktne naslednike iskqu~i iz porodi~ne ba{tine. To je bio glavni uzrok sukoba koji je izbio na samom po~etku XIV veka i potrajao gotovo ~itavu deceniju. 23 U wegovoj odlu~uju}oj fazi, oko 1310-1311, Milutin se, suo~en sa odmetawem svoje vlastele, na{ao u izuzetno velikim te{ko}ama. Me utim, prema re~ima Danilovog nastavqa~a, unajmqivawe isto~waka u pravom trenutku bilo je presudno da se situacija preokrene i on ostvari pobedu. 24 Iako nije izri~ito spomenut, kumanski odred verovatno je u~estovavao u tim borbama zajedno sa Alanima, Tatarima i Turkopuli- 21 Danilo/Dani~i}, 145; Danilo/Mirkovi}, 109-110. 22 O tome vidi detaqnije u A. Uzelac, Isto~wa~ki najamnici u Srbiji po~etkom XIV veka, Vesnik vojnog muzeja 34 (2007) 29-37 (sa navedenim izvorima i literaturom). 23 M. Dini}, Odnos kraqa Milutina i Dragutina, Zbornik radova Vizantolo{kog instituta 3 (1955) 49-82. 24 Danilo/Dani~i}, 358-359; Danilo/Mirkovi}, 273. 10

Kumani u sredwovekovnoj Srbiji ma. Nedugo po okon~awu konflikta, kada su se Turkopuli pobunili protiv Milutinove namere da im umesto stalnih isplata odredi zemqu za izdr avawe, upravo je vladareva (kumanska!?) telesna stra a ugu{ila wihov pokret i nanela im te ak poraz. 25 Slede}i Milutinov primer, potowi srpski vladari iz dinastije Nemawi}a Stefan De~anski (1321-1331) i Stefan Du{an (1331-1355) tako e su svoju li~nu gardu vrbovali iz redova stranih najamnika, s tim {to su wu po pravilu ~inili zapadwaci: Katalanci i Nemci. 26 Po postoje}im podacima, kasniji najamni~ki odredi nikada nisu dostigli znatnu brojku od 2.000 Kumana {to je jo{ jedan pokazateq wihove va nosti i zna~aja. 27 Ipak, najamni~ka vojska je u na~elu bila skupa za izdr avawe i kada nije postojala potreba za wenim stalnim dr awem pod oru jem, ona se mogla ustupiti. Zarad odre enih politi~kih interesa, Milutin je 1312. godine to i u~inio. Izvesno je da se Kumani, uprkos Milutinovom odlu~nom nastojawu na dvoru Paleologa, nikada nisu vratili u Srbiju. Na wih se naime ra~unalo u predstoje}em gra anskom ratu izme u Andronika II i wegovog unuka, potoweg Andronika III (1328-1341), koji je duboko potresao Carstvo. Nekoliko godina kasnije, ta~nije pre oktobra 1327. godine, oni su iz Trakije bili preseqeni na egejska ostrva Lemnos, Tasos i Lezbos, zbog strahovawa da bi se mogli pridru iti Tatarima kana Uzbeka (1313-1341) koji su u to vreme uznemiravali vizantijske oblasti. 28 Ova najamni~ka grupacija koja je tokom svoje burne karijere bila u slu bi srpskog kraqa i vizantijskog vasilevsa posle toga nestaje iz izvora. Kantakuzinov spomen wihovog iseqavawa iz Trakije na Egejska ostrva ujedno je u posledwi hronolo{ki gledano podatak vezan za kumansko prisustvo u sredwovekovnim balkanskim zemqama. Kumani u srpskim sredwovekovnim izvorima U delima hagiografa srpskih kraqeva i arhiepiskopa Danila II i wegovog nepoznatog nastavqa~a koji su pisali u prvoj polovini XIV veka, Kumani se sre}u u vi{e navrata. Pored wihovog prisustva u unutra{wim sukobima izme u kraqa Uro{a I i wegovog naslednika 25 Danilo/Dani~i}, 143-144; Danilo/Mirkovi}, 108-109. 26 [. Ljubi}, Listine o odno{ajah izme u ju noga Slavenstva i Mleta~ke republike, II, Zagreb 1870, 11, 111; Jire~ek, Istorija Srba, II, 110-114; M. Dini}, Iz srpske istorije sredwega veka, Beograd 2003, 432-451. 27 [krivani}, Najamni~aj vojska, 87; A. Veselinovi}, Vojska u sredwovekovnoj Srbiji, Vojnoistorijski glasnik 1-2 (1994) 411-412. 28 Cantacuzenus, I, 259; VIINJ, VI, 319 (S. ]irkovi}, B. Ferjan~i}); Bartusis, Byzantine Army, 83; Vasary, Cumans and Tatars, 119. 11

mr Aleksandar Uzelac tokom sedamdesetih godina XIII veka, spomiwu se u burnim doga ajima sa kraja XIII veka i borbama koje su Dragutin i Milutin vodili sa gospodarima Brani~eva, polubra}om Drmanom i Kudelinom. Kao rezultat ovih sukoba, oblasti Brani~eva i Ku~eva su 1292. godine u{le u sastav srpskih zemaqa. 29 Brani~evski gospodari su prethodno obezbedili pomo} prekodunavskih kumanskih i tatarskih odreda i uspeli da za kratko osvoje Dragutinove zemqe. 30 Tada je postradao i manastir @i- ~a na Milutinovoj teritoriji koji je, kako prenosi Danilov nastavqa~, dugo vremena stajao u pusto{i nailaskom bezbo nog naroda kumanskoga. 31 Dok Danilo i wegov nastavqa~ Kumane i druge isto~ne narode: Jase, Tatare i Turke, uvek spomiwu pod wihovim pravim imenom, u kasnijim tekstovima ova distinkcija se gubi. Kako usled vremenske udaqenosti od samih doga aja o kojima svedo~e, tako i zbog postepenog prodirawa vizantijskog manira arhaizirawa etnonima pod uticajem stranaca koji pi{u u Srbiji. Grigorije Camblak tako Tatare naziva Gotima, dok Konstantin Filozof ponekad za wih upotrebqava ime Persijanci. 32 Ovaj manir vidqiv je i u tzv. Starijim srpskim letopisima, pisanim u drugoj polovini XIV veka. Govore}i o bici kod Velbu da 1330. godine, oni pomiwu bugarskog cara Mihaila [i{mana (1323-1330), sina nekada{weg upravqa~a Vidina, kao skitskog vojena~elnika. 33 Kod nekih vizantijskih pisaca Skitima se nazivaju kako Kumani, tako i Tatari za koje je poznato da su bili u sastavu bugarske vojske kod Velbu da. 34 Me utim, u ovom kontekstu skitski sa- 29 O novijoj interpretaciji i preciznom datovawu ovih doga aja vidi: S. Mi{i}, Srpsko-bugarski odnosi na kraju 13. veka, Zbornik radova Vizantolo{kog instituta 46 (2009) 335-336 (=Mi{i}, Srpsko-bugarski odnosi); A. Uzelac, Kan Nogaj, kraq Milutin i srpsko-tatarski sukobi krajem XIII veka, Vojnoistorijski glasnik 1 (2009) (u {tampi). 30 Danilo/Dani~i}, 115; Danilo/Mirkovi}, 87. 31 Danilo/Dani~i}, 371-372; Danilo/Mirkovi}, 283-284. U starijoj literaturi se uglavnom navodilo mi{qewe da je @i~a postradala tokom potoweg pohoda vidinskog kneza [i{mana. Me utim, upravo su brani~evski gospodari Drman i Kudelin, kao i Kumani u wihovoj slu bi, bili odgovorni za stradawe sedi{ta srpske arhiepiskopije, A. Uzelac, Ko je spalio @i~u?, Brani~evski glasnik 6 (2009) 1-12; Mi{i}, Srpsko-bugarski odnosi, 335. 32 Æ. [afarikþ, @ivotý kralæ Stefana De~anskog?, Glasniký Dru{tva srbske slovesnosti 11 (1859) 71; V. Jagi}, Konstantin Filozof i wegov ivot despota Stefana Lazarevi}a, Glasnik srpskog u~enog dru{tva 42 (1875) 271-274. 33 Q. Stojanovi}, Stari srpski rodoslovi i letopisi, Sremski Karlovci 1927, 78-79, 103. 34 Uvod Du{anovog zakonika pomiwe crne Tatare u sastavu bugarske vojske, N. Radoj~i}, Zakonik cara Stefana Du{ana, Beograd 1960, 84. Vizantijski istori~ar 12

Kumani u sredwovekovnoj Srbiji svim sigurno ne podrazumeva tatarski, jer se u Letopisima Tatari nazivaju svojim pravim imenom. Da li su wihovi sastavqa~i, upotrebqavaju}i anti~ki zbirni naziv za narode crnomorske stepe, mo da mislili na kumansko poreklo ovog bugarskog vladara? U svakom slu~aju, u srpskoj sredwovekovnoj kwi evnosti se za Bugare ne koristi naziv Skiti, pa se mo e pretpostaviti da je tako. Na zanimqiv spomen Kumana i Bugara nailazi se u jednom apokrifnom spisu naslovqenom Kazivawe proroka Isaije, kako ga je an eo uzneo do tre}eg neba. 35 Prema jednom stanovi{tu, prvobitna verzija ovog teksta je u stvari prevod sa gr~kog i, kako se to mo e pokazati na osnovu lokalizacije mesnih imena i o~uvawa kulta sveca Isaije, verovatno je nastala na prostoru izme u Serdike i Skopqa po~etkom druge polovine XI veka. 36 Prema drugim, potowim mi{qewima, spis svojim sadr ajem i na~inom izlagawa, iako se oslawa na gr~ke uzore, jeste izvorno slovenski. 37 U tekstu se, izme u ostalog, govori kako je starozavetni prorok vodio seobu jednog dela Kumana koji se nazivaju Bugarima ( Koumani, rekomi Blgare ) u Karvunsku zemqu (dana{wa ju na Dobruxa). Veza dva naroda obja{wava se na slede}i na~in: Posle smrti cara Ispora (Asparuh), nazva{e Kumane Bugarima, jer su oni pre wega bili veoma pogani, tako e i bezbo ni i u mnogim ne~astima i neprestano su mnogo godina bili neprijateqi gr~kom carstvu. 38 Veze prabugarskog i kumanskog etnosa iznete u ovom spisu alegori~kog su karaktera i te{ko se mogu pomiriti sa poznatim istoriografskim faktima. Na osnovu toga, izgleda da se u jedinoj sa~uvanoj, srpskoj redakciji ovog teksta koja je mnogo poznijeg datuma, ~uva spomen Kumana, ne kao etni~ke odrednice, ve} sa zna~ewem pagani. Ni}ifor Grigora za wih koristi naziv Skiti, Gregoras, I, 455; VIINJ, VI, 208. (S. ]irkovi}, B. Ferjan~i}) 35 Spis je izdat u vi{e navrata: Q. Stojanovi}, Stari srpski hrisovuqi, akti, biografije, letopisi, tipici, pomenici, zapisi i dr., Spomenik Srpske kraqevske akademije 3 (1890), 190-193. (=Stojanovi}, Hrisovuqi); Y. Ivanov, Bogomilski knigi i legendi, Sofiæ 1970, 280-287 (Ivanov, Bogomilski knigi); V. Tþpkova-Zaimova, A. Miltenova, Istoriko-apokalipti~nata kni nina vþv srednovekovna Bþlgariæ, Sofiæ, 1996, 195-198. (=Zaimova, Miltenova, Kni nina) 36 K. Jire~ek, Hri{}anski elemenat u topografskoj nomenklaturi balkanskih zemaqa, prev. I. Sindik i J. Radoni}, Zbornik Konstantina Jire~eka, I, Beograd 1959, 522-523. 37 Ivanov, Bogomilski knigi, 276-280. 38 Stojanovi}, Hrisovuqu, 191; Ivanov, Bogomilski knigi, 282; Zaimova, Miltenova, Kni nina, 196. 13

Antroponimi i toponimi kumanskog porekla Za razliku od narativnih, dokumentarni izvori, odnosno poveqe Neamwi}kih vladara pru aju mnogo vi{e kumanskih tragova u sredwovekovnoj Srbiji i to zahvaquju}i svom bogatom antroponomasti~kom i toponomasti~kom materijalu. Jo{ u prvoj poveqi kraqa Stefana Prvoven~anog (1196-1228) manastiru @i~i izdatoj posle 1219. godine spomiwu se trojica qudi koji nose ime Koumany. 39 UHilandarskoj poveqi kraqa Milutina, izdatoj pre 1302. godine sre}e se neki Koumanicy sy dhtiü. 40 Me u qudima vlastelinstva manastira u Bawskoj izme u 1313 i 1318. navode se Komany i Koumanicy. 41 U kasnijim dokumentima, naro~ito Drugoj De~anskoj hrisovuqi Stefana De~anskog iz 1330-1331 i Tre}oj De~anskoj hrisovuqi Stefana Du{ana iz 1343-1345, susre}e se nekoliko kumanskih etnonima: Koumaniny, 42 Koumanicy, 43 kao i patronim Koumanoviky. 44 Istovremeno, dva ~oveka po imenu Koumany spomiwu se u popisu imawa Htetovskog manastira iz 1343. godine. 45 Spisak se ovim primerima ne iscrpquje. Osim etnonima, povremeno se u dokumentarnim izvorima nailazi na li~na imena koja su sasvim sigurno kumanskog porekla. Tako se u Drugoj i Tre}oj De~anskoj poveqi sre}e Koteny, 46 kao i vi{e qudi koji nose ime %i{ymany, 47 au Svetoarhan elovskoj hrisovuqi cara Stefana Du{ana iz 1348-1350. godine navodi se neki Drymany. 48 Kona~no, ova imena nisu bila ograni~ena samo na ni e dru{tvene slojeve i u poveqi bosanskog bana Mamr Aleksandar Uzelac 39 F. Miklosich, Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae,Bosniae, Ragusii, Wien 1858, 12. (=Miklosich, Monumenta Serbica) 40 Miklosich, Monumenta Serbica, 60. 41 M. Grkovi}, Re~nik imena Bawskog, De~anskog i Prizrenskog vlastelinstva u XIV veku, Beograd 1986, 105, 110. 42 P. Ivi}, M. Grkovi}, De~anske Hrisovuqe, Novi Sad 1976, 119, 203. (=Ivi}, Grkovi}, De~anske hrisovuqe) 43 Ivi}, Grkovi}, De~anske hrisovuqe, 84, 90, 177 44 Ivi}, Grkovi}, De~anske hrisovuqe, 143. 45 L. Slaveva, Popis na imotite na htetovskiot manastir od 1343 godina, Spomenici za srednovekovata i ponovata istorija na Makedonija, III, Skopje 1980, 296, 298. 46 Ivi}, Grkovi}, De~anske hrisovuqe, 258. Ime kumanskog kneza Kotijana koji je vodio wihovu seobu u Ugarsku u osvit mongolske invazije posvedo~eno je u ruskim letopisima kao Kotøn, Kotan i Kotän : Polnoe sobranie russkih letopisey (=PSRL), I, Leningrad 1926, 446, 504 (Lavrentýevskaæ letopisý); PSRL, III, Moskva-Leningrad 1950, 62 (Novgorodskaæ pervaæ letopisý). Ru ero iz Varadina ga naziva Kuthen, Rogerius, 553-554. 47 Ivi}, Grkovi}, De~anske hrisovuqe, 9, 121, 122, 158, 248, 251. 48 S. Mi{i}, T. Subotin-Golubovi}, Svetoarhan elovska hrisovuqa, Beograd 2003, 107. 14

Kumani u sredwovekovnoj Srbiji teja Ninoslava Dubrovniku iz 1249. godine nalazi se me u kletvenicima kaznac Bhlyxany. 49 Kao primer frekventnosti imena Kuman i wegovih izvedenica mogu poslu iti rezultati analize etni~ke strukture stanovni{tva isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka koja je pokazala da se ona sre}u u otprilike 0.5% slu~ajeva svih zabele enih antroponima. 50 Sa druge strane, ~ak i sumarni pogled na dana{wu topografiju Balkanskog poluostrva i okolnih zemaqa pokazuje veoma ~esto susretawe sa kumanskim mestima. Kumanovo (Makedonija), Kumanis (Ko a, Peloponez), Komana (Comana, Dobruxa), Komane{ti (Comanesti, Moldavija), Kun{ag i Ki{kunhala{ (Kunság, Kiskunhalas, Panonija), samo su neki od najo~iglednijih primera. Srpske sredwovekovne poveqe zabele ile su vi{e takvih naseqa koja su uglavnom kasnije nestala. Selo Kumanija u Ma~vi, trag wihove seobe iz ugarskih krajeva u prole}e 1241. zabele eno je u Ravani~koj poveqi kneza Lazara Hrebeqanovi}a. U istom dokumentu sre}e se i selo Koumani na prostoru Brani~eva. 51 Toponim Drmno kod Kostolca, dobio je svakako ime po nekada{wem gospodaru ove oblasti pre prelaska pod srpsku vlast, Drmanu. 52 Jedno selo Koumanovo koje se nalazilo nedaleko od Prizrena pomiwe se u De~anskim hrisovuqama, kao i u poveqi Stefana De~anskog prizrenskoj episkopiji iz 1326. godine. 53 U darovnici istog vladara Hilandaru izdatoj godinu dana kasnije, sre}e se naseqe po imenu Komanovo seli{te. 54 Poreklo jednog broja toponima kao {to su Kumanica ili Kunovica, nije rasvetqeno, iako postoji mogu}nost da su i ona kumanskog porekla. Ipak, nastojawa poje- 49 Miklosich, Monumenta Serbica, 33. Verovatno izvedeno od imena bugarskog cara Jovana Asena I Belguna (1190-1196) koji je tako e bio kumanskog porekla. O imenu Belgun, vidi navedenu literaturu u I. Bo ilov, Familiæta na Asenevci (1186-1460) genealogiæ i prosopografiæ, Sofiæ 1994, 35, n. 2; O zvawu kaznaca koji je predstavqao najvi{eg ~inovnika zadu enog za civilne poslove: M. Blagojevi}, Dr avna uprava u srpskim sredwovekovnim zemqama, Beograd 2001, 17-24. 50 Z. \okovi}, Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka, Zbornik radova Vizantolo{kog instituta 40 (2003) 173-175. 51 Miklosich, Monumenta Serbica, 199. 52 M. Dini}, Srpske zemqe u sredwem veku (istorijsko-geografske studije), Beograd 1978, 84-85. 53 Ivi}, Grkovi}, De~anske hrisovuqe, 65, 98-99, 194-196; S. Novakovi}, Zakonski spomenici srpskih dr ava sredweg veka, Beograd 1912, 639, 646 (=Novakovi}, Zakonski spomenici) 54 Stojanovi}, Hrisovuqi, 25; Novakovi}, Zakonski spomenici, 396, 398. 15

mr Aleksandar Uzelac dinih istra iva~a da u nazivima upa Komarnica ili Altin vide kumanske tragove ne mogu se prihvatiti. 55 Neka od navedenih li~nih imena ([i{man, Drman) svakako su bila dovoqno dobro poznata i ~uvena {irom balkanskih prostora da predstavqaju odraz odre ene mode i ne mogu oslikavati tragove ne~ijeg porekla. Primera radi, ni dana{wa imena Filip ili Aleksandar, rasprostrawena {irom sveta, svakako ne ukazuju na ne~ije gr~ko poreklo, kao ni uostalom mnoga druga koja vuku poreklo iz anti~ke ili biblijske tradicije Za etnonime kori{}ene u funkciji imena (Koman, Kuman, Kumanin) mo e se izre}i sli~na konstatacija. Verovatno je da su u vreme kada su posvedo~eni u poveqama (XIII-XIV vek), uveliko odoma}eni, oni ve} preuzeli funkciju uobi~ajenih li~nih imena. Uz to, treba napomenuti da se navedeni primeri ne sre}u kompaktno i uz to, kada se pogleda struktura naseqa gde su zabele eni, u dru{tvu slovenskih i hri{}anskih antroponima. S obzirom da navedene poveqe pokrivaju pomoravske, kosovsko-metohijske krajeve i Makedoniju, ova imena ne mogu se vezati ni za neko odre eno u e geografsko podru~je. Me utim, upravo u~estalost i ra{trkanost antroponima i toponima kumanskog porekla {irom srpskog etni~kog prostora ukazuje da je, makar i posredno, uticaj Kumana u sredwovekovnoj Srbiji bio mnogo ve- }i nego {to se mo e naslutiti na osnovu retkih obave{tewa o wihovoj vojnoj slu bi. Summary Cumans, nomadic Turkic people originally from Pontic-Caspian steppe, were above all important military factor in Southeastern Europe during the Middle Ages. First contacts between Cumans and Serbs took place at the end of the 11th beginning of the 12th century. Cuman presence in Serbian lands is attested from mid 13th century, when, according to a western contemporary source, group of nomads fled from Hungary and found refuge in Bulgaria, Greece and Serbia during the Mongol invasion (1241-1242). As mercenaries, Cumans participated in the struggle between king Stephen Uro{ I and his son Stephen Dragutin in the years of c.1271-1276. Dra- 55 I. Schütz, Les contacts médiévaux albano-comans reflétés par l onomastique de Kosovo, Acta Orientalia Academiae Scientarum Hungaricae 40 (1986) 293-300. Treba napomenuti da ovaj ~lanak sadr i faktografske gre{ke i neutemeqene zakqu~ke. Uprkos autorovim tvrdwama, ime upe Komarnica, nazvane po istoimenoj reci starije je od XI veka i ne mo e povezati sa Kumanima. O oblasti Altin, ~ije ime je izvedeno ne od turskog altin ili altün zlato, zlatni kao {to autor tvrdi, ve} od latinskog altus visok, vidi G. Tomovi}, Altin u XIV i XV veku, Stanovni{tvo slovenskog porijekla u Albaniji, Titograd 1991, 153-166. 16

Kumani u sredwovekovnoj Srbiji gutinæs younger brother and successor king Stephen Uro{ II Milutin (1282-1321) also employed Cuman horsemen, totaling 2.000 in number, thus being the largest foreign military contingent in Medieval Serbia. They apparently also represented royal bodyguard. In 1312 they were ceded to Byzantine emperor Andronicus II. Eight years later, Milutin vainly insisted on their return; eventually in 1327 Cumans were settled on Aegean islands. In Serbian sources written in the first half of the 14th century (Lives of Serbian kings, by archbishop Daniel II and his continuator) Cumans were always mentioned under their proper name; distinguished from other eastern peoples Tatars, Alans and Turks, as well. In later texts (so-called Old Serbian Chronicles, dated from late 14th century) this trait fades, due to the temporal distance from the events they describe and also due to the penetration of byzantine manner of archaizing contemporary ethnonyms in Serbian medieval literature. Therefore, itæs not surprising that in those documents one can find term Scythians instead of Cumans. Another result of this process was that Cuman acquired new meaning û heathen, as in the text commonly known as Bulgarian Apocryphal Chronicle. In the royal charters of Nemanji} dynasty dated from 13th-14th century, there are many personal names and place-names of Cuman origin. Their frequency and diffusion indicates that the influence of those resilient, warlike and omnipresent nomads, although indirectly, had been far greater in Medieval Serbia than one can discern from scarce information regarding their military service. 17