БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш

Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш DOI 10.5937/kultura1340310S УДК 316.72(497.11) 316.73(497) оригиналан научни рад ТРА ГОМ ЈЕД НОГ ИСТРАЖИВА ЊА: НЕ КЕ ВРЕДНО СНЕ НЕ ДО У МИ ЦЕ КУЛ ТУР НЕ ПО ЛИ ТИ КЕ СР БИ ЈЕ Са же так: На кон раз ја шње ња основ них пој мо ва, рад кре ће у анали зу ре зул та та јед ног од рет ких ем пи риј ских ис тра жи ва ња ко је је јед ним сво јим де лом би ло по све ће но и екс пли цит ним ста во вима гра ђа на Ср би је о кул тур ној по ли ти ци. Ра ди се о ис тра жи ва њу ко је је об у хва ти ло пет окру га ју го и сточ не Ср би је (Ни шав ски, Топлич ки, Пи рот ски, Ја бла нич ки и Пчињ ски), а ре зул та ти су ин ди катив ни за пе ри од на кон де мо крат ских про ме на у Ср би ји, и омо гу ћава ју ком па ра ци ју са на ла зи ма дру гих и бу ду ћих ис тра жи ва ња. Нове окол но сти ста вља ју у пр ви план не ка ва жна кул тур на пи та ња, као што су: ка ко про фи ли са ти кул тур ну по ли ти ку Ср би је; че му би она тре ба ло да те жи; ка ко сто ји ствар са на ци о нал ном култу ром (Ср ба) а ка ко са ко смо по ли ти змом; да ли су гра ђа ни Ср би је упла ше ни од европ ских или аме рич ких вред но сти (и у ко јој ме ри); да ли је у од го во ри ма на прет ход на пи та ња Ср би ја спе ци фич на у од но су на Бал кан; у ко јој ме ри је Ср би ја уну тар се бе по де ље на по тим пи та њи ма - има ју ћи у ви ду стан дард не со цио-де мо граф ске ка рак те ри сти ке сво јих гра ђа на. Кључ не ре чи: кул тур на по ли ти ка, пре фе рен ци је гра ђа на, угроже ност кул ту ре, ко смо по лит ска кул ту ра, на ци о нал на кул ту ра, по зна ва ње кул ту ре 310

Основ ни про блем сва ке кул тур не по ли ти ке је,..., про блем ства ра ња но ве ху ма ни стич ке кул ту ре. Ја сно је да пред тим џи нов ским про бле мом сва ко бе жи и ра ди је го во ри о не чем дру гом. (Ед гар Мо рен) Без сум ње, на кон ма ње-ви ше ле тар гич ног со ци ја ли стичког ис ку ства, кул тур не по ли ти ке ве ћи не бал кан ских зе маља, укљу чу ју ћи и Ср би ју, су о чи ле су се са чи та вим ни зом пи та ња ка ко стра те шке та ко и ин стру мен тал не при ро де. У прак тич ном во ђе њу кул тур не по ли ти ке, ни јед но од њих не мо же би ти са свим из бег ну то. 1 Услед де мон та же не ка да шњег дру штве но-по ли тич ког си сте ма, чи та во по ље кул ту ре поста ло је знат но не стал ни је, флу ид ни је, про мен љи ви је. Та кође, услед ши ро ких де мо крат ских про це са, онај ко спро во ди кул тур ну по ли ти ку ви ше не мо же у пот пу но сти да пла ни ра од ре ђе не ре зул та те. Он, на рав но, мо же да се на да не ким жеље ним по сле ди ца ма у кул тур ној сфе ри, али је то не што битно раз ли чи то од не ка да шњег без бед ног оче ки ва ња уна пред утвр ђе них ре зул та та за ко је су уло же на до вољ на ма те ријал на сред ства. Уз ува жа ва ње прет ход ног, ме ђу тим, не сме се смет ну ти с ума да је је дан од нај ва жни јих од ли ка де мократ ске кул тур не по ли ти ке и ње на све сност, на ме ра ва ност, план ско де ло ва ње, а не тр жи шна сти хи ја или пре пу шта ње спон та ном то ку ства ри да до ве де до же ље них ре зул та та. А ти же ље ни ре зул та ти у сво јој укуп но сти, се и да нас, баш као и ју че, (по узо ру на Мо ре но ве на во де из за гла вља овог текста) мо гу на зи ва ти је ди но еле мен ти ма ху ма ни стич ке култу ре ма ко ли ко да смо не за до вољ ни ње ним при су ством у акту ел ној, дру штве ној и кул тур ној ствар но сти Ср би је. У овом тек сту не мо же мо на ши ро ко рас пра вља ти о са мом пој му кул тур на по ли ти ка, о ко ме, раз у ме се, по сто ји обим на ли те ра ту ра. Ве ћи на ау то ра под кул тур ном по ли ти ком под разу ме ва не ка кву су му или то та ли тет на ме ра ва них ак тив ности ко јим се на осно ву не ких оп штих прин ци па усмерава 1 Рад се за сни ва на ре зул та ти ма ис тра жи ва ња ко је је спро ве де но у окви ру про јек та Кул тур ни и ет нич ки од но си на Бал ка ну мо гућ но сти ре ги онал не и европ ске ин те гра ци је (2002 2005), чи ји је но си лац био Ин ститут за со ци о ло ги ју Фи ло зоф ског фа кул те та у Ни шу а фи нан си јер - Мини стар ство за просвету, на у ку и тех но ло шки раз вој Ре пу бли ке Ср би је. Ем пи риј ско ис тра жи ва ње Ква ли тет ме ђу ет нич ких од но са, свест о реги о нал ном иден ти те ту и мо гућ но сти са рад ње и ин те гра ци је на Бал ка ну је спро ве де но на узор ку од 1786 ис пи та ни ка у пет окру га ју го и сточ не Ср би је (Ни шав ски, То плич ки, Пи рот ски, Ја бла нич ки и Пчињ ски), три оп шти не се ве ро за пад не Ма ке до ни је и две обла сти цен трал не и за пад не Бу гар ске. 311

култур ни раз вој, али и рас про сти ру кул тур не вре дно сти пре ма свим ње го вим при пад ни ци ма. 2 Јед на има нент на анали за пој ма кул тур не по ли ти ке би сва ка ко ука за ла на не ке ње го ве струк тур не ка рак те ри сти ке, а то су, пре све га си стема тич ност, свр хо ви тост и де мо кра тич ност кул тур них чи но ва уз не за о би ла зни ху ма ни зам као те мељ но вред но сно на че ло. Пре ма не ким је дно став ни јим од ре ђе њи ма, кул тур на по ли ти ка пред ста вља сва ко све сно и си стем ско ме ша ње власти у сфе ри кул ту ре, ко јим се ма ни фе сту је и од ре ђе на визи ја функ ци о ни са ња и раз во ја сек то ра кул ту ре. Да ка ко, непо сто ја ње екс пли цит них до ку мен ата у ве зи са стра те ги јом кул тур не по ли ти ке у не кој зе мљи, не зна чи да у њој уоп ште и не по сто ји не ка ква кул тур на по ли ти ка, јер се ова огле да, пре све га, у соп стве ној ре а ли за ци ји. Су шти на кул тур не поли ти ке је ду го ро чан уплив др жа ве у сфе ру кул ту ре, а ка да се ра ди о де мо крат ским дру штви ма - исто вре ме но и обез бе ђива ње до вољ не дис тан це из ме ђу вла сти и кул ту ре, да би се спре чи ла ње на иде о ло шка ин стру мен та ли за ци ја. На ро чи то су кул тур не по ли ти ке зе ма ља бив шег ре ал ног со ци ја ли зма осе тљи ве на иде о ло ги за ци ју кул ту ре, др же ћи се прин ци па да власт тре ба др жа ти на дис тан ци. 3 У пе ри о ду со ци ја ли зма, у Ср би ји су се пој мо ви кул ту ре, кул тур не по ли ти ке и кул тур ног раз во ја ве зи ва ли за остваре ње Марк со вог (Маrx) ко му ни стич ког - бес кла сног друштва си ту и ра ног у да ле кој бу дућ но сти. Не би тре ба ло забо ра ви ти да су у Марк со вим ра до ви ма пој мо ви ко му ни зам, дру штво, кул ту ра, рад и ху ма ни зам, у су шти ни, тен ди ра ли да пред ста вља ју јед но те исто му ко тр пан пут ка људ ској 2 Та ко на при мер, у не ка да шњем со ци ја ли стич ком ду ху, Т. Мар ти нић култур ну по ли ти ку де фи ни ше као укуп ност пла ни ра них кул тур них ак ци ја на те ме љу гло бал не ви зи је дру штве ног раз вит ка, од ре ђе них кул тур них по тре ба и за те че ног кул тур ног стан дар да (Мар ти нић, Т. (1986) Кул ту ра као са мо о дре ђе ње, За греб: Це ка де, стр. 53). За М. Ран ко ви ћа, кул тур на по ли ти ка је скуп дру штве них ак ци ја и тен ден ци ја ко ји на ор га ни зо ван на чин сти му ли шу и усме ра ва ју раз ви так кул ту ре на ба зи оп штих ху мани стич ких прин ци па у прав цу сло бод ног ства ра ња и кул тур но аде кватног ши ре ња ау тен тич них кул тур них вред но сти у кру гу свих при пад ни ка дру штве не за јед ни це (Ран ко вић, М. (1974) Кул ту ра и не кул ту ра, Бе оград: Вук Ка ра џић, стр. 196). 3 У ве зи са пој мом дис тан це, ње го во зна че ње се да нас екс пли цит но на ла зи у јед ном од три до ми нант на основ на мо де ла кул тур не по ли ти ке. Ра ди се о мо де лу ко ји се на зи ва па ра-др жав ни или мо дел на од сто ја њу (тзв. arm s length prip ci ple) у ко ме др жа ва пре но си сво ју од го вор ност за кул ту ру пара-др жав ним Са ве ти ма за кул ту ру и умет ност. Дру ги мо дел је др жав ни (или ла тин ски или би ро крат ски), у ко ме се све кључ не од лу ке до но се на ни воу др жав не ад ми ни стра ци је. Тре ћи је ли бе рал ни мо дел и под ра зу ме ва из о ста нак би ло ка кве ин тер вен ци је др жа ве у кул ту ри ко ја је у пот пу но сти пре пу ште на тр жи шту, док др жа ва кре ира од го ва ра ју ћу сре ди ну за раз вој кул ту ре. 312

еман ци па ци ји кроз осло бо ђе ње ра да и про цват чо ве ко вог ства ра ла штва. На кра ју ве ли ког исто риј ског про це са, ко ји је марк си зам пре тво рио у но вог Бо га 4, на ла зи ла се све стра но раз ви је на лич ност ко ја у се би об је ди њу је и рад ни ка и поли тех ни ча ра и по е ту, реч ју - ра зо ту ђе ни чо век ко ји је из нова при гр лио све сво је про дук те ко је му је кла сна ци ви ли заци ја не пра вед но од у зе ла. У осно ви, ци ље ви со ци ја ли стич ке кул тур не по ли ти ке би ли су ши ро ка ди фу зи ја кул ту ре, култур на еман ци па ци ја ма са, усва ја ње тзв. со ци ја ли стич ког по гле да на свет и кул тур на јед на кост. Ру ко во ђе ње кул турним ин сти ту ци ја ма углав ном се вр ши ло на осно ву по ли тичких ди рек ти ва, док се њи хо во фи нан си ра ње спро во ди ло у фор ми до та ци ја на осно ву пла но ва ко је су оне (ин сти ту ци је) ре дов но до ста вља ле по ли тич ким (ви шим или ни жим) држав ним ор га ни ма. Ко му ни стич кој иде о ло шкој про јек ци ји билa су подређенa го то во сва про ми шља ња кул ту ре, што је ре зул ти ра ло ства ра њем јед не, ма ње-ви ше, ко хе рент не култур не по ли ти ке, али и си сте ма свих дру гих бит них дру штвених вре дно сти и ве ро ва ња и зна че ња. Ка да се, ме ђу тим, тај об је ди ња ва ју ћи над на ци о нал ни про је кат уру шио, а с њим и ши ри со ци ја ли стич ки иден ти тет, на о ко спо ред ни на ци онал ни и ре ли гиј ски иден ти те ти про бу ди ли су се из ду бо ког зим ског сна и по ја ча ли до не слу ће них раз ме ра. Не са мо на про сто ру бив ше Дру ге Ју го сла ви је, већ и у чи та вој пост со ци ја ли стич кој Ис точ ној Eвропи, ет но-на ци о на ли зам се по ја вио да по пу ни из ве стан пра зан про стор ко ји се поја вио на кон што су се ра спр ши ли иде а ли со ци ја ли стич ког ин тер на ци о на ли зма. Тзв. ет нич ки и ре ли гиј ски ре ви вал на бал кан ским про сто ри ма у по след њој де це ни ји 20. ве ка, у кул тур ној по ли ти ци је до вео до пре ва ге кон цеп та ре афир маци је на ци о нал ног кул тур ног иден ти те та. 5 У мно гим сво јим аспек ти ма па и у сфе ри кул ту ре, ср би јанско дру штво још увек ба шти ни ја ке на но се со ци ја ли стич ког 4 Та ко је ок то бар ска ре во лу ци ја би ла - ми то ло шки мо мент par ex cel len ce те исто ри је ко ја је по ста ла ако не за ме на за спа се ње, он да бар ме сто изми ре ња чо ве ка са са мим со бом (Фи ре, Ф. (1996) Про шлост јед не илузи је, Ко му ни зам у два де се том ве ку. Бе о град: Pa i de ia, стр. 96). 5 У слу ча ју бив ше СФРЈ, ка ко ис ти че С. Хан тинг тон (Hun ting ton), Много за јед ни штво је ис па ри ло и сва ка гру па се све ви ше иден ти фи ко ва ла са кул тур ном за јед ни цом и од ре ђи ва ла у ре ли гиј ским пој мо ви ма. Босан ски Ср би по ста ли су екс трем ни срп ски на ци о на ли сти иден ти фи кују ћи се са Ве ли ком Ср би јом, срп ском пра во слав ном цр квом и ши ром пра во слав ном за јед ни цом. Бо сан ски Хр ва ти су би ли нај же шћи хр ват ски на ци о на ли сти, се бе су сма тра ли гра ђа ни ма Хр ват ске, на гла ша ва ли су свој ка то ли ци зам и, за јед но са Хр ва ти ма из Хр ват ске, свој иден ти тет са ка то лич ким За па дом. (Хан тинг тон, С. (2000) Су коб ци ви ли за ци ја и пре о бли ко ва ње свет ског по рет ка, Под го ри ца: ЦИД и Ба ња Лу ка: Ро манов, стр. 298). 313

дру штве ног мо де ла. У со ци ја ли стич ким дру штви ма кул турна по ли ти ка је за ви си ла по нај ви ше од два фак то ра: од ка ракте ри сти ка план ске при вре де (у ср би јан ском слу ча ју ко ји је не што спе ци фич ни ји, од тзв. до го во р не еко но ми је ко ја је вр ве ла од во лун та ри зма и не струч но сти) и од функ ци је по литич ке ле ги ти ма ци је ко ју је овим дру штви ма при ба вља ла и кул ту ра. Пр ви фак тор ко ји је еко ном ске при ро де је углав ном де ло вао не га тив но, док је по ли тич ка ле ги ти ма ци ја углав ном до во ди ла до по бољ ша ња фи нан сиј ског ста ња у кул ту ри. 6 Со ци ја ли стич ка план ска про из вод ња има ла је чи тав низ после ди ца по кул ту ру, од ко јих су пре суд не би ле три. Пр во, у не до стат ку ре гу ла ци је по мо ћу тр жи шта, по ну да ни је сле дила ствар ну по тра жњу, што је до во ди ло до по ја ве при вре де не ста ши ца. Дру го, ин тер ак ци је им пер со нал ног ти па ка ракте ри стич не за тр жи шне од но се при вред них су бје ка та, би ле су за ме ње не игром лич них ве за ко ја је про цес пла ни ра ња претвoрила у пра во цењ ка ње о пла ну. Нај зад, са ма при вредна функ ци ја др жа ве би ла је про ти ву реч на: др жа ва је би ла ди рект но од го вор на за функ ци о ни са ње пред у зе ћа, док је с дру ге стра не мо ра ла пре у зе ти и тра ди ци о нал ну уло гу у финан си ра њу јав ног сек то ра, во ђе њу со ци јал не по ли ти ке итд. Тај дво стру ки те рет је ства рао огро ман при ти сак на др жавни бу џет па се не про из вод ни сек тор фи нан си рао оним што је из бу џе та слу чај но пре о ста ја ло као ви шак. Крај њи ре зултат је био да се у прак си план ске при вре де кул ту ра на лази ла у дво стру ко не по вољ ном по ло жа ју: ду го роч но, као део не про из вод ног сек то ра и крат ко роч но, као сфе ра у ко јој до ми ни ра ју јав не уста но ве ко је фи нан си ра др жа ва. Што се ти че функ ци је по ли тич ке ле ги ти ма ци је, она је до не кле побољ ша ва ла ње ну пре го ва рач ку по зи ци ју у бор би за оскуд на бу џет ска сред ства. Ин сти ту ци је кул ту ре су се, та ко ђе, че сто ста вља ле у функ ци ју про мо ви са ња од ре ђе не лич но сти, трага ју ћи за по ли тич ким све ци ма или за штит ни ци ма ко ји би им обез бе ђи ва ли ко ри шће ње бу џет ских ре зер ви, спон зорста ва итд. Реч ју, при кље ште на из ме ђу цењ ка ња о др жав ним фон до ви ма и при стан ка да бу де сред ство за по ли тич ку ле гити ма ци ју, кул ту ра је у со ци ја ли стич ким дру штви ма ре дов но до ла зи ла у ста ње си ро ма штва, за ви сно сти и инер ци је. Да нас, на кон уру ше ња со ци ја ли зма, де мо кра ти за ци је, постмо дер ни за ци је, али и ет нич ког ре ви ва ла, гра ђан ских ра това, ксе но фо би је, стра ног вој ног при су ства, иде о ло ги је људских пра ва, кре та ња у прав цу европ ских и ши рих ин те граци ја, и све га дру гог што ка рак те ри ше но ви ми ле ни јум на Бал ка ну, пр во пи та ње на ко је ва ља од го во ри ти је сте ко је то 6 Мар шал, М. (1988) Про бле ми фи нан си ра ња кул ту ре у при вре ди с центра ли зи ра ним пла ни ра њем: слу чај, стр. 112. 314

вредности мо гу би ти од зна ча ја за ак ту ел ну кул тур но-по литич ку прак су. Оно што се на по чет ку за си гур но мо гло ре ћи је да за јед но са марк си стич ки схва ће ним мо дер ни змом, не би тре ба ло од ба ци ти и те мељ на мо дер ни стич ка на че ла. Да се у са вре ме ном све ту не мо же ци ви ли зо ва но жи ве ти без не ких основ них мо дер ни стич ких иде а ла, бол но су по твр дила и дра ма тич на де ша ва ња (не са мо у кул ту ри) на про сто ру бив ше СФР Ју го сла ви је, ко ја су пр вен стве но би ла узро ко вана пре-мо дер ним, ира ци о нал ним стра хом од ра за ра ња на цио нал них кул ту ра и спе ци фич но сти на ци о нал них иден ти тета. У исто вре ме, по ка за ло се у ко јој ме ри кул тур на по ли тика за ви си од укуп них дру штве них про це са, еко ном ске мо ћи дру штва, исто риј ског на сле ђа, по ло жа ја гра ђа на у по ли тичком си сте му и на ро чи то од по ли тич ке кул ту ре. Не би тре ба ло за бо ра ви ти да је Ср би ја по чет ком 20. ве ка била јед на од из ра зи то ру рал них зе ма ља у Евро пи 7, да је ка сно по че ла са ин ду стри ја ли за ци јом и ур ба ни за ци јом, због че га је срп ска кул ту ра ду го оста ја ла у гра ни ца ма пред мо дер ног, не до се жу ћи раз ли ку из ме ђу при ват ног и јав ног, лич ног и оп штег ин те ре са. Ова ко лек ти ви стич ки ори јен ти са на тра дици о на ли стич ка свест, об но ви ла се услед по зна тих до га ђа ја и то ком де ве де се тих го ди на 20. ве ка, су зби ја ју ћи тен ден ци је ка мо дер ном, плу рал ном, отво ре ном и ин ди ви ду а ли зо ва ном дру штву ко је ува жа ва раз ли чи тост, спрем но је на ко му ни каци ју, са рад њу и не на сил но ре ше ње су ко ба. О то ме от куд поме ну ти тра ди ци о на ли зам (и гру би на ци о на ли зам) у свој њего вој си ли ни, не ма са гла сно сти у на уч ним кру го ви ма. Док јед ни сма тра ју да се на ци о нал ни кон флик ти из тог до ба мора ју ту ма чи ти као ре зул та ти не про ме ње не и искон ске историј ске мр жње из ме ђу на ци ја, дру ги у њи ма ви де од го вор на иза зо ве кра ја 20. и по чет ка 21. ве ка, од но сно пост хлад но ратов ског све та. 8 На рав но, ти ме спи сак мо гу ћих од го во ра ни 7 Од укуп но 10.620.000 ста нов ни ка на тлу ко је је ка сни је об у хва ти ла држа ва Ју го сла ви ја, у 1890. г. 83,8% чи ни ло је по љо при вред но ста нов ништво. На кон 20 го ди на (1910) удео по љо при вред ног још увек је из но сио, 81,0%. С ова квом со ци јал ном струк ту ром у ко јој се за сту пље ност се љака у по је ди ним ре ги о ни ма кре та ла од 76% до 94%, Кра ље ви на Ју го слави ја је би ла јед на од нај се љач ки јих зе ма ља у Евро пи. На кон пр вог светског ра та, 1921. г, удео по љо при вред ног у укуп ном ста нов ни штву па да на 78,8%, а 1939. г. на 75,1%. Опа да ње уде ла по љо при вред ног ста новни штва у укуп ном ста нов ни штву по сле Дру гог свет ског ра та кре та ло се у сле де ћим вред но сти ма: од 67,2% (1948), на 60,9% (1953), од но сно на 49,6% (1961) и 36,4% 1971. го ди не (Ћи рић, Ј. (1979) Осно ви со ци о ло ги је на се ља и со ци о ло ги је се ла, Ниш: Гра ди на, стр. 143-144). 8 Или, ка ко у свом за кључ ку ка же је дан до бар по зна ва лац ак ту ел них ет но- кул тур них ги ба ња у Ис точ ној евро пи, К. Ђор да но (Gi or da no) - По што је оду ван тан ки ин тер на ци она ли стич ки вео со ци ја ли зма, мо гли су по но во да се ра ши ре про јек ти иде ни те та ко ји ис кљу чи во по чи ва ју на те ри тори јал но усред сре ђе ним кон струк ци ја ма иден ти те та. Тај те ри то ри јал но 315

из бли за ни је ис цр пљен, али то ни је про блем ко јим мо же мо да се ба ви мо у на став ку. Шта год да је од го вор на пре тход но пи та ње, тај но ви на ци о на ли зам, од но сно за те че но кул турно ста ње у ко ме је до ми нан тан кон цепт ре а фир ма ци је наци о нал ног и кул тур ног иден ти те та, уве ли ко се раз ли ку је од кон цеп та са вре ме ног де мо крат ског дру штва и ње го ве култур не по ли ти ке, ко ји по де фи ни ци ји ра чу на ју на раз ли ке и плу ра ли зам, укљу чу ју ћи и онај ет но-кул тур ни. У кул тур ним по ли ти ка ма ко је се пре све га бри ну за очу ва ње на ци о нал ног кул тур ног иден ти те та, ја сно је, пред ност мо же да има са мо ве ћин ска ет нич ка гру па, пре ма ко јој се де фини ше и на ци о нал ни кул тур ни ин те рес и иден ти тет др жа ве. 9 Та кав на ци о нал но-мо ни стич ки при ступ кул ту ри, ме ђу тим, не рет ко по вла чи за со бом и не то ле ран тан од нос пре ма култур ној ра зно ли ко сти уну тар са ме на ци о нал не кул ту ре и избе га ва ње кон та ка та са дру гим кул ту ра ма. Усме ре ност пре ма са мој се би и сво јој про шло сти за тва ра кул ту ру у на ци о налне окви ре и до при но си хо мо ге ни за ци ји на ци је, нај че шће на ба зи на ци о на ли зма као је ди но ис прав не зва нич не иде о ло гије - на ко ји на чин се чи та ва кул ту ра сро за ва на сред ство пу ке по ли тич ке ин док три на ци је и оне мо гу ћа ва сва ко ау то ном но кул тур но де ла ње ко је ни је у слу жби др жав не по ли ти ке. Да на шње срп ско пост со ци ја ли стич ко дру штво, ме ђу тим, уве ли ко пра те: не ма шти на, не ре гу ли са ни еко ном ски од носи, не ста бил ност по ли тич ког си сте ма, а у кул ту ри не критич ко пре пу шта ње тр жи шту и жи ла ви оп ста нак по ли тич ког идо ло по клон ства и иде о ло шко-пар тиј ске цен зу ре. Та ко ђе, др жа ва не из два ја до вољ на сред ства за кул ту ру, ни во култур них по тре ба се сни зио, а умет нич ко ства ра ла штво се не вред ну је као не кад. Под из го во ром да на ро ду да ју оно што он тра жи, на пример, ве ћи на те ле ви зи ја у Ср би ји у ударним тер ми ни ма еми ту је три ви јал не са др жа је на ме ње не заба ви, ти па тзв. ри а ли ти шоу-а. Реч ју, на де лу је по тро шач ко по и ма ње кул ту ре, у ко ме се кул ту ра сво ди на за ба ву и кратко трај ни хе до ни зам чи ја је свр ха да код по тро ша ча ода гна ло ше ми сли у ве зи са не из ве сном и ту роб ном ствар но шћу. уте ме љен ет ни ци тет, као кон стру и сан ком плекс про стор них и ет но-култур них фак то ра иден ти те та, под им пул сом гло ба ли за ци је ко ји у овом де лу кон ти нен та ра ни је ни је био та ко из ра жен, учвр шћу је се да нас као те мељ са да шње иден ти тет ске ар хи тек ту ре цен трал но е вроп ских и источ но е вроп ских на ци о нал них дру шта ва. Ре те ри то ри ја ли за ци ја иден тите та и са њи ма по ве за них кон фли ка та не сме да се ту ма чи као жи ла во тра ја ње јед не за мр зну те те о ри је не го у њој тре ба ви де ти и од го вор на иза зо ве XXI ве ка. (Ђор да но, К. (2001) Огле ди о ин тер кул тур ној ко муни ка ци ји, Бе о град: Би бли о те ка XX век, стр. 239-240). 9 Дра ги ће вић Ше шић, М. и Стој ко вић, Б. (2011) Кул ту ра ме наџ мент, ани ма ци ја, мар ке тинг. Бе о град: Клио, стр. 41-42. 316

Ре зул та ти ис тра жи ва ња, ме ђу тим, по ка зу ју да се пре фе ренци је ста нов ни ка на ју гу Ср би је, ка да су у пи та њу ме диј ски про из ве де ни про гра ми, не по ду да ра ју са ова квом епи ку рејско-еска пи стич ком кул тур ном прак сом. Гра фи кон 1 Ср би ја / У ме ди ји ма нај че шће пратим сле де ће са др жа је Фре квен ци је при сут них ме диј ских са др жа ја, по ка зу ју да љу ди, осим за ба ве, има ју по тре бе и за не ким дру гим са држа ји ма ко је ва ља и да ље еми то ва ти и раз ви ја ти. У са мом ис тра жи ва њу, екс пли цит ни за бав ни са др жа ји су при лично ни ско вред но ва ни (4,8%), у тој ме ри да чак ра ђа ју сумњу у ве зи са искре но шћу од го во ра ис пи та ни ка. Ка ко би ло, уко ли ко се за при ло ге из кул ту ре опре де љу је са мо 0,2% а за обра зов не при ло ге све га 0,3% ис пи та ни ка, кул тур на поли ти ка Ср би је ни је и не мо же би ти део не ка квог ве ли ког исто риј ског про це са на чи јем кра ју се на ла зи све стра но раз ви је на лич ност што је као иде ал би ло про јек то ва но у некaдашњој марк си стич ки фун ди ра ној кул тур ној по ли ти ци. Као и све дру ге по ли ти ке, и кул тур на по ли ти ка се не мо же са гле да ва ти ни ти раз ви ја ти ван кре та ња и раз во ја укуп ног дру штва. Она је усло вље на укуп но шћу дру штве них и економ ских од но са, као и оп штом по ли ти ком ко ја кул тур ној по ли ти ци од ре ђу је осно ве за стра те гиј ске ци ље ве и за дат ке. У том сми слу се ис ти че да је сми сао и са др жи на кул тур не по ли ти ке у за ви сно сти од при ро де дру штве ног си сте ма, од кул тур них аспи ра ци ја во де ћих дру штве них сна га, кул тур не тра ди ци је и сл. 10 Су че ља ва ње кул тур не по ли ти ке са кул тур ном ствар но шћу се, ме ђу тим, од ви ја и пу тем оп ште при хва ће них пре ми са, вред но сти и ци ље ва. По сто је ћи мо де ли кул тур них по ли ти ка 10 Пр њат, Б. (1986) Кул тур на по ли ти ка и кул тур ни раз вој, Бе о град: Са време на ад ми ни стра ци ја, стр. 11. 317

не пред ста вља ју дру го до ску по ве те о риј ско ак си о ло шких пре ми са ко ји кроз сво ју ор га ни за ци ју ци ље ва и свр ха проте жи ра ју од ре ђе не ти по ве кул тур ног раз во ја. Сто га је оно што пред сто ји Ср би ји плод на спре га по ли ти ке и кул ту ре: на јед ној стра ни ка рак тер и ин тен ци је дру штва а на дру гој ду хов не по тре бе и оче ки ва ња дру штве них гру па и по је дина ца за ко је ви ди мо да ни су у пот пу но сти окре ну ти за бави и ла ким са др жа ји ма. На су прот при мор ди ја ли стич ком кон цеп ту о ко јем је би ло ре чи, про стор са вре ме не кул ту ре за си гур но ни је прост из раз јед ног на ци о нал ног ду ха на одре ђе ној те ри то ри ји, већ и про стор ко му ни ка ци је, по ље у ко јем се раз ме њу ју го то ва кул тур на до бра и ства ра ју но ва. Кул ту ре не ма ју ви ше од де сет про це на та сво јих из вор них еле ме на та, док су сви оста ли из дру гих кул ту ра. 11 Кул тур ни еле мен ти од ко јих се са сто ји сва ка по је ди нач на кул ту ра су пу то ва ли и пу ту ју кроз вре ме и про стор, та ко да се оно што се да нас сма тра на ци о нал ном или не ком дру гом ау тох тоном кул ту ром са мо ма ње или ви ше успе шна ком би на ци ја ових прет ход них. Де мо крат ско дру штво зах те ва кул ту ру као про стор лич не сло бо де и људ ског за јед ни штва, јед ну универ за ли зо ва ну и у исто вре ме ин ди ви ду а ли зо ва ну кул ту ру. То не про тив ре чи сми слу кул тур не по ли ти ке ко ји се са стоји и у очу ва њу и раз во ју кул тур не ба шти не и иден ти те та. Иден ти те ти се не чу ва ју са мо за шти том, већ пре све га - подр шком кул тур не по ли ти ке оп ти мал ном раз во ју ства ра лаштва у јед ној сре ди ни, јер са мо но вим вред но сти ма де ла прет ход них ге не ра ци ја до би ја ју сми сао и зна чај. 12 У ве зи с прет ход ним, ин ди ка тив на је на кло ност ис пи та ни ка да кул тур на по ли ти ка пре све га бу де ори јен ти са на ка светској кул тур ној ба шти ни (28%) и на ци о нал ној кул ту ри (26%), а знат но ма ње ка бал кан ској кул тур ној ба шти ни (8%), док се ло кал на кул ту ра на шла на са мом за че љу (7%). Про из и ла зи да се кул тур на по ли ти ка Ср би је су о ча ва са ва жном ди ле мом ко ја се ти че рав но те же из ме ђу на ци о нал не и ин тер на ци онал не кул ту ре. Ка ко је кул ту ра и на чин на ко ји се из ра жа вају на ци о нал ни, ет нич ки, ре ги о нал ни и дру ги иден ти те ти, не из не на ђу је што ис пи та ни ци ви со ко ран ги ра ју на ци о нал ну кул ту ру. Па ра лел но с тим, ме ђу тим, од го во ри ис пи та ни ка све до че и о до жи вље ном и про жи вље ном плу ра ли зму и мулти кул ту ра ли зму кул ту ра уну тар и из ван Ср би је. Овај дру ги, 11 Ка ле, Е. (1982) Увод у зна ност о кул ту ри, За греб: Школ ска књи га, стр. 131. 12 Дра ги ће вић Ше шић, М. Кул тур на по ли ти ка, на ци о на ли зам и европ ске ин те гра ци је, у: Би ти из/ван. Ка ре де фи ни са њу кул тур ног иден ти те та Ср би је, уред ни ци То јић, К. и Си му, М. (2010) Бе о град: Kul tur klam mer, стр. 107. 318

ко ји про ис ти че из ме ђу на род них кон та ка та, ни је са мо против те жа из ве сним на ци о на ли стич ким на ме ра ма, већ и јед на од те мељ них чи ње ни ца са вре ме ног све та, за хва ће ног проце сом гло ба ли за ци је. След стве но то ме, кул тур на по ли ти ка Ср би је би тре ба ло да про мо ви ше и вред но сти на ци о нал не кул ту ре и у исто вре ме да бу де отво ре на за уче шће (и утица је) из ино стран ства, да по спе шу је кул тур не ино ва ци је и по шту је оп шти је трен до ве европ ског кул тур ног раз во ја. Реч је о по ли ти ци уте ме ље ној на ува жа ва њу кул тур них и на ци о нал них раз ли чи то сти и на не го ва њу свих из вор них об ли ка мул ти кул тур ног и ин тер кул тур ног жи во та, ко ји ће до при но си ти ства ра њу и ја ча њу ме ђу соб ног по ве ре ња и толе ранције. 13 Гра фи кон бр. 2. Ср би ја / Кул тур на по ли ти ка треба ло би пре вас ход но да бу де ори јен ти са на ка: С об зи ром на мул ти на ци о нал ни са став де ла Ср би је из ко јег су би ли ис пи та ни ци, би ло је зна чај но уви де ти за ко ји мо дел по ли ти ке у кул ту ри се опре де љу ју при пад ни ци по је ди них на ци ја. До ве де мо ли, да кле, у ве зу мо де ле кул тур не по лити ке са на ци о нал ном при пад но шћу ис пи та ни ка, про из и ла зи да ко смо по лит ски мо дел по ли ти ке у кул ту ри нај ви ше за ступа ју при пад ни ци бу гар ске на ци је (42,4% ан ке ти ра них), затим сле де Ал бан ци (32,2%), Ро ми (30,2%) и, на кра ју, Срби 13 Ка да се ра ди о све три зе мље ко је су би ле пред мет ана ли зе, оних ко ји пре фе ри ра ју кул тур ну по ли ти ку усме ре ну пре ма ко смо по ли ти ској култу ри на чи та вом Бал ка ну, нај ви ше је би ло у Ма ке до ни ји (49,8%), за тим у Ср би ји (31,7%) и, на кра ју, Бу гар ској (26,7%) што је би ло из не на ђују ће, с об зи ром на та да шњу офи ци јел ну бу гар ску опре де ље ност да што пре уђе у Европ ску уни ју а уз то је већ би ла и чла ни ца НА ТО са ве за. На дру гом ме сту је из бор на ци о нал ног мо де ла по ли ти ке у кул ту ри, ко ји су у нај ве ћој ме ри по др жа ли ис пи та ни ци из Ср би је (32,1%), а под јед на ко (по 25,9%) ис пи та ни ци из Бу гар ске и Ма ке до ни је. Бал кан ској кул тур ној ба шти ни нај ве ћи зна чај при да је под јед нак број ан ке ти ра них из све три др жа ве (али све га 9%). 319

(28,1%). За уз врат, на ци о нал ни мо дел по ли ти ке у кул ту ри нај ви ше при хва та ју Ср би (42,6%), по том Ал бан ци (33,1%), Ро ми (20,8%) а нај ма ње Бу га ри (15,2%). Бал кан ски мо дел по ли ти ке у кул ту ри да ле ко за о ста је, па не пре ла зи мак симал них 16,3% (код Бу га ра), док је ло кал ни мо дел са свим у де фан зи ви, са мак си мал них 9,1% (код Ал ба на ца). Та бе ла бр. 1. Ср би ја/ На ци о нал на при пад ност и из бор кул тур не по ли ти ке Ка светској културној баштини Ка балканској културној баштини Ка националној култури Ка локалној култури Немам став Србин 28,1% 8,0% 42,6% 3,6% 17,7% Ром 30,2% 5,7% 20,8% 3,8% 39,6% Aлбaнaц 32,2% 11,6% 33,1% 9,1% 14,0% Бугaрин 42,4% 16,3% 15,2% 5,4% 20,7% Би ло је за ни мљи во и уо чи ти кул тур ну ори јен ти са ност испи та ни ка у за ви сно сти од школ ске спре ме, ста ро сног до ба и ме ста ста но ва ња (што је при ка за но у сле де ћим та бе ла ма). Што се ти че оних без шко ле, нај ве ћи део њих (41,5%) о овом пи та њу не ма став, а од по је ди нач них усме ре ња кул тур не по ли ти ке и они пре фе ри ра ју ко смо по лит ски мо дел (28,7%). За бал кан ски мо дел кул тур не по ли ти ке, про цен ту ал но најви ше су се из ја сни ли ис пи та ни ци са за вр ше ном основ ном шко лом (14,4%), што је ипак го то во дво стру ко ма ње од проце на та тих истих ис пи та ни ка ко ји би, та ко ђе, ра ди је да ви де кул тур ну по ли ти ку усме ре ну ка свет ској кул тур ној ба шти ни (27,2%). У од но су на све обра зов не гру па ци је, ко смо по литска кул ту ра је нај по жељ ни ја код оних са за вр ше ном ви шом шко лом, фа кул те том или ака де ми јом (35,5%), прем да се ова гру па у по гле ду пре фе ри ра них по је ди нач них усме ре ња култур не по ли ти ке у нај ве ћем про цен ту опре де ли ла за на ци онал ну кул ту ру (36,6%). Та бе ла бр. 2. Ср би ја / Школ ска спре ма и из бор кул тур не по ли ти ке (%) Ка светској културној баштини Ка балканској културној баштини Ка националној култури Ка локалној култури Немам став Без школе 28,3 7,5 17,0 5,7 41,5 Незавршена основна 29,5 3,3 29,5 4,9 32,8 школа Основна школа 27,2 14,4 33,6 5,6 19,2 Трогодишња стручна 33,3 11,1 27,8 5,6 22,2 школа Завршена средња 33,9 7,5 35,5 6,5 16,7 школа Завршена виша школа, 35,5 11,8 36,6 2,2 14,0 факултет или академија 320

Пре фе рен ци је мо де ла кул тур не по ли ти ке у од но су на го ди не ста ро сти у Ср би ји, из гле да ју ова ко: од по је ди нач них усмере ња кул тур не по ли ти ке нај ви ше се це ни оно ка свет ској кул тур ној ба шти ни у ра спо ну од 30,2 (они пре ко 60 го дина) до 34,8% (19-29 го ди на), осим у слу ча ју оних из ме ђу 50-59 го ди на ста ро сти код ко јих је на ци о нал на кул ту ра од не ла пре ва гу (33,8%) у од но су на прет ход ну (26%). Уоп ште узев, глав на кон ку рент ска бит ка се во ди ла из ме ђу на ци о нал ног и ко смо по лит ског мо де ла, што је ви дљи во и у по да ци ма ко ји се од но се на ме сто ста но ва ња ис пи та ни ка. Опре де ље ња за је дан или дру ги мо дел кул тур не по ли ти ке, ре дов но за у зима ју не где око две тре ћи не укуп ног бро ја из ра же них ста вова. Пре о ста ла тре ћи на је при лич но не у јед на че но по пу ње на оним ста во ви ма ко ји се из ја шња ва ју у при лог бал кан ској или ло кал ној кул ту ри, уз зна тан про це нат оних ко ји по овом пи та њу јед но став но не ма ју став. Та бе ла бр. 3. Ср би ја / Ста ро сна доб - Култур на по ли ти ка пре вас ход но тре ба да бу де оријентисана: Прет ход на опре де ље ња за мо де ле по ли ти ке у кул ту ри мо гу се, ма кар де ли мич но, об ја сни ти уко ли ко се до ве ду у не посред ни ју ве зу са по зна ва њем бал кан ске кул тур не ба шти не. Оних ко ји др же да су у пот пу но сти упо зна ти са кул тур ном исто ри јом бал кан ских на ро да је 14,6%, де ли мич но упо знатих са кул тур ном исто ри јом бал кан ских на ро да је 59,9%, док про це нат оних ко ји при зна ју да ни су упо зна ти са култур ном историјoм бал кан ских на ро да из но си (знат них) 25,4%. Јед на че твр ти на ис пи та ни ка ко ја ни је упо зна та са кул тур ном исто ри јом бал кан ских на ро да, упу ћу је на за кљука светској културној баштини ка балканској културној баштини ка националној култури Та бе ла бр. 4. Ср би ја / Ме сто ста но ва ња и из бор кул тур не по ли ти ке (%) 321 ка локалној култури немам став 19-29 34,8% 6,7% 31,1% 5,2% 22,2% 30-39 32,3% 13,1% 32,3% 6,9% 15,4% 40-49 32,1% 11,9% 33,6% 2,2% 20,1% 50-59 26,0% 7,8% 33,8% 7,8% 24,7% преко 60 30,2% 6,3% 30,2% 5,2% 28,1% Ка светској културној баштини Ка балканској културној баштини Ка националној култури Ка локалној култури Немам став Село 30,3 9,7 36,6 5,5 17,9 Град 31,1 8,2 29,4 5,4 26,0 Приградско насеље 37,8 14,9 36,5 4,1 6,8

чак да су програм ски са др жа ји о кул тур ној исто ри ји балкан ских на ро да у обра зов ном си сте му Ср би је, јед но став но, не до вољ но за сту пље ни. 14 За кљу чак ко ји се на ме ће сам по се би, је да не са мо Ср би ји већ и чи та вом Бал ка ну пред сто ји не ка вр ста до го ва ра ња око јед на ке за сту пље но сти кул тур не исто ри је бал кан ских на ро да у на став ним про гра ми ма њи хових обра зов них уста но ва. При том, што је два да је по треб но по ме ну ти, на ро чи ту па жњу ва ља обра ти ти на оне про грамске са др жа је ко ји афир ми шу за јед нич ку кул тур ну осно ву бал кан ских мул ти ет нич ких, мул ти кон фе си о нал них и мулти кул тур них дру шта ва, а све у ци љу при бли жа ва ња, ин тензив ни је са рад ње и раз у ме ва ња бал кан ских на ро да у њи хо вој раз ли чи то сти. 15 Ин те ре сант но је да су са бал кан ским кул тур ним на сле ђем по нај ви ше упо зна ти они нај мла ђи (гра фи кон бр. 3), што против ре чи увре же ном ми шље њу о мла дим љу ди ма као осо бама ко је жи ве ов де и са да и као не зна ли ца ма истори је. Гра фи кон бр. 3. Ср би ја/ста ро сна доб и по знава ње кул тур не исто ри је бал кан ских на ро да (%) Пи та ње је, до ду ше, ко ли ко је то зна ње ре ал но, али би се то исто та кво пи та ње мо гло у још оштри јем об ли ку, по ста ви ти 14 Ин те ре сант но је да је у Бу гар ској чак ви ше од по ло ви не ан ке ти ра них из ја ви ло да ни је упо зна то са кул тур ном исто ри јом бал кан ских на ро да, док је то у Ма ке до ни ји из ја ви ло не што ви ше од јед не пе ти не. 15 У ве зи с тим, охра бру је по да так (на рав но, уко ли ко су ис пи та ни ци би ли са свим ис кре ни у сво јим од го во ри ма) да је го то во две тре ћи не ис пи тани ка у Ср би ји де ли мич но или пот пу но упо зна то са кул тур ном исто ријом бал кан ских на ро да, па сто га још има до дат ну по тре бу да упо зна и свет ско кул тур но на сле ђе. Оно је сва ка ко нео п ход но за укљу чи ва ње балкан ских на ро да у европ ске и пла не тар не ин те гра ци је, у ко ји ма и са ми ис пи та ни ци ви де мо гућ ност бр жег раз во ја Ср би је и бал кан ског ре ги о на у це ли ни. 322

и у ве зи са по ме ну тим зна њем ста ри јих ге не ра ци ја. Шта више, на осно ву свих дру гих од го во ра из упит ни ка, оно што се мо же на слу ти ти је за пра во то да је зна ње оних ста ри јих о Бал ка ну не са мо не до вољ но, већ и оп те ре ће но ра зним предра су да ма. Сто га је мо жда и бо ље не ма ти би ло ка кво по зитив но зна ње, не го има ти ис кри вље ну пред ста ву о не че му или не ко ме. Ка да се ра ди о пред ра су да ма или не а де кват ном зна њу о чи та вим на ро ди ма или кул ту ра ма, оне су у про шлости ве о ма че сто има ле за по сле ди цу и дра ма тич не фи зичке об ра чу не ме ђу бал кан ци ма. За то пред ра су де о су сед ним ет нич ким за јед ни ца ма, др жа ва ма и њи хо вим пре ва лент ним вред но сти ма, за бал кан ске на ро де да нас пред ста вља ју та кву вр сту ин те лек ту ал ног и сва ког дру гог лук су за ко је они се би ви ше јед но став но не би сме ли до пу сти ти. Упр кос деј ству прет ход но по ме ну тих фак то ра ко је вр ху не у овом или оном, бла жем или оштри јем об ли ку на ци о на ли зма, ве ћи на ис пи та ни ка у Ср би ји (55%) из ја вљу је да су на ро ди Бал ка на слич ни ји ме ђу соб но, у од но су на дру ге на ро де Европе, 17,9% сма тра да то ни је слу чај, док 27,1% о то ме ни је има ло став. Ми шље ња о слич но сти су, ме ђу тим, при лич но по де ље на по на ци о нал ној осно ви. На при мер, са мо 23% испи та них Ал ба на ца сма тра да су на ро ди на Бал ка ну слич ни, 34% о то ме не ма став, док 42,9% на ово пи та ње од го ва ра са не! На су прот ном по лу је бу гар ска на ци о нал на ма њи на у Ср би ји ко ја се у 75,5% слу ча је ва из ја сни ла за слич ност ме ђу на ро ди ма Бал ка на, за ко јом сле де Ср би (67,3%) и зна чај но ма ње Ро ми (43,5%). 16 Та бе ла бр. 5. Ср би ја: На ци о нал но сти / На ро ди Бал ка на су слич ни ји ме ђу соб но у од но су на дру ге на ро де Евро пе Бугарин 75,5% Србин 67,3% Ром 43,5% Албанац 23,0% За сми ри ва ње ет нич ких на пе то сти у ре ги о ну, то сва ка ко ни је до бар знак. За прет по ста ви ти је да Ал бан ци као израз не слич но сти бал кан ских на ро да у пр вом ре ду узи ма ју са ми се бе, сма тра ју ћи се по не ким сво јим ка рак те ри сти кама раз ли чи тим или из у зет ним. Ве ћи на Ал ба на ца је му слиман ске ве ро и спо ве сти (што их раз ли ку је од пра во слав но- 16 Сиг ни фи кант но је да и у Ма ке до ни ји све га јед на тре ћи на Ал ба на ца (32,1%) сма тра да слич ност по сто ји, за раз ли ку од Ср ба у ис тој др жа ви ко ји чак у 81,4% слу ча је ва твр де да су бал кан ски на ро ди слич ни, као и 77,5% ве ћин ских Ма ке до на ца и 69,7% Ро ма. 323

хришћанског окру же ња њи ма су сед них на ро да) као што и нај ве ћи део њих чвр сто ве ру је у сво је ста рин ско илир ско по ре кло. И док оста ле на ци о нал не ма њи не у бал кан ским земља ма из гле да да по ку ша ва ју да на не ки на чин убла же још увек ја ке на ци о на ли стич ке ве тро ве ко ји ду ва ју овим просто ри ма им пли цит ном тврд њом да су ду го трај ном акулту ра ци јом бал кан ски на ро ди по при ми ли не ка за јед нич ка ди стинк тив на обе леж ја, ве ћи на Ал ба на ца у та обе леж ја изгле да да не ве ру је. Оста је да се ви ди ка ко ће у но во на ста лим по ли тич ким окол но сти ма, Ал бан ци ус пе ти да по ми ре сопстве ни на ци о нал ни екс клу зи ви зам и ро ман ти зам са ин те гратив ним про це си ма не са мо на Бал ка ну већ и у европ ским окви ри ма ко ји зах те ва ју за јед ни штво, пар ти ци па ци ју, универ зал не прин ци пе и то ле ран ци ју. Сма тра се да је ме ђу бал кан ским на ро ди ма уко ре ње но и мишље ње да про цес ује ди ње ња са Евро пом мо же да на ру ши иден ти тет и угро зи ет нич ко би ће од ре ђе не дру штве не групе. Не ка од пи та ња из упит ни ка ди рект но су се од но си ла на про ве ру тач но сти ово га убе ђе ња. Јед но од њих је гла си ло: Да ли сма тра те да је Ва ша кул ту ра и тра ди ци ја угро же на про до ром вред но сти ко је до ла зе из европ ских зе ма ља? Одго во ри у све три зе мље су по ка за ли да да нас ве ћи на ис пи тани ка са те ри то ри је Бал ка на не ми сли та ко. Та ко је, на пример, у Ср би ји на ово пи та ње 61,9% ис пи та ни ка од го во ри ло са не, а 38,1% са да. 17 Дру га чи је сто ји ствар са аме ричким вред но сти ма у све три зе мље, по себ но у Ма ке до ни ји, где је страх од аме ри ка ни за ци је (57%), чак од нео пре ва гу над осе ћа јем да је ау тен тич на кул ту ра до ма ћи на за шти ће на (42,7%). У Бу гар ској се, пак, аме ри ка ни за ци је пла ше не што ви ше од евро пе и за ци је, али још увек у ре ла тив но ни ском сте пе ну (35,2% се пла ши, а 64% се не пла ши аме рич ких вред но сти). У Ср би ји се, ме ђу тим, од и гра ва пра ва дра ма око овог пи тања, с об зи ром да је раз ли ка из ме ђу оних ко ји би да чу ва ју ау тох то ну кул ту ру од аме ри ка ни за ци је (47,5%) и оних ко ји се ове по след ње не пла ше (52,5%) ве о ма ма ла тј. из но си свега 5 про це на та. Си ту а ци ја се чи ни још озбиљ ни јом, ка да се упо ре де од го во ри у од но су на на ци о нал ну при пад ност испи та ни ка у Ср би ји, из ко јих про из и ла зи да ве ћин ски Ср би у чак 63% слу ча је ва сма тра ју да је њи хо ва кул ту ра угро же на од аме ри ка ни за ци је. 17 У Бу гар ској је страх од угро жа ва ња иден ти те та евро пе и за ци јом још ма њи, јер је све га 22,6% ис пи та ни ка од го во ри ло са да, а 77,4% са не, док је у Ма ке до ни ји став по овом пи та њу го то во иден ти чан оном у Срби ји (59,2% ис пи та ни ка се не пла ши европ ских вред но сти, а 40,8% се осе ћа угро же ним). 324

На кон ана ли зе по да та ка у Ср би ји ко ји се од но се на бо ја зан од евро пе и за ци је, а у ве зи са школ ском спре мом, ме стом ста но ва ња, на ци о нал ном при пад но шћу, ста ро сним до бом и ма те ри јал ним по ло жа јем, до би ли смо ре зул та те ко ји су прика за ни у на ред ним та бе ла ма. Та бе ла бр. 6. Ср би ја - Школ ска спре ма / Да ли сма тра те да је Ва ша кул ту ра и тра ди ци ја угро же на про до ром вред но сти ко је до ла зе из европских зе ма ља? (%) Школска спрема Да Не Без школе 42,3 57,7 Незавршена основна школа 40,3 59,7 Основна школа 40,2 59,8 Трогодишња стручна школа 42,6 57,4 Завршена средња школа 34,0 66,0 Завршена виша школа, факултет или академија 36,8 63,2 Та бе ла бр. 7. Ср би ја - Ме сто ста но ва ња / Да ли сма тра те да је Ва ша кул ту ра и тра ди ци ја угро же на про до ром вред но сти ко је до ла зе из европских зе ма ља? (%) Место становања Да Не Село 33,6 66,4 Приградско насеље 28,0 72,0 Град 41,7 58,3 Та бе ла бр. 8. Ср би ја Ста ро сна доб / Да ли сматра те да је Ва ша кул ту ра и тра ди ци ја угро же на про до ром вред но сти ко је до ла зе из европ ских зе ма ља? (%) Године старости Да Не 19-29 35,5% 64,5% 30-39 42,8% 57,2% 40-49 28,5% 71,5% 50-59 44,9% 55,1% преко 60 43,9% 56,1% Та бе ла бр. 9. Ср би ја Ма те ри јал ни по ло жај / Да ли сма тра те да је Ва ша кул ту ра и тра ди ци ја угро же на про до ром вред ности ко је до ла зе из европ ских зе ма ља? (%) Материјални положај Да Не веома добар 52,4% 47,6% релативно добар 33,0% 67,0% релативно лош 36,1% 63,9% веома лош 45,5% 54,5% неподношљив 64,0% 36,0% 325

Та бе ла бр. 10. Ср би ја - На ци о нал но сти / Да ли сма тра те да је Ва ша кул ту ра и тра ди ци ја угро же на про до ром вред но сти ко је до ла зе из европских зе ма ља? (%) Националности Да Не Србин 47,3% 52,7% Албанац 38,4% 61,6% Ром 28,4% 71,6% Бугарин 23,2% 76,8% За оче ки ва ти је би ло да ин те лек ту ал ци бу ду отво ре ни ји према кул тур ним вред но сти ма ко је при сти жу из Евро пе. Резул та ти до би је ни од оних са за вр ше ном основ ном шко лом, ме ђу тим, опо вр га ва ју ми шље ње о њи хо вој ре зер ви са но сти у по гле ду про жи ма ња на ци о нал не и европ ске кул ту ре, и то у по зи тив ном сми слу. На дру гој стра ни, ако су се од го во ри град ских ис пи та ни ка и мо гли при бли жно пред ви де ти, ма ње је би ло оче ки ва но у тој ме ри евро фил ско ми шље ње испи та ни ка са се ла по во дом овог пи та ња. Од бој ност пре ма европ ским вред но сти ма не по ка зу ју ни љу ди из при градских на се ља, иа ко њи хо ви на се ље ни ци уме ју по не кад да бу ду и ис кљу чи ви код ова ко осе тљи вих пи та ња. Кул тур на хо мо ге ни за ци ја је, очи то, из вр ши ла из ве сна со ци јал на поме ра ња и ре ла тив но из ни ве ли са ла не ка да шње из ра же ни је раз ли ке у ста во ви ма по сма тра них ка те го ри ја љу ди. Нај ма ње стра ха у од но су на вред но сти Евро пе, пре ма очеки ва њи ма, на ла зи се ме ђу обра зо ва ни јим, при пад ни ци ма сред ње и мла ђе ге не ра ци је. То су гру пе ко је и ина че по ка зују тен ден ци ју ка усва ја њу ши рих гео-по ли тич ких иден ти тета (иден ти фи ку ју се уче ста ли је са Евро пом и чо ве чан ством од оста лих ка те го ри ја ста нов ни штва). Ме ђу тим, чак и ма ње обра зо ва ни и ста ри ји у ве ћи ни сма тра ју да им од европ ских вред но сти не пре ти опа сност. Сво је вр сни изо ла ци о ни зам, тј. схва та ње да је срп ска кул ту ра угро же на од Евро пе, већин ски за сту па ју са мо они ис пи та ни ци ко ји су свој ма те ријал ни по ло жај ока рак те ри са ли као не под но шљив. Љу ди ма ко ји се на ђу у без из глед ној ег зи стен ци јал ној си ту а ци ји, очито, ма ло то га из гле да при ма мљи во, па ни при че о про спе ритет ној Евро пи ко је (као при че) не мо гу да на пу не сто мак и обез бе де ко ли ко-то ли ко при стој ну бу дућ ност. По стра ни од ове чи ње ни це, од ко је ни ка ко не би смо сме ли од ма хи ва ти гла вом, ова кав њи хов став, по свој при ли ци, од ра жа ва и тради ци о на ли зам, сла бу оба ве ште ност као и при јем чи вост за ре ци ди ве офи ци јел не по пу ли стич ке иде о ло ги је не ка да шњег со ци ја ли стич ког ре жи ма. 326

Што се ти че при пад ни ка раз ли чи тих на ци о нал но сти у Срби ји, нај ма њи страх од евро пе и за ци је по ка зу ју Бу га ри и Ро ми (23,2 од но сно 28,4%), за тим сле де Ал бан ци а са свим на за че љу на ла зе се ве ћин ски Ср би, као са свим по де ље на на ци ја по овом пи та њу. Др жи мо да су ова кви ста во ви и код Ал ба на ца и код Ср ба ин ду ко ва ни пр вен стве но по ли тич ком и со ци јал ном си ту а ци јом у ко јој су се ове две на ци је на шле. Још увек жи ви по ли тич ки до га ђа ји, по пут санк ци ја УН-а, НА ТО бом бар до ва ња из 1999. год. и ка сни ји раз вој до гађа ја на Ко со ву и Ме то хи ји, ути ца ли су на да љи оп ста нак из ве сног кул тур ног изо ла ци о ни зма код Ср ба и ње му од гова ра ју ћег (али и су де ћи пре ма ре зул та ти ма, у до број ме ри фик тив ног) на ци о нал ног отва ра ња Ал ба на ца пре ма Европи - иа ко су и јед на и дру га на ци ја још увек у знат ној мери оп те ре ће ни тра ди ци о на ли стич ким вред но сти ма и ја ком на ци о нал ном ве за но шћу. Ра ши ре ност изо ла ци о ни зма ме ђу срп ским жи вљем у це ли ни, ме ђу тим, ни у вре ме нај го ре еска ла ци је ме ђу на ци о нал них су ко ба у Дру гој Ју го сла ви ји ни је пре ла зи ла јед ну тре ћи ну, док су спо ра дич ни до га ђа ји (по пут пот пи си ва ња Деј тон ског спо ра зу ма) у ве о ма крат ком ро ку до во ди ли до сни жа ва ња сна ге и ра ши ре но сти срп ског на ци о на ли зма. Ка ко за бе ле же на ви со ка ре зи стент ност Ср ба у од но су на европ ске вред но сти ни је пра ће на и по ве ћа њем оби ма на ци о нал не ис кљу чи во сти у укуп ној по пу ла ци ји, може се прет по ста ви ти да је она пре ре зул тат ак ту ел них по литич ких окол но сти но што је не ка ква трај ни ја срп ска дис пози ци ја или од ли ка не про мен љи вог срп ског мен та ли те та. Да је пак, Ал бан ско оду ше вље ње европ ским вред но сти ма у нај ве ћој ме ри фик тив но, по ка зу ју и не ки дру ги од го во ри ко је смо до би ли од при пад ни ка. На при мер, за ве ћи ну ис пи та них Ал ба на ца оно што пре све га одва ја Бал кан од Евро пе је сте пра во сла вље, бал кан ски на ро ди ме ђу соб но ни су слич ни, као што и три пу та че шће од Ср ба (не кри тич ки) из ја вљу ју да је Бал кан пр ва и пра ва Евро па. Уку пан про це нат ис ка за Ал ба на ца са ју га Ср би је ко ји Бал кан већ си ту и ра ју у Евро пу или га сма тра ју пра вом Евро пом из но си 64,8, за раз ли ку од Ср ба код ко јих он из но си 56,9. На осно ву ових по да та ка тре ба ло би оче ки ва ти да Ал бан ци бу ду не што ре зер ви са ни ји од Ср ба у од но су на евро пе и за ци ју, али они то ни су (раз у ме се, у сво јим ан кет ним ис ка зи ма). Још ма ње су Ал бан ци упла ше ни од аме рич ких вред но сти, јер са мо 18,4% њих сма тра да је њи хо ва кул ту ра угро же на аме ри ка ни за ци јом, док 81% твр ди су прот но. За јед ну ма њеви ше тра ди ци о на ли стич ки од ре ђе ну на ци ју, та кви ста во ви ве ћи не ис пи та них Ал ба на ца пре ма, у осно ви ин ди ви ду али стич ки ори јен ти са ним аме рич ким вред но сти ма, се не би мо гли об ја сни ти без по сре ду ју ћих (си ту а ци о них) фак то ра у 327

њи хо вом об ли ко ва њу. Је дан та кав фак тор је, у пр вом ре ду, спољ на по ли ти ка САД на Бал ка ну с кра ја 20. ве ка, а ко ја је у ве ли кој ме ри фа во ри зо ва ла же љу Ал ба на ца за про меном њи хо вог др жав но-прав ног ста ту са у оним бал кан ским зе мља ма у ко ји ма не чи не ет нич ку ве ћи ну. Да је ал бан ска при јем чи вост за аме рич ке вред но сти не што бит но кон традик тор но, по сред но све до че и по да ци о не сра змер ном нижем сте пе ну при хва та ња тих истих вред но сти од стра не оста лих на ци о нал них за јед ни ца на Бал ка ну. Осим Ро ма, ко ји су у не што ве ћем про цен ту (66,7%), али ипак знат но ма ње не го Ал бан ци, из ра зи ли скло ност ка аме рич ким вредно сти ма, при пад ни ци оста ла два на ци о на у Ср би ји (Бу га ри и Ср би), ве ћин ски сма тра ју да је њи хо ва ау тох то на кул ту ра за пра во угро же на аме ри ка ни за ци јом. Ис пи та ни ци из ре дова бу гар ске на ци о нал не ма њи не у Ср би ји др же у нат по лович них 55,9% слу ча је ва да аме рич ке вред но сти угро жа ва ју њи хо ву кул ту ру, што тврди и 63,9% ве ћин ских Ср ба. Могу ће је, да ка ко, да Ал бан ци сма тра ју и да је њи хо ва кул тура у тој ме ри по сто ја на и ко хе рент на да јој ни ка кви упли ви са стра не, укљу чу ју ћи и оне од стра не аме рич ке кул ту ре, не мо гу угро зи ти ње ну кул тур ну око сни цу - ка ко би то ре кли кул ту ро ло зи. Ми смо, ипак, скло ни ји то ме да по ја чану при јем чи вост за аме рич ке кул тур не вред но сти од стра не ал бан ске за јед ни це при пи ше мо ак ту ел ним по ли тич ким деша ва њи ма на тлу Бал ка на из ко јих је она нај ви ше про фи тира ла, а на ко ја су по нај ви ше ути ца ле моћ не си ле са За па да, пре свих Аме ри ка а тек он да, и ујед но знат но ма ње - си ле из Евро пе. За и ста, не ма ни ти јед ног стрикт но кул ту ро ло шког раз ло га да Ал бан ци сма тра ју у 38,4% слу ча је ва да су угроже ни европ ским вред но сти ма, а да то исто, у ве зи са америч ким вред но сти ма, твр ди ви ше од ду пло ма ње љу ди, тј. са мо 16,4%. За прет по ста ви ти је да се раз ли ка у при хва та њу европ ске и аме рич ке кул ту ре на Бал ка ну ба зи ра и на не ким њи хо вим ква ли та тив ним свој стви ма, јер Бу га ри у Ср би ји (пре ма који ма је аме рич ка спољ на по ли ти ка про те клих го ди на би ла са свим ин ди фе рент на) не сма тра ју у ве ћи ни да су угро же ни европ ском, већ - аме рич ком кул ту ром, а и код Ср ба се сте пени угро же но сти од стра не европ ских у од но су на аме рич ке вред но сти знат но раз ли ку ју. То да аме рич ке вред но сти угрожа ва ју срп ску кул ту ру твр ди (ве ћин ских) 63,9 % ис пи та них Ср ба, док је у слу ча ју европ ских вред но сти тај по сто так значај но ни жи и из но си (ма њин ских) 47%. 18 18 У Бу гар ској, сте пен угро же но сти од аме ри ка ни за ци је код свих на ци ја се кре ће од 34,1% до 39,8%, осим код Ту ра ка код ко јих је за јед ну тре ћи ну ни жи (24,8%). 328

Гра фи кон бр. 4. Ср би ја/на ци о нал ност Мо ја кул ту ра и тра ди ци ја су угро же ни аме ри ка низаци јом Упо ре ди мо ли прет ход не по дат ке са оним ко ји се од но се на осе ћа ње угро же но сти од европ ских вред но сти, ути сак ко ји се на ме ће са про сто ра све три ис пи ти ва не зе мље је да су, по стра ни од ак ту ел них по ли тич ких сим па ти ја и ан ти па ти ја, а у ве зи са ква ли та тив ним ка рак те ри сти ка ма европ ске и америч ке кул ту ре, бал кан ски на ро ди знат но су здр жа ни ји према аме рич ким вред но сти ма у од но су на европ ске. У Ср би ји се ве ћи на Ср ба (63,9%) осе ћа угро же но од аме ри ка ни за ци је, као што се 52,7% истих не осе ћа угро же ним од евро пе и заци је. У Ма ке до ни ји је страх од аме ри ка ни за ци је од нео прева гу (57%) над осе ћа јем да је ау тен тич на кул ту ра до ма ћи на за шти ће на (42,7%), док је став по пи та њу упли ва европских вред но сти го то во иден ти чан оном у Ср би ји (ве ћи на од 59,2% ис пи та ни ка се не пла ши европ ских вред но сти, а ма њи на од 40,8% се осе ћа угро же ним). У овој зе мљи су од аме ри ка ни за ци је упла ше ни и Ро ми (76,6%) и Ср би (62%) и ве ћин ски Ма ке дон ци (66,7%), да кле сви осим - Ал ба наца ко ји (због већ по ме ну тих, си ту а ци о них раз ло га) у 77,3% слу ча је ва из ја вљу ју да ни су угро же ни аме ри ка ни за ци јом. На са мом кра ју, јед но од пи та ња ко је се ти ца ло на ци о нал ног и ет нич ког иден ти те та, су о чи ло је ди рект но ове прет ход не са про це сом ује ди ње ња Евро пе. Од го ва ра ју ћи на пи та ње да ли по ме ну ти про цес мо же да на ру ши на ци о нал ни и ет нич ки иден ти тет на ро да, нај ве ћи део ис пи та ни ка се сло жио са не утрал ном тврд њом да укљу че ње у Евро пу не зна чи и гу би так на ци о нал ног и ет нич ког иден ти те та (31,%). Иза овог од гово ра по уче ста ло сти сле де од го во ри не мам став и онај по ко ме укљу че ње у Евро пу не зна чи пот пу ни гу би так већ изве сно при ла го ђа ва ње на ци о нал ног и ет нич ког иден ти те та (из ра же ни са по 22% слу ча је ва). Прет ход ни од го во ри све доче о не ма лој збу ње но сти ср би јан ских ис пи та ни ка по овом осе тљи вом пи та њу, јер шта би то при ла го ђа ва ње мо гло да 329