Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Република Србија Сектор за рурални развој

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Република Србија Сектор за рурални развој 1

УДРУЖЕЊА ПОЉОПРИВРЕДНИКА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ анализа стања - Аутори: Др Снежана Јанковић Мр Ведран Томић Др Нада Косановић Др Јања Кузевски Бојан Анђелић, дипл.инг. У сарадњи са Jaeren Produktutvikling и Министарством пољопривреде шумарства и водопривреде Издавач: Институт за примену науке у пољопривреди, Београд Издавачки савет Слободан Теофанов, Мате Бригић, Горан Николић, Бранка Кениг, Снежана Јанковић, Радивој Надлачки, Александар Богуновић, Сања Продановић Дизајн и техничко уређење: Квартет V, Београд Штампа: Футура, Нови Петроварадин Сад Тираж: 200 примерака Београд, 2010. Категоризација Публикација је резултат Пројекта Jaeren Produktutvikling Grant broj SRB 09/23 1.12.2009. godine Унапређење организације рада земљорадничких задруга у Србији према норвешком моделу (део уговора о билатералној сарадњи Владе Републике Србије и Министарства спољних послова Краљевине Норвешке). CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 63:061.2(497.11) 338.43(497.11)(083.41) УДРУЖЕЊА пољопривредника у Републици Србији : анализа стања / [Снежана Јанковић... и др.]. - Београд : Институт за примену науке у пољопривреди, 2010 (Нови Сад : Футура). - 35 стр. : граф. прикази, табеле ; 30 cm Подаци о ауторима преузети са прелим. стр. - Тираж 200. - Стр. 5: Предговор / Слободан Теофанов. - Библиографија: стр. 32. ISBN 978-86-81689-28-8 1. Јанковић, Снежана, 1967- [аутор] a) Удружења пољопривредника - Србија b) Србија - Аграрна политика - Статистика COBISS.SR-ID 180208652

Jaeren Produktutvikling Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Република Србија Сектор за рурални развој УДРУЖЕЊА ПОЉОПРИВРЕДНИКА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ - анализа стања - Институт за примену науке у пољопривреди Пољоривредне стручне службе Србије Пољопривредна саветодавна служба Војводине Београд, 2010.

Учесници пројекта Унапређење организације рада земљорадничких задруга у Србији по норвешком моделу : Подршку пројекту у Србији су пружили: Мате Бригић, Горан Николић, Бранка Кениг, Jaeren Produktutvikling May Woldsenes, Arne Vagle, Svein Helge Harbo, Alf Egil Jensen, Министартвом пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије Слободан Теофанов, Радивој Надлачки, Александар Богуновић, Сања Продановић Др Снежана Јанковић, Мр Ведран Томић Институт за примену науке у пољопривреди, Београд Др Нада Косановић, Др Јања Кузевски, Бојан Анђелић Пољопривредне саветодавне и стручне службе Србије: Саветодавци анкетари: Бачка Топола Мира Гашпар, Весна Билић Ваљево Радосав Вујић Врање Драган Томић, Нада Лазовић-Ђоковић Врбас Зоран Кнежевић, Милан Косовац Вршац Хуанита Милутиновић, Миодраг Јока* Зајечар Славица Коџопељић, Цветковић Срђан Зрењанин Гордана Аћимац Јагодина Стеван Џелатовић, Дејан Јоцић Косовска Митровица Јагош Пешић, Зоран Милосављевић Кикинда Мирјана Томић Крагујевац Сузана Нешковић Краљево Ненад Нешовић Крушевац Зоран Старинац Лесковац Гордана Јовановић Лозница Миленко Ђурић Младеновац Предраг Перић Нови Пазар Нихад Хасановић, Смаил Ејуповић Неготин Зорица Петканић Ниш Горан Златковић Нови Сад Милан Делић Падинска Скела (Агроекономик) Анка Качаревић, Елеонора Онч-Јовановић Панчево Драган Ромић Пирот Зоран Николић Пожаревац Александар Стојановић Прокупље Драган Оровић, Душка Петровић Рума Угљеша Тркуља Сремска Митровица Жељко Граовац Сента Андреа Бабић, Саболч Вартуш Смедерево Горан Павловић Сомбор Зоран Боца Суботица Хајналка Богнар Пастор Ужице Владимир Дејовић, Небојша Ђурић Чачак Љиљана Живковић, Радован Шеварлић Шабац Марина Гачић, Зоран Козлина *саветодавац из ПССС Ковин која је у међувремену припојена ПССС Вршац 4

ПРЕДГОВОР Велики број газдинстава са малим поседом и са великим бројем уситњених и географски одвојених парцела представља једну од основних препрека за развој савремене и конкурентне пољопривреде у Републици Србији. Превазилажење овог проблема могуће је путем удруживања пољопривредника, односно њиховим активним учешћем у модерним, тржишно орјентисаним организацијама произвођача, као и удруживањем у непрофитабилне организације уз чију помоћ се преко партнерства са властима, како на локалном, регионалном и националном нивоу, обезбеђује успешније превазилажење сусрета са јаким економским асоцијацијама. Другим речима удруживањем мали и средњи пољопривредни произвођачи имају могућност да поправе своју преговарачку позицију у односу на снажне делове пољопривредно-прехрамбеног ланца, као што су предузећа за производњу и продају инпута, трговци на велико, као и предузећа за прераду и пласман производа. Осим тога, удружења дају могућност пољопривредним произвођачима да се државним институцијама, на свим нивоима управљања, наметну као озбиљан партнер у решавању социјалних, културних, информацијских, еколошких, хуманитарних, просветних, етничких и других животних проблема. С обзиром на улогу и значај удружења, посебно у руралним срединама, као и на недовољну информисаност о положају и интересима удружења пољопривредника створили су се предуслови за истраживања која су тема ове публикације. Наиме, у оквиру пројекта Унапређење организације рада земљорадничких задруга у Србији по норвешком моделу, путем добровољне анкете представника удружења у 2010. години спроведено је истраживање на основу којег је израђена ова анализа стања удружења пољопривредника у Републици Србији. Анкета, односно прикупљање података за анализу стања удружења пољопривредника, спроведена је по регионима које покривају Пољопривредне саветодавне и стручне службе Србије на целој територији Републике Србије. Узорак за обраду података чинила су 258 удружења пољопривредника. На основу анализе прикупљених података могуће је идентификовати постојеће могућности и слабости и створити услове за доношење одговарајуће стратегије која треба да обезбеди предуслове за ефикасан и несметан рад удружења, као и да унапреди организацију рада удружења пољопривредника. Слободан Теофанов Помоћник Министра пољопривреде, шумарства и водопривреде - Сектор за рурални развој 5

САДРЖАЈ УВОД 9 ЦИЉ ПРОЈЕКТА 10 ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТ ПРОЈЕКТА................................ 10 МЕТОДОЛОГИЈА ПРОЈЕКТНОГ ЗАДАТКА 11 РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА 12 Анализа и оцена спроведене анкете за удружење пољопривредника............................ 12 Основни подаци о анкетираним удружењима пољопривредника............................ 13 Број удружења/чланова......................................... 13 Физичка и правна лица......................................... 15 Област интересног удруживања.................................... 16 Година оснивања............................................. 19 Организација удружења пољопривредника..................... 23 ФинаНсијска подршка удружења пољопривредника............. 25 Планска документа удружења пољопривредника............... 29 Закључак................................................. 31 БИБЛИОГРАФИЈА............................................. 32 ПРИЛОЗИ.................................................. 33 7

ЛИСТА СКРАЋЕНИЦА АП Аутономна покрајина АПР Агенција за привредне регистре ЕУ Европска унија ЦС Централна Србија Ц. Србија Централна Србија ИПН Институт за примену науке у пољопривреди, Београд ЈП Jaeren Produktutvikling, Bryne, Norveška МПШВ Министартво пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије НМФА Министарство спољних послова Краљевине Норвешке ПСССС Пољопривредна саветодавна и стручна служба Србије РС Република Србија Р. Србија Република Србија СГ Службени гласник СГС Статистички годишњак Србије УП Удружење пољопривредника ЗР Завршни рачун ЗЗ Земљорадничка задруга 8

УВОД У савременом свету одавно је пракса и познато да у свим областима делатности људи нема озбиљнијег напретка без удруживања у различите облике, асоцијације, групе, удружења, савезе и сл. На овај начин произвођачи без обзира на индивидуалну снагу и значај на одређеном тржишту постају снага каква као појединац никада не би могли постати. Значај и улога удруживања нарочито се испољава у земљама у транзицији, које редовно прате бројни проблеми условљени национално друштвено-економском кризом, као и глобалном економском кризом. Српску пољопривреду, која је у транзицији, карактерише ниска профитабилност, уситњеност газдинстава и малих фарми, бројни проблеми приликом пласмана производа услед стихијски токова, неуређеног и нерегуларног тржишта, неорганизованог откупа, одсуство сигурности и извесности производње, појаве накупаца (Анкета IEP, 2007.) 1), једном речи нестабилни економско-политички услови привређивања. Осим тога уситњена газдинства производе малу количину робе, мале су им инвестиционе способности и немају могућности за заједничко инвестирање. Насупрот томе, тржиште има специфичне захтеве који се огледају у томе да кванташке и зелене пијаце све више губе на значају као места за продају производа. Велики купци маркети, који се сваким даном отварају широм Србије, много су захтевнији како по количини, квалитету и континуитету испоруке робе током целе године. На основу свега напред наведеног намеће се потреба за организованим наступом пољопривредних произвођача у новонасталим околностима. Мали произвођачи само удружени могу да пређу на савременији и ефикаснији начин производње и тако одговоре на услове које диктира тржиште. Затим, удружења пољопривредника и земљорадничке задруге су економска нужност за ревитализацију српског села. Наиме, развој села је могућ само ако постоје субјекти у селу који могу да носе такав развој. Удружења и задруге доказале су да могу успешно да обављају друштвену функцију у селима. Запошљавањем високо образованих, стручних кадрова и остале радне снаге у селима обезбеђује се бржи трансфер нових технологија у пољопривредну производњу, уопште, обезбеђује се позитиван утицај на развој културе, просвете, сеоског туризма и других облика живота у селу. У циљу имплементације знања на националном нивоу, користећи искуства рада на пројектима,,обнове земљорадничких домаћинстава и обнове и оснивања задруга на основу западноевропског/норвешког модела задругарства,, кроз донаторску подршку путем билатералних уговора Норвешке и Србије, а на основу Меморандума о разумевању потписаном између Владе Републике Србије и Министарства спољних послова Краљевине Норвешке (НМФА) који се односи на Програм помоћи у оквиру пројекта билатералне сарадње за 2009. годину, потписан у Београду 18. децембра 2009. године, и посебне одлуке НМФА Jaeren Produktutvikling Grant broj SRB 09/23 од 01.12.2009. године у току је спровођење пројекта,,унапређење организације рада земљорадничких задруга у Србији по норвешком моделу,,. Овим пројектом спроводи се дубинско, односно свеобухватно истраживање стања организованости задруга и удружења пољопривредника да би се на оснуву тога извршила анализа стања у овим областима организовања пољопривреде. Пројекат Унапређење организације рада земљорадничких задруга у Србији по норвешком моделу у сагласности је са Стратегијом о одрживом развоју Србије, Стратегијом о развоју 1) http://www.doctoc.com/docs/17997064/institut za ekonomiku poljoprivrede 9

пољопривреде у Србији, Стратегијом Министарства пољопривреде о развоју саветодавних служби и са актуелним задацима који се спроводе у правцу реформисања законодавства у области пољопривреде. С обзиром да је Пројекат усмерен на анализу стања земљорадничких задруга и удружења пољопривредника у Републици Србији и систем подршке у циљу унапређења организације рада земљорадничких задруга по норвешком моделу, повезан је и са Програмом руралног развоја Србије, и то у делу који се односи на побољшање економског положаја пољопривредника путем удруживања у земљорадничке задруге и удружења пољопривредника. Партнери у спровођењу овог пројекта су: Министартво пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије - Сектор за рурални развој (МПШВ); Министарство спољних послова Краљевине Норвешке (НМФА); Jaeren Produktutvikling, Bryne, Норвешка (ЈП); Институт за примену науке у пољопривреди, Београд (ИПН); Покрајински секретаријат за пољопривреду Војводине - Сектор за рурални развој и Пољопривредна саветодавна и стручна служба Републике Србије (ПСССС). ЦИЉ ПРОЈЕКТА Основни циљ пројекта је да се на националном нивоу имплементирају знања и искустава модела удруживања у Краљевини Норвешке и прилагоде условима Републике Србије како би се унапредила организација рада земљорадничких задруга и удружења пољопривредника. ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТ ПРОЈЕКТА Резултати пројекта ће омогућити да се изврши стручна и независна анализа стања у области организације задругарства и удружења пољопривредника која ће идентификовати постојеће могућности и слабости и створити услове за доношење стратегије за унапређење задругарства у Србији користећи норвешки модел организовања задруга у мери коју је могуће применити у Србији. Резултати истраживања допринеће дефинисању основних развојних проблема, који се вишеструко рефлектују на елементе и аспекте даљег конструисања и утемељења постојеће теорије и праксе задружних правила и принципа, као основе модерног задругарства и осталих видова организовања пољопривредних произвођача у Републици Србији. Унапређењем вештина вођења фарми и задруга унапређује се читав сектор пољопривреде и припрема за предстојеће изазове током процеса придруживања ЕУ. Реално је очекивати да се тада, као резултат укупних ефеката развоја задругарства и осталих видова организовања пољопривредних произвођача у Републици Србији, стварају значајне материјалне основе за раст друштвеног бруто производа, националног дохотка и добити пољопривредно-прехрамбеног сектора и укупне пољопривреде Републике Србије. Пут развоја Србије подразумева изналажење начина којима се Србија може укључити у међународну поделу рада и искористити своју историјску шансу да постане и остане део породице европских земаља. Пољопривредници Србије имају шансу да постану део Заједничке аграрне политике Европске Уније и да од једне гране, која је одувек сматрана социјалном категоријом, постане продуктивна, богата и поштована, конкурентна на тржишту Европске Уније, али и на другим тржиштима, а пољопривредно-прехрамбени производи чувари националног идентитета. 10

МЕТОДОЛОГИЈА ПРОЈЕКТНОГ ЗАДАТКА Стручна и независна анализа стања у области организације задругарства и удружења пољопривредника базира се на анкети којом треба да се прикупе подаци који представљају валидну основу за закључивање о стању задружног сектора, о проблемима који проситичу из националног и институционалног оквира и изналажењу праваца развоја и организацију рада у земљорадничким задругама и удружењима пољопривредника. У раду су коришћени методи и поступци истраживања својствени економији и агроекономији (Пејановић, 2007). У циљу спровођења анкета, а на основу података којим располаже Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (подаци АПР-а), Задружни савез Србије, базе података Института за примену науке у пољопривреди Београд, Покрајински Секретаријат Војводина, Jaeren Produktutvikling и Пољопривредна саветодавна и стручна служба Србије, формирана је база података за удружења пољопривредника. Под покровитељством Владе Републике Србије, МПШВ-Сектор за рурални развој и НМФА, а у сарадњи са Jaeren Produktutvikling и Институтом за примену науке у пољопривреди Београд, анкетирање земљорадничких задруга и удружења пољопривредника обавиле су Пољопривредне саветодавне и стручне службе Републике Србије. Основна улога Jaeren Produktutvikling у овом делу спровођења пројекта Унапређење организације рада земљорадничких задруга у Србији по норвешком моделу јесте спровођење континуираних сетова радионица за оспособљавање одабраних представника ПСССС за истраживачка питања и истовремено као стручног сервиса за реализацију израде стратегије унапређење организације рада пољопривредних задруга у Србији по норвешком моделу. У делу пројектног задатка који се односи на квалитативно истраживање за удружења пољопривредника, спроведено је анкетирање на узорку од 724 удружења. За потребе истраживања анкетирање је спроведено доставом анкетних листића путем поште, са повратницом. Прикупљени подаци из анкетних листића, електронским путем прослеђени су ИПН-у на даљу анализу. За потребе формирања базе податка од прикупљених информација из анкета, као и за обезбеђење квалитативног, дубинског истраживања којим се продубљено идентификују карактеристике, стања, процеси и проблеми као и субјективне перцепције анкетара о одређеним питањима израђен је софтвер. За обраду податка одабрани су временски инервали на основу историјских догађаја који су значајно утицали на рад и организацију удружења пољопривредника. Први интервал, 1900-1945. година, односи се на период до II Светског рата, када су удружења оснивана у сасвим другом систему у односу на наредни изабран период, 1946-1996. година. Задња година у овом периоду одређена је на основу тога што је то година у којој је усвојен још увек важећи Закон о задругама, односно коришћен је исти интервал као и при обради података анкетираних земљорадничких задруга у оквиру овог пројекта. За наредне временске интервале одређено је да период траје до 5 година, што се уједно поклапа и са измењеним условима организовања услед економских и политичких дешавања у Републици Србији. Емпиријским методом, као важним аналитичким методом, извршена је обрада емпиријских (прикупљених) података применом статистике и математике. Статистичким методом су прикупљени, представљении (табеле, графикони), анализирани и интерпретирани нумерички подаци. Између осталог, извори података су: годишње публикације Републичког завода за статистику и одговарајући билтени; расположиви подаци Привредне коморе Србије, Народне банке Србије, Агенције за приватизацију. Коришћени су и други извори, као и подаци из извора коришћене литературе, дате у фуснотама и библиографији. 11

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Удружење је добровољна и невладина недобитна организација заснована на слободи удруживања више физичких лица или правних лица, основана ради остваривања и унапређења одређеног заједничког или општег циља или интереса, који нису забрањени Уставом или законом (Закон о удружењима, СГ: 51-09). У Србији, првим Законом о зборовима и удружењима (1881.) регулисана су право и могућност удруживања грађана. Тада је то био један савремен и за ондашње стандарде европски закон, којим су прописана права грађана на удруживање. Значај и улога овог Закона увечан је доношењем Устава из 1888. године, којим се прокламоване слободе удруживања грађана у Србији. Током историје ова права су више пута оспоравана и враћана (Petrović i Paunović, 1994). Анализа и оцена спроведене анкете за удружења пољопривредника Анкета удружења пољопривредника спроведена је на основу базе која је формирана од података којима располажу Институт за примену науке у пољопривреди, Пољопривредне саветодавне и стручне службе Србије и података доступних из базе података АПР-а (internet http://www. apr.gov.rs). На основу формиране базе планирано је да се анкета удружења пољопривредника спроведе на узорку од 724 удружења. План је остварен 97,8%, с тим да се од 708 спроведених анкета анкетирању одазвало свега 37% удружења (Прилог 1 и 2). Анкетом је утврђено да је активно 42% удружења, од којих се анкетирању одазвало 86% (Прилог 2). Статус неактивно утврђен је за 409 удружења, што је 58% од анкетираних удружења пољопривредника. Статусом некативно декларисана су: удружења пољопривредника која су избрисана из регистра (11%); анкетирање није спроведено због погрешне адресе (23%); дуплиран податак у бази (2%) и остало (није дата информација о разлогу неспровођења анкете 64%) (Прилог 2, Графикон 1). Остало 37% Сарађују 37% Дуплирано 1% Погрешна адреса 13% Избрисан из регистра 6% Не сарађују 6% 12 Графикон 1. Анализа прикупљених анкетних листића за удружења пољопривредника, анкета 2010.

Преглед планираног и спроведеног анкетирања удружења пољопривредника по Пољопривредним саветодавним и стручним службама дат је у прилогу 1, а у прилогу 2 преглед статуса анкетираних удружења, такође по службама. По завршетку анкетирања утврђено је да је полазна база удружења пољопривредника коригована, односно да од 262 анкетирана 32% нису са списка полазне базе. Захваљујући ангажовању и познавању терена, на којем саветодавци-анкетари инаће обављају саветодавне послове, извршена је корекција полазне базе података за удружења пољопривредника. У прилогу 3 дат је преглед корекција активних удружења пољопривредника по пољопривредним саветодавним и стручним службама. Основни подаци о анкетираним удружењима пољопривредника Број удружења/чланова Анализа основних организационих питања, као што су број чланова удружења (укупно, број физичких и правних лица), област интересовања, принципи организовања (по територијалном/гранама производње), чланство у некој од асоцијација и друга питања из анкетног листића, спроведена је на узорку од 258 удружења пољопривредника (Граф. 2). 300 250 200 број 150 100 50 0 Ц. Србија Војводина Р. Србија Графикон 2. Преглед броја анкетираних УП, анкета 2010. 13

Анализом прикупљених података утврђено је да су у просеку по ПСССС анкетирана осам удружења пољопривредника. Највећи број анкетираних удружења утврђен је у Лесковцу и Зрењанину (по 17), а најмањи у Агроекономик-у (1). Преглед броја анкетираних удружења пољопривредника по ПСССС дат је у графикону 3. 18 16 14 12 10 број 8 6 4 2 0 Шабац Лозница Ваљево Смедерево Пожаревац Крагујевац Јагодина Неготин Зајечар Ужице Чачак Краљево Крушевац Ниш Прокупље Пирот Лесковац Врање Н. Пазар Младеновац Агроекономик К. Митровица Б. Топола Суботица Сомбор Врбас Нови Сад Кикинда Сента Зрењанин Панчево Вршац С. Митровица Рума Графикон 3. Број анкетираних УП по ПСССС, анкета 2010. Анкетом је обухваћено 25.476 чланова удружења, од којих је 63,2% из Србије, а 36,8% из АП Војводина. У структури чланова удружења пољопривредника доминирају физичка лица (99,55%), с тим да је у Војводини 5,5 пута већи број правних лица (Граф. 4). 30000 120 25000 100 број физичка лица 20000 15000 10000 80 60 40 број правна лица Укупно Физичка лица Правна лица 5000 20 0 Ц. Србија Војводина Р. Србија 0 Графикон 4. Број и структура чланова УП у анкетираном узорку, анкета 2010. У анализираном узорку у просеку 99 члана чине удружење пољопривредника, с тим да је у Ц. Србији, у поређењу са Војводином, просечан број чланова по удружењу већи (за 17,8%). Са најмањим бројем чланова (четворо) и са највећим бројем (2800) регистровано је по једно удружење пољопривредника. 14

Физичка и правна лица По структури, чланове удружења пољопривредника у Ц. Србији и Војводини чине готово искључиво физичка лица. У просеку по једно правно лице члан је удружења у Војводини, а у Ц. Србији (просек по удружењу 0,18) готово да их нема (Граф. 5). 120 100 105 105 99 98 89 88 број 80 60 Ц. Србија Војводина Р. Србија 40 20 0 0 1 0 Укупно чланови Физичка лица Правна лица Графикон 5. Просечан број чланова по УП у анкетираном узорку, анкета 2010. Анализа података за удружења пољопривредника анкетирана по ПСССС указује на чињеницу да се по броју и структури чланова удружења значајно разликују. Тако су у Војводини удружења са највећим бројем чланова (физичка лица и правна лица) у реону којег покрива ПССС Суботица (Граф. 6), а у Ц. Србији ПССС Шабац (физичка лица, Граф. 7). У Ц. Србији највећи број чланова статуса правно лице по удружењу пољопривредника утврђен је у реону којег покрива ПССС Агроекономик (7 по удружењу). 3500 70 3000 60 број физичка лица 2500 2000 1500 1000 50 број правна лица 40 30 20 Укупно чланови Физичка лица Правна лица 500 0 Б. Топола Суботица Сомбор Врбас Нови Сад Кикинда Сента Зрењанин Панчево Вршац С. Митровица Рума 10 0 Графикон 6. Број и структура чланова УП у Војводини, анкета 2010. 15

6000 12 број физичка лица 5000 4000 3000 2000 10 8 6 4 1000 0 Шабац Лозница Ваљево Смедерево Пожаревац Крагујевац Јагодина Неготин Зајечар Ужице Чачак Краљево Крушевац Ниш Прокупље Пирот Лесковац Врање Н. Пазар Младеновац Агроекономик К. Митровица број правна лица Укупно чланови Физичка лица Правна лица 2 0 Графикон 7. Број и структура чланова УП у Ц. Србији, анкета 2010. Област интересног удруживања Највећи број анкетираних удружења пољопривредника у Републици Србији наводи да су удружени због заједничког интереса у области сточарства (37.98%), по око 12% у свим областима пољопривредне производње (опште), пчеларства и воћарства, а најмањи број се удружио због интереса у области виноградарства (Граф. 8). Анализом прикупљених података о интересној сфери удруживања у Ц. Србији и Војводини утврђено је да је највећи број произвођача такође, заинтересован за удруживање у области сточарске производње. Међутим, у поређењу са Ц. Србијом далеко већи број произвођача у Војводини удружује се по питању пчеларства и виноградарства. За разлику од Војводине, у Ц. Србији је много већи број удружења са већим бројем области интересовања (општа) (Граф.8.). % 120 100 80 60 40 20 Воћарство Виноградарство Сточарство Ратарство Повртарство Пчеларство Остало Опште 0 Р. Србија Ц. Србија Војводина Графикон 8. Анализа удружења по области интересовања, анкета 2010. 16

Истраживањем је утвђено да су по реонима које покривају ПСССС потребе за удруживањем пољопривредних произвођача различите, што је свакако везано са ареалом пољопривредне производње. У графикону 9 дат је преглед броја удружења пољопривредника по интересним сферама удруживања у реонима које покривају ПСССС у Војводини, а у графикону 10 у Ц. Србији. 100% 90% 80% 70% 60% 50% Воћарство Виноградарство Сточарство Ратарство Повртарство Пчеларство Опште Остало 40% 30% 20% 10% 0% Б. Топола Суботица Сомбор Врбас Нови Сад Кикинда Сента Зрењанин Панчево Вршац С. Митровица Рума Графикон 9 Преглед броја УП по интересним сферама удруживања у реону ПССС Војводине, анкета 2010. 100% 80% 60% 40% 20% Воћарство Виноградарство Сточарство Ратарство Повртарство Пчеларство Опште Остало 0% Шабац Лозница Ваљево Смедерево Пожаревац Крагујевац Јагодина Неготин Зајечар Ужице Чачак Краљево Крушевац Ниш Прокупље Пирот Лесковац Врање Н. Пазар Младеновац Агроекономик К. Митровица Графикон 10. Преглед броја УП по интерсној сфери удруживања у реону ПССС Ц. Србије, анкета 2010. 17

С обзиром на велики број удружења чија је област интересовања сточарсво за очекивати је да је највећи број чланова који су заинтересовани да се удружују у овој области пољопривредне производње. Анализа на нивоу Републике потврдила је напред наведену чињеницу, међутим анализом прикупљених података по регионима утврђено је да је у Ц. Србији готово два пута већи број чланова у удружењу чија је област интересовања сточарска, а у Војводини ратарска производња. У поређењу са Војводином, Ц. Србија има већи број чланова у удружењима која се баве воћарском производњом и већим бројем различитих производњи (општа) (Граф. 11). % 120 100 80 60 40 Воћарство Виноградарство Сточарство Ратарство Повртарство Пчеларство Остало Опште 20 0 Р. Србија Ц. Србија Војводина Графикон 11. Анализа заинтересованости удруживања (укупно чланови) по областима интересовања, анкета 2010. Правна лица, чланови удружења пољопривредника, најзаступљенији су удружењима која се баве ратарском (57,89%) и сточарском производњом (31,58%). Заступљеност правних лица у удружењима значајно се разликују по анализираним регионима, тако да су у Ц. Србији најзаступљенији у удружењима са сточарском, а у Војводини са ратарском производњом, што је у вези са структуром интересних сфера за удруживањем (Граф.12). 18

120 % 100 80 60 Воћарство Виноградарств о Сточарство Ратарство Повртарство Пчеларство 40 Остало Опште 20 0 Р. Србија Ц. Србија Војводина Графикон 12. Анализа заинтересованости чланова удружења (правна лица) по области интересовања, анкета 2010. Година оснивања По анализи анкетираног узорка утврђено је да је 84,4% удружења пољопривредника основано у периоду од 2002 2010 године (Граф. 13). Година оснивања анализираних удружења по регионима (Ц. Србија, Војводина) дата је у у графиконима 14 и 15. 37% 2% 7% 7% До 1945 1946-1996 1997-2001 2002-2006 2007-2010 47% Графикон 13. Структура анкетираних УП у Р. Србији по години оснивања, анкета 2010. Анализом удруживања по областима интересовања утврђено је да су се до 1945. године удруживали углавном пољопривредни произвођачи који се баве пчеларством. У периоду од 1946-1996. по броју и даље доминирају пчеларска удружења, међутим анализом по броју чланова, односно интересном удруживању значајно је већи број чланова који се баве ратарском производњом. У наредном анализираном периоду (1997-2001.) основан је готово исти број удружења као у претходном периоду, међутим са значајно мањим бројем чланова и већим бројем интересних група. 19

1% 3% 5% 41% До 1945 1946-1996 1997-2001 2002-2006 2007-2010 50% Графикон 14. Структура анкетираних УП у Ц. Србији по години оснивања, анкета 2010. 30% 3% 12% 10% До 1945 1946-1996 1997-2001 2002-2006 2007-2010 45% Графикон 15. Структура анкетирнаих УП у Војводини по години оснивања, анкета 2010. Од 2002-2006. године број удружења и број чланова удружења значајно је повећан. Анализом интересних сфера утврђено је да су највећи интерес за удруживањем имали пољопривредни произвођачи у сточарској производњи. Поређењем анализираних региона утврђено је да је овај тренд удруживања био израженији у Србији, а да су се у Војводини више удруживали пољопривредни произвођачи у ратарској производњи. Задњи анализирани период (2007-2010) карактерисао се такође значајним бројем новоформираних удружења, а интересна сфера највећег број новоснованих удружења је сточарска производња. Међутим, анализом по броју чланова удружења утврђено да су се највише удруживали пољопривредни произвођачи чија је интересна сфера разноврсна пољопривредна производња (општа), што је нарочито изражено у Србији (70,18%). За разлику од Ц. Србије, у Војводини у овом периоду готово подједнако су се удруживали пољопоривредни произвођачи чија је интересна сфера ратарска (37,69%), односно сточарска (36,00%) производња. Од укупног броја правних лица која су чланови удружења (114) свега 10 су чланови удружења која су основана у периоду од 1946-1996. године (Граф. 16). У овом периоду већина правних лица удруживала се у области ратарске производње, при чему је већина члан једног удружења (Граф 17). 20

83 69 21 14 10 12 9 9 0 0 0 1 0 0 0 До 1945 1946-1996 1997-2001 2002-2006 2007-2010 Графикон 16. Преглед броја правних лица у УП по интервалима година оснивања, анкета 2010. Бр. правних лица 1 8 Бр. удруж. Војводина 2 8 3 Бр. правних лица 1 Бр. удруж. Ц. Србија 4 Бр. правних лица 1 1 8 Бр. удруж. Р. Србија 2 12 3 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 Остало Пчеларство Ратарство Графикон 17. Број правних лица у УП по интересној сфери удруживања (УП основана од 1946-1996), анкета 2010. У наредном периоду правна лица нису имала интерес за удруживањем, за разлику од периода од 2002-2006. године када су 83. остварила удруживање (Граф. 16), највећи број у области ратарске производње (58) и то у Војводини (Граф. 18). У овом периоду 21. правно лице остварило је удруживање и у области сточарске производње (12 у Ц. Србији и 9 у Војводини, Граф. 18) 21

Бр. правних лица 2 58 9 Бр. удруж. Војводина Бр. правних лица Бр. удруж. Ц. Србија Бр. правних лица 58 21 5 6 5 3 1 2 8 12 15 2 1 1 2 1 4 3 32 15 21 Бр. удруж. Р. Србија 17 4 9 8 10 53 3 19 0 20 40 60 80 100 120 140 Опште Остало Пчеларство Повртарство Ратарство Сточарство Виноград Графикон 18. Број правних лица у УП по интересној сфери удруживања (УП основана у периоду 2002-2006), анкета 2010. Број правних лица у удружењима основаних у периоду 2007-2010. година значајно је мањи у поређењу са претходним периодом (Граф. 16). У овом периоду 71% правних лица удружило се у области сточарске производње (Граф. 19). Бр. правних лица 9 Бр. удруж. Војводина 5 3 3 3 12 4 2 Бр. правних лица 6 1 4 Бр. удруж. Ц. Србија 13 4 4 6 26 4 6 Бр. правних лица 1 15 4 Бр. удруж. Р. Србија 16 7 4 3 11 38 6 10 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 Опште Остало Пчеларство Повртарство Ратарство Сточарство Виногр Графикон 19. Број правних лица у УП по интересној сфери удруживања (УП основана 2007-2010), анкета 2010. 22

Организација удружења пољопривредника Анализа прикупљених података о принципу организовања, указује на чињеницу да су у анализираном узорку удружења пољопривредника удруживала подједнако по гранама производње и територијалном принципу (Граф. 20). 100% 90% 80% 70% 53% 63% 48% 54% 45% 60% 50% 40% По територијалном принципу По гранама производње 30% 20% 47% 37% 53% 46% 55% 10% 0% Организоване Члан асоцијације Потреба за организовањем Да Не Да Не Графикон 20. Принципи организовања УП у Р. Србија, анкета 2010. Принцип организовања удружења пољопривредника разликовао се у анкетираним регионима (Ц. Србија/Војводина). У Ц. Србији је готово подједнак број удружења која су организована по територијалном (45,75%) и гранама производње (54,25%), за разлику од Војводине где је значајно већи број удружења организован по територијалном принципу (64,42%). Свега 37,98% анкетираних удружења у Републици члан је неке од асоцијација, од којих су 63% организоване по територијалном принципу. За разлику од Војводине где су удружења чланови неке од асоцијација у 50,48% случајева, у Ц. Србији је то свега 29,62%. На основу података од 98 анкетираних удружења пољопривредника, која су потврдила чланство у неку од асоцијација, утврђено је да је велика већина члан само једне асоцијације (86%). Анализом структуре чланова по интересном удруживању у асоцији по грани производње утврђено је да је највећи број удружења која се баве сточарском производњом (50%), док је у асоцијацијама по територијалном принципу највећи број из области пчеларства (31%), затим сточарства (31%) и ратарства (27%). По питању потребе за организовањем свих пољопривредних произвођача и удружења у једну заједничку организацију која би штитила интересе свих произвођача 95,74% анкетираних удружења дало је потврдан одговор, при чему су подељена мишљења по ком принципу (гранама производње/територијалном) би се заједничка организација оформила (Граф. 20). Односно, удружења пољопривредника, и у Ц. Србији и Војоводини, оформиле би заједничку организацију по принципу по којем су и оне саме удружене (Граф. 21). 23

Графикон 21. Анкета потребе за удруживањем у једну заједничку организацију, анкета 2010. По питању интеграције удружења такође су подељена мишљења. Већина удружења која су удружена по гранама производње сматра да је пожељнија интеграција овог типа, а већина удружења удружена по територијалном принципу сматра да интеграција треба да буде по принципу њиховог удруживања (Граф. 22). 80.00 70.00 60.00 50.00 40.00 Organizovane po granama proizvodnje 30.00 20.00 10.00 Organizovane po teritorijalnom principu 0.00 po gr. proizv. Ukupno Srbija po ter.princ. po gr. proizv. Srbija po ter.princ. po gr. proizv. AP Vojvodina po ter.princ. организовати се по принципу Графикон 22. Анализа потребе за интеграцијом УП, анкета 2010. 24

ФинаНсијска подршка удружења пољопривредника Било да се ради о државној субвенцији, развојном кредиту или страној донацији, удружења пољопривредника овакве облике финансијске подршке користе у веома малом проценту, с тим да се у Војоводини дупло више користе државне субвенције и развојни кредити за разлику од Ц. Србије у којој удружења чешће користе стране донације (Граф. 23) 100% 90% 80% 18.60 14.34 70% 60% 50% 40% 26.67 7.62 Р. Србија Војводина Ц. Србија 30% 18.95 20% 10% 13.07 0% Да Користи субвенције Да Користи стране донације Графикон 23. Коришћена финансијска подршка од стране УП, анкета 2010. Удружења пољопривредника која се удружују у области сточарске производње повлаче највећи број свих облика финансијске подршке. Међутим, проценат коришћења финансијске подршке унутар интересних области удруживања указује да је при коришћењу државних субвенција и развојних кредита готово изједначен овај облик подршке пољопривредника који се удружују у области сточарске, ратарске, виноградарске производње и пчеларства. По овом питању значајно се разликују истраживани региони (Граф. 24;25;26). 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% Не Да 30% 20% 10% 0% Опште Остало Пчеларство Повртарство Ратарство Сточарство Виноградарство Воћарство Графикон 24. Коришћене државне субвенције/кредити по интересном удруживању УП у Р. Србији, анкета 2010. 25

100% 80% 60% 40% 20% 0% Опште Остало C. Srbija Да Не Опште 3 25 Остало 2 6 Пчеларств о 2 6 Пчеларство Povrtarstvo 1 9 Ратарство 2 9 Сточарств о 6 55 Винограда рство 2 2 Povrtarstvo Ратарство Сточарство Виноградарство Воћарство 2 21 Воћарство Не Да Графикон 25. Коришћене државне субвенције/кредити по интересном удруживању УП у Ц. Србији, анкета 2010. 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Опште Остало Пчеларство Повртарство Ратарство Сточарство Виноградарство Воћарство Не Да Графикон 26. Коришћене државне субвенције/кредити по интересном удруживању УП у Војводини, анкета 2010. За разлику од коришћења државних субвенција и кредита, стране донације у Р. Србији више су користили пољопривредни произвођачи чији је интерес удруживања у области воћарства, а потпуно је изостало у области повртарства (Граф. 27). 26

100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% Не Да 30% 20% 10% 0% Опште Остало Пчеларство Повртарство Ратарство Сточарство Виноградарство Воћарство Графикон 27. Коришћене стране донације по интересном удруживању УП у Р. Србији, анкета 2010. По истраживаним регионима, утврђена је значајна разлика по питању коришћења страних донација. Истраживањем удружења по областима интересног удруживања и коришћења страних донација утврђено је да су у Ц. Србији много више ова средства коришћена од стране удружења чија је област интересовања пчеларсво, сточарство и воћарство, за разлику од Војводине где је то случај са удруженим пољопривредни произвођачи у области ратарства и специјализованим удружењима сврстаним у категорију остало (Граф. 28 и 29). 100% 80% 60% 40% Не Да 20% 0% Опште Остало Пчеларство Повртарство Ратарство Сточарство Виноградарство Воћарство Графикон 28. Коришћене стране донације по интересном удруживању УП у Ц. Србији, анкета 2010. 27

100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Опште Остало Пчеларство Повртарство Ратарство Сточарство Виноградарство Воћарство Не Да Графикон 29. Коришћене стране донације по интересном удруживању УП у Војводини, анкета 2010. Информисаност удружења пољопривредника о могућности коришћења предприступних фондова ЕУ веома је мала, тачније готово 50% анкетираних удружења пољопривредника изјаснило се да нема информацију (Граф.30). У Војводини свега 5,72% анкетираних удружења сматра да има довољно информација, што је готово три пута мање него што је то случај у Ц. Србији (Граф. 30). 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% 5.71 17.65 12.79 36.19 41.18 39.15 58.1 41.18 48.06 Довољно Делимично Нема информацију Војводина Ц. Србија Р. Србија Графикон 30. Информисаност УП о могућности коришћења предприступних фондова ЕУ, анкета 2010. У Ц. Србији пољопривредници удружени у области повртарске производње (50%) сматра да су довољно обавештени, за разлику од Војводине где су по оцени пољопривредника делимично информисани о могућности коришћења предприступних фондова ЕУ. Преглед информисаноси о могућности коришћења предприступних фондова ЕУ у истраживаним реонима према области интересног удруживања дат је графикону 31. 28

100% 80% 60% нема инфорамцију довољно делимично 40% 20% 0% Опште Пчеларство Ратарство Виноградарство Остало Повртарство Сточарство Воћарство Опште Пчеларство Ратарство Виноградарство Графикон 31. Информисаност пољопривредника из различитих интересних сфера удруживања о могућности коришћења предприступних фондова ЕУ, анкета 2010. Планска документа удружења пољопривредника Највећи број анкетираних удружења пољопривредника у Републици Србији не располаже планском документацијом (Граф. 32). Од планских докумената анкетирана удружења пољопривредника располажу стратегијом, 41,09%; маркетиншким планом, 14,34% и финансијским планом 30,62%. Планска документа су у највећем броју случајева усвојена од стране скупштина. % 45 40 35 30 25 Ц. Србија Војводина Р. Србија 20 15 10 5 0 Стратегија Маркетиншки план Финансијски план Графикон 32. Планска документа удружења пољопривредника, анкета 2010. Анализом прикупљених података по делатности удружења утврђено је да су на нивоу Републике стратегију развоја у најмањем броју усвојила удружења са интересним удруживањем у области пчеларства, ратарске и виноградарске производње. Осим тога, удружења са интересним удруживањем у области ратарства и виноградарства не поседују маркетиншки план. За разлику од ових удружења, маркетиншки план су у највећем броју усвојили пољопривредни произвођачи чија је интересна сфера удруживања у области повртарства (Граф. 33). Финансијски план су у највећем броју усвојила пчеларска удружења (>50%), затим повртарска око 40%, а најмање удружења са општом делатношћу (Граф. 33). 29

60 % 50 40 30 Стратегија Маркетиншки план Финансијски план 20 10 0 Опште Остало Пчеларство Повртарство Ратарство Сточарство Виноградарство Воћарство Графикон 33. Планска документа УП по делатности у Р.Србији, анкета 2010. Преглед планских докумената у удружењима по делатности за Ц. Србију и Војводину дати су у графиконима 34 и 35. У оба истраживана реона, као и на нивоу републике, удружења у веома малом броју располажу планским документима. 70 % 60 50 40 30 Стратегија Маркетиншки план Финансијски план 20 10 0 Опште Остало Пчеларство Повртарство Ратарство Сточарство Виноградарство Воћарство Графикон 34. Планска документа УП по делатности у Ц.Србији, анкета 2010. % 60 50 40 30 Стратегија Маркетиншки план Финансијски план 20 10 0 Опште Остало Пчеларство Повртарство Ратарство Сточарство Виноградарство Воћарство Графикон 35. Планска документа УП по делатности у Војводини, анкета 2010. 30

Закључак Анализом прикупљених података за 258 удружења пољопривредника констатовано је да је анкетом је обухваћено 25.476 чланова удружења. По структури чланова у удружењима пољопривредника доминирају физичка лица (99,55%). У Републици Србији просечан број од свега 99 члана чини удружење пољопривредника, с тим да се распон креће од 4 до 2800 чланова. Делатност, односно област интересовања на основу које се пољопривредни произвођачи у Републици Србији у највећем броју удружују је сточарска производња. Истраживањем је утвђено да је бројност удружења по интересном удруживању у највећој мери условљена ареалом пољопривредне производње. Већина, тачније 84,4%, анкетираних удружења основана су у периоду од 2002 2010 године. Удружења су подједнако организована по територијалном и производном принципу, а особеност удружења је да је веома мали број члан неке од асоцијација (око 38%), при ћему су углавном чланови само једне асоцијације. Истраживањем је утврђено да је исказана потреба за организовањем свих пољопривредних произвођача и удружења у једну заједничку организацију која би штитила интересе свих произвођача. Генерално удружења пољопривредника веома мало користе било који вид финансијке подршке. Такође, истраживањем је утврђено да чак 50% анкетираних нема информацију о могућности коришћења предприступних фондова ЕУ. Велика већина удружења пољопривредника не располаже планским документима, односно не поседују стратегију развоја, маркетиншке и финансијке планове, тако да се слободно може речи да је управљање и организација удружења у ствари једна стихијска творевина која нема јасне правце развоја, разрађене ставове и смернице које треба да следи. На основу свега непред наведеног, а у циљу побољшања економског и социјалног живота, посебно у руралним срединама, проистиче закључак да је у Републици Србији неопходно промовисање непрофитабилног удруживања пољопривредника. При томе пожељно је да се користе искуства земаља у којима је овај облик удруживања пољопривредника веома развијен (Норвешка) и покушати са имплементацијом оних облика који су примењиви у условима Србије. Затим, неопходно је унапредити и спровести правне реформе којима би се обезбедило унапређење организације рада, као и ефикасан и несметан рад удружења пољопривредника. На тим основама могуће је да удружења остваре основну сврху свог постојања, а то је: представљање и заступање интереса пољопривредника према власти; остварење утицаја на побољшање стања у пољопривреди и развој пољопривреде; залагање за побољшање конкурентности пољопривредника како на домаћем тако и иностраном тржишту; сарадњу са истим или сродним домаћим и страним удружењима и институцијама; пружање стручне помоћи и подршке члановима удружења у разлилитим областима (порез, правна питања, заштита домаће производње, социјална политика и сл.). С обзиром да је истраживањем утвређена веома слаба информисаност неопходно је путем стручних служби спровести одговарајућу едукацију чланова удружења како би се упознали са својим правима и обавезама помоћу којих могу обезбедити конкурентну производњу и пласман својих производа. 31

БИБЛИОГРАФИЈА Bogdanov N., Božić D., Munćan P. (2006): Agricultural and rural policy of Serbia institutional framework and implementation. Journal of Central European Agocultural, Vol. 7, No3, Topusko, Croatia. Bogdanov N. (2007): Mala ruralna domaćinstva u Srbiji i ruralna nepoljoprivredna ekonomija. UNDP. Urednik: Nenad Moslovac, Štampa: DIS PUBLIC d.o.o. Beograd. Božić D., Munćan P., Bogdanov N. (2004): Promene u posedovnoj strukturi zemljoradničkih gazdinstava Srbije. Ekonomika poljoprivrede, Beograd, ISSN: 0352 3462, br. 3-4, 323-332. Mataga Z. (2006): Pravo na slobodu udruživanja prema Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski centar za neprofitabilno pravo. März Ulrich, Böttcher Detlev, Mihaela Fianu (2009): Struktura i uprava Poljoprivrednih zadruga u istočnoj Evropi. Priručnik za implementaciju. Pavlović V. (2004): Civilno društvo i demokratija. Udruženje za političke nauke Srbije i Crne gore, Čigoja štampa, Građanske inicijative, Fakultet političkih nauka, Beograd Paunović Ž. (2003): Nevladine organizacije u demokratskom društvu. Centar za razvoj neprofitnog sektora, Beograd. Pejanović R. (2007): O nekim metodološkim fazama i postupcima u ekonomiji (i agroekonomiji). Letopis naučnih radova, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, godina 31, br. 1, str. 174-186. Poulton C., Dorward A., Kydd J. (2001): The Future of Small Farms: New Directions for Services, Institutions and Intermediation. IFAD Rural Poverty Report: The Challenge of Ending Rural Poverty. Oxford/Rome. Oxford University Press: IFAD. Swain N. (1999): Rural development and social change in the post socialist central European countryside. Zemedelska Ekonomika, 45, (2) str. 79-84. Volk T. (2004): The impact of the agrarian policy on the development of agriculture in Slovenia in the process of transition and accession to EU. The Association of Agro-economists of Slovenia and the Association of Agro-economists of Serbia, Domžale, Slovenija. ISBN 961-91094-1-4. 32

ПРИЛОЗИ Прилог 1 Планирана и спроведена анкета земљорадничких задруга по ПССС, анкета 2010 Ред број ПССС остварено план % остварења 1 Чачак 9 10 90 2 Јагодина 22 24 92 3 К. Митровица 2 0 200 4 Крагујевац 24 26 92 5 Краљево 12 12 100 6 Крушевац 51 67 76 7 Лесковац 19 9 211 8 Лозница 4 4 100 9 Младеновац 16 9 178 10 Н. Пазар 51 47 109 11 Неготин 25 23 109 12 Ниш 28 21 133 13 П. Скела 5 5 100 14 Пирот 2 4 50 15 Пожаревац 12 10 120 16 Прокупље 18 21 86 17 Шабац 13 12 108 18 Смедерево 18 21 86 19 Ужице 25 26 96 20 Ваљево 5 5 100 21 Врање 11 9 122 22 Зајечар 8 7 114 23 Бачка Топола 29 29 100 24 Кикинда 12 11 109 25 Нови Сад 59 63 94 26 Панчево 20 21 95 27 Рума 11 11 100 28 С. Митровица 23 23 100 29 Сента 25 23 109 30 Сомбор 29 32 91 31 Суботица 14 14 100 32 Врбас 35 28 125 33 Вршац 30 33 91 34 Зрењанин 45 46 98 Укупно 712 706 101 33

Ред број Прилог 2 Преглед броја анкетираних удружења пољопривредника по статусу (активно неактивно), анкета 2010 ПССС сарађује активно не сарађује укупно неактивно избрисано из регистра погрешна адреса дуплирано остало 1 Чачак 3 3 6 0 2 0 2 2 Јагодина 11 0 11 2 0 9 11 3 К. Митровица 2 0 2 0 0 0 0 4 Крагујевац 7 0 7 0 0 16 16 5 Краљево 6 2 8 2 2 0 4 6 Крушевац 11 0 11 0 0 40 40 7 Лесковац 17 0 17 1 0 1 2 8 Лозница 2 0 2 0 0 2 2 9 Младеновац 14 0 14 1 0 1 2 10 Н. Пазар 11 1 12 24 0 15 39 11 Неготин 10 0 10 0 1 14 15 12 Ниш 12 0 12 0 5 11 16 13 П. Скела 1 0 1 0 0 3 3 14 Пирот 2 0 2 0 0 0 0 15 Пожаревац 7 1 8 0 3 1 4 16 Прокупље 7 0 7 0 7 4 11 17 Шабац 5 0 5 0 5 3 8 18 Смедерево 6 2 8 0 0 9 9 19 Ужице 3 0 3 0 20 0 20 20 Ваљево 2 1 3 0 2 0 2 21 Врање 10 0 10 0 1 0 1 22 Зајечар 4 2 6 0 0 2 2 23 Бачка Топола 14 1 15 7 4 3 14 24 Кикинда 8 0 8 0 1 3 4 25 Нови Сад 8 0 8 0 6 45 51 26 Панчево 3 10 13 0 7 0 7 27 Рума 6 5 11 0 0 0 0 28 С. Митровица 4 0 4 1 1 16 18 29 Сента 14 5 19 0 1 6 7 30 Сомбор 10 0 10 0 18 0 18 31 Суботица 7 1 7 0 2 5 7 32 Врбас 9 0 9 8 1 18 27 33 Вршац 8 0 8 0 3 19 22 34 Зрењанин 18 8 26 0 1 17 18 Укупно 262 42 303 46 93 7 263 409 % 86 14 100 11 23 2 64 100 % * 37 5 42 6 13 1 37 58 * у односу на укупан број спроведених анкета Укупно 34

Прилог 3 Анализа базе података за спроведену анкету удружења пољопривредника, анкета 2010 Ред број ПССС полазна додато у укупно база базу унето 1 Чачак 1 2 3 2 Јагодина 8 3 11 3 К. Митровица 2 2 4 Крагујевац 5 2 7 5 Краљево 6 0 6 6 Крушевац 10 1 11 7 Лесковац 6 11 17 8 Лозница 2 0 2 9 Младеновац 6 8 14 10 Н. Пазар 7 4 11 11 Неготин 5 5 10 12 Ниш 6 6 12 13 П. Скела 1 0 1 14 Пирот 2 0 2 15 Пожаревац 4 3 7 16 Прокупље 6 1 7 17 Шабац 4 1 5 18 Смедерево 6 0 6 19 Ужице 3 0 3 20 Ваљево 2 0 2 21 Врање 8 2 10 22 Зајечар 3 1 4 23 Бачка Топола 11 3 14 24 Кикинда 5 3 8 25 Нови Сад 8 0 8 26 Панчево 3 0 3 27 Рума 4 2 6 28 С. Митровица 1 3 4 29 Сента 6 8 14 30 Сомбор 10 0 10 31 Суботица 2 5 7 32 Врбас 7 2 9 33 Вршац 8 8 34 Зрењанин 11 7 18 Укупно 177 85 262 % 67 56 32 44 35