ИНФОРМАТИКА У ОБРАЗОВАЊУ

ИНФОРМАТИКА У ОБРАЗОВАЊУ Игњат Марковић Факултет техничких наука, Чачак Техника и информатика, 2015/2015 markovicbozana@mts.rs Ментор рада: др Жељко М. Папић, ванр. проф. Апртпакт Рад представља утицај примене савремених наставних средстава на повећање ефикасности наставе у ОШ Вера Благојевић у Бањи Ковиљачи Кљсхнг пгхж жнтопмаежка, обпаеовањг, схгнжфж, пахснапж, ИКТ, нареава, нареавнж жпофгр... 1. УВОД Није више никаква новина да је нагли развој рачунарства осамдесетих и нарочито деведесетих година прошлог века изменио свет. Свакодневни живот на овој планети се не може замислити без рачунара, а то су учиниле нове технологије, микропроцесори и глобалне рачунарске мреже. Живот поред рачунара и са рачунаром, у ствари, постаје свакодневница. Масовнијим коришћењем рачунара у школама створени су услови за квалитетније иновирање образовне технологије. Мултимедијална настава је педагошка категорија новијег датума, мада настава са мултимедијалном садржином постоји у наставној пракси дуже време. Мултимедијски систем у настави изграђује се због потребе функционалне и техничке интеграције бројних и разноврсних медија у настави у систематичне склопове, одатле и назив мултимедијски систем. Намеће се потреба за савременом школом и савременим учитељима. Поставља се питање како утиче технологија образовања на наставу и учење. Већина психолога тврди да и поред значајних резултата, још увек постоје озбиљни недостаци у наставном процесу. Први такав недостатак је недовољна активност деце у наставном процесу, као и несамосталност ученика. Ученик репродукује знање које му учитељ/наставник преноси тј усвајање знања у најчешћем случају је репродуктивно,. Ако ученик није пасиван, него активно учествује у току предавања, учење ће бити много ефикасније. Други недостатак је што ученик не добија повратне информације о резултатима делатности. Школске оцене имају информативни карактер. Ученици оцене најчешће не добијају на основу учења, и ученик не зна тачно да одреди шта је у одговарању добро, а шта лоше. Испитивања доказују да је учење много ефикасније, ако се ученик информише о резултатима учења. Наставниково образлагање оцене доприноси успеху учења. Оцене дате у тајности негативно утичу на ток учења. 2. РАЗВОЈ ИНФОРМАТИКЕ Токови науке, технологије и технике довели су до епохалних промена, они су одредили нови цивилизацијски поредак. Наиме, у овом времену људско друштво се налази на цивилизацијској прекретници, прелази из индустријског у постиндустријско - информатичко друштво. Нова цивилизацијска епоха, између осталог, условљава и нову концепцију и решења система образовања, а то првенствено у смислу адекватне организације и технологије образовања. Образовање за информатичко друштво има посебан значај, јер је основ нове тријаде: наука - технологија - доходак. У информатичком друштву значајно је скраћен временски циклус од открића до примене. У сегменту друштвених делатности увелико се примењују нове информационе технологије, а пре свега у науци, култури, уметности, здравству, банкама итд. Образовање знатно заостаје у примени информатичких технологија у свим својим деловима и процесима. Интегрално управљање подацима је само једна од одлика убрзаног развоја великих система. Развој не обухвата само аутохтони развој рачунара, база података и рачунарских мрежа, већ и аутоматизацију комплексних система, као и пројектовање и управљање производњом на бази информационих технологија (роботика, мултимедијални системи, виртуелна реалност, системи за подршку одлучивању, експертни системи, интелигентни туторски системи итд.). Укупно гледано, остварене научно - технолошке и друштвене основе информатике су база за информатизацију образовања. У технолошком погледу информатичке технологије су водеће у развоју у односу на све друге области истраживања. Посебно, у томе се истиче микроелектроника, која је омогућила развој рачунарске и

телекомуникационе опреме и њихово интегрисање путем сателитских станица у планетарни систем. Захваљујући оствареним резултатима у производњи хардвера и софтвера дошло је до њиховог значајнијег појефтињења, а то је значајно проширило круг корисника. Посебно је вредно истаћи напредак у доменима електронске комуникације која се остварује у спрези рачунар - телекомуникациони систем. У тој области, данас, не постоје ограничења у појединим облицима комуницирања (говор, слика, музика). Практично нема посредника у људским комуникацијама које су до сада постојале у смислу постојања уређаја - посредника у комуникацији човек - човек. 2.1 Интопмафжонг тгунологжјг данацњжфг Другу половину 20. века обележио је развој телекомуникационих мрежа и технологија. Гледано из данашње перспективе, глобална рачунарска мрежа, Интернет, представља највеће не само технолошко већ и друштвено, цивилизацијско откриће које је променило начин живљења и пословања. Корени Интернета су настали у агенцији за напредна истраживања названу ARPA (Advanced Research Project Agency) коју је основало министарство одбране САД. Један од пројеката реализованих у овој агенцији је био развој безбедне и поуздане рачунарске мреже која би повезивала војне лабораторије, обавештајне службе и владине институције. Пројекат је успешно реализован и године 1969. је инсталирана и покренута прва рачунарска мрежа која је добила назив ARPANET. По угледу на ARPANET, универзитети САД 1980. године оснивају своју мрежу која је добила назив The Internet. Слжка: Илсрепафжја жохгеног ARPANET-a Врло брзо након покретања Интернета развијају се и први сервиси који користе Интернет као медијум. Тако на пример, у области комуникација развијају се сервиси електронске поште (E-mail) и сервиса за слање кратких порука (енг. instant messaging). Даљим развојем Интернета у погледу брзине преноса података сервиси за слање кратких порука додају нове функције као што су гласовна, а касније и видео комуникација. Међутим, најпознатији и најзначајнији сервис на Интернету је WWW (енг. World Wide Web) или само wеb, који је настао врло брзо након званичног покретања Интернета. Првобитна верзија WWW је настала 1989. године у Европском центру за нуклеарна истраживања познатом као CERN, а њен проналазач је научник Др Бернерс Ли. Циљ овог сервиса је био да се омогући размена текстуалних фајлова између научника који су били ангажовани на пројектима нуклеарних истраживања и који су били просторно дислоцирани. Основни недостатак те прве верзије wеb-а је што је програм за приказивање докумената послатих путем Интернета могао да приказује само фајлове текстуалног типа.

Пар година касније, Марк Андерсен са Универзитета Илиноис је развио унапређену верзију тог програма која је могла да приказује и графичке елементе и тако настаје први графички wеb читач (енг. Web browser) који је назван Mosaic. Mosaic је пуштен у рад 1993. године. Данас постоји неколико wеb читача међу којима се истичу Google Chrome, Mozila Firefox, Microsoft Internet Explorer, Opera итд. Слжка 2: Тжм Бгпнгпр Лж Слжка 3: Мапк Андгпргн 3. УПОТРЕБА ИНФОРМАТИКЕ За прихватање и разумевање информатике потребно је више година, што може бити исувише дуготрајан процес. Истраживања и резултати истраживања у свету су такорећи свакодневно доступни, радови су најчешће публиковани и готово доступни свим заинтересованим. Не треба измишљати ''топлу воду'', него искористити искуства других земаља, платити стручњаке који се том тематиком баве дужи низ година, да обуче наше кадрове који ће знати у којем смеру да организују напредак информатике у Србији. Искуства и планови других се не могу методом Copy => Paste пресликати дословно у наш систем, већ да оспособимо наш кадар који ће кроз сагледавање нашег система, креирати најбољи концепт примене информационо - комуникационих технологија и образовање стручњака за примену истих. 3.1 Интопматжеафжја цколг Информатизација као нови производни ресурс, као нова употребна вредност, иако нема обележје материје, испуњава ону повезујући,кохезивну снагу која представља основну полугу друштвеног развоја. Њом се у погон стављају многи високо-продуктивни, техничко-технолошки детерминирани системи, а такође и они системи који не припадају техничким, детерминираним системима, као што је систем образовне делатности у школи. Наиме, путем информатизације школе могуће је педагошку делатност, уредити у целовити организациони систем и по ефикасности приближити га тзв. детерминисаним уређеним системима, код којих се може у свакој фази одвијања процеса рада пратити ефекат и тачно на излазу система предвиђати одговарајући резултати. Информатизација значи нарушавање досадашње статичности школе,која је по природи конзервативна институција, која дуго задржава одређене образовне моделе рада који су давно застарјели. У школу,нова пракса тешко улази, а кад се она прихвати, онда се тога споро ослобађа, иако је таква пракса одавно застарела. 3.2 Интопматжка нартавнж ппофгр ж схгњг Са педагошко - методичког аспекта, у средишту процеса учења и подучавања је ученик. На слици испод, приказан је дидактички труогао, који појашњава односе ученика, наставника и наставне садржаје. Како се овај приступ посматра са посебног стајалишта, где ће средство учења и подучавања између осталог заузети технологија, добијамо допуњени дидактички троугао на следећој слици. Појам ученик овде можемо заменити појмом човек, образовати се могу људи различитих старосних узраста, информационо комуникационе технологије нису ограничене на употребу само једној генерацији, већ у целости их могу користити сви људи.

Слжка 4.: Дожсњгн дждакежхкж епосгао: схгнжк, нареавнжк, нареавнж радпдај ж егунологжјг Информациона и комуникациона технологија, је постала саставни део система образовања и то као подршка наставницима у реализацији традиционалне наставе или као замена таквој настави са једном од нових метода и начина реализације наставног процеса као и процеса учења и подучавања. С тим у вези је мултимедија, рачунарско умрежавање и програмско инжењерство, што је довело до појаве генерације рачунарских система за учење и подучавање. Нова наставна парадигма је оријентисана према ученику (енгл. Learner-Center Paradigm). Ученик је смештен у центар, док су у окружењу ресурси за учење и то како у погледу времена тако и места и начина учења. Према ученику је све оријентисано и обухваћено једним изразом - ресурси за учење (људи, знање, технологија, медији, организација...). Слжка 5: Ппглае епаджфжоналнг нареавнг жападжгмг, новој нажпгдној Традиционално образовање заснива се на образовној парадигми, која се назива модел репродукције знања. Сврха таквог учења јесте пренети статичко знање од извора знања (наставник) до ученика, који је пасивни прималац таквог знања. Модел репродукције знања треба заменити моделом изградње знања. То се може постићи само ако наставници и ученици буду партнери у заједничком деловању на изградњи базе знања коју треба усвојити. Информациона услуга WWW је омогућила заснивање више хиљада система који се могу сматрати директном применом савремене информационе и комуникационе технологије. Већина тих система има ограничене могућности учења и подучавања, јер свој рад заснивају на статичком приказу наставних садржаја. Основна информатичка знања и вештине треба поседовати свака информатички писмена особа. Та знања је потребно свакодневно надопуњавати и усавршавати, јер брз је развој информационе и комуникационе технологије. 3.2 Употпгба жнтопматжкг с нартавж Анализирајући ниво примене информатике у настави, најпрецизније би било рећи да је он потпуно индивидуалан. Употреба није условљена само расположивом опремом и физичким условима, већ најпре зависи од ентузијазма и компетенција наставника да, уз употребу информатике, наставне садржаје учине занимљивијим, приступачнијим и квалитетнијим. На учесталост и начин употребе утичу и механизми подстицаја и облици подршке доступни наставницима у појединачним школама. Ученици својом дигиталном оспособљеношћу подстичу наставнике на повећање нивоа употребе. У односу на укупно време које ученици проведу користећи информатику, удео који користе за учење је веома мали. Друштвене мреже најчешћи су облик употребе рачунара у слободном времену, али представљају и добар метод којим наставници подстичу ученике на активно коришћење информатике у процесу усвајања знања.

Као кључне предности употребе инфоматике истичу се брз и лак приступ информацијама, могућности за организацију занимљивије наставе, приближавање интересовањима младих и статистички потенцијал. Међу значајним препрекама се истичу недостатак опреме и/или компетенција, неадекватна подршкa, али и ставови и старе навике. Слжка 6: Тож 7 рофжјалнжу мпгда с рвгес Основни мотиви за употребу информатике код наставника су подизање квалитета наставе, подстицање мотивације ученика за предмет, али и унапређење концентрације и пажње на часу, што наставу чини угоднијом. Такође, материјал који сами израђују у електронској форми и чине доступним на интернету постаје видљивији и доприноси како размени искустава са колегама, тако и бољем позиционирању наставника у широј стручној заједници. Међутим, транспарентност наставних садржаја одређеном броју испитаника представља и узрок страха и отпора, јер захтева виши квалитет и изостанак грешака 4. ИНТЕРНЕТ ТЕХНОЛОГИЈА У ОБРАЗОВАЊУ ПРИМЕНА И ФУНКЦИЈА Образовање се веома спорије отвара према новим технологијама у односу на неке друге делатности. Нове технологије уместо да се прво примене у школству оне у њега последње стижу, а један од разлога је и висока цена рачунара и брзина којом они застаревају, а други разлози могу бити и сами наставници који раде у школама. Постепено се уводе системи за аутоматску обраду података, мулти-медијални системи, учење на даљину, виртуелне школе и друге технологије које доприносе веће залагање, активности самих ученика као и квалитетније вредновање знања и напредовање ученика а све у складу са претходним знањима и индивидуалним способностима ученика. Улога наставника у примени нових иновација у настави је огромна и веома битна а самим тим и оспособљеност за њихову практичну примену у наставном процесу. У савремном информационом друштву, улога наставника је и у трагању за изворима, начинима, путевима доласка до знања, а такође и у примени знања. У наставном процесу све чешће треба да се користе, интернет, виртуална реалност, мулти-медија, хипер текст, помоћу којих ученици могу да долазе до нових знања, занимљивих и богатијих садржаја у складу са својим могућностима и интересовањима. Ученици увек могу да добију додатну повратну информацију а наставници применом нове технологије могу лакше да одржавају дисциплину и рад на часу. Савремена образовна технологија, уз коришћење мулти-медијалних система, ствара предуслов за ангажовање свих чула у процесу стицања нових знања, развија креативност ученика и обезбеђује већу активност ученика у настави и учењу. Наставници нису више само предавачи и испитивачи већ су све више организатори, саветници, интелектуалне вође, фактори који управљају процесом наставе и учења у коме се зна шта ко ради, чиме би требало да се служи у раду и какве би резултате требало да остваре. Образовни материјали све више су обогаћени мулти-медијалним садржајима (уз текст укључени су и аудио и видео записи) и приказују се у електронском облику путем електронских медија као што су видео траке, СD ромови и слично. Нове технологије за пренос говора и слике у реалном времену учиниће образовање путем интернета још квалитетније и популарније а наставу учини што занимљивијом. Можемо закључити да је потребно да се у наставном процесу што више користе савремена образовна средства и технологије.

4.1 Интгпнгт с обпаеовањс Школа, у чијем би средишту била библиотека, постепено ствара услове за изградњу свеобухватног система ресурса за учење и наставу. На тај начин школа има могућност да се мења у правцу виртуелне школе, која се ослобађа свих парадигми учења и поучавања, која је у стању да задовољи потребе друштва које учи, оспособљава појединце за реално схватање и разумно прихватање промена, за стваралачко деловање и потчињавање промена људским потребама. Коришћењем Интернета, код ученика се постепено развијају способности комуникације, проналажења информација, критичког мишљења и доживотног учења. У процесу искоришћавања преимућства које даје Интернет ученик схвата да циљ учења није првенствено да све зна, већ да се изгради способност учења како се учи и мотивацију да перманентно учи из унутрашњих потреба. 4.2 Савпгмгно г-схгњг Иако је тренутно е-учење у нашој земљи у развоју, претпоставља се да ће се овом облику учења посвећивати већа пажња, тј. да ће е-учење у блиској будућности умногоме заменити конвенционално учење. На основу напред изложеног, дошло се до закључка да је један од основних начина стицања знања на даљину употреба рачунара и Интернета, који корисницима пружају разноврсне могућности (једна од њих су и курсеви) за стицање неопходних знања. На основу проучавања употребе поменутог алата (које представља један од основних задатака овог рада) види се да се исти, изузев за креирање онлине курсева на свим нивоима образовања, може користити и за социјалне намене, као подршка запосленима, и у многим другим случајевима. 4.2 Ппгднортж ж нгдортафж г-схгња На основу свега наведеног могу се систематизовати неке предности електронског учења: Није битно време и место одвијања наставе Брзо прилагођавање ученика на овакав вид учења Конзистентност података Могућност мерења ефикасности учења Смањење трошкова учења Индивидуализација учења Боље памћење садржаја Уштеда Исто тако, е-учење има и своје недостатке: Говорећи у контексту едукације, електронско учење може бити критично, зато што је људска интеракција лицем у лице са наставником избачена из процеса, па према томе, процес више није едукациони, у највишем филозофском смислу. Осећај изолације, кога су осетили студенти и ученици на даљину често је цитиран, мада дискусиони форуми и други, засновани на компјутерској комуникацији, могу у ствари да побољшају ово и нарочито често да охрабре студенте и ученике и сретну се лицем у лице као и у облику самосталних група. Највећи изазови и/или проблеми код е-учења тичу се чистог е-образовања, као једне од две основне врсте е-образовања (у коју спада онлине учење, односно образовање надаљину), и крећу се од тога како приволети полазника, односно студента да упише онлине течај,да активно учествује у његовом извођењу и успешно га заврши, преко превелике зависности оваквог вида образовања од технологије до чињенице да израда самих е-леарнинг садржајаза учење траје доста дуго. Постоје бројни разлози који доводе до оваквог неуспеха. Један од највећих проблема је сама природа е-леарнинг-а или онлине парадигме учења. За разлику од традиционалног учења,врло је лако одустати, јер се од полазника не очекује да се придруже учењу "у разреду", то јест на неком одређеном месту, где их чекају колеге и наставник, него то чине најчешће са посла или од куће.

5. ЕМПИРИЈСКО ИСТРАЖИВАЊЕ Какав јг стжфај ппжмгнг равпгмгнжу нартавнжу рпгдртава на повгћањг гтжкарнортж нартавг с ОШ Вгпа Благојгвжћ с Бањж Ковжљахж 5.1. Ппгдмгт жртпаджвања Поред значајних резултата још увек постоје озбиљни недостаци у наставном процесу, тврде многи психолози, а то су: У наставном процесу деца су још увек неактивна Недобијање одговарајуће повратне информације Програмирана настава и њено коришћење је као једина могућа алтернатива. Живот са рачунаром и поред њега, у ствари, постаје свакодневни део човековог живота. Уколико се као циљ школе поставља припремање ученика за живот, она свакако мора да се одвија у људским заједницама, као и да научи ученике да користе рачунар. 5.2. Цжљ жртпаджвања Пројектовање модела наставе са применом мултимедијалних елемената у настави предмета Природа и друштво у узрасту нижих разреда основне школе Вера Благојевић, ради повећања ефикасности наставе код деце тог узраста. 5.3. Хжпотгег Генерална хипотеза: На повећање ефикасности наставе у основној школи Вера Благојевић позитивно утиче примена савремених наставних средстава. Подхипотезе: Примена савремених наставних средстава позитивно утиче на повећање нивоа усвојености знања ученика у основној школи Вера Благојевић.. На повећање мотивисаности ученика за наставне активности у основној школи Вера Благојевић, такође позитивно утиче примена савремених наставних средстава.

5.4. Ргеслтатж жртпаджвања Табгла 5.4.1: Уеопак жрепаджвања конеполна гпсжа Раепгд Бпој схгнжка Укспан бпој схгнжка Ппвж паепгд 27 Дпсгж паепгд 23 Тпгћж паепгд 24 95 Чгевпеж паепгд 21 Табгла 5.4.2: Уеопак жрепаджвања гкржгпжмгнеална гпсжа Раепгд Бпој схгнжка Укспан бпој схгнжка Ппвж паепгд 26 Дпсгж паепгд 25 Тпгћж паепгд 24 100 Чгевпеж паепгд 25 Гпатжк 5.4.1: Инжфжјално жржжежвањг енања конеполна гпсжа Гпатжк 5.4.2: Уржгцноре пгцавањг еадаеака конеполна гпсжа

Гпатжк 5.4.3: Инжфжјално жржжежвањг енања гкржгпжмгнеална гпсжа Гпатжк 5.4.4: Уржгцноре пгцавањг еадаеака гкржгпжмгнеална гпсжа Гпатжк 5.4.5: Ужопгднж пгеслеаеж конеполнг ж гкржгпжмгнеалнг гпсжг

5.5. Аналжеа жртпаджвања о мотжвжранортж схгнжка гкрпгпжмгнталнг гпспг Табгла 5.5.1: Мжцљгњг о жпжмгнж рпгдреава Понсђгнж одговопж Бпој схгнжка % Уожцег мж рг нжјг рвждгла 0 0 Свждгла мж рг 34 34 Иесегено мж рг рвждгла 66 66 Табгла 5.5.2: Мжцљгњг о еанжмљжвореж нареавнжу рпгдреава Понсђгнж одговопж Бпој схгнжка % Нжјг еанжмљжвжјг 0 0 Ирео јг 3 3 Занжмљжвжјг јг 22 22 Много јг еанжмљжвжјг 75 75 Табгла 5.5.3: Мжцљгњг о хгцћој сжоепгбж нареавнжу рпгдреава Понсђгнж одговопж Бпој схгнжка % Нг бжу волго/ла 1 1 Понгкад бжу волго/ла 64 64 Много вжцг бжу волго/ла 35 35 5.6. Конлсежјг жртпаджвања Примена савремених наставних средстава повећава ефекат усвајања знања и мотивисаност ученика у основној школи. Анкетирани ученици су веома добро прихватили начин рада помоћу рачунара и образовног софтвера и овакав начин рада им је интересантнији, па би га већина њих радо желела у настави. Требало би више радити на усавршавању наставног процеса, мултимедијалних софтвера и више пута корисити у школама ове методе, да би ученици дошли до искустава везаних за учење уз помоћ рачунара и мултимедијалних софтвера. Овако остварена настава би још више допринела ефикаснијем и мотивисанијем наставном процесу. 6. ЗАКЉУЧАК Након овог рада и истраживања, може се закључити да је употреба информатике у настави прекопотребна, зато што многи аспекти модерне концепције образовања не могу бити остварени без ње или би их јако тешко остварили. Унутар образовања, информатика заузима све већи значај и њена примена у настави довела је домодернизације наставног процеса и све популарније наставе познате као е-леарнинг или е- настава.основни циљ увођења информатике у образовни процесје брзо, тачно и поуздано стицање знања. Улога информатике у свим областима људске делатности из дана у дан је све већа захваљујући предности коју они имају пред свим другим уређајима. Проблем савременог света је затрпаност

информацијама, а проблем прикупљања и преношења информација најбоље се решава компјутером. Рачунарска снага постаје кључна трансформација људског друштва и живљења. Развој науке и технологије, увођење електронике и пораст знања условили су промене у концепту образовања, наставним садржајима, техници и технологији наставе, односима наставника и ученика. Продор информација још увек наилази на отпор традиционализма, инертност наставника, потреба за рационализацијом и интезификацијом наставе да би се ублажиле противречности и криза образовања и да би се осигурало да ученици добијају информације на индивидуалној основи и у време када њима највише одговара. Коришћењем рачунара у школама наставници се ослобађају многих рутинских послова, а ученици страхују од наставника и подсмеха других ученика због неуспеха у учењу. Да би се наставници квалитетније оспособљавали за примену савремених технологија, а и у складу са њиховим потребама и развојем информационе технологије требало би: да се на свим наставничким факултетима у наставни план укључе предмети (информатика и образовна технологија), да се у педагогију, психологију, дидактику, методологију и методике уведу и садржаји базирани на коришћење нових технологија у настави, да се врше стална истраживања о степену информисаности, потребама и оспособљености наставника за коришћење нових технологија. Можемо закључити да су добро оспособљени, обучени и информисани наставници и њихови стручни сарадници једни од главних актера у примени и коришћењу савремених технологија као и главни иницијатори промена у образовању у складу са потребама ученика и императивима образовања информационе ере. 7. ЛИТЕРАТУРА [1] В. Сотировић, Информатичке технолигије, Технички факултет Михајло Пупин, Зрењанин, 2004. [2] Д. Мандић, М. Ристић, Инфорационе технолигије, Медиаграф, Београд, 2005. [3] К. Бошњак, М. Латиновић, Информатика, Народна и универзитетска библиотека РС, Бања Лука, 2004. [4] П.Ђ. Мандић, Мандић Д., Образовна информациона технологија, Београд, 1997. [5] П. Мандић, Иновације у настави и њихов педагошки смисао, Сарајево 1972. [6] М. Даниловић, Техника, образовна технологија и информатика у функцији повећањаефикасности образовног процеса и процеса учења, Београд, 2010. [7] Ж. Наместовски, Анализа ефеката примене образовних софтвера на мотивисаност наставника и ученика у нижим разредима основне школе, Зрењанин, 2013. [8] http://documents.tips/documents/1-informatika-u-obrazovanju.html, приступљено: 2.6.2016. [9] http://www.apeiron-uni.eu/centar/radovipdf/specijalisticki/nedimdelic.pdf приступљено: 3.6.2016.