Employed Empowered GORAN OPAČIĆ Socioekonomski status izbeglih i raseljenih lica i njihova pozicija na tržištu rada Novosadski Humanitarni Centar Novi Sad, Septembar 2007 www.employed-empowered.net CDRSEE Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe 1
Funded by the EU under the Aeneas Programme. This document has been produced with the financial assistance of the European Union. The contents of this document are the sole responsibility of the CDRSEE and can under no circumstances be regarded as reflecting the position of the European Union. Fondacija Evropske unije u okviru programa Aeneas. Ovaj dokument je sačinjen uz finansijsku pomoć Evropske Unije. Za sadržinu ovog dokumenta odgovoran je isključivo CDRSEE i ni pod kakvim okolnostima se ne može smatrati da odražava stav Evropske Unije. Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe 9 Krispou St. 54634 Thessaloniki Greece Phone: + 30 2310 960-820/1 Fax: + 30 2310 960-822 www.cdsee.org Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe 9 Krispou St. 54634 Thessaloniki Greece Phone: + 30 2310 960-820/1 Fax: + 30 2310 960-822 www.cdsee.org
Sadržaj Definicija ciljne grupe... 1 Uzorak i metodologija istraživanja... 4 Ciljevi istraživanja... 4 Formiranje uzorka... 4 Instrumenti... 5 Obrada podataka... 6 Rezultati istraživanja... 8 Obrazovna struktura ispitanika... 9 Socioekonomske karakteristike... 10 Uslovi stanovanja...10 Prihod porodice...12 Posedovanje trajnih dobara...15 Subjektivni doživljaj materijalnog stanja...16 Pristup kreditima...17 Tržište rada... 18 Stopa zaposlenosti...21 Starosna struktura i nivo aktivnosti...23 Zarade zaposlenih...28 Nezaposleni i traženje posla... 29 Stopa nezaposlenosti u Srbiji...29 Uloga Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ)...32 Traženje posla...35 Obuka i prekvalifikacije...38 Promena mesta boravka...43 Trajna rešenja... 44 Zaključci i preporuke... 52 DODATAK 1... 57 DODATAK 2... 58
Definicija ciljne grupe Na popisu stanovništva iz 2002. godine u Srbiji je evidentirano ukupno 379.135 izbeglica. Samo u centralnoj Srbiji popisano je 192.672 ili 50,8%, a u Vojvodini 186.463 ili 49,2%. Interno raseljena lica sa Kosova i Metohije (IRL) zbog same metodologije popisa nisu posebno evidentirana već su uvršteni u grupu osoba sa privremenim prebivalištem (videti: Stevanović, 2006). 1 Prema podacima UNHCR-a iz 2002. godine, na teritoriji Srbije živelo je 206.000 raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Za sagledavanje pravog obima prisilnih migracija mnogo su informativniji podaci o kretanju broja izbeglica i raseljenih lica od 1996. godine do danas (UNHCR, 2007). Tabela 1: Broj izbeglih i raseljenih: istorijski pregled Godina Izbeglice IRL UKUPNO 1996. 524.000 524.000 1997. 508.000 508.000 1998. 473.000 473.000 1999. 471.000 176.014 647.014 2000. 456.000 197.500 653.500 2001. 374.000 201.700 575.700 2002. 332.000 206.000 538.000 2003. 275.000 205.000 480.000 2004. 261.000 208.135 469.135 2005. 138.936 207.448 346.384 2006. 98.296 206.859 305.155 Sada 97.953 206.798 304.751 U grupi raseljenih lica beležimo rast do 2004. i onda blagi pad u poslednje tri godine. Definicija ciljne populacije relativno je jasna. Kada je reč o izbeglicama iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske situacija je komplikovanija. Iz tabele se jasno vidi smanjenje broja izbeglica iz Hrvatske i Bosne od 1996. godine naovamo. Razlozi smanjenja broja izbeglih lica iz Hrvatske i Bosne dati su u sledećim tabelama: 1 Stevanović, R. (2006) Migrantsko stanovništvo Srbije, u: Panev, G. (2006) Stanovništvo i domaćinstva Srbije prema popisu 2002, Republički zavod za statistiku Srbije. 1
Izbeglice iz BiH u Srbiju trajna rešenja od 1996. do 2007 (približne vrednosti) Bosna i Hercegovina 233.000 Uz pomoć UNHCR-a 6.100 Dobrovoljan povratak u domovinu* Spontano 65.000 Raseljavanje uz pomoć UNHCR-a 8.800 Državljanstvo/lična karta 50.050 Nisu registrovani tokom probne registracije 2004/2005.** 75.700 27.350 Izbeglice iz Hrvatske u Srbiju trajna rešenja od 1996. do 2007 (približne vrednosti) Hrvatska 291.000 Uz pomoć UNHCR-a 13.600 Dobrovoljan povratak u domovinu Spontano 59.100 Raseljavanje uz pomoć UNHCR-a 13.600 Državljanstvo/lična karta 93.100 Nisu registrovani tokom probne registracije 2004/2005. 41.000 70.600 Izbeglice iz BiH i Hrvatske u Srbiju Trajna rešenja od 1996. do 2007 (približne vrednosti) UKUPNO 524.000 Uz pomoć UNHCR-a 19.700 Dobrovoljan povratak u domovinu * Spontano 124.100 Raseljavanje uz pomoć UNHCR-a 22.400 Državljanstvo/lična karta 143.150 Nisu registrovani tokom probne registracije 2004/2005. 116.700 97.950 Najveći broj izbeglica (143.150) dobio je državljanstvo Republike Srbije i de jure se integrisao. Broj koji u ovom pregledu sledi broj onih koji su se,,integrisali odnosi se na 116.700 osoba koje nisu registrovane na popisu, ali nisu evidentirane ni među povratnicima ni među osobama koje su uz asistenciju UNHCR-a otišle u treće zemlje (22.400). Ovu grupu čine oni koji su otišli u 2
treće zemlje bez posredovanja UNHCR-a, ali i oni koji su u proteklih jedanaest godina umrli. Spontana repatrijacija je nešto prisutnija kada je reč o BiH. Od ukupno 124.100 spontanih povratnika 65.000 je poreklom iz BiH. Obrnuta je situacija kada je reč o povratnicima uz pomoć UNHCR-a gde je od 19.700 povratnika, 13.600 iz Hrvatske. Kada govorimo o povratnicima ne treba gubiti iz vida da nije zanemarljiv broj njih koji predstavljaju prividne povratnike tj. osobe koje su zbog pogodnosti putovanja uzele hrvatske dokumente, ali de facto žive u Srbiji. Od ukupnog broja izbeglih iz republika bivše SFRJ, najveći broj (233.125), ili nešto manje od dve trećine (61,5%), izbegao je sa teritorije Hrvatske. Iz Bosne i Hercegovine izbeglo je 131.469 lica ili 34,7% dok je iz ostalih republika, u kojima ili nije bilo ratnih dejstava (Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija) ili se radilo o oružanim sukobima manjeg intenziteta (Slovenija), izbeglo neuporedivo manje lica (6.222 ili 1,6%, odnosno 6.031 ili 1,6%), što je i razumljivo imajući u vidu prirodu etničkih sukoba i broj stanovnika srpske nacionalnosti početkom devedeset godina na toj teritoriji. Što se tiče vremenskih odrednica na osnovu podataka popisa stanovništva 2002. može se zaključiti da se izbeglištvo kretalo u talasima. Prvi veći talas usledio je odmah po izbijanju prvih oružanih konflikata tokom 1991. i 1992, da bi tokom 1993. i 1994. došlo do relativnog smirivanja, posle čega je tokom 1995. došlo do najmasovnijeg procesa iseljavanja. Proces je nastavljen i u godinama posle Dejtonskog sporazuma, pri čemu broj izbeglih nakon 1996. iznosi 61.922 ili 16,3% od ukupnog broja izbeglih. Ovi podaci treba da posluže kao ilustracija poteškoća pred kojima smo se našli prilikom definisanja populacije na osnovu koje je trebalo sačiniti uzorak izbeglica. Najspornije pitanje o kome je trebalo doneti odluku jeste to da li u istraživanje treba uvrstiti i one osobe koje su zbog uzimanja državljanstva RS izgubile status izbeglice. Drugo sporno pitanje bilo je o tome da li u istraživanje treba uključiti i komparativnu grupu, budući da se, kada je reč o izbeglicama, pojavljuju problemi koji se ne pojavljuju u standardizovanim istraživanja Republičkog zavoda za statistiku. Kada je reč o izbeglicama, odlučeno je da populaciju definišemo kao sve one osobe koje su u nekom trenutku imale status izbeglice (tj. sve osobe sa područja bivše Jugoslavije koje su zbog rata napustile svoje domove i došle u Srbiju i u Srbiji sada de facto žive). Ova odluka je donesena iz dva razloga: kao prvo, dobijanje državljanstva predstavlja formalnu, a ne suštinsku promenu, a kao drugo, broj registrovanih je u odnosu na ukupnu populaciju u Srbiji toliko mali da bi traženje iziskivalo velike troškove i jako mnogo dodatnog vremena. Kada je reč o kontrolnoj grupi, odlučeno je da se raspoloživi budžet iskoristi za što tačniju procenu ispitivanih parametara, što je značilo da se maksimizuje veličina uzorka izbeglih i raseljenih, a da se za komparaciju iskoriste podaci Ankete o radnoj snazi iz 2006, podaci iz Nacionalne ankete o zdravlju, kao i rezultati Popisa stanovništva 2002, te Ankete o potrošnji domaćinstava. Što se tiče teritorijalne rasprostranjenosti, situacija je bila nešto jednostavnija. Po popisu stanovništva iz 2002. godine, na prostoru grada Beograda registrovano je 111.300 izbeglica odnosno nešto manje od trećine (29,4%) ukupnog broja. Najveći broj izbeglica na prostoru centralne Srbije registrovan je u populaciono većim opštinama čija središta predstavljaju i najveće urbane aglomeracije Republike, a početkom devedesetih i privredno najrazvijenije centre. Na prostoru Vojvodine najveći broj izbeglica popisan je u opštini Novi Sad (37.599 ili 20,2%). Za razliku od opština centralne Srbije u kojima je, pored opština grada Beograda više od 3
dve hiljade izbeglica popisano u još deset opština, na prostoru Vojvodine, dve hiljade i više, registrovano je u gotovo svakoj drugoj (22) pokrajinskoj opštini. Regionalna raspodela raseljenih lica nešto je drugačija. Najviše raseljenih živi na područjima bliže Kosovu, u centralnoj i južnoj Srbiji. Pregled strukture uzorka prema teritorijalnoj raspoređenosti dat je u Prilogu 2. Uzorak i metodologija istraživanja Istraživanje je sprovedeno 2007, a ciljna grupa su bili izbeglice i interno raseljena lica, njihova domaćinstva, kao i osobe koje žive u tim domaćinstvima a imaju 15 i više godina. Rezultat se odnosi na period od 12. do 30. juna 2007, kada je rađeno na terenu. Ciljevi istraživanja Napraviti egzaktnu sliku ciljne grupe izbeglica i privremeno raseljenih lica što podrazumeva: 1. demografsku strukturu, 2. potrebe ciljnih grupa, 3. probleme ciljnih grupa. Posebno se fokusirati na: 1. istraživanje profesionalnih veština, 2. dodatni trening, 3. identifikovanje trenutnih potreba i ograničenja. Formiranje uzorka Uzorak za,,employed, Empowered 2 istraživanje napravljen je da bi obezbedio procene velikog broja indikatora situacije izbeglica i privremeno raseljenih lica na nacionalnom nivou, za urbana i ruralna područja za tri regiona: Vojvodinu, Beograd i tzv. Centralnu Srbiju. Prostor sa koga je izabran uzorak bile su opštine naseljene izbeglicama i raseljenim licima. Da bi se locirale ove opštine, korišćeni su različiti izvori podataka: popis privremeno raseljenih lica iz 2000, UNHCR-ova evidencija izbeglica i privremeno raseljenih lica, Komesarijat za izbeglice Republike Srbije, lokalni ogranci Crvenog krsta Srbije i NVO. Uzorak je bio trostepeni stratifikovani uzorak. Primarna jedinica uzorkovanja bile su opštine naseljene izbeglicama i privremeno raseljenim licima, sekundarna jedinica su bile lokalne zajednice naseljene izbeglicama i privremeno raseljenim licima i tercijarna jedinica su bila domaćinstva izbeglica i privremeno raseljenih lica i pojedinci koji su u tim domaćinstvima anketirani. Korišćena su dva postupka za izbor uzorka: slučajni i,,snow ball. Za primarnu i sekundarnu jedinicu korišćen je kumulativni metod, dok se selekcija domaćinstava obavljala na 2 Projekat finansira Evropska unija u okviru programa Aeneas, a sprovode ga Centar za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi (CDRSI), Novosadski humanitarni centar i Centar za mir i razvoj demokratije, Beograd. 4
sledeći način: u svakoj grupi od četiri domaćinstva prvo domaćinstvo je izabrano sa liste domaćinstava koje su prikupljene od raznih dostupnih izvora (lokalni Crveni krst, prijatelji), a preostala tri su birana,,snow ball metodom, baziranom na informacijama koje su dobijene od osobe koja je davala odgovore na anketu u prethodno odabranim domaćinstvima (ova osoba je davala informacije o domaćinstvima izbeglica i privremeno raseljenih lica za koje je znala). Osoba koja odgovara na anketu u svakom domaćinstvu odabrana je korišćenjem Kišove šeme. Alokacija uzorka: Broj lokalnih zajednica naznačenih u uzorku bio je 200. U svakoj odabranoj lokalnoj zajednici osam domaćinstava su bila naznačena, što je rezultiralo konačnim brojem od 1.600 domaćinstava naznačenih u uzorku. Realizacija uzorka: Urađen je 1.561 upitnik, 781 izbeglica i 780, u okviru domaćinstava, privremeno raseljenih lica je intervjuisano. Instrumenti Upitnik koji je korišćen sastoji se iz dva specifična dela: 1) deo upitnika o domaćinstvima koji je korišćen da bi se prikupile informacije o svim de jure članovima domaćinstva, domaćinstvu i prebivalištu, i popunjavao ga je jedan član domaćinstva koji je najupoznatiji sa uslovima domaćinstva; 2) deo upitnika o radnim karakteristikama koje je popunjavao jedan član domaćinstva od 15 godina ili stariji, izabran prema Kišovoj tabeli. Deo o domaćinstvu uključuje sledeće module: Lista domaćinstva informacije o članovima domaćinstva Karakteristike domaćinstva Voda i higijena Socioekonomska situacija domaćinstva Prihodi domaćinstva (odgovaraju svi članovi domaćinstva koji mogu da pruže informacije) 5
Deo upitnika koji se odnosi na radne karakteristike uključuje sledeće module: Radne karakteristike Karakteristike osoba koje nisu radile tokom protekle nedelje Prethodno radno iskustvo Dodatne obuke Stavovi Da bi mogli da se uporede rezultati koji su dobijeni od strane Nacionalne ankete o zdravlju stanovništva, Srbija 2006. i Anketa o radnoj snazi, Srbija 2006, 3 upitnici su bazirani na upitnicima koji su korišćeni u pomenutim istraživanjima. Da bi se napravila dublja analiza i prepoznali posebni problemi i potrebe ciljne populacije, upitnici su prošireni dodatnima modulima koji se tiču prethodnog radnog iskustva, dodatnih obuka i stavova. Obrada podataka Agencija Strategic Marketing bila je odgovorna za prikupljanje podataka, unošenje i preliminarnu obradu. Za unos podataka korišten je Blaise softver. Da bi se osigurala kvalitetna kontrola, sprovedena je interna provera doslednosti. Za analizu podataka korišćen je Statistical Package for Social Sciences (SPSS), verzija 14 i Kal posebno napravljen softver za automatsku izradu tabela i kalkulaciju pouzdanih intervala i markiranje statistički značajnih razlika. Koraci u obradi podataka 1. Kreiranje fajla za analizu Prvi zadatak posle prebacivanja prikupljenih i unesenih podataka u SPSS jeste kreiranje fajla za analizu. Ovo uključuje adaptaciju (snimanje) varijabli kako bi analiza bila lakša i efikasnija. 2. Izračunavanje i dodavanje koeficijenta uzorka (Sample Weights) Uzorak za,,employed, Empowered istraživanje nije bio takav da je reprezentativan po svim kriterijumima. Zato su u kalkulacijama pojedinim poduzorcima davane različite težine (Sample Weights). Izračunate su vrednosti koeficijenta za pojedine podgrupe, pa su te vrednosti dodate svim fajlovima za analizu. Za izračunavanje koeficijenta uzorka korišćen je RIM weighting 4 metod. Cela procedura je sprovedena uz pomoć posebno napravljenog softvera za RIM weighting. Ciljne vrednosti za istraživanje izvučene su iz UNHCR-ovih podataka o izbeglicama i privremeno raseljenim licima iz 2007. 3 Metodološki detalji pomenutih istraživanja dati su u dodatku. 4 RIM weighting je metod pomoću koga se u situaciji kada proporcije pojedinih grupa u uzorku ne odgovaraju populaciji na osnovu proporcija u populaciji pripadnicima tih podgrupa daje različita težina prilikom izračunavanja parametara. 6
Struktura uzorka Članovi domaćinstva prema republici/pokrajini iz koje su izbegli FREKVENCIJA PROCENAT KOSOVO 2.677 52,26 BOSNA I HERCEGOVINA 547 10,68 HRVATSKA 1.589 31,02 TU JE ROĐEN/A... 310 6,05 TOTAL 5.122 Članovi domaćinstva prema državljanstvu FREKVENCIJA PROCENAT SRBIJA 2.786 54,40 SRBIJA/KOSOVO 922 17,99 HRVATSKA 839 16,39 BOSNA I HERCEGOVINA 309 6,04 DVOJNA 74 1,45 OSTALO 191 3,73 7
Rezultati istraživanja Pregled populacije (UN) i uzorak članova domaćinstva (EE) po polu i uzrastu Izbeglice Muški Ženski Ukupno Uzrast UN* EE** UN% EE% UN EE UN% EE% UN EE UN% EE% 00-04 218 8 0,20% 0,35% 219 7 0,20% 0,31% 437 15 0,40% 0,65% 05-11 2.131 55 2,20% 2,40% 2.043 44 2,10% 1,92% 4.174 99 4,30% 4,31% 12-17 3.428 80 3,50% 3,49% 3.194 84 3,30% 3,66% 6.622 164 6,80% 7,15% 18-59 31.595 741 32,30% 32,29% 27.224 639 27,90% 27,84% 58.819 1.380 60,20% 60,13% >=60 10.119 232 10,40% 10,11% 17.530 405 17,90% 17,65% 27.649 637 28,30% 27,76% Ukupno 47.491 1.116 48,60% 48,63% 50.210 1.179 51,40% 51,37% 97.701 2.295 100,00% IRL Muški Ženski Ukupno Uzrast UN EE UN% EE% UN EE UN% EE% UN EE UN% EE% 00-04 532 16 0,30% 0,57% 446 11 0,20% 0,39% 978 27 0,50% 0,95% 5-11 11.536 187 5,60% 6,61% 10.983 171 5,30% 6,04% 22.519 358 10,90% 12,65% 12-17 12.390 148 6,00% 5,23% 11.517 144 5,60% 5,09% 23.907 292 11,60% 10,32% 18-59 62.092 842 30,10% 29,76% 61.536 835 29,80% 29,52% 123.628 1.677 59,90% 59,28% >=60 15.835 212 7,70% 7,49% 19.637 263 9,50% 9,30% 35.472 475 17,20% 16,79% Ukupno 102.385 1.405 49,60% 49,66% 104.119 1.424 50,40% 50,34% 206.504 2.829 100,00% *UNHCR izvor UNHCR Representation in Serbia 11.07.07. **EE-ovo istraživanje Na osnovu prethodne tabele jasno je da je po dobnoj i polnoj strukturi ispitivani uzorak članova domaćinstva dobro usklađen u odnosu na ispitivanu populaciju, tj. da su proporcije ispitanika u pojedinim polnim i uzrasnim grupama dobro podešene, gotovo identične onima koje navodi UNHCR. Što se tiče obrazovne strukture zvanični podaci ne postoje, pa se obrazovanje može tretirati pre kao parametar koji treba proceniti nego kao parametar na osnovu kojeg možemo ocenjivati reprezentativnost uzorka. Podaci dobijeni u jedinom sličnom istraživanju (Babović, Cvejić i Rakić, 2007) 5 upućuju na zaključak da je obrazovna struktura izbeglica nešto povoljnija nego obrazovna struktura domicilnog stanovništva. Kao što se može videti iz tabele koja sledi, na osnovu rezultata našeg istraživanja moguće je zaključiti da je obrazovna struktura izbegličke populacije ako ne lošija, onda barem jednaka obrazovnoj strukturi domicilnog 6 stanovništva. IRL imaju neznatno povoljniju obrazovnu strukturu nego domicilno stanovništvo. 5 Babović, Cvejić i Rakić (2007) Položaj izbeglica na tržištu rada i učešće u aktivnim merama zapošljavanja, grupa 484, Beograd. 6 Za procenu obrazovnog nivoa domicilnog stanovništva korišćeni su podaci iz Ankete o radnoj snazi. Ako je ovaj uzorak reprezentativan, onda on u nekoj meri uključuje i izbeglice, pa bi umesto domicilnog stanovništva možda bilo korektnije govoriti o ukupnoj populaciji Republike Srbije. 8
Obrazovna struktura ispitanika Bez formalnog obrazovanja obrazovanja ili sa nezavršenom osnovnom školom N Ukupno Izbeglice Interno raseljena lica Srbija ARS * 220 14,1 17,6 10,6 16,1 Osnovna škola 314 20,1 20,0 20,3 23,9 Srednja škola 828 53,0 51,0 55,1 48,2 Viša škola 105 6,7 6,7 6,7 5,2 Fakultet, akademija, ili viša škola 94 6,0 4,7 7,4 6,7 UKUPNO 1.561 100,0 100,0 100,0 100,0 * Izvor podataka za Srbiju ukupno: ARS (Anketa o radnoj snazi - RZS), Srbija, 2006. U ovom istraživanju smo pored obrazovne strukture ispitanika prikupili podatke i o članovima porodice (N=3521). Obrazovna struktura članova domaćinstva između 15 i 65 godina starosti Izbeglice Interno raseljena lica Ukupno N % N % N % Srbija ARS Bez obrazovanja 30 14,7% 67 22,1% 97 18,8% 4,05% Osnovna škola nezavršena 31 8,9% 71 5,2% 102 6,9% 12,02% Osnovna škola 355 21,0% 412 19,9% 767 20,4% 23,87% Srednja škola 992 46,6% 1.117 22,1% 2.109 44,3% 48,17% Viša škola/fakultet 105 5,0% 117 4,6% 222 4,8% 5,17% Univerzitet i akademija 80 3,8% 144 5,7% 224 4,9% 6,72% UKUPNO 1.593 100,0% 1.928 100,0% 100,0% 100,0% Kada promatramo prethodnu tabelu dolazimo do zaključka da je unutar populacije izbeglica i raseljenih lica obrazovna struktura nepovoljnija od one koju nalazimo kod domicilne populacije i kada je reč o populaciji sa osnovnom školom ili nezavršenom osnovnom školom, kao i o, populaciji sa završenom višom i visokom školom. Takođe možemo da zaključimo da je obrazovna struktura onih koji unutar porodice pristaju da odgovaraju na ankete nešto povoljnija od obrazovne strukture njihovih porodica. 9
Socioekonomske karakteristike Posle 12 godina od Dejtonskog sporazuma i sedam godina od Kumanovskog sporazuma postavlja se pitanje da li su izbeglice i raseljena lica po svojim socioekonomskim karakteristikama u posebno lošijem položaju od domicilnog stanovništva. Uslovi stanovanja Prosečan broj članova domaćinstva 3 2,9 3,5 Prosečna površina stana po članu domaćinstva 33,4 21,4 22,8 Srbija ukupno(naz) Izbeglice Interno raseljena lica Srbija ukupno (NAZ) Izbeglice Interno raseljena lica Na osnovu prethodna dva grafikona možemo zaključiti da se prosečan broj članova porodice kod izbeglica i domicilnog stanovništva u priličnoj meri poklapa, dok je prosečan broj članova porodice kod IRL 7 nešto veći. S druge strane, prosečan stanovnik Srbije ima na raspolaganju preko 10 metara kvadratnih stambenog prostora više nego prosečan izbeglica ili raseljeno lice. Prosečna površina stambenog prostora po članu domaćinstva Baza: Ukupna populacija MANJE OD 6 M2 6,1-8,0 8,1-10,0 10,1-12,0 12,1-15,0 15,1-20,0 20,1-25,0 25,1-30,0 30,1-40,0 PREKO 40 M2 Popis 2002 (2409002) 2,60% 3,62% 5,81% 6,96% 10,79% 19,36% 12,50% 10,11% 11,93% 16,31% Izbeglice (765) 8,20% 5,00% 9,40% 7,50% 13,10% 22,20% 10,80% 8,60% 6,70% 8,50% Interno raseljena lica (787) Izbeglice i interno raseljena lica 14,10% 5,80% 9,00% 6,60% 12,20% 17,70% 9,10% 6,60% 7,90% 10,90% 11,20% 5,40% 9,20% 7,00% 12,60% 19,90% 10,00% 7,60% 7,30% 9,70% Iz prethodne tabele se vidi da je proporcija izbeglica i raseljenih lica koja žive u stanovima čija je površina po članu manja od šest kvadratnih metara, tri puta veća kod izbeglica i preko pet puta veća kod raseljenih lica nego kod domicilne populacije. Isto tako proporcija osoba koje žive u prostorima preko 40 metara kvadratnih po članu, gotovo je duplo manja kod izbeglih i skoro 60 % manja kod raseljenih lica. 7 Interno raseljena lica. 10
Sličnu situaciju kao i sa površinom nalazimo i sa pozicijom stana. Udaljenost od ambulante kao jedan od kriterijuma kvaliteta života, kao i položaja stana (što je glavni kriterijum za cenu nekretnine po kvadratnom metru), ukazuje na slične zaključke. Oko 10% izbeglica i raseljenih lica manje nego što je to slučaj sa domicilnim stanovništvom živi u neposrednoj blizini ambulante tako da im za odlazak kod lekara treba manje od 15 minuta. Rastojanje od AMBULANTE Ukupno Izbeglice Interno raseljena lica Srbija* MANJE OD 15 MIN 60,5 60,3 60,7 71,7 15 MIN DO 30 MIN 26,2 25,3 27,2 19 30 MIN DO 1H 3,6 3,2 4,1 4,1 VIŠE OD 1H 0,2 0,4 0,1 0,6 *Izvor podataka za Srbiju ukupno: Anketa o zdravlju, Srbija, 2006 Pored uslova stanovanja svakako važan indikator jeste vlasništvo nad stanom. Tabela koja sledi pokazuje koliko je problem stanovanja drastično izražen u populaciji izbeglih i raseljenih. Ko je vlasnik kuće/stana? Baza: Ukupna populacija Total Izbeglice Interno raseljena lica Srbija NAZ N 1.561 781 780 Jedan od članova domaćinstva 38,3 36 41 87,7 Država/preduzeće 19,0 19 18 0,8 Roditelji 5,0 3 7 4,7 Stanodavac 29,6 31 28 4,2 Drugo 5,5 8 3 1,6 Bez odgovora 1,5 2 1 1,0 Ne zna 1,2 1 1 0,0 Naime, dok je unutar domicilne populacije broj porodica koje žive u svom ili stanu svojih roditelja 92,4%, taj procenat kod izbeglica iznosi 39, a kod raseljenih lica 48. Istovremeno, broj podstanara unutar izbegličke i raseljeničke populacije je preko četiri puta veći nego kod domicilne populacije. Još je veća razlika kada je reč o onima koji žive u stanovima koji su u vlasništvu preduzeća ili države gde je udeo ove subpopulacije kod domicilnog stanovništva manji od 1% dok je ovakvih porodica unutar ciljne grupe 19 %. 11
Prihod porodice Drugi važan podatak koji govori o životnom standardu jeste prihod po članu domaćinstva. Ukupni prihodi po članu domaćinstva izbeglica iznose 77%, a IRL 75% prosečnih prihoda po članu domaćinstva građana Srbije. Izvori tih razlika mogu se videti u tabeli koja sledi: Struktura porodičnog prihoda po članu domaćinstva Izbeglice Irl Ukupno za Srbiju* Plate i dnevna primanja 70,9 69,5 68,4 Transferi novca iz vladinih organizacija 28,2 30,6 47,0 Transferi novca iz inostranstva 2,3 2,6 1,3 Prihodi iz poljoprivrede, lova i ribolova 3,4 0,4 4,0 Prihodi u naturi 1,8 1,1 10,4 Drugi prihodi (najam, kamate, štednja i slično) 6,1 6,2 15,3 Ukupno 112,8 110,4 146,5 * Podaci Republičkog zavoda za statistiku za prvi kvartal 2007. godine Dok su primanja izbeglica i raseljenih lica na osnovu plata i dnevnica čak blago viša od primanja domicilnog stanovništva po istom osnovu, dotle su prihodi u naturi, prihodi od rente, te od poljoprivrede kod izbeglih i raseljenih znatno manja. Mnogo su manji i prihodi na osnovu dotacija država. Ako se kao granica siromaštva postavi vrednost primanja od 6.221 dinar po članu domaćinstva, kako je to definisano na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstava 2006. godine, između 40% i 50% anketiranih domaćinstava živi ispod granice siromaštva. Kada bi se uzela u obzir inflacija i činjenica da je u razdoblju između juna 2006. i juna 2007. došlo do povećanja plata u Srbiji za skoro 30%, onda su ti brojevi još i veći. 8 U 2006. godini 8,8% stanovništva Srbije 9 klasifikovano je kao siromašno, budući da je njihova potrošnja po potrošačkoj jedinici u proseku bila niža od linije siromaštva. Vangradsko stanovništvo bilo je dva i po puta siromašnije u odnosu na stanovništvo gradskog područja. Indeks siromaštva stanovništva vangradskih područja bio je za oko 50% veći u odnosu na prosek cele populacije i iznosi 13,3%. Dubina i oštrina siromaštva vangradskog stanovništva takođe je bila statistički veća u odnosu na gradsko područje. Sledeći važan indikator standarda jeste potrošnja domaćinstva. Postavlja se pitanje da li su postojeći prihodi domaćinstva dovoljni da pokriju neke bazične životne potrebe, kao što su hrana, lična i kućna higijena, odeća i obuća, režije, zdravstvena zaštita, te rekreacija i izlasci. 8 Da budemo potpuno korektni, podatak o prihodu po članu domaćinstva i podatak o potrošnji po jedinici koja odgovara granici siromaštva nisu potpuno uporedivi zbog toga što u potrošnju ulazi i nenovčana potrošnja, tako da je broj onih koji žive ispod granice siromaštva verovatno precenjen. 9 http://www.prsp.sr.gov.yu/kolikoje.jsp 12
Da li su prihodi vašeg domaćinstva u toku prethodnog meseca bili dovoljni da pokriju sledeće troškove (% odgovora DA) Izbeglice Interno raseljena lica Srbija * Hrana 62,22 57,28 86,1 Lična higijena 64,19 56,40 85,6 Higijena domaćinstva 58,76 51,40 82,2 Odeća, obuća 37,38 30,27 44,3 Režijski troškovi 48,74 44,74 70,1 Zdravstvena zaštita 41,51 44,94 85,6 Rekreacija 7,91 9,93 76,0 Izlazak 9,36 9,59 74,3 *Izvor podataka za Srbiju ukupno: Anketa o zdravlju, Srbija, 2006. Iz sledećeg grafikona će se videti da razlike postoje po svim parametrima. Rezultati istraživanja pokazuju da u grupi izbeglih i raseljenih lica ima znatno manje onih čiji su prihodi dovoljni da pokriju bilo koju od navedenih potreba. Najveće razlike se pojavljuju kada je reč o rekreaciji i slobodnom vremenu, zatim slede izdaci za zdravstvenu zaštitu, ličnu i kućnu higijenu, hranu, pa režije, dok su najmanje razlike koje se odnose na odeću i obuću za koje samo 44,3% domicilnog stanovništva odgovara da ima dovoljno prihoda. Da li su prihodi vašeg domaćinstva u toku prethodnog meseca bili dovoljni da bi pokrili sledeće troškove? IZLAZAK - REKREACIJA - ZDRAVSTVENA ZASTITA - REŽIJSKI TROŠKOVI - ODEĆA, OBUĆA - Srbija * IRL izbeglice HIGIJENA DOMAĆINSTVA - LIČNA HIGIJENA- HRANA - 0 20 40 60 80 100 13
Procenat članova domaćinstva čiji je prihod tokom proteklog meseca bio dovoljan da pokrije: 45,00 40,00 35,00 30,00 25,00 20,00 15,00 10,00 5,00 0,00 32,90 8,1 9,70 40,50 28,2 25,10 Srbija Izbeglice IRL Sve Samo osnovne Kao što se vidi iz prethodnog grafikona od 12% do 15% više domicilnog stanovništva ima prihod dovoljan da pokrije osnovne potrebe domaćinstva. Situacija je drastičnija kada se uporedi proporcija onih koji mogu da pokriju sve potrebe domaćinstva gde je, kako možemo videti, proporcija takvih porodica kod domicilnog stanovništva više nego tri puta veća. Situacija je još nepovoljnija kada uzmemo u obzir da oko 60% domicilnog stanovništva nije u stanju da pokrije bazične potrebe domaćinstva, pri čemu 14% nema dovoljno ni za hranu. Kada je reč o rekreaciji i izlascima, dobra ilustracija je proporcija domaćinstava kod kojih je neki od članova porodice bio na letnjem ili zimskom odmoru tokom poslednjih 12 meseci. Tri puta više domicilnog stanovništva u centralnoj Srbiji sebi je priuštilo zimovanje ili letovanje tokom poslednjih godinu dana u odnosu na izbeglice i raseljena lica u istom regionu. Procenat domaćinstava čiji su članovi bili na letovanju ili zimovanju tokom proteklih 12 meseci Stratum Broj domaćinstava Ukupno Izbeglice Interno raseljena lica Ukupno za Srbiju Beograd 432 21,6 15,6 27,4 43,6 Tzv. centralna Srbija 698 5,5 5,6 5,4 15,8 Vojvodina 431 9,9 9,1 18,2 20,9 Izvor za Srbiju ukupno: Anketa o zdravlju, Srbija, 2006. 14
Posedovanje trajnih dobara Sledeći važan indikator materijalnog statusa je posedovanje trajnih potrošnih dobara, mašina i aparata za domaćinstvo. Kratka lista najreprezentativnijih trajnih potrošnih dobara data je u sledećoj tabeli Da li vaše domaćinstvo poseduje? Procenat ukupne populacije Ukupno Status Total Izbeglice Interno raseljena lica Srbija NAZ N 1.561 781 780 Frižider 90,7 89 93 96,7 Televizor u boji 88,2 86 90 94,7 Kupatilo 80,6 79 83 88,6 Bojler 84,9 83 86 87,8 Mašina za pranje veša 73,6 71 76 85,5 Fiksni telefon 50,7 51 50 80,5 Mobilni telefon 70,9 65 77 67,8 Kola 32,1 30 34 48,8 Zemlja 06,5 06 07 42,5 Centralno grejanje 23,4 22 25 29,5 Kompjuter 21,1 21 22 27,8 Pristup internetu 12,8 13 12 20,0 Traktor 04,0 05 03 18,9 Ušteđevina 06,7 06 08 15,9 Klima uređaj 07,8 08 08 11,7 Mašina za pranje sudova 05,1 04 06 8,5 Najdrastičnije razlike su u pogledu posedovanja zemlje pri čemu 36% više domicilnog stanovništva u odnosu na izbegla i raseljena lica poseduje zemlju. To je i normalno jer se u ranijem periodu zemlja u najvećoj meri sticala nasleđem. Sledi posedovanje fiksnog telefona što je posledica činjenice da se linija fiksnog telefona dobija ili na osnovu vlasništva stana ili ugovora o najmu. Budući da su izbeglice i raseljeni u velikom broju neprijavljeni podstanari, onda je ovaj podatak razumljiv. Zatim slede posedovanje traktora, veš-mašine, ušteđevine itd. Jedina okolnost koja ide u prilog izbeglicama i raseljenima jeste posedovanje mobilnog telefona, pri čemu raseljena lica u 9% više slučajeva u odnosu na domicilno stanovništvo poseduju mobilni telefon, što je verovatno posledica neposedovanja fiksnog telefona. 15
Subjektivni doživljaj materijalnog stanja Kada se uporedi subjektivni doživljaj materijalnog statusa prisilnih migranata i domicilnog stanovništva, vidi se da je proporcija onih koji doživljavaju svoj materijalni položaj kao veoma loš skoro duplo veća nego kod domaćeg stanovništva (61% i 59 % naspram 37%). Subjektivni dozivljaj materijalnog stanja domaćinstva Vrlo loše ili loše Dobro ili vrlo dobro Srbija Ukupno (NAZ) 37% 16% Izbeglice 61% 7% Interno raseljena lica 59% 8% Istovremeno, udeo onih koji svoju materijalnu situaciju doživljavaju kao vrlo dobru duplo je manji u populaciji prisilnih migranata nego u domicilnoj populaciji. Na subjektivni doživljaj materijalnog statusa, pored stvarnih primanja, utiču i očekivanja, odnosno šta ispitanici misle koliko im je novca po članu potrebno za normalan život. Rezultati su interesantni jer pri oceni koliko novca je potrebno po osobi razlike potiču od subjektivnih faktora. Prihod po članu DOMAĆINSTVA, izraženo u evrima (80 CSD) Izbeglice Interno raseljena lica Srbija Realizovano tokom prošlog meseca 112,80 110,4 146,50 Neophodno za normalan život u toku jednog meseca 217,94 206,7 247,88 Dok se nešto veća očekivanja koja imaju izbeglice u odnosu na raseljena lica možda mogu tumačiti činjenicom da izbeglice žive u mestima sa većim troškovima života, nije jasno zašto su potrebe domaćeg stanovništva za 14%, odnosno za 20% veća u odnosu na izbeglice i raseljena lica. 16
Pristup kreditima Za trajno rešavanje stambenog pitanja, nabavku trajnih potrošnih dobara, rešavanje trenutnih deficita u kućnom budžetu ili za započinjanje vlastitog biznisa važna je mogućnost dobijanja kredita. Iako se bazira na veoma malom uzorku, sledeća tabela potvrđuje iskustvena očekivanja. Odobreni Neodobreni Apliciralo ukupno osoba Procenat odbijenih Kupovina stana ili kuće 19 37 56 66,07% Započinjanje privatnog biznisa 7 25 32 78,13% Kupovina auta (lizing) 7 2 9 22,22% Kupovina trajnih dobara 19 7 26 26,92% Kupovina potrošnih dobara 30 8 38 21,05% Za putovanja, letovanja i zimovanja 0 2 2 100,00% Za pokrivanje minusa na računu 15 3 18 16,67% Ukupno 97 84 181 Prvi interesantan podatak jeste taj da je svega 181 osoba aplicirala za neku vrstu kredita ili pozajmice. Ako zanemarimo podatak o kreditima za letovanje ili zimovanje, upada u oči da je najveći procenat odbijanja davanja kredita za započinjanje privatnog posla (78,13%), a zatim za rešavanje stambenog pitanja (66,7%). Ove dve grupe kredita su, u stvari, najpotrebnije za rešavanje dva vrlo važna egzistencijalna problema prinudnih migranata. S druge strane, skupi krediti (pozajmice) za pokrivanje manjkova u kućnom budžetu, nabavku potrošnih dobara i automobila odobravani su u većoj meri nego što su odbijani. To je i razumljivo, jer potonje vrste kredita zbog visokih kamata, male ukupne vrednosti i relativno lake zaštite potraživanja mogu biti dati i onima s manjim kreditnim rejtingom. Na osnovu sledeće tabele može se zaključiti da su najčešći razlozi odbijanja davanja kredita neposedovanje imovine koja se može ponuditi kao zaštita potraživanja banke (hipoteka), zatim nedovoljna primanja za plaćanje mesečne rate. Sledeći razlog je nemogućnost pribavljanja svih traženih dokumenata i nemogućnost pronalaženja žiranata. Pri tumačenju procenata treba voditi računa o tome da su oni nepouzdani jer se zasnivaju na malom broju ispitanika. Koji je razlog zbog kojeg su vas odbili? N Procenat Niste mogli da nađete žirante 13 21,3% Niste imali šta da stavite pod hipoteku 41 67,2% Niste imali dovoljna primanja preko računa da plaćate ratu 35 57,4% Niste mogli da pribavite potrebne dokumente 22 36,1% Prethodno navedeni podaci potvrđuju zdravorazumsku intuiciju da prisilni migranti imaju otežan pristup kreditima, posebno onim fundamentalnim za integraciju rešavanje stambenog pitanja i samozapošljavanje. Praktično, prisilni migranti se nalaze u začaranom krugu jer nemaju rešeno stambeno pitanje zato što ne mogu podići kredit, a ne mogu podići kredit jer nemaju imovinu. 17
Tržište rada Pri sprovođenju Ankete o radnoj snazi za 2004. godinu, Republički zavod za statistiku izvršio je usklađivanje metodologije sa najnovijim preporukama i definicijama Međunarodne organizacije rada (International Labour Organization ILO) i EUROSTAT-a (European Statistical Office), čime je obezbeđeno međunarodno poređenje podataka Republike Srbije sa drugim zemljama u oblasti statistike rada. Osnovne definicije 10 U Anketi o radnoj snazi stanovništvo staro 15 i više godina prati se prema aktivnosti u posmatranoj sedmici, a ne prema formalnom statusu anketiranih lica. Pod pojmom zaposleni u ovoj anketi podrazumevaju se lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala neki plaćeni posao (u novcu ili u naturi), kao i lica koja su imala zaposlenje, ali su u toj sedmici bila odsutna s posla. Pomažući članovi domaćinstva jesu lica koja su pomagala drugom članu porodice u vođenju porodičnog posla ili poljoprivrednog gazdinstva a da, pri tome, nisu bila plaćena za taj rad. Pod pojmom nezaposleni podrazumevaju se lica koja u posmatranoj sedmici nisu obavljala nijedan plaćeni posao niti su imala posao sa kojeg su odsustvovala i na koji su mogla da se vrate po isteku odsustva, pod uslovom da su zadovoljavala sledeće kriterijume: da su u poslednje četiri sedmice preduzimala aktivne korake u cilju nalaženja posla; ukoliko bi im posao bio ponuđen, da su bila u mogućnosti da počnu da rade u roku od dve sedmice; da u poslednje četiri sedmice nisu aktivno tražila posao, jer su našla posao na kojem je trebalo da počnu da rade po isteku posmatrane sedmice, a najkasnije za tri meseca. Aktivno stanovništvo (radnu snagu) čine sva zaposlena i nezaposlena lica stara 15 i više godina. Neaktivno stanovništvo čine sva lica stara 15 i više godina koja nisu svrstana u aktivno stanovništvo. Stopa aktivnosti predstavlja procenat aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina. Stopa zaposlenosti predstavlja procenat zaposlenih u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina. Stopa nezaposlenosti predstavlja procenat nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih stanovnika. Stopa neaktivnosti predstavlja procenat neaktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina. 10 Preuzete iz Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku. 18
Procenat AKTIVNE populacije Stratum N Ukupno Izbeglice Irl Srbija Beograd 432 53,8 49,8 57,7 48,9 Tzv. Centralna srbija 698 51,8 51,9 51,7 51,1 Vojvodina 431 55,9 56,5 49,8 52,7 Uopšteno govoreći, procenat aktivne populacije unutar populacije izbeglica i interno raseljenih lica nešto je veći nego u opštoj populaciji. Te razlike su naročito uočljive u Beogradu gde procenat aktivne populacije među IRL-om za skoro 9% prevazilazi procenat radno aktivne domicilne populacije. U Vojvodini je proporcija radno aktivne populacije nešto viša nego kod domicilnog stanovništva, dok su u centralnoj Srbiji sve tri populacije gotovo izjednačene po proporciji radno sposobnog stanovništva. Procenat AKTIVNE populacije u populaciji 15+ 53,7 53,3 51 Srbija ukupno (NAZ) Izbeglice Interno raseljena lica Da li ste radili pre nego što ste došli iz Hrvatske/Bosne/Kosova? Baza, ukupna populacija Ukupno Status Pol Uzrast Izbeglice Interno raseljena lica Muški Ženski 15-29 30-39 40-49 50-64 65+ N 1.561 781 780 748 814 244 294 305 394 324 Da 58,2 60 57 68 49 6 59 80 75 55 Ne 41,8 40 43 32 51 94 41 20 25 45 Osvrt na poziciju izbeglih i raseljenih lica na tržištu rada započećemo razmatranjem njihovog prethodnog radnog statusa. Osobe koje sada imaju između 15 i 29 godina 1995, odnosno 2000. godine bile su deca ili adolescenti u školskom ili studentskom uzrastu, pa je među njima procenat tada zaposlenih znatno niži nego u ostalim starosnim grupama. Ono što je relevantno za razumevanje podataka koji slede jeste to da je u grupi ispitanika koja je 1995. godine imala između 28 i 52 godine, odnosno 2000. godine između 33 i 57 godina procenat zaposlenih bio veći od 75%. Kod izbeglica je procenat onih koji su bili zaposleni pre dolaska u Srbiju bio oko 60%, a kod IRLa oko 57%. Takođe se vidi da je procenat zaposlenosti u ženskoj populaciji bio značajno niži nego u muškoj populaciji. 19
Gubitak pozicije na tržištu rada zbog posledica rata i prisilnih migracija treba promatrati u odnosu na ove proporcije. Kada je reč o zanimanjima na kojima su bila zaposlena izbegla i raseljena lica oko 90% ispitanika radilo je na poslovima koji zahtevaju srednje i niže obrazovanje, najviše kao nekvalifikovani radnici, trgovci, majstori i rukovaoci mašinama. Zanimanjima na kojima su bila zaposlena izbegla i raseljena lica Ukupno Status Izbeglice Irl N 908 467 442 Osnovna jednostavna zanimanja 18,4 20 17 Uslužni radnici i trgovci 17,5 17 18 Službenici 15,5 13 18 Zanatlije i slična zanimanja 14,1 16 12 Stručni saradnici i tehničari 10,3 08 13 Profesionalci 06,6 06 07 Rukovaoci mašinama i uređajima i monteri 04,3 05 03 Kvalifikovani radnici u poljoprivredi i ribolovu 02,9 5 1 Zakonodavci, funkcioneri i menadžeri 02,0 02 02 Policija, mup 01,6 01 02 Vojno osoblje 01,1 00 02 Drugo 02,7 03 02 Bez odgovora 03,4 04 03 20
Stopa zaposlenosti Sadašnje učešće pojedinih podgrupa s obzirom na zaposlenost prikazano je na grafikonima koji slede. Raspodela aktivne populacije iznad 15 godina prema aktivnosti, ARS SRBIA 2006. Nezaposleni;20,8 Zaposleni radnici 56,5 Samozaposleni;16,3 Pomažući članovi domaćinstva; 6,4 Raspodela aktivne populacije iznad 15 godina prema aktivnosti, Izbeglice Zaposleni radnici; 63 Nezaposleni; 27,9 Samozaposleni; 7,4 Pomažući članovi domaćinstva; 1,8 Raspodela aktivne populacije iznad 15 godina prema aktivnosti IRL Zaposleni radnici; 63,4 Nezaposleni; 30,5 Samozaposleni; 5,5 Pomažući članovi domaćinstva; 0,6 21
Na osnovu prethodna tri grafikona možemo zapaziti tri stvari: prvo, proporcija nezaposlenih u populaciji izbeglih odnosno raseljenih za 11,6%, odnosno za 14,2% veća je nego kod domicilnog stanovništva. Istovremeno je i postotak zaposlenih veći za 3% do 4 %. Učešće samozaposlenih u ukupno radno sposobnoj populaciji za 8,9%, odnosno za 10,8% veće je nego kod izbeglih i raseljenih lica. Ta razlika je naročito interesantna jer je učešće preduzetnika više nego duplo unutar domicilne populacije. Raspodela izbeglih i raseljenih prema radnoj aktivnosti detaljnije Osnova: ukupna populacija izbeglih i raseljenih Ukupno Status Ukupno Izbeglice Interno raseljena Lica N 5.122 2.294 2.828 Dete, učenik student 23,6 17,4 28,7 Nezaposlen 22,0 20,3 23,3 Penzioner 14,1 15,1 13,3 Zaposlen u privatnom sektora 12,5 17,0 8,8 Zaposlen u socijalnom i društvenom sektoru 9,0 5,0 12,3 Domaćice 8,7 10,1 7,5 Nesposoban za rad 2,7 4,6 1,1 Samozaposleni bez zaposlenih 1,7 1,6 1,7 Pomažući član domaćinstva 1,6 2,8 0,7 Drugi status 1,6 2,5 0,8 Drugi lični prihodi 1,4 2,0 0,9 Samozaposleni sa zaposlenima 1,0 1,4 0,7 Prestao da radi zbog odsluženja vojnog roka 0,1 0,1 0,1 Total 100% 22
Starosna struktura i nivo aktivnosti Kada je reč o procentu zaposlenih, situacija ide u prilog domicilnom stanovništvu u svim starosnim grupama. Slična je situacija i kada je reč o proporciji nezaposlenih. Kod ispitanika starijih od 35 godina razlike u proporciji nezaposlenih više su nego dvostruke. Razlike u proporciji neaktivnog stanovništva nešto su manje i nisu uvek u istom smeru. Učešće neaktivnog stanovništva među najmlađim ispitanicima ide u prilog prisilnim migrantima, jer se može pretpostaviti da je ono posledica činjenice da osobe ove dobi uglavnom pohađaju srednju školu. Učešće neaktivnog stanovništva dobi od 20 do 24 godine za oko 5% je manje, te je verovatno da za toliko procenata osoba manje nastavlja univerzitetsko obrazovanje, što će dovesti do održanja nepovoljnije obrazovne strukture kod ove dve grupe. Ukupno Zaposleni zaposleni ARS Nezaposle ni Nezaposle ni ARS Neaktivni N 3.519 1.294 1.059 1.166 Neaktivni ARS 15 19 godina 298 3,3% 8,09% 15,8% 12,05% 80,8% 79.86% 20 24 446 24,0% 30,26% 34,3% 23,32% 41,7% 46,41% 25 29 414 42,3% 52,41% 36,0% 22,66% 21,7% 24,93% 30 34 361 50,1% 66,05% 36,0% 19,53% 13,9% 14,43% 35 39 331 51,4% 71,23% 36,0% 16,15% 12,7% 12,62% 40 44 309 51,1% 72,53% 35,0% 14,81% 13,9% 12,67% 45 49 392 45,2% 69,03% 32,4% 13,64% 22,4% 17,33% 50 54 387 48,3% 57,56% 25,8% 10,51% 25,8% 31,93% 55 59 284 33,1% 41,68% 25,7% 5,11% 41,2% 53,21% 60 64 297 11,4% 19,61% 14,8% 73,7% 79,35% Polna struktura i karakteristike zaposlenosti Baza: svi zaposleni Muški izbeglice i interno raseljena lica Muški ARS Ženski izbeglice i interno raseljena lica Ženski ARS 1.00 samozaposleni 11,7% 26,60% 8,4% 10,75% 2.00 zaposleni 83,2% 69,83% 83,1% 77,62% 3.00 pomažući članovi domaćinstva 5,1% 3,57% 8,4% 11,63% 23
100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Muskarci EE Muskarci ARS Zene EE Zene ARS Pomazuci clan domacinstva Zaposleni Samozaposleni Najdrastičnije razlike primećuju se u udelu samozaposlenih muškaraca, koji je preko dva puta veći kod domicilnog stanovništva. Ta razlika nije toliko velika kada je reč o ženskoj populaciji i iznosi nešto više od 2%. Polne razlike su izrazito prisutne kada je reč o pomažućim članovima domaćinstva u domicilnoj populaciji, gde je učešće pomažućih članova tri puta veće u populaciji žena, nego u populaciji muškaraca. Ta razlika je znatno manja u populaciji prisilnih migranata i iznosi oko 3%. Kada bi se ovoj grupi dodale domaćice, koje su inače po ILO standardu svrstane u neaktivno stanovništvo, polne razlike bi bile još drastičnije. Nivo aktivnosti u okviru svakog obrazovnog nivoa Baza: totalna populacija Izbeglice Interno raseljena lica Srbija ARS Zaposleni Nezaposlen i Neaktivni Zaposleni Nezaposlen i Neaktivni Zaposleni Nezaposlen i Neaktivni Bez obrazovanja 13,68% 3,84% 82,48% 4,58% 7,91% 87,51% 11,71% 1,75% 86,54% Nezavršena osnovna škola 33,18% 14,19% 52,64% 23,78% 23,79% 52,43% 22,59% 1,90% 75,51% Osnovna škola 34,37% 17,01% 48,61% 28,80% 25,12% 46,08% 29,37% 8,48% 62,15% Srednja škola 45,22% 27,41% 27,37% 42,26% 30,62% 27,12% 48,02% 15,33% 36,65% Viša škola/ fakultet 47,95% 26,62% 25,42% 49,80% 27,93% 22,27% 53,42% 9,48% 37,10% Univerziteti i akademije 61,34% 20,06% 18,61% 61,26% 18,71% 20,03% 64,01% 6,59% 29,40% Prethodna tabela nam pokazuje da s porastom obrazovanja raste učešće zaposlenih. Stope zaposlenosti u grupama sa najnižim obrazovanjem skoro su duplo veće kod domicilnog stanovništva nego u populaciji prisilnih migranata. Dok su u izbegličkoj populaciji, kao i kod domicilnog stanovništva osobe s najnižim nivoom obrazovanja svrstane dominantno u neaktivnu populaciju, dotle su one unutar IRL-a svrstane dominantno u nezaposlenu populaciju. Kod 24
domicilne populacije učešće nezaposlenih najveće je kod osoba koje su završile srednju školu (15,33%). Kod raseljenih lica proporcija nezaposlenih opada sa rastom obrazovanja sa 55,9%, kod osoba bez formalnog obrazovanja, na 20,8% kod univerzitetski obrazovane populacije. Kod izbeglica je proporcija nezaposlenih dosta ujednačena kreće se od 19% kod univerzitetski obrazovanih do 29% kod osoba sa završenom srednjom školom. Ono što zabrinjava jeste visoko učešće nezaposlenih kod osoba sa završenom višom i visokom školom između 28%, i 19% kod izbeglica, odnosno 31% i 20,8% u populaciji izbeglih i raseljenih lica naspram 9,48% i 6,59% kod domicilnog stanovništva. Kada gledamo učešće pojedinih obrazovnih nivoa u populaciji nezaposlenih vidimo da među nezaposlenima dominiraju oni sa završenom srednjom školom 61,6% kod izbeglih i raseljenih, naspram 69,39% kod domicilnog stanovništva, zatim slede oni sa završenom osnovnom školom 20,4% naspram 19,03% kod domicilne populacije, što je posledica činjenice da su ta dva obrazovna nivoa inače najzastupljenija u populaciji. Zaposleni i nezaposleni prema profesiji Ukupno N Zaposlen I Nezapos- leni N 835 591 244 Tehnički profesionalci i lekari 40 75,00% 25,00% Drugi i nespecifikovani profesionalci 95 74,74% 25,26% Tehničko osoblje 101 76,24% 23,76% Zdravstveni radnici (sestre, itd.) 40 87,50% 12,50% Drugo i nespecifikovano pomoćno osoblje(sss) i administrativno osoblje 191 74,35% 25,65% Uslužni radnici i pomoćnici u prodavnicama 19 63,16% 36,84% Zanatlije i kvalifikovani radnici u poljoprivredi i ribarstvu 185 67,03% 32,97% Osnovna zanimanja (PK, NKV) 152 58,55% 41,45% Vojno i policijsko osoblje 12 100,00% 0,00% Kada je reč o profesijama, najviše nezaposlenih ima među elementarnim profesijama među polukvalifikovanim i nekvalifikovanim radnicima, zatim slede uslužni radnici i trgovci. Ako izuzmemo policajce i vojna lica najveći procenat zaposlenih nalazimo među zdravstvenim radnicima i drugim pomagačkim profesijama. Podatke treba uzeti sa rezervom jer se procene baziraju na veoma malim poduzorcima. 25
Zaposleni po zanimanju Izbeglice IRL Ukupno ARS N 308 275 583 Uslužni radnici i prodavci u prodavnicama i na pijacama 28,6% 19,3% 24,2% 14,02% Zanatlije i trgovci 21,4% 12,7% 17,3% 14,76% Osnovna zanimanja 18,5% 14,9% 16,8% 10,97% Tehničko i pomoćno osoblje 9,1% 17,1% 12,9% 16,04% Službenici 8,1% 19,3% 13,4% 5,29% Profesionalci 6,5% 7,3% 6,9% 10,08% Kvalifikovani radnici u poljoprivredi i ribarstvu 4,5% 2,5% 3,6% 17,07% Radnici na mašinama i postrojenjima u fabrici 1,9% 2,2% 2,1% 7,96% Oružane snage 1,0% 2,5% 1,7% 0,49% Pravnici, stariji nadređeni i direktori menadžeri 0,3% 2,2% 1,2% 3,31% Ukupno 100% 100% 100% 100% Kod domicilnog stanovništva među zaposlenima je najviše kvalifikovanih radnika u poljoprivredi i ribarstvu, slede tehničari zanatlije, trgovci itd. Kada je reč o izbeglicama najviše je zaposleno kao trgovci i zanatlije, zatim slede elementarna zanimanja. Upadljivo manje učešće u strukturi zaposlenih u odnosu na ostale dve grupe (domicilno stanovništvo i raseljena lica) imaju visoki menadžeri i zakonodavci kojih ima zanemarivo malo, odnosno sedam puta manje nego u populaciji raseljenih i 11 puta manje nego u domicilnoj populaciji. Ovo ukazuje na znatno manju prohodnost izbeglica u strukture vlasti ili na odgovorne funkcije u velikim preduzećima. U populaciji raseljenih lica ima znatno više službenika 19,3% naspram 8,1% kod izbeglica i 5,29% kod domicilnog stanovništva. Takođe je zastupljen i povećano učešće vojnih lica i policajaca (2,5%), što može da znači veću uključenost raseljenih lica u državne i paradržavne strukture. Visoke razlike nalazimo i kada je reč o radnicima u poljoprivredi i ribarstvu kojih ima znatno manje u izbegličkoj i raseljeničkoj populaciji 3,6% naspram 17,7% u domicilnoj populaciji. Ovo je i razumljivo budući da vrlo mali broj izbeglih i raseljenih lica poseduje zemlju. 26
Zaposleno stanovništvo prema obliku svojine N 15+ Ukupno Izbeglice IRL SRBIJA* Državna 93 15,6 7,4 24,2 26,3 Privatna 335 56,7 67,0 46,0 62,1 Društvena 73 12,3 10,9 13,9 8,9 Drugo/nepoznato/odbija 90 15,3 14,7 15,9 2,8 UKUPNO 591 100,0 100,0 100,0 100,0 *Izvor podataka za Srbiju ukupno: ARS (Anketa o radnoj snazi RZS), Srbija, 2006. Period tranzicije karakteriše promena vlasničke strukture od društvenog i državnog vlasništva u privatno. Ova transformacija se kod zaposlenih često doživljava kao gubitak sigurnosti. Državna služba se tradicionalno doživljava kao sigurnija i poželjnija. Od svih zaposlenih u Srbiji najviše njih, oko 62%, radi u preduzećima u privatnom vlasništvu. Kod izbeglica je ta proporcija nešto veća 67%, dok je kod raseljenih lica čak za oko 16% manja. To je najverovatnije posledica činjenice da su raseljena lica, iako de facto ne rade, zadržala zaposlenja u državnim organima koja su imala na Kosovu. Ako je ovo tumačenje tačno, unutar ove strukture se može očekivati prelazak u status nezaposlenih. Drugo, manje verovatno tumačenje, jeste to da postoji neki sistemski faktor koji privileguje raseljena lica prilikom zapošljavanja u državnim službama. 87 Zaposleno stanovništvo prema radnom vremenu 57,6 59,7 5 15,9 11,3 10 11,6 5 16,5 17,4 Puno radno vreme Skraćeno radno vreme Sezonski posao Povremen posao Srbija Izbeglice Interno raseljena lica Kada se promatraju karakteristike zaposlenja od svih zaposlenih regularno zaposlenje sa punim radnim vremenom ima 57,6% izbeglih i 59,7% raseljenih lica naspram 87% kod domicilnog stanovništva. Na bazi nepotpunog radnog vremena radi skoro 16% izbeglica i 11,3% raseljenih lica, što je između dva i tri puta više nego domicilnog stanovništva. Oko 62% onih koji nemaju puno radno vreme kao osnovni razlog za to navode nemogućnost nalaženja posla s punim radnim vremenom. Samo 16% njih radi skraćeno radno vreme jer im tako odgovara. Sličnu situaciju kao i sa delimičnim radnim vremenom imamo kako sa sezonskim tako i sa povremenim poslovima. Imajući u vidu ove podatke možemo reći da stvarna nezaposlenost znatno prevazilazi ocene na bazi ILO standarda. 27
Zarade zaposlenih Jedno od osnovnih merila kvaliteta zaposlenja jeste zarada. Prosečna isplaćena neto plata anketiranih kada je reč o izbeglicama iznosi 18.605 dinara, a kada je reč o raseljenim licima 19.614 dinara. Procena je da su prosečne plate članova porodice nešto niže, i iznose 17.126 kada je reč o izbeglicama i 18.315 kada je reč o raseljenim licima. Kada se ovi brojevi uporede sa prosečnom neto platom isplaćenom u junu u Srbiji, koja iznosi 27.882 dinara, jasno je da su poslovi koje rade izbegla i raseljena lica znatno manje plaćeni. Mesto na kojem se obavlja posao Sledeći kriterijum kvaliteta posla jeste mesto obavljanja posla. (Nažalost, za ove podatke nemamo uporedne podatke U Anketi o radnoj snazi.) Tradicionalno su na ceni poslovi koji se rade u kancelariji ili drugom zatvorenom prostoru. Ovakve poslove radi 53% izbeglica i 58% raseljenih lica. Potvrđeni su podaci da posebno izbeglice u velikoj proporciji rade na uličnim tezgama, zelenim pijacama, kao i u direktnoj prodaji. Istovremeno, relativno mali broj radi na poljoprivrednim imanjima. Gde obavljate posao? Izbeglice IRL Ukupno 1 U preduzeću ustanovi 53,06 58,23 55,54 2 Na poljoprivrednom imanju 4,37 3,48 3,95 3 Kod kuće 3,50 4,75 4,10 4 Na terenu,,od vrata do vrata" 11,37 11,08 11,23 5 U vozilu 4,66 0,95 2,88 6 Na ulici, na pijaci i sl. 10,20 6,01 8,19 7 Drugo 12,83 15,51 14,11 UKUPNO 100 100 100 Pored ovoga veliki broj izbeglica (oko 20%) i raseljenih lica (oko 27%) radi van mesta stalnog boravka. Rad u smenama, subotom i nedeljom vrlo su važni parametri kvaliteta posla. Tabela koja sledi pokazuje da preko 55% izbeglica i oko 48% raseljenih lica radi u smenama. Subotom radi preko 80% izbeglica i oko 70% raseljenih, a oko 67% njih radi nedeljom. Ovakva nepovoljna struktura radnog vremena povezana je s činjenicom da veliki broj pripadnika ciljne grupe radi u trgovini, bilo u regularnim prodavnicama bilo na zelenim i buvljim pijacama. 28
Da li ste tokom prethodne četiri sedmice imali neki od navedenih slučajeva? Izbeglice IRL Ne Povremeno Često Bez odgovora Ne Povremeno Često Bez odgovora Rada u smenama 44,31% 15,45% 38,19% 2,04% 52,85% 10,76% 31,65% 4,75% Rada subotom 17,20% 29,45% 52,19% 1,17% 30,06% 25,00% 42,41% 2,53% Rada nedeljom 42,86% 27,11% 28,86% 1,17% 43,04% 21,52% 31,96% 3,48% Imajući u vidu činjenicu da izbegla i raseljena lica rade manje plaćene i manje uslovne poslove sa nepotpunim radnim vremenom, ne čudi da 30% njih istovremeno s radom na trenutnom radnom mestu istovremeno traži adekvatniji posao. Zato ovu grupu treba posmatrati kao grupu koja povećava realnu potražnju (konkurenciju) za zaposlenjem. U prethodnim poglavljima smo razmatrali različite aspekte u vezi sa poslom kod zaposlenih izbeglica i raseljenih lica. Nameće se zaključak da među zaposlenim izbeglicama ima velika proporcija onih koji su zbog međunarodne definicije zaposlenosti (ILO) zaposleni, a koji se de facto mogu smatrati nezaposlenima. U sledećim poglavljima pokušaćemo da rasvetlimo karakteristike izbeglih i raseljenih lica koja su nezaposlena i traže posao. Nezaposleni i traženje posla Jedan od osnovnih problema tranzicije u Srbiji jeste problem nezaposlenosti. Nezaposlenost se povećala s početkom reformi, jer je došlo do otpuštanja viška zaposlenih, kao i formalno zaposlenih bez posla. Kretanja broja nezaposlenih sa zvaničnog sajta Republičkog zavoda za statistiku prikazana su u sledećoj tabeli: Stopa nezaposlenosti u Srbiji 11 Stanovništvo staro 15 i više godina Republika Srbija 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. Stopa nezaposlenosti ukupno 12,09 12,23 13,28 14,63 18,50 20,8 20,9 Stopa nezaposlenosti (15 64 godine) 13,26 13,36 14,47 16,00 19,53 21,83 21,56 11 Zvanični podaci Rpubličkog zavoda za statistiku Srbije. 29
Procenat NEZAPOSLENOG stanovnistva 27,9 30,5 20,9 Srbija Izbeglice IRL Prethodni grafikon nam pokazuje da je stopa nezaposlenosti kod izbeglica za 7% veća nego kod domicilnog stanovništva, a kod raseljenih lica čak za 9,6%. Struktura nezaposlenih s obzirom na pol, uzrast i područje na kome žive data je u sledećoj tabeli: Procenat NEZAPOSLENOG stanovništva pregled prema polu uzrastu i regionu Broj članova domaćinstva (procenat aktivnog stanovništva) Ukupno Izbeglice IRL Srbija* Pol Muški 459 24,7 23,7 25,7 17,9 Ženski 376 34,6 32,9 36,4 24,7 Starost 15 24 76 32,4 35,5 30,9 47,8 25 34 204 28,9 30,3 27,9 26,1 35 54 462 28,6 26,1 31,7 16,8 55 64 78 30,3 26,4 36,2 8.3 65 + 16 * * * 0,0 Region Beograd 232 18,2 24,7 12,7 17,3 Centralna Srbija 362 39,3 39,2 39,3 23,8 Vojvodina 241 24,7 24,9 21,9 18 Ukupno 835 29,2 27,9 30,5 20,9 *Izvor podataka za Srbiju ukupno: ARS (Anketa o radnoj snazi RZS), Srbija, 2006. Vidi se da je stopa nezaposlenosti kod žena za oko 10% veća nego stopa nezaposlenosti muškaraca, što je nešto više nego kod domicilnog stanovništva kod koga je ta razlika oko 7%. U svim starosnim grupama stope nezaposlenosti su preko 20%, a najveće razlike u odnosu na domicilno stanovništvo jesu kod najstarijih ispitanika, gde su čak i do četiri puta veće kod izbeglih i raseljenih lica nego kod domicilnog stanovništva. Što se tiče regionalne raspoređenosti najveća stopa nezaposlenosti je u centralnoj Srbiji, a tu je i razlika u stopama nezaposlenosti domaćeg stanovništva i izbeglih i raseljenih lica najveća. Najmanja razlika je u Vojvodini. Iznenađuje podatak da je stopa nezaposlenosti raseljenih lica u Beogradu za skoro 5% manja nego kod domicilnog stanovništva. Prosečno trajanje nezaposlenosti iznosi oko 82 (Standardna devijacija 58.492) meseca kod izbeglih i 69 (Standardna devijacija 49.739) meseci kod raseljenih. Čak 41,4% nezaposlenih izbeglica traži posao deset godina i više. Reč je o osobama koje su u oko 80% slučajeva starije 30
od 40 godina, u oko 36% slučajeva imaju završenu osnovu i u oko 57% srednju školu. Kada je reč o welth indeksu preko 44% njih spada u qvintil najsiromašnijih. Ovi podaci govore da je reč o populaciji koja se jako teško zapošljava! Učešće pojedinih obrazovnih nivoa u populaciji nezaposlenih Izbeglice IRL Ukupno LFS Nezaposleni 426 633 1059 Bez obrazovanja 1,4% 6,0% 4,2% 0,66% Osnovna škola nezavršena 1,6% 4,6% 3,4% 2,15% Osnovna škola 18,8% 21,5% 20,4% 19,03% Srednja škola 67,6% 57,5% 61,6% 69,39% Viša škola/ fakultet 7,0% 5,7% 6,2% 4,61% Univerziteti i akademije 3,5% 4,7% 4,2% 4,16% Ukupno 100,0% 100,0% 100,0% 100,00% *Izvor podataka za Srbiju ukupno: ARS (Anketa o radnoj snazi - RZS), Srbija, 2006. Kada je reč o obrazovnoj strukturi nezaposlenih, iz prethodne tabele se vidi da je u strukturi nezaposlenih učešće osoba sa završenom srednjom školom najveće, jer je učešće osoba sa završenom srednjom školom u populaciji između 15 i 65 godina najveće. Učešće ove grupe u populaciji nezaposlenih iznosi 67,6% kod raseljenih, što je približno učešću ove grupe u populaciji nezaposlenih kod domicilnog stanovništva (69,4%). Učešće ove grupe u populaciji nezaposlenih za oko 12% je manje nego kod opšte populacije. Slede osobe sa osnovnom, nepotpunom osnovnom i osobe bez formalne edukacije čije učešće u strukturi nezaposlenih prevazilazi 21% kod izbeglih i 32% kod raseljenih lica. Učešće osoba sa višom školom blago je povećano u odnosu na domicilno stanovništvo, dok je kada posmatramo izbeglice i raseljena lica zajedno, učešće univerzitetski obrazovanog stanovništva u populaciji nezaposlenih identično učešću kod domicilnog stanovništva. 31
Uloga Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Nacionalna služba zapošljavanja je, pored uloge u posredovanju između poslodavaca i onih koji traže posao, dobila kako neke socijalne funkcije, tako i glavnu ulogu u tzv. Aktivnoj politici zapošljavanja. U sledećoj tabeli prikazani su procenti osoba koje su registrovane kod ove službe, koje se regularno javljaju na šaltere službe, kao i one koje preko Nacionalne službe za zapošljavanje ostvaruju zdravstveno osiguranje i kompenzaciju za slučaj nezaposlenosti. Korišćenje usluga Nacionalne službe za zapošljavanje (veličina uzorka data u zagradama) Da li ste registrovani u nacionalnoj službi za zapošljavanje? (n267) 65,54% Da li se redovno javljate u službu za zapošljavanje?(n175) 93,71% Da li ostvarujete pravo zdravstvenog osiguranja u nacionalnoj službi za zapošljavanje? (n175) 67,43% Da li u nacionalnoj službi za zapošljavanje ostvarujete pravo za novčanu nadoknadu? (n 175) 22,86% DA Iz tabele se vidi da se veći deo onih koji su registrovani kod NSZ-a (93,7%) redovno javlja na šaltere službe, 67,4% njih ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu, a novčanu kompenzaciju ostvaruje oko 23% ispitanika. Interesantan je podatak da samo 7% izbeglica, a čak 37% raseljenih lica, prima novčanu kompenzaciju preko NSZ-a. Da li u Nacionalnoj službi za zapošljavanje ostvarujete pravo na novčanu nadoknadu? Baza: Stanovništvo registrovano u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (21% od ukupne populacije) 7% Status Izbeglice IRL 1% 0% 37% 63% 92% Da Ne BEZ ODGOVORA Zbog različitih povlastica koje imaju zbog registracije kod NSZ-a na listi nezaposlenih se nalaze i neki koji po ILO standardima ne bi trebalo da budu na listi nezaposlenih. Ilustracija za ovo data je na sledećem grafikonu. 32
Da li ste registrovani u Nacionalnoj službi za zapošljavanje? 100% 80% 30.4 43.7 60% 40% 20% 49.3 20 7.6 48.7 Neaktivni Nezaposleni Zaposleni 0% DA NE Od ukupno prijavljenih na tržištu rada 30,4% je onih koji po ILO definiciji spadaju u neaktivne i skoro 20,3% koji po istim standardima spadaju u grupu zaposlenih. Samo 49,3 % njih su stvarno nezaposleni. Ako drugačije promatramo, možemo reći da je oko 11% od svih zaposlenih i 17 % od svih koji su po ILO standardima neaktivni prijavljeno na tržište rada. Iz ovog se posredno može izvući zaključak da najmanje 11% zaposlenih izbeglica i raseljenih lica radi, a socijalna prava ne ostvaruje kroz radni odnos već kroz status nezaposlenog. Takođe, dosta iznenađuje podatak da čak 34,46% onih koji su po ILO standardu nezaposleni nije prijavljeno u NSZ-u. S druge strane, osnovne uloge NSZ-a jesu posredovanje u zapošljavanju, kao i podsticaj zapošljavanja kroz tzv. aktivnu politiku zapošljavanja. Evo kako to izgleda u praksi, barem kada je reč o izbeglim i raseljenim licima. Koliko ponuda za posao ste dobili od Nacionalne službe za zapošljavanje? Baza: Stanovništvo registrovano u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (21% od ukupne populacije) 94% Izbeglice 4% Status 2% 95% Nijednu Jednu Dve ili više IRL 2% 2% Oko 95% izbeglih i raseljenih lica nije dobilo nijednu ponudu za posao, između 2% i 4% je dobilo jednu, dok je samo oko 2% dobilo dve ili više ponuda. Iako je broj ispitanika nedopustivo mali za bilo kakve generalizacije, interesantni su razlozi koje mali broj onih koji su dobili ponudu za posao pa je odbili navode kao razloge. 33
Razlozi zbog kojih ste odbili posao (zasnovano na 49 ispitanika koji su odbili posao) Odgovori N Procenat 1 Posao ne odgovara vašim kvalifikacijama 6 11,50% 2 Nedovoljan prihod 16 30,80% 3 Udaljenost od mesta stanovanja 2 3,80% 4 Odsustvo ili bolest 15 28,80% 5 Neodgovarajuća vrsta zanimanja 9 17,30% 6 Neodgovarajuće radno vreme 4 7,70% UKUPNO 52 100,00% Najvažniji razlog odbijanja jeste neadekvatna zarada, a sledeći je odsustvo ili bolest u trenutku kada je posao ponuđen. Relativno često se navode neadekvatan posao i posao koji ne odgovara kvalifikaciji. Kada je reč o aktivnim merama zapošljavanja gotovo je zanemarljivo mali broj ispitanika koristio ove podsticaje. Podaci su dati u sledećoj tabeli. 1. Da, koristio/la sam 2. Ponudili su mi povlastice, ali nisam mogao/la da prihvatim 3. Upoznat/a sam sa merama, ali mi niko nije ponudio povlastice 4. Nisam čuo/la za to 5. BEZ ODGOVORA 1 2 3 4 5 Subvencija poslodavcu za vaše zaposlenje % 0,57% 25,71% 72,57% 1,14% Dodatno obrazovanje i obuka % 2,86% 1,71% 45,14% 48,57% 1,71% Kredit za samozapošljavanje % 1,14% 38,29% 58,86% 1,71% Uključivanje u poslovni inkubator % 0,57% 14,29% 83,43% 1,71% Zapošljavanje na javnim radovima % 0,57% 30,86% 66,86% 1,71% Odlazak na sajam zapošljavanja % 3,43% 1,14% 28,00% 64,57% 2,86% Učlanjenje u klub za traženje posla % 2,86% 0,57% 15,43% 78,86% 2,29% Uključenje u poslovni centar % 12,57% 84,00% 3,43% Odlazak na sajam zapošljavanja koristilo je oko 3,4% ispitanika, oko 3% ispitanika je prisustvovalo dodatnom treningu i učestvovalo u klubovima za traženje posla, dok je samo oko 0,6% ispitanika učestvovalo u biznis inkubatoru. Najveći procenat njih, kao što se vidi iz prethodne tabele, nije nikad ni čuo za postojanje ovih mera. U ovoj činjenici može se pronaći prostor za unapređenje rada NSZ-a. Vidimo da prethodni podaci govore da je, barem kada je reč o izbeglicama i raseljenim licima, uloga NSZ-a više socijalna nego što je proaktivna. 34
Traženje posla U daljem tekstu pokušaćemo da analiziramo ponašanje osoba koje traže posao. Iz tabele koja sledi vidimo da je najveći broj onih koji traže posao pre početka traženja posla radio ili bio na probnom radu ili pripravničkom stažu (24%), slede oni koji su imali lične ili porodične obaveze pa nisu mogli da rade (17.5%), dok je 12% onih koji su upravo završili školu i počinju da traže posao. Kakva je bila vaša situacija neposredno pre nego što ste počeli da tražite posao? (zasnovano na 19,3% onih koji traže posao) Učestalost Procenat Radili ste (uključujući probni ili pripravnički rad) 74 24,5 Napustili ste posao 12 4,0 Bili ste na redovnom školovanju 38 12,6 Bili ste na odsluženju vojnog roka 3 1,0 Imali ste lične ili porodične obaveze 53 17,5 Imali ste obezbeđena lična ili porodična sredstva za život 29 9,6 Drugo 79 26,2 Bez odgovora 14 4,6 UKUPNO 302 100,0 Kao što se vidi iz prethodne tabele najveći broj ispitanika je tražio posao preko NSZ-a, a odmah sledi traženje posla preko prijatelja i rođaka. U oko 30% slučajeva ispitanici su kontaktirali sa poslodavcem direktno. Relativno mali broj (između 14% i 16%) javlja se na oglase ili analizira oglase u novinama ili putem interneta. Oko 11% ispitanika se raspitivalo (tražilo dodatne informacije) u vezi s nekim javnim konkursom. 35
Način traženja posla (zasnovano na 19,3% onih koji traže posao) n procenat Preko zavoda za tržište rada 185 61,7% Preko privatne agencije za zapošljavanje 7 2,3% Direktnim obraćanjem poslodavcu 90 30,0% Preko prijatelja, rođaka i dr. 137 45,7% Odgovarali ste na oglase iz novina, časopisa, ili sa interneta 44 14,7% Proučavali ste oglase u novinama, časopisima ili na internetu 48 16,0% Učestvovali ste na testu, bili na razgovoru, ili na ispitivanju 10 3,3% Raspitivali ste se o učešću na javnim konkursima 34 11,3% Ostali načini 34 11,3% Tražili ste lokaciju, imanje ili opremu 1 0,3% Tražili ste dozvolu, licencu, finansijska sredstva 2 0,7% Čekali ste poziv iz zavoda za tržište rada 6 2,0% Čekali ste rezultate prijavljivanja, testa ili razgovora 4 1,3% Ovakvo ponašanje ispitanika je razumljivo ako imamo u vidu šta ispitanici smatraju da je najvažnije za dobijanje posla. U sledećoj tabeli dat je pregled po radnom statusu, kao i po pripadnosti ciljnoj grupi. 36
Po vašem mišljenju, koji je najznačajniji faktor za dobijanje posla? Baza: Ukupna populacija Status Radni status Ukupno Izbeglice IRL Zaposlen Nezaposlen Neaktivan N 1.561 781 780 591 244 726 Preporuke/reference od trećih lica 24,7 29% 20% 28% 32% 20% Nivo obrazovanja 20,1 16% 24% 15% 15% 26% Praksa/radno iskustvo 17,5 17% 17% 21% 18% 15% Oblast za koju ste se školovali 11,1 9% 13% 12% 11% 10% Ličnost (način na koji se kandidat predstavi) 3,8 3% 4% 4% 4% 3% Poznavanje rada na računaru 1,7 2% 1% 2% 1% 2% Uspeh (prosečna ocena) 1,0 0% 2% 1% % 2% Znanje stranih jezika 1,0 1% 1% 2% 1% 0% Reputacija obrazovne ustanove 0,8 0% 1% 1% 1% 1% Drugo 6,0 7% 5% 7% 6% 5% Bez odgovora 12,1 16% 12% 7% 11% 16% Najviše ispitanika oko 25% smatraju da je preporuka treće osobe najvažnija za dobijanje posla. Čak 32% nezaposlenih smatra da je ovo najvažniji faktor za dobijanje posla. Nivo obrazovanja jeste sledeći faktor po važnosti, i on se mnogo više kotira među raseljenim licima (24% naspram 16%) i neaktivnim stanovništvom, dok je kod nezaposlenih radno iskustvo drugi po učestalosti faktor koji se navodi kao najvažniji za dobijanje posla. Iako se nepotizam i veze i poznanstva implicitno podrazumevaju pod preporukom trećeg lica, oko 5% ispitanika je imalo potrebu za tim da nepotizam istakne kao poseban najvažniji faktor za dobijanje posla. 37
Da li tražite posao sa profesionalnim statusom Izbeglice IRL Ukupno 1 Samozaposlenog 1,3% 1,3% 1,3% 2 Samo posao sa punim radnim vremenom 32,9% 35,3% 34,1% 3 Samo posao sa skraćenim radnim vremenom 5,3% 2,0% 3,6% 4 Punim radnim vremenom, ali biste prihvatili i kraće od punog 10,5% 20,7% 15,6% 5 Skraćenim radnim vremenom, ali biste prihvatili i puno radno vreme 4,6% 2,7% 3,6% 6 Radno vreme nije bitno kao zaposleno lice sa: 40,1% 35,3% 37,7% Bez odgovora 5,3% 2,7% 4,0% Ukupno 100,0% 100,0% 100,0% Za svako planiranje zapošljavanja važno je znati kakav tip posla nezaposleni traži. Za nas je takođe važno znati koji procenat nezaposlenih vidi sebe kao budućeg preduzetnika. Rezultati govore o tome da veoma mali, gotovo zanemarljiv procenat vidi sebe kao budućeg preduzetnika (1,3% onih koji traže posao). Najviše je onih koji bi prihvatili posao bez obzira na radno vreme (ukupno oko 57%). Samo posao sa punim radnim vremenom prihvatilo bi oko 34% onih koji traže posao, dok bi samo posao sa skraćenim radnim vremenom prihvatilo oko 3,5% ispitanika. Obuka i prekvalifikacije Dodatni trening i prekvalifikacija spadaju u važnije mere aktivne politike zapošljavanja, To je sasvim opravdano kada se ima u vidu da stepen zaposlenosti raste s obrazovanjem. Pitali smo se koji je procenat onih koji su nezaposleni spreman da učestvuje u dodatnom treningu ili prekvalifikaciji. Rezultati su dati u sledećoj tabeli. Da li ste spremni da idete na dodatnu obuku ili prekvalifikaciju? Baza 267 nezaposlenih Da Da, pod određenim uslovima Ne Izbeglice 42,0% 26,0% 32,1% Irl 54,4% 17,6% 27,9% UKUPNO 48,3% 21,7% 30,0% Oko 70% nezaposlenih je bezuslovno, ili pak pod nekim uslovima, spremno da učestvuje u dodatnoj obuci ili prekvalifikaciji. Spremnost je nešto veća kod raseljenih lica nego kod izbeglica. Kao što se moglo i očekivati spremnost za dodatnu obuku, sa izuzetkom osoba između 40 i 49 godina, opada sa uzrastom. 38
Da li ste spremni da idete na dodatnu obuku ili prekvalifikaciju? Presek po godinama starosti Da Da, pod određenim uslovima 15-29 64,0% 24,0% 12,0% 30-39 54,4% 20,6% 25,0% 40-49 54,8% 21,4% 23,8% 50-64 22,6% 22,6% 54,8% Total 48,3% 21,7% 30,0% Ne Ono što je na prvi pogled neobično jeste to da su za dodatnu obuku najmanje spremni ispitanici sa najnižim obrazovanjem (videti tabelu koja sledi). Da li ste spremni da idete na dodatnu obuku ili prekvalifikaciju? Presek po obrazovanju Da Da, pod određenim uslovima Bez obrazovanja 27,3% 72,7% Osnovna škola 36,2% 13,8% 50,0% Srednja škola 51,9% 27,5% 20,6% Viša škola 55,6% 18,5% 25,9% Fakultet, akademija 63,6% 9,1% 27,3% Ukupno 48,3% 21,7% 30,0% Ne Preko 70% onih bez formalnog obrazovanja i oko 50% onih koji su završili samo osnovnu školu nije spremno da se dodatno obrazuje. Iz tabele se takođe vidi da stepen bezuslovne spremnosti za dodatnu obuku raste sa stepenom obrazovanja i najveći je kod univerzitetski obrazovanih osoba koje su nezaposlene. uslovno prihvatanje je najveće kod osoba sa završenom srednjom školom. Uslovi koje ispitanici najčešće navode su sledeći: 39
Uslovi za učešće u dodatnoj obuci Zasnovano na onima koji bi učestvovali pod određenim uslovima Uslov Izbeglice IRL N 122 96 Da ne moram da platim obuku 86,89% 88,54% Da mi je zagarantovan posao 85,25% 86,46% Da mi neko plati vreme provedeno na obuci 35,25% 41,67% Da ova obuka uključuje grupu ljudi mojih godina 45,08% 43,75% Najvažniji uslov jeste to da obuka bude besplatna i da se posle obuke garantuje posao. Nemali broj ispitanika (32,25% izbeglica i 41,6% raseljenih lica) pristao bi da prisustvuje dodatnom treningu samo ako bi za to bio plaćen. Ova cifra pokazuje da relativno veliki broj ispitanika ne uviđa vezu između znanja i zaposlenosti. Interesantni su razlozi koji navode oni ispitanici koji nisu spremni za dodatne treninge. Čak 40% onih koji su stari između 40 i 49 godina smatra da su prestari za učenje. Na starijim uzrastima ova brojka prelazi 66%, da bi na uzrastu od 65 i više godina prešla 84%. Na mlađim uzrastima je relativno velika proporcija onih koji nemaju vremena ili volje i snage da uče. Na uzrastu između 30 i 49 godina 23% do 24% ispitanika smatra da ima dovoljno znanja. Sve ovo ukazuje na to da dobar procenat ljudi uopšte ne razume vreme u kome živi, vreme strahovitog napretka u svim oblastima, vreme u kome znanje stečeno u školi zastareva za manje od 10 godina. Ako niste spremni da prisustvujete dodatnom treningu, šta je razlog za to? (baza onih koji nisu spremni na trening 69% od ukupne populacije) Muškarci Žene 15-29 30-39 40-49 50-64 65+ N 521 556 119 141 174 325 317 Prestar/a sam za učenje 51 56 3 18 40 66 84 Nemam vremena za to 14 16 35 28 25 9 1 Nemam volje za učenje 16 11 21 21 20 10 5 Mislim da imam dovoljno znanja 15 11 17 24 22 11 2 Nemam novca za plaćanje školarina i kurseva 13 12 26 31 16 9 1 U ovom društvu znanje nije važno 5 3 7 11 4 3 Drugo 14 16 20 10 10 13 19 Bez odgovora 5 5 1 7 6 4 6 Kada je reč o formi dodatnog treninga najveći deo, 80% izbeglica i 72% raseljenih lica radije se opredeljuje za kratke kurseve kao nastavak formalnog obrazovanja. 40
Ako vam odgovaraju kraći kursevi u centrima za obrazovanje odraslih, koji su to od sledećih kurseva? Baza: 24% od ukupne populacije Ukupno Radni status Zaposleni Nezaposleni Neaktivni N 367 161 130 76 Upotreba kompjutera u kancelariji 47,5 45 45 59 Kurs stranog jezika 34,1 35 25 48 Zanati 15,5 12 23 9 Upotreba kompjutera u kreativne svrhe (dizajn, web...) 13,1 12 13 14 Marketing, reklamiranje i odnosi s javnošću 13,0 12 13 15 Veštine prodaje 12,9 14 15 6 Knjigovodstvo i finansijska administracija 12,8 10 15 16 Zaštita ljudi i imovine 08,4 9 9 7 Tehnologija proizvodnje 08,3 11 8 4 Zaštita okoline, zaštita na radu 08,2 9 8 7 Izrada biznis plana 06,6 9 6 4 Kurs poljoprivrede 06,2 7 7 2 Komunikacijske i prezentacijske veštine 05,4 3 7 7 Socijalne veštine i veštine korisne za lični i profesionalni razvoj 05,2 5 3 8 Kurs stočarstva 05,1 6 6 2 Procedure uvoza i izvoza sa zemljama eu 04,3 5 4 4 Poslovne veštine, upravljanje resursima i stilovi rukovođenja 04,2 4 3 7 Menadžment i upravljanje preduzećem 04,2 4 5 4 Upotreba specifičnih stručnih programa (npr. Statistički paketi) Zakoni i administrativne procedure za osnivanje i registraciju privrednih subjekata 03,9 5 3 4 03,5 5 1 5 Programski jezici 01,8 2 2 1 Standardi kvaliteta proizvoda 01,6 2 2 Bez odgovora 02,1 3 2 1 Kada je reč o onima koji bi prihvatili kraće kurseve, kao što se i moglo očekivati, najviše je onih koji bi se uključili u kurseve upotrebe računara i kurseve stranih jezika. Dosta visoko mesto zauzimaju trgovina i veština prodaje, marketing i upotreba kompjutera u kreativne svrhe. Relativno nisko mesto zauzimaju životne veštine, veštine upravljanja i menadžmenta, a posebno nisko mesto programski jezici i upravljanje kvalitetom proizvoda. Od svih onih koji bi se prijavili za kurs stranog jezika (9%) najviše je zainteresovanih za engleski (87%), zatim nemački oko 6%, italijanski oko 5% i francuski oko 3%. 41
Od onih koji su izabrali zanate (4% ukupne populacije) najviše je onih koji bi išli na frizerski (18,1%), zatim krojački zanat (13,2). Znatno manje je onih (6% i manje) koji bi išli na stolarski, mehaničarski, bravarski, molerski, kuvarski i ostale zanate. Od onih koji su za nastavak formalnog obrazovanja (8%), većina (72% i 74%) nastavila bi obrazovanje u istoj oblasti. Oko 9% izbeglica i oko 15% raseljenih promenilo bi oblast obrazovanja jer ne mogu da pronađu posao u oblasti u kojoj su završili formalno obrazovanje. Ako vam odgovara nastavak formalnog obrazovanja, šta vam najviše odgovara? Baza: 8% od ukupne populacije 72% Izbeglice 12% 9% Nastavak obrazovanja u mojoj profesiji Status IRL 7% 5% 15% 74% Promenio bih profesiju, jer nisam zainteresovan za moju Promenio bih profesiju jer ne mogu da nađem posao u mojoj Profesija koja nije postojala u moje vreme 6% Jedan od jakih indikatora motivacije za nalaženje posla jeste spremnost da se zbog posla promeni mesto prebivališta. Kako se može videti iz tabele koja sledi, oko 30% od ukupnog broja ispitanika spremno je da zbog posla promeni mesto prebivališta. 42
Promena mesta boravka Da li ste spremni da promenite mesto stanovanja zbog posla? Baza: Ukupna populacija Status Radni status Region Ukupno Izbeglice IRL Zaposleni Nezaposleni Neaktivni Beograd Centralna Srbija Vojvodina N 1.561 781 780 591 244 726 432 698 431 Da 29,4% 26% 33% 40% 45% 15% 30% 33% 23% Ne 68,7% 71% 66% 57% 54% 83% 68% 65% 74% Bez odgovora 1,9% 3% 1% 2% 1% 2% 2% 2% 3% Za razliku od SAD, gde je promena mesta boravka zbog posla nešto normalno, kod nas je to još uvek problem. Spremnost je nešto izraženija kod raseljenih lica (oko 33%) i nezaposlenih (oko 45%). S druge strane, nešto manja spremnost iskazana je kod onih koji žive u Vojvodini (23%), kao i kod neaktivnog stanovništva (15%), što je i razumljivo s obzirom na to da se unutar ove grupe nalaze starije i osobe s nižim obrazovanjem. Budući da je u nekoliko navrata ispoljena inicijativa raznih vladinih i nevladinih organizacija da se određeni broj izbeglih i raseljenih lica naseli u selima sa visokom depopulacijom, zanimalo nas je koliko je ispitanika spremno da napusti postojeće mesto boravka i ode da živi na selu. Rezultati su prikazani u tabeli koja sledi. Da li ste spremni da odete na selo i radite na poljoprivrednom imanju? Baza: Ukupna populacija Ukupno Pol Radni status Indeks blagostanja Muški Ženski Zaposleni Neaktivni Drugi Srednji Četvrti Nezaposleni Najsiromašniji Najbogatiji N 1.561 748 814 591 244 726 345 303 295 313 306 Da 17,2 21 14 19 24 13 29 22 18 9 7 Ne 80,9 77 84 78 75 85 69 77 80 89 91 Bez odgovora 1,9 2 2 2 1 2 2 1 2 2 2 Ukupan broj onih za koje je ovakvo rešenje prihvatljivo jeste oko 17%. Nešto izraženija spremnost je kod muške u odnosu žensku populaciju (21% naspram 14%) nezaposlenih u odnosu na neaktivne (24% naspram 13%), te u grupi najsiromašnijih ispitanika (28%). 43
Trajna rešenja Svi popisi izbeglica i raseljenih lica, kao i brojne ankete, sprovedeni su sa idejom da se sazna koje od rešenja je za izbeglice najprihvatljivije. Dejtonski mirovni sporazum pretpostavio je tri rešenja za izbeglice: dobrovoljnu repatrijaciju, integraciju u zemlji domaćinu i emigraciju u treće zemlje. Prema podacima UNHCR-a iz 1996 i12 godine oko 69 izbeglica se izjasnilo za integraciju, oko 8% se izjasnilo za dobrovoljnu repatrijaciju i oko 8% za odlazak u treće zemlje. Zanimalo nas je kakva je situacija sada, jedanaest godina kasnije. Upotrebljena je nešto drugačija metodologija. Naime, nije korišćena metoda prisilnog izbora, već je za svako od rešenja traženo u kojoj meri je prihvatljivo za ispitanike. Ispitanici su svrstani u kategoriju prema tome koje od rešenja je za njih najprihvatljivije. Ako su integracija i odlazak u treće zemlje imali istu poželjnost, ispitanik je svrstan u kategoriju treće zemlje, a ako je repatrijacija imala istu poželjnost sa bilo koja od ostala dva rešenja, ispitanik je svrstan u kategoriju onih koji žele da se vrate u zemlju porekla. Rezultati su prikazani u tabeli koja sledi. Najprihvatljivije trajno rešenje po zemlji/pokrajini Omiljena odluka Hrvatska Bosna Kosovo Ukupno Povratak u zemlju porekla 6,32 8,61 26,75 16,99 Integracija 64,62 65,55 44,33 54,46 Odlazak u druge zemlje 29,06 25,84 28,92 28,55 Ukupno 100,00 100,00 100,00 100,00 Rezultati pokazuju da je procenat onih koji optiraju za povratak nešto manji nego 1996. godine što je i razumljivo, s obzirom na to da se određeni broj ljudi od onih koji su to želeli već vratio, a drugi deo se integrisao. Što se tiče raseljenih lica učešće onih koji žele da se vrate u mesto porekla tri do četiri puta prevazilazi proporcije kod izbeglica iz Bosne i Hrvatske. S druge strane, procenat onih koji bi emigrirali u treće zemlje približava se jednoj trećini u sve tri grupacije. I dalje najveći procenat želi da ostane u Srbiji i da se integriše u ovdašnje društvo. 12 United Nations High Commissioner for Refugees, Belgrade, 1996. 44
Najprihvatljivije trajno rešenje po zemlji/pokrajini 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Hrvatska Bosna Kosovo Zemlja poreka druge zemlje integracija povratak u zemlju Što se tiče polne strukture, žene su više za integraciju, dok su muškarci nešto malo više za repatrijaciju i odlazak u treće zemlje. Najprihvatljivije trajno rešenje po polu Povratak u zemlju porekla Integracija Odlazak u druge zemlje Muški 18,7% 52,3% 29,0% Ženski 15,4% 56,5% 28,1% Ukupno 17,0% 54,5% 28,6% Kada je reč o mestu porekla, za povratak se više odlučuje stanovništvo iz gradova nego sa sela, što je dosta neobično jer su sela etnički homogenija. U poduzorku osoba poreklom sa sela najveća je proporcija onih koji žele da se integrišu. Čini se da ovde više od etničkog principa utiče kvalitet života. U grupi poreklom iz gradova najviše je onih koji žele da emigriraju u treće zemlje. 45
Najprihvatljivije trajno rešenje po veličini mesta porekla Povratak u zemlju porekla Integracija Odlazak u druge zemlje 1 selo 14,5% 58,9% 26,6% 2 grad 18,8% 51,0% 30,2% 3 veliki grad 17,4% 55,6% 27,0% Ukupno 17,0% 54,5% 28,6% Kada ova tri poduzorka analiziramo po uzrastu, proporcija onih koji žele da se integrišu raste s uzrastom, a istovremeno opada broj onih koji žele u treće zemlje. Na uzrastu od 15 do 39 godina proporcija onih koji žele da emigriraju u treće zemlje prelazi 40%, što je zabrinjavajući podatak. Najveći procenat onih koji žele da se vrate u mesto porekla (preko jedne četvrtine) nalazi se u grupi starijoj od 65 godina. Godine Najprihvatljivije trajno rešenje po godinama starosti Povratak u zemlju porekla Integracija Odlazak u druge zemlje 15 29 15,6% 39,5% 44,9% 30 39 11,8% 44,6% 43,7% 40 49 15,3% 55,7% 29,0% 50 64 19,2% 63,1% 17,7% 65+ 25,2% 70,6% 4,2% Ukupno 17,0% 54,5% 28,6% Promatrano po regionima, opcija povratka najzastupljenija je u južnoj i centralnoj Srbiji kako zbog loše ekonomske situacije, tako i zbog visokog procenta raseljenih lica koja su generalno više za povratak od izbeglica. U centralnoj, istočnoj i južnoj Srbiji manje od 50% njih želi da se integriše. U istočnoj Srbiji procenat onih koji žele da odu u inostranstvo čak i prevazilazi broj onih koji žele da se integrišu. Proporcija onih koji žele da se integrišu manja je što je razvijenost regiona u kome žive manja. To ukazuje na potencijalnu vezu između izbora trajnog rešenja i ekonomskih faktora. 46
Najprihvatljivije trajno rešenje po regionu Povratak u zemlju porekla Integracija Odlazak u druge zemlje 1 vojvodina 7,9% 66,2% 25,9% 2 beograd 15,9% 58,3% 25,8% 3 zapadna srbija 6,9% 58,3% 34,7% 4 centralna srbija 29,8% 42,4% 27,8% 5 istočna srbija 8,7% 44,4% 46,8% 6 južna srbija 29,2% 43,3% 27,5% Ukupno 17,0% 54,5% 28,6% Interesovalo nas je da li postoje razlike u izboru rešenja s obzirom na radnu aktivnost. Najveću proporciju onih koji su za povratak nalazimo u grupi neaktivnih (23%). Proporcija onih koji žele u treće zemlje najveća je kod nezaposlenih. Unutar ove grupe ispod 50% je onih koji žele da se integrišu, što upućuje na važnost zaposlenja za integraciju izbeglica i raseljenih lica. Imajući u vidu ekonomske parametre posebno u Hrvatskoj, koji su mnogo bolji nego u Srbiji, pomalo čudi relativno niska proporcija nezaposlenih koji bi da se vrate u mesto porekla. Najprihvatljivije trajno rešenje po statusu zaposlenja Povratak u zemlju porekla Integracija Odlazak u druge zemlje Zaposleni 12,2% 55,2% 32,6% Nezaposleni 13,9% 44,7% 41,4% Neaktivni 23,2% 57,8% 18,9% Ukupno 17,0% 54,5% 28,6% To nam pokazuje da neki drugi neekonomski faktori imaju dominantnu ulogu u odlučivanju. 47
Najprihvatljivija trajna rešenja i,,rešavanje problema" u Srbiji i zemlji/pokrajini porekla Povratak u zemlju porekla Integracija Odlazak u druge zemlje Imam rešeno stambeno pitanje 43,92% 51,37% 35,45% Imam stabilan prihod (radnju, rentu, posao, penziju) 42,80% 47,84% 28,87% Imam širok krug poznanika i prijatelja 71,88% 72,20% 67,58% Moja deca imaju dobre mogućnosti školovanja 75,46% 77,82% 65,62% Ekonomska situacija je zadovoljavajuća 21,65% 30,14% 17,62% Politička situacija je zadovoljavajuća 33,86% 40,31% 29,93% Jednostavno pripadam... 44,20% 81,13% 77,53% Nemam nikoga ko bi mi mogao pomoći 35,94% 37,83% 42,26% Ne mogu da ostvarim svoja osnovna ljudska prava 48,05% 33,58% 40,05% Lako se može desiti da ponovo bude rata 24,21% 19,27% 27,02% Zbog svog porekla ne mogu ništa postići 33,33% 18,73% 26,46% Oni koji žele da se integrišu u preko 80% slučajeva imaju doživljaj pripadnosti sredini u kojoj žive, u preko 70% slučajeva imaju širok krug prijatelja i doživljaj da deca imaju dobre uslove za školovanje, u preko 50% slučajeva imaju rešeno stambeno pitanje, a u 48% stabilan izvor prihoda za porodicu. U samo 30% slučajeva su zadovoljni ekonomskom situacijom u zemlji, ali to je još uvek znatno više nego u druge dve grupe. Oni koji žele da emigriraju u znatno manjoj meri nego druge dve grupe procenjuju da su rešili osnovna životna i socijalna pitanja; političku i ekonomsku situaciju u zemlji. Oni koji žele da se vrate u zemlju porekla u većem broju su rešili osnovna životna pitanja od onih koji žele da emigriraju u treće zemlje, ali manje od 50% njih ima osećanje pripadnosti sredini u kojoj živi, te u nešto većem broju slučajeva procenjuju da zbog svog porekla ovde ne mogu ništa postići. Sve tri grupe svoju situaciju u Srbiji globalno percipiraju boljom nego svoju situaciju u zemlji porekla. Ta prednost je veća kod onih koji žele da se integrišu od ostale dve grupe. Ono što najupadljivije razlikuje one koji žele da se vrate u zemlju/pokrajinu porekla jeste doživljaj pripadnosti, pri čemu oni imaju jači doživljaj pripadnosti zemlji/pokrajini porekla nego sredini domaćinu. 48
Najprihvatljivije trajno rešenje i,,rešavanje problema" razlika Srbija zemlja/pokrajina porekla Povratak u zemlju porekla Integraci-ja Odlazak u druge zemlje Imam rešeno stambeno pitanje 8,90% 35,91% 17,71% Imam stabilan prihod (radnju, rentu, posao, penziju) 28,10% 37,77% 20,88% Imam širok krug poznanika i prijatelja 20,82% 41,44% 35,38% Moja deca imaju dobre mogućnosti školovanja 58,47% 71,50% 54,84% Ekonomska situacija je zadovoljavajuća 10,45% 25,34% 12,04% Politička situacija je zadovoljavajuća 29,18% 35,78% 26,02% Jednostavno pripadam... -23,20% 66,34% 59,63% Nemam nikoga ko bi mi mogao pomoći -0,81% -11,26% -6,88% Ne mogu da ostvarim svoja osnovna ljudska prava -4,09% -21,45% -18,63% Lako se može desiti da ponovo bude rata -35,28% -25,87% -21,51% Zbog svog porekla ne mogu ništa postići -19,25% -41,35% -39,21% Očekivanja od lokalne zajednice % odgovora da i da jako bi pomoglo Transparentnost prilikom dodele moći 82,39% Izgradnja socijalnih stanova 73,93% Oslobađanje od dažbina prilikom pokretanja vlastitog posla 71,87% Brže i jednostavnije izdavanje dozvola za obavljanje samostalnih delatnosti 67,84% Davanje zemljišta ili poslovnog prostora po povoljnim uslovima 66,63% Povoljna prodaja društvenog zemljišta za izgradnju kuća 65,34% Izgradnja domova za smeštaj starijih i nepokretnih lica 59,12% Otkup napuštenih seoskih imanja i davanje izbeglicama i raseljenim licima 53,74% Drugo 0,44% Kada je reč o očekivanjima od lokalne zajednice na prvom mestu je veća transparentnost kod davanja pomoći, što implicira da sada ta transparentnost ne postoji i da se pomoć daje po kriterijumima koji korisnicima nisu jasni. Kao najviše odobravan vid pomoći navedena je izgradnja socijalnih stanova i davanje olakšica za započinjanje vlastitog posla. Najmanje odobravanje je u vezi sa otkupom seoskih imanja. 49
Očekivanja od vlade % da i Da jako Poboljšanje životnog standarda u zemlji 94,43% Opšti ekonomski oporavak 92,83% Čvršće zastupanje naših prava pred tamošnjim vlastima 83,09% Čvršće zastupanje naših prava pred međunarodnom zajednicom 82,38% Poboljšanje uslova lečenja i socijalne zaštite 82,26% Davanje povoljnih stambenih kredita 76,11% Oslanjanje na vlastite snage i pomoć velikim domaćim firmama 75,53% Davanje povoljnih kredita za razvoj malog biznisa 66,69% Dovođenje velikih stranih kompanija 64,96% Brže uključivanje u evroatlantske integracije 63,99% Davanje povoljnih kredita i stimulacija za razvoj poljoprivrede 55,74% Drugo 0,38% Ispitanici smatraju da bi republička vlada najbolje doprinela rešavanju problema izbeglih i raseljenih lica opštim povećanjem standarda u zemlji, opštim ekonomskim oporavkom, mnogo odlučnijim zalaganjem za njihova ljudska prava u zemlji/pokrajini porekla i pred međunarodnom zajednicom, poboljšanjem socijalnog i zdravstvenog sistema, davanjem povoljnih stambenih kredita, kao i pomoć velikim domaćim kompanijama. Kada je reč o podršci razvoju vlastitog biznisa, dovođenju velikih stranih kompanija i bržoj evroatlantskoj integraciji podrška je nešto manja, ali još uvek relativno visoka. Opet je najmanje odobravanje kada je reč o razvoju poljoprivrede. 50
Očekivanja od vlade zemlje porekla % da i da jako Funkcionisanje pravne države 81,99% Smanjenje nacionalizma i srbofobije 80,59% Jasnija i iskrena osuda vlastitih zločina 77,26% Jasnija i iskrenija podrška povratku 76,69% Vraćanje oduzete imovine 73,22% Obnova porušene i oštećene imovine 73,22% Omogućavanje zapošljavanja u mom kraju 70,65% Omogućavanje uslova za lečenje u mom kraju 68,29% Omogućavanje uslova za školovanje dece u mom kraju 62,90% Vraćanje stanarskog prava i prava na otkup stanova pod istim uslovima pod kojima su to ranije uradili hrvati 61,44% Popravljanje infrastrukture u mom kraju 58,61% Isplata neisplaćenih penzija 49,71% Drugo 0,26% Od vlasti u zemlji/pokrajini porekla očekuju da urade nešto na poboljšanju funkcionisanja pravnog sistema, suzbijanju nacionalizma i srbofobije, da se jasnije i iskrenije razračunavaju sa ratnim zločincima u vlastitim redovima, te da daju mnogo jasniju i iskreniju podršku povratku, kroz vraćanje i obnovu imovine, kao i poboljšanje uslova zapošljavanja i infrastrukture. Očekivanja od međunarodne zajednice % DA i DA jako Da uloži više sredstava u konkretnu pomoć izbeglicama i raseljenima 87,76% Da uloži više sredstava u konkretnu pomoć razvoju privrede 84,56% Da vodi pravedniju i izbalansiraniju politiku 81,87% Da izvrši jak pritisak na ondašnje vlasti 71,88% Da integriše celu regiju u Evropsku uniju 68,81% Drugo 0,51% U najvećem procentu ispitanici smatraju da bi im međunarodna zajednica najviše pomogla tako što bi uložila više resursa u konkretnu pomoć kako izbeglim i raseljenim licima, tako i razvoju zemlje kao celine. Veliki procenat ispitanika (preko 80%) smatra da bi rešavanju njihovih problema pomogla izbalansiranija politika i integracija celog regiona u Evropsku uniju. 51
Zaključci i preporuke Ovim istraživanjem smo pokušali da obuhvatimo tri grupe pitanja: 1. Kakav je ekonomski status izbeglih i raseljenih lica? 2. Kakva je pozicija izbeglih i raseljenih lica na tržištu rada, pri čemu nas je posebno interesovala socijalna struktura zaposlenih i nezaposlenih izbeglih i raseljenih lica? 3. Kakve su preferencije u pogledu trajnog rešenja, i kakva su očekivanja od ovdašnjih vlasti, vlasti u zemlji porekla i međunarodne zajednice? Kao što se i očekivalo, materijalna situacija izbeglica je lošija po gotovo svim indikatorima materijalnog statusa. Prosečan stanovnik Srbije ima na raspolaganju preko 10 metara kvadratnih stambenog prostora više nego prosečan izbeglica ili raseljeno lice. Broj podstanara unutar izbegličke i raseljeničke populacije veći je više od četiri puta nego kod domicilne populacije. Ukupni prihodi po članu domaćinstva izbeglica iznose 77%, a IRL 75% prosečnih prihoda po članu domaćinstva građana Srbije. Između 40% i 50% anketiranih domaćinstava živi ispod granice siromaštva u odnosu na 8,8% kod domicilne populacije. U grupi izbeglih i raseljenih lica ima znatno manje onih čiji su prihodi dovoljni da pokriju bilo koju od bazičnih potreba 28,2%, odnosno 25,1% kod izbeglih i raseljenih naspram 40,5% kod domaćeg stanovništva. Kada je reč o posedovanju trajnih dobara, najveće razlike se javljaju u pogledu posedovanja zemlje i poljoprivrednih mašina, što je posledica manjeg učešća ove dve grupe unutar poljoprivrednog sitnoposedničkog stanovništva. Nezadovoljstvo vlastitim socioekonomskim položajem daleko je izraženije nego kod domicilnog stanovništva, što ovu grupu čini podložnijom za demagoške manipulacije. Vrlo mala proporcija izbeglica dobija bankarske kredite kako za rešavanje stambenog pitanja, tako i za početak vlastitog posla. Praktično, prisilni migranti se nalaze u začaranom krugu jer nemaju rešeno stambeno pitanje zato što ne mogu da podignu kredit, a ne mogu podići kredit jer nemaju imovinu. Budući da su pitanja zaposlenosti i materijalnog statusa vrlo povezana, ne čudi to da je pozicija izbeglica nepovoljnija ne samo kada je reč o strukturi zaposlenih, već i kada je reč o strukturi nezaposlenih. Učešće radno sposobnog stanovništva u populaciji izbeglih i raseljenih za oko 3% je veće nego kod domaćeg stanovništva. U najvećoj meri to je posledica veće zastupljenosti radno sposobnih raseljenih lica u Beogradu, kao i izbeglica u Vojvodini. U centralnoj Srbiji učešće radno aktivnog stanovništva gotovo je identično u sve tri grupe. 52
Stope nezaposlenosti su između 30% i 50% više nego kod domicilnog stanovništva (27,9% kod izbeglih i 30,5% kod raseljenih naspram 20,8% kod domicilnog stanovništva). Proporcija preduzetnika je duplo manja nego kod domicilnog stanovništva. Učešće neaktivnog stanovništva na najmlađem uzrastu čak ide u prilog prisilnim migrantima, jer se može pretpostaviti da je ono posledica činjenice da osobe na ovom uzrastu uglavnom pohađaju srednju školu. Učešće neaktivnih na uzrastu od 20 do 24 godine za oko 5% je manje, pa je verovatno da za toliko procenata osoba manje nastavlja univerzitetsko obrazovanje, što će dovesti do održanja nepovoljnije obrazovne strukture kod ove dve grupe. Obrazovna struktura izbeglih i raseljenih na osnovu naših procena lošija je od opšte populacije u Srbiji što protivreči rezultatima koje su dobili drugi autori (Babić, Cvejić, 2007). Generalno govoreći, stepen zaposlenosti raste s obrazovanjem kako kod domicilnog stanovništva, tako i kod izbeglih i raseljenih. Ipak, stope zaposlenosti u najteže zapošljivim grupama grupama sa najnižim obrazovanjem skoro su duplo veće kod domicilnog stanovništva nego u populaciji prisilnih migranata. Stope nezaposlenih kod osoba sa završenom višom i visokom školom između 28% i 19% kod izbeglica, odnosno 31% i 20,8% u populaciji izbeglih i raseljenih lica višestruko su veće nego kod domaćeg stanovništva 9,48% i 6,59%, što ukazuje na teže zapošljavanje izbeglih i raseljenih lica na boljim poslovima. Među nezaposlenima dominiraju oni sa srednjom, a zatim slede osobe sa završenom osnovnom školom, što odgovara njihovom učešću u ukupnoj populaciji. Kada je reč o zaposlenim izbeglim i raseljenim licima primetne su neke pravilnosti. Najviše izbeglica je zaposleno u sferi trgovine i usluga, zatim slede zanati i proizvodna zanimanja, a potom elementarna zanimanja. Kod raseljenih lica, pored trgovine i usluga, veliki broj (19,3%) rade kao službenici. Ova grupa su novi potencijalno nezaposleni jer oni, de facto, u velikom broju rade na nepostojećim poslovima državne uprave na Kosovu. Ono što je nepovoljno za izbeglice u odnosu na domicilno stanovništvo i raseljene jeste relativno malo učešće (ispod 10%) onih koji rade u tehničkim i proizvodnim zanimanja u odnosu na one koji rade u trgovini i uslugama (28,6%), često u sferi sive ekonomije, što će povećanjem privredne discipline verovatno dovesti do povećanja broja nezaposlenih. Imajući u vidu očekivanu transformaciju poljoprivrede od ekstenzivne ka intenzivnoj (industrijskoj) proizvodnji, povoljna je činjenica da u poljoprivredi radi tek oko 3,6% izbeglih i raseljenih. Sledeća nepovoljna stvar za raseljena lica jeste velika proporcija onih koji rade u državnom i socijalnom sektoru gde se očekuje smanjenje broja zaposlenih, a istovremeno tu je jedna od potencijalnih prednosti izbeglica. S obzirom na vreme angažovanosti zaposlenje sa punim radnim vremenom ima 57,6% izbeglih i 59,7% raseljenih lica naspram 87% kod domicilnog stanovništva. Samo 16% njih radi skraćeno radno vreme jer im tako odgovara, dok 62% radi skraćeno jer nema drugog izbora. Osobe zaposlene sa skraćenim radnim vremenom predstavljaju dodatni pritisak na ponudu radne snage na tržištu rada. Prosečna isplaćena neto plata anketiranih, kada je reč o izbeglicama iznosi 18.605 dinara, a kada je reč o raseljenim licima 19.614 dinara naspram prosečne neto plate isplaćene u junu u Srbiji, koja iznosi 27.882 dinara, pored toga što nisko plaćeni poslovi koje rade izbeglice često podrazumevaju rad na otvorenom, rad u smenama, subotom i nedeljom. Zato se unutar grupe 53
zaposlenih mogu očekivati velika fluktuacija i česti prelazi iz statusa zaposlenih u status nezaposlenih. Ova činjenica povećava konkurenciju na tržištu rada i time smanjuje mogućnost zapošljavanja onih koji sada imaju status nezaposlenih. Kada je reč o nezaposlenosti, stopa nezaposlenih u Srbiji raste u periodu od 2000. do 2005, a u 2007. iznosi 20,9%, što je na nivou 2006. godine. Kada je reč o nezaposlenim izbeglim i raseljenim licima čije je učešće u radno sposobnoj populaciji daleko veće nego kod domicilnog stanovništva, mogu se izvesti sledeći zaključci: Prosečno trajanje nezaposlenosti iznosi oko 82 (Standardna devijacija 58.492) meseca kod izbeglih i 69 (Standardna devijacija 49.739) meseci kod raseljenih. Čak 41,4% nezaposlenih izbeglica traži posao 10 godina i više. Reč je o osobama koje su u oko 80% slučajeva starije od 40 godina, u oko 36% slučajeva imaju završenu osnovu i u oko 57% srednju školu. Kada je reč o indeksu blagostanja preko 44% njih spada u qvintil siromašnih i najsiromašnijih. Od ukupno prijavljenih na tržištu rada 30,4% je onih koji po ILO definiciji spadaju u neaktivne i skoro 20,3% koji po istim standardima spadaju u grupu zaposlenih. Samo 49,3% njih su stvarno nezaposleni. Oko 11% zaposlenih izbeglica i raseljenih radi, a socijalna prava ne ostvaruje kroz radni odnos već kroz status nezaposlenog. Činjenica da je 11% zaposlenih izbeglica prijavljeno NSZ-u i vode se kao nezaposleni, kao i podatak da skoro 35% nezaposlenih nije prijavljeno NSZ-u, što govori o tome da prisilni migranti ne doživljavaju ovu službu kao mesto koje će im zaista pomoći u nalaženju posla, već kao mesto za ostvarivanje socijalnih prava. Podaci koji to potkrepljuju jesu da 94% anketiranih a nezaposlenih nije dobilo nijednu ponudu za posao preko NSZ-a, kao i da većina nije ni čula za mere aktivne politike zapošljavanja, a da je broj onih kojima su neke od tih mera ponuđene ili koji su te mere koristili zanemarljiv. Dosta je upadljiva razlika u proporciji onih koji ostvaruju prava na nadoknadu za slučaj nezaposlenosti, koja je kod raseljenih pet puta veća. Istovremeno, većina onih koji traže posao, traže ga preko NSZ-a, a zatim pokušavaju to da ostvare preko veza i poznanstava za koje veruju da su najvažniji za dobijanje posla. Veoma mali, gotovo zanemarljiv procenat onih koji traže posao vidi sebe kao budućeg preduzetnika. Najveći broj onih koji traže posao (24,5%) jesu oni koji su pre početka traženja posla bili zaposleni, a samo 12,6% su oni koji su završili obrazovanje i počinju da traže posao. Oko 70% nezaposlenih je bezuslovno, ili pak pod nekim uslovima spremno da učestvuje u dodatnoj obuci ili prekvalifikaciji. Reč je češće o mlađim, i što je paradoksalno, obrazovanijim osobama. Kod onih koji bi pristali uz neke uslove, najveći broj pi pristao na dodatnu obuku ako bi obuka bila besplatna, te ako se posle obuke garantuje posao. Nerazumevanje važnosti dodatnog obrazovanja dobro ilustruje činjenica da između 30% i 40% onih koji bi pristali pod određenim uslovima, za prisustvo na dodatnoj obuci trže novčanu nadoknadu. Zabrinjava podatak da je među onima koji se najteže zapošljavaju najviše onih koji ne pristaju na dodatnu obuku i prekvalifikaciju. Na mlađim uzrastima je relativno velika proporcija onih koji nemaju vremena ili volje i snage da uče. Skoro četvrtina ispitanika starosti između 30 i 49 godina smatra da ima dovoljno znanje i da zato ne bi prihvatila dodatnu obuku, što ukazuje na to da uopšte ne razume vreme u kome živi, vreme u kome znanje stečeno u školi zastareva za manje od 10 godina. Najprihvatljivija forma obuke za one koji prihvataju dodatnu obuku ili prekvalifikaciju jesu kratki kursevi, najpre kursevi upotrebe računara na radnom mestu, a zatim engleskog i drugih stranih jezika; slede veština prodaje, kreativna upotreba kompjutera, marketing, knjigovodstvo itd.. 54
Ostala rešenja, kao što su promena mesta boravka, odlazak na seoska imanja i slična rešenja takođe su malo prihvatljiva za populaciju izbeglih i raseljenih. Situacija je nešto bolja kod najsiromašnijih slojeva unutar populacije nezaposlenih. Pored integracije koja je dominantna tema ovog istraživanja, Dejtonskim sporazumom su predviđena još dva trajna rešenja, a to su repatrijacija i emigracija u treće zemlje. Kako se i moglo očekivati, u odnosu na ranija ispitivanja proporcija onih koji žele da se vrate u mesta u kojima su živeli pre ratnih sukoba smanjila se kod izbeglice na oko 6% za izbeglice poreklom iz Hrvatske i 8% za izbeglice iz Bosne i Hercegovine. Dobar broj, 26,75% raseljenih sa Kosova, i dalje vidi povratak kao najprihvatljivije rešenje. Između jedne četvrtine i jedne trećine izbeglih i raseljenih odlazak u treće zemlje vidi kao najprihvatljivije rešenje. Za integraciju su više zainteresovani niže obrazovani, stariji i žene. Zabrinjava podatak da je kod osoba između 15 i 39 godina preko 40% onih koji žele da odu u treće zemlje, 41% nezaposlenih, kao i 46% anketiranih iz istočne Srbije koji su za odlazak u treće zemlje. Kada je reč o povratku, svi podaci ukazuju na to da odnos između adaptacije na novu sredinu (osećaj pripadnosti ovde) i nostalgije (osećaj pripadnosti kraju iz koga potiče) najviše doprinosi želji da se neko vrati u mesto iz kojeg potiče. Mere za koje bi domaće vlasti imale najveću podršku izbegličke i raseljeničke populacije jesu: povećanje životnog standarda u zemlji; opšti ekonomski oporavak; davanje povoljnih stambenih kredita; izgradnja socijalnih stanova; oslobađanje od poreza za započinjanje vlastitog posla. Kada je reč o zemlji/pokrajini porekla ispitanici očekuju ona da poradi na funkcionisanju pravnog sistema, suzbijanju nacionalizma i srbofobije, da se jasnije i iskrenije razračuna sa ratnim zločincima u vlastitim redovima, da mnogo jasniju i iskreniju podršku povratku, da pospeši povratak i obnovu imovine, da poboljša uslove zapošljavanja i infrastrukturu u regionima iz kojih potiču. Ispitanici smatraju da bi im međunarodna zajednica najviše pomogla tako što bi uložila više resursa u konkretnu pomoć kako izbeglim i raseljenim licima, tako i razvoju zemlje kao celine. Veliki procenat ispitanika (preko 80%) smatra da bi rešavanju njihovih problema pomogla izbalansiranija politika i integracija celog regiona u Evropsku uniju. Čini se da se ova očekivanja ne razlikuju od očekivanja većine stanovnika Srbije. Sumarno govoreći, situacija u kojoj su izbeglice i raseljena lica daleko je lošija od i onako loše situacije u kojoj se nalazi domaće stanovništvo, pa ih je opravdano promatrati kao posebno ugroženu grupu. Ovakva pozicija iziskuje i posebnu podršku kako lokalnih vlasti, tako i međunarodne zajednice. Ključni ekonomski problem jeste problem stalnog smeštaja jer je broj osoba koje nemaju rešeno stambeno pitanje veći od 50%. Tri su modusa za rešavanje ovog pitanja: 1. izgradnja socijalnih stanova; 2. formiranje posebnog (neprofitnog) kreditnog fonda iz kojeg bi se davali povoljni krediti za rešavanje stambenog pitanja izbeglica i raseljenih, pri čemu bi tako kupljena imovina bila dovoljna garancija; 3. za mali broj izbeglih i raseljenih prihvatljivo rešenje je davanje seoskih imanja. 55
Veliki broj nezaposlenih, kao i veliki broj nekvalitetno zaposlenih i neaktivnih predstavlja veliki pritisak na tržište radne snage. Iako nepopularne, neke mere pozitivne diskriminacije možda bi ubrzale rešavanje ovog problema. Kada je reč o Nacionalnoj službi za zapošljavanje, po našem mišljenju, potrebno je uraditi nekoliko stvari: potpuno izmestiti socijalne funkcije i prebaciti ih u druge institucije; popularisati mere aktivne politike zapošljavanja unutar ove populacije podići poverenje ove grupe u ovu službu pojačati kontrolu inspekcije rada radi smanjenja rada na crno pojačati kontrolu onih koji dobijaju povlastice preko NSZ-a obučiti nezaposlene u nekim najosnovnijim veštinama, kao što su pisanje biografije, pisanje molbi, aktivno traženje posla. Jako zabrinjava struktura nezaposlenih jer veliki broj spada u grupu teško zapošljivih žene, stariji od 40 godina, neobrazovani. Ipak, i za tu grupu postoje poslovi za koje se mogu obučiti, kao što su: čuvanje dece, spremanje i čišćenje prostorija, spremanje hrane (catering) i druga elementarna zanimanja. Za mušku populaciju tu su i jednostavni zanati. Glavni problem ove populacije jeste nedostatak bilo kakve inicijative. Ispod 2% ispitanika vidi sebe kao buduće preduzetnike, što znači da zaposlenje većine treba tražiti ili u postojećim ili novootvorenim ekonomskim subjektima, što je zbog obrazovne strukture teško ili, napraviti neku formu organizovanja, zadrugu, biznis inkubator, poslovni centar ili neku drugu formu organizovanja koja bi radila prodaju, administraciju i menadžment. Za ove funkcije potrebno je napraviti dobru selekciju i naći one pojedince čiji psihološki profil najbolje odgovara profilu menadžera, a zatim im omogućiti obuku iz menadžmenta i administracije. One koji to žele, potrebno je osnažiti kroz obuke iz stranog jezika i upotrebe računara. Budući da ispitanici nisu svesni važnosti treninga iz životnih veština, trebalo bi poraditi na popularizaciji tog vida treninga. Na kraju, budući da većina ispitanika rešenje za svoje probleme vidi u inostranstvu, bilo bi dobro proveriti sa ambasadama koji profil zanimanja nedostaje u zapadnim zemljama, pa uraditi određene programe obuke za ta zanimanja. Naravno, potrebno je proveriti koliko je to realno i u skladu s politikom useljavanja koja je na snazi u datim zemljama. Na kraju, možemo zaključiti da je problem izbeglica i dalje veoma težak problem koji opterećuje i onako tešku situaciju u zemlji, problem koji će još dugo iziskivati napore celog društva i međunarodne zajednice. 56
DODATAK 1 Nacionalna anketa o zdravlju stanovništva, Srbija 2006: Opis Anketa o zdravlju stanovništva u Srbiji (bez Kosova i Metohije) sprovedena je 2006. pod patronatom Ministarstva zdravlja Republike Srbije uz finansijsku podršku Svetske banke. Istraživanje je bazirano na standardizovanom upitniku i metodologiji korišćenoj u ispitivanju zdravlja populacije (npr., Svetska zdravstvena organizacija, Anketa o zdravlju 2002 SF-36), kao i na relevantnim iskustvima i preporukama dobijenim u istraživanjima sprovedenim u drugim sličnim zemljama. (Finbalt 2000, SINDI, Eurostat HIS/HES, itd.). Studija 2002. je studija praćenja (follow up) osnovne studije sprovedene 2000. Istraživanje je sprovedeno u avgustu i septembru 2006. na 6.156 domaćinstava u Srbiji bez Kosova i Metohije. Ciljna populacija Populacija u Srbiji starija od sedam godina. Okvir uzorkovanja Okvir uzorkovanja su činila sva domaćinstva popisana na popisu stanovništva u Srbiji 2002. prema popisnim jedinicama. Jedinice uzorkovanja Primarni uzorak su činile popisne jedinice. Deset domaćinstava je intervjuisano po svakoj popisnoj jedinici. Anketa o radnoj snazi (ARS), oktobar 2006: Opis Anketa o radnoj snazi sprovedena je u oktobru 2006. od strane Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije. Ovo istraživanje predstavlja najpotpunije istraživanje kojim se prikupljaju podaci o radnim karakteristikama i događajima na tržištu radne snage. Od 2004. i u Srbiji se primenjuju metodološke preporuke Međunarodne organizacije rada (International Labour Organization ILO) i Evropske statističke službe (European Statistical Office). Istraživanje se sprovodi jednom godišnje. Referentna ARS je sprovedena u oktobru 2006. godine na 6.500 domaćinstava u Srbiji bez Kosova i Metohije. Ciljna populacija Populacija u Srbiji starija od 15 godina. Okvir uzorkovanja Okvir uzorkovanja su činila sva domaćinstva popisana na popisu stanovništva u Srbiji 2002. prema popisnim jedinicama. Jedinice uzorkovanja Primarni uzorak činile su popisne jedinice. Pet domaćinstava je intervjuisano po svakoj popisnoj jedinici. 57
DODATAK 2 Struktura uzorka prema mestu boravka Frekvencija Procenat 1 BEOGRAD 376 24,1 2 MLADENOVAC 20 1,3 3 OBRENOVAC 27 1,7 4 LAZAREVAC 15 1,0 5 DESPOTOVAC 3 0,2 6 ĆUPRIJA 3 0,2 7 PARAĆIN 6 0,4 9 KOVIN 6 0,4 10 PANČEVO 24 1,5 11 PLANDIŠTE 3 0,2 15 ČOKA 15 1.0 17 SREMSKI KARLOVCI 10 0,6 18 TITEL 6 0,4 19 BEČEJ 5 0,3 21 VRBAS 7 0,4 22 ŽABALJ 5 0,3 24 ODŽACI 40 2,6 26 SOMBOR 35 2,2 27 NOVI SAD 57 3,7 28 SRBOBRAN 8 0,5 29 BAČKA PALANKA 20 1,3 30 PETROVAC 5 0,3 31 SVILAJNAC 8 0,5 32 JAGODINA 30 1,9 38 VALJEVO 15 1,0 39 ŠABAC 24 1,5 40 LOZNICA 25 1,6 43 SEČANJ 8 0,5 45 KIKINDA 9 0,6 46 ZRENJANIN 14 0,9 50 TOPOLA 6 0,4 51 ARANĐELOVAC 15 1,0 52 KRAGUJEVAC 52 3,3 53 KNIĆ 4 0,3 Frekvencija Procenat 54 LAPOVO 6 0,4 55 POŽAREVAC 11 0,7 56 BAJINA BAŠTA 4 0,3 57 UŽICE 6 0,4 58 SMEDEREVO 40 2,6 59 BAČKA TOPOLA 6 0,4 60 SUBOTICA 25 1,6 61 BLACE 6 0,4 63 MEDVEĐA 3 0,2 64 NEGOTIN 12 0,8 66 ALEKSINAC 6 0,4 67 BOR 6 0,4 69 BUJANOVAC 16 1,0 70 PROKUPLJE 18 1,2 71 KURŠUMLIJA 24 1,5 72 LESKOVAC 24 1,5 73 VRANJE 24 1,5 74 KRUŠEVAC 39 2,5 75 NIŠ 58 3,7 76 IRIG 6 0,4 77 PEĆINCI 6 0,4 78 ŠID 12 0,8 79 INĐIJA 18 1,2 80 SREMSKA 18 1,2 MITROVICA 81 RUMA 21 1,3 82 STARA PAZOVA 36 2,3 85 BELA CRKVA 4 0,3 86 VRŠAC 6 0,4 87 TRSTENIK 10 0,6 90 NOVI PAZAR 60 3,8 92 KRALJEVO 70 4,5 94 GORNJI MILANOVAC 50 3,2 95 KUČEVO 4 0,3 Total 1561 100.0 58
Fondacija Evropske unije u okviru programa Aeneas. Ovaj dokument je sačinjen uz finansijsku pomoć Evropske Unije. Za sadržinu ovog dokumenta odgovoran je isključivo CDRSEE i ni pod kakvim okolnostima se ne može smatrati da odražava stav Evropske Unije. Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe 9 Krispou St. 54634 Thessaloniki Greece Phone: + 30 2310 960-820/1 Fax: + 30 2310 960-822 www.cdsee.org