УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 11 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ УПУТСТВО ЗА ПИСАЊЕ ИЗВЕШТАЈА О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ. Др Дарко Ковачевић

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 11 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ УПУТСТВО ЗА ПИСАЊЕ ИЗВЕШТАЈА О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Др Дарко Ковачевић Контрастивна анализа жанрa у текстовима о класичној музици на енглеском и српском језику I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију На седници Наставно-научног већа Филозофског факултета одржаној 22.4.2016. именована је Комисија за оцену и одбрану докторске дисертације др Дарка Ковачевића, одлука број 02-760/1 (25.4.2016) 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: др Диана Продановић Станкић, доцент за ужу научну област Англистика, изабрана у звање 10. 07. 2014., Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, менторка др Јелисавета Шафрањ, ванредни професор за ужу научну област Енглески језик и лингвистика, изабрана у звање 20. 07. 2014., Факултет техничких наука, Универзитет у Новом Саду др Наташа Киш, доцент за ужу научну област Српски језик и лингвистика, изабрана у звање 4. 06. 2013., Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Дарко, Милан, Ковачевић 2. Датум рођења, општина, република: 1. септембар 1978. године, Сарајево, Центар, Босна и Херцеговина 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: 7. јул 2007. Источно Сарајево Пале, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Утицај америчких прозних писаца 19. и 20. вијека на књижевно стваралаштво Моме Капора Докторска теза је одбрањена 9. октобра 2014. године, Источно Сарајево Пале, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Приповједни поступци у романима Пола Остера 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Специфичне књижевности, Англистика III НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Контрастивна анализа жанрa у текстовима о класичној музици на енглеском и српском језику

IV ПРЕГЛЕД ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: 2 Докторска дисертација др Дарка Ковачевића има 307 обележених страна, састоји се од 4 поглавља, списка извора који садржи 113 референци и списка литературе са 188 референци. У раду има 14 табела. Организована је на следећи начин: Кључна документацијска информација; Key words documentation; Апстракт, Кључне речи; Abstract, Key words; Садржај; 1. Уводна разматрања (стр.1-36), 1.1. Обим и циљеви рада, 1.2. Методологија истраживања, 1.3. Структура корпуса, 1.4. Преглед релевантне литературе, 1.5. Организација даљег излагања; 2. Теоријско-методолошке основе (стр. 37-103), 2.1. Жанр као динамичка категорија, 2.1.1. Жанр, тип текста и регистар, 2.1.2. Проучавање жанра, 2.1.2.1. Реторичко проучавање жанра, 2.1.2.2. Жанр и системска функционална лингвистика, 2.1.2.3. Енглески као језик струке и анализа жанра, 2.1.3. Појам жанра у текстовима о класичној музици, 2.2. Појам дискурса, 2.2.1. Кохезија, 2.2.2. Текстуалност и текстуализација, 2.2.3. Прагматички приступ проучавању језика и жанра, 2.2.4. Говорни чинови и теорија говорних чинова, 2.3. Контрастивна анализа; 3. Анализа жанра у текстовима о класичној музици (стр. 103-295), 3.1. Приједлог новог приступа анализи и уводне напомене, 3.1.1. Позиционирање текстова у ситуациони контекст, 3.1.2. Додатно ситуационо/контекстуално прецизирање анализе, 3.1.3. Институциoнални контекст, 3.2. Језичка анализа текстова о класичној музици на енглеском језику, 3.2.1. Лексичко-граматичке одлике текстова, 3.2.1.1. Глаголска времена, 3.2.1.2. Модификација именица, 3.2.2. Анализа текстуализације, 3.2.2.1. Граматичка кохезија, 3.2.2.2. Лексичка кохезија, 3.2.3. Структурално тумачење текстова, 3.2.3.1. Уводне напомене, 3.2.3.2. Говорни чинови, 3.2.3.3. Структура текстова, 3.2.3.3.1. Приказ, 3.2.3.3.2. Становиште, 3.3. Језичка анализа текстова о класичној музици на српском језику, 3.3.1. Лексичко-граматичке одлике текстова, 3.3.1.1. Глаголска времена, облици и стања, 3.3.1.2. Модификација именица, 3.3.2. Анализа текстуализације, 3.3.2.1. Граматичка кохезија, 3.3.2.2. Лексичка кохезија, 3.3.3. Структурално тумачење текстова, 3.3.3.1. Уводне напомене, 3.3.3.2. Говорни чинови, 3.3.3.3. Структура текстова, 3.3.3.3.1. Приказ, 3.3.3.3.2. Становиште, 3.4. Контрастивна анализа жанра, 3.4.1. Специфичности корпуса, 3.4.2. Поређење текстова на основу еквиваленције: сличности, 3.4.3. Поређење текстова на основу еквиваленције: резултати језичке анализе, 3.4.4. Поређење текстова на основу еквиваленције: разлике; 4. Закључна разматрања (стр. 295-303), 4.1. Рекапитулација рада, 4.2. Перспективе и правци за даље истраживање; Извори (стр. 308-318), Литература (318-328 стр.). У Уводним разматрањима кандидат најпре објашњава термине и појмове који су употребљени у самом наслову тезе, наводи разлоге због којих се одлучује за термин класична музика и наводи мотиве који су га навели на ово истраживање. Како кандидат истиче (стр.3), када је реч о лингвистици, настави енглеског као језика струке и превођењу, постоји недовољно темељних и систематичних језичких анализа текстова о музици, којима би се издвојиле садржинско-формалне и структурне одлике таквих текстова на енглеском и на српском језику, чиме би се добио бољи увид у жанр таквих текстова. Управо из тих разлога, основни циљ рада био је да се на обимном корпусу текстова на оба језика уради систематична језичка анализа, и контрастивно упореде резултати добијени за оба језика појединачно, како би се издвојиле посебне одлике жанра ових текстова и утврдиле сличности и разлике између текстова на енглеском и српском. Поред одељка 1.1. у коме је представљена хипотеза и дефинисан обим рада, у Уводним разматрањима је укратко представљена методологија истраживања (1.2.) и представљена структура корпуса (1.3.). Корпус текстова чине 200 одломака дужих текстова на енглеском и 200 на српском језику, тачније обим корпуса је око 120,000 речи, по 60,000 за сваки језик појединачно. Текстови су преузети из различитих публикација, да би се добио што разноврснији материјал, a реч је о теоријским студијама, уџбеницима, историјским прегледима, речницима и енциклопедијама, научним и стручним радовима, предговорима и поговорима нотних издања. Списак извора који чине 113 референци дат је на крају рада, а неки од примера су наведени у следећем, петом делу овог извештаја. У другом поглављу, Теоријско-методолошке основе, описан је теоријски оквир који је употребљен у раду. Ово поглавље је засновано на кључним појмовима који су коришћени у раду, као што су жанр из лингвистичке перспективе, текст, регистар, дискурс, текстуалност и текстуализација и енглески као језик струке. Ови појмови су објашњени из угла лингвистике, односно, најзначајнијих лингвистичких теорија. Релевантне теорије су критички размотрене и приказано је у којој мери су применљиве на анализе оваквог типа, те је одлучено да се анализа жанра врши из перспективе енглеског језика струке. Већи дeо трећег поглавља, Анализа жанра у текстовима о класичној музици, чини урађена анализа. Наиме, ово поглавље започиње описивањем модела анализе који као полазну основу има модел који у анализи жанра у оквиру употребе језика у професионалним окружењима предлаже Bhatiа (1993), али је нов у том смислу што је тај модел прилагођен потребама контрастивне анализе као коначног циља. Кандидат најпре дефинише позиционирање текстова у дати контекст, потом се одређује ситуациони контекст, а потом се одређује и описује и институционални контекст. Као кључни корак у поступку анализе, у другом делу трећег поглавља се (3.2.) описују и одабраним примерима илуструју издвојене одлике текстова на енглеском језику. У трећем делу трећег поглавља (3.3.) дата је језичка анализа текстова о класичној музици на српском језику, при чему је пажња посвећена истим аспектима као и на енглеском језику. Поређење ова два језика, односно, контрастивна анализа дата је у 3.4. при чему су најпре издвојене

3 специфичности корпуса, потом сличности и напослетку уочене разлике које су резултат језичке анализе текстова на енглеском и српском језику. У Закључним разматрањима дат је најпре кратак приказ читаве тезе (4.1.) и понуђене су перспективе и правци за даља истраживања (4.2.). Као што је већ поменуто, теза се завршава списком Извора грађе која је употребљена за корпус на енглеском и српском језику и Литературе у коме се наводе радови који су коришћени у самој тези. V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Ова дисертација заснована је на лингвистичкој контрастивној анализи жанра текстова о класичној музици на енглеском и српском језику како би се утврдиле, а потом и упоредиле, одлике таквих текстова у оба језика. Поред дефиниција жанра које нуде Miller (1984) и Chandler (1997), за овај рад је можда најпримеренија дефиниција Bhatiе (1996: 47-48), који жанр дефинише као употребу језика у конвенционализованом комуникационом окружењу које узрокује посебан скуп комуникационих циљева у оквиру специјализованих дисциплинарних и друштвених група, чиме се успостављају релативно стабилне структурне форме, и, у одређеној мери, ограничава употреба лексичко-граматичких средстава (стр. 39). Радови који се баве лингвистичком анализом жанра оваквих текстова на енглеском језику су врло ретки, а на српском таква истраживања нису рађена, те у том смислу нема ни контрастивних анализа ове врсте. На самом почетку рада, у оквиру Уводних разматрања, образложен је наслов тезе и дефинисани су појмови музике и класичне музике. Кандидат се у раду (стр. 7.) позива на релевантну литературу и аргументује одлуку да у току рада користи термин класична музика у једном (општијем) од два значења која тај термин има, као кровни назив за сва музичка дјела настала у оквиру умјетничке музике, и који се тако разликује од популарне, забавне и народне музике, те даље, користећи се релевантном литературом (Плавша (ур.) 1972) приказује и образлаже карактеристике уметничке музике. С друге стране, у литератури на енглеском језику, термин classical music се учестало користи са истим значењем ( art music ), чему сведоче и дефиниције из Оксфордвог речника музичких термина (Oxford Dictionary of Musical Terms, Latham (ур.) (2004)) и Оксфордовог речника музике (Oxford Concise Dictionary of Music, Kennedy, Kennedy (2007)) ( музика за коју се сматра да има трајну вредност, а не привремену, начелни термин којим се означава музика супротна од популарне, народне или забавне ). Такође, овај термин се често може наћи и у литератури (The Encyclopedia of Classical Music (Ainsley (ур.) (1995)), The Essential Canon of Classical Music (Dubal (2003), The Penguin Guide to Recorded Classical Music (March et al. (ур.) (2009)), што са термином art music није случај. Због свега наведеног, а будући да је реч о контрастивној лингвистичкој теми избор термина класична музика и термина classical music као његовог еквивалента на енглеском језику се чини оправдан у овој дисертацији, те је због тога одлучено да се овај термин користи. У првом поглављу су најпре представљени обим и циљеви рада, затим методологија истраживања, приказана је структура корпуса на основу ког је урађена анализа, дат је краћи преглед најзначајнијих радова који су били релевантни за рад и напослетку је дат приказ даљег излагања. Циљ је био да се у оквиру дисертације уради контрастивна анализа у односу на оне параметре који су утврђени као кључни за специфичне одлике и жанровску одређеност оваквих текстова. Корпус рада је обиман и обухвата по 200 текстова на оба језика, приближно по 60,000 речи за сваки језик посебно. Текстови су одабрани из 113 различитих публикација, књига, енциклопедија, часописа, тематских зборника и нотних издања композиција са предговорима и поговорима, на енглеском и српском језику, а све публикације које су коришћене као материјал за прикупљање грађе наведене су на крају дисертације у Изворима (стр. 308-318.) Рецимо, неке од публикација које су служиле као извор за корпус су следеће: Beard, D and Gloag, K. (2005). Musicology: The Key Concepts. London and New York: Routledge; Blatter, A. (2007). Revisiting Music Theory: A Guide to the Practice. New York: Routledge; Caplin, W. E. (1998). Classical Form. New York, Oxford: Oxford University Press; Caplin, W. E. (2013). Analyzing Classical Form: An Approach for the Classroom. New York: Oxford University Press; Kopp, D. (2002). Chromatic Transformations in Nineteenth-Century Music. New York: Cambridge University Press; Meconi H. (2005). Early Musical Borrowing, New York and London: Routledge; Божанић, З. (2007). Музичка фраза. Београд: Клио; Деспић, Д. (1997). Хармонија са хармонском анализом. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства; Поповић, Б. (1998). Музичка форма или смисао у музици. Београд: Клио и Београдски културни центар; Радовић, Р. (2002). В. А. Злотарјов: Осврт на дјела за хармонику. Српско Сарајево: Музичка академија; Сковран, Д., Причић, В. (1991). Наука о музичким облицима. Београд: Универзитет уметности у Београду. Поред наведених, публикација, коришћени су и текстуални материјали из збирки текстова, часописа и зборника радова, као што су: Panos, N. et al. (eds.). Proceedings of the International Conference on Music Semiotics, in Memory of Raymond Monelle. Edinburgh, Midlothian: IPMDS International Project on Music and Dance Semiotics; Christensen, T. (ed.). The Cambridge History of Western Music Theory. Cambridge: Cambridge University Press, Muzikologija/Musicology 16/2014 (XIV) Belgrade: Institute of Musicology of the SASA; Живковић, М и др. (ур.). Зборник катедре за музичку теорију. Музичка теорија и анализа 4. Београд: Факултет музичке уметности и ИП Signature ; Стојановић, Д., Здравић Михајловић, Д. (ур.) Уметност и култура данас: дух времена и проблем интерпретације. Зборник радова са научног скупа BARTF 2014. Ниш: Универзитет у Нишу, Факултет уметности, као и преговори и поговори различитих нотних издања, на оба језика. Нужно је нагласити да се текстови из

4 корпуса посматрају искључиво као као језичка грађа за лингвистичку анализу. Друго поглавље, Теоријско-методолошке основе, обухвата и поступно уводи теоријски оквир који је коришћен у раду и који се односи на три веће целине: жанр као динамичку категорију у оквиру лингвистике и приступе његовом проучавању; појам дискурса и кључне појмове из области анализе дискурса и прагматике и контрастивну анализу. У првој од њих, жанр се приказује као динамичка категорија у оквиру лингвистике, те се представљају његове дефиниције и најзначајније карактеристике, онако како му приступају различити аутори (Chandler (1997), Stubbs (1996), Bhatia (1996)), са посебним нагласком на приступу последњег наведеног аутора (Bhatia). Потом је појам жанра представљен упоредно са представљањем два сродна лингвистичка појма (тип текста и регистар), али су и међусобно разграничени, на основу релевантне лингвистичке литературе (Biber, Connor and Upton (2007), Stubbs (1996), Swales (1990), Crystal (2008), Davies (2007)). Након тога, дат је приказ три приступа проучавању жанра који су присутни у лингвистичкој литератури (реторичко проучавање, системска функционална лингвистика и анализа жанра у оквиру енглеског језика струке). При томе је трећем наведеном приступу (анализа жанра у оквиру енглеског језика струке) посвећена највећа пажња, будући да је кандидат овај приступ одабрао као најпогоднији за спровођење анализе, те су том приликом представљени аналитички приступи које су поставили Swales (1990) и Bhatia (1993), као утемељивачи проучавања анализе жанра у оквиру језика струке. При томе кандидат показује јасну опредељеност за примењивање теоријскоаналитичког модела који је поставио Bhatia (1993, 2004). Након тога, као својеврсна допуна приступу анализи жанра у оквиру језика струке, разматра се појам жанра у класичној музици и дефинишу критеријуми битни за одабир текстова из наведеног регистра укључених у корпус и њихову анализу. При томе се појам жанр посматра у најужем смислу и подразумева карактеристичне текстуалне одломке у склопу дужих текстуалних целина садржајно и терминолошки везаних за одређену област који су такви да својим лексичко граматичким, текстуалним, структуралним и садржајно-терминолошким одликама представљају ту област на адекватан и карактеристичан начин. У другој целини другог поглавља, на основу увида у лингивистичку литературу (Mayer (2009), Halliday and Matthiessen (2004), Halliday and Hassan (1976), McCarthy (2000), Bhatia (2013), Brown and Yule (1988), Cutting 2002 и други) и представљени су кључни појмови из анализе дискурса (кохезија, текстуалност, текстуализација) и прагматике (говорни чинови и теорија говорних чинова). Коначно, трећа целина у оквиру другог поглавља бави се контрастивном анализом, која се дефинише као систематско проучавање пара језика којим се утврђује у којим су аспектима слични, а у којим се разликују (Филиповић 1975, Куртеш 2009), те се представљају и кључни појмови из ове области, као и различити приступи самој анализи (Chesterman 1998, Krzeszowski 1990, Connor and Moreno 2005), при чему је овај последњи наведени приступ кандидат одабрао за спровођење контрастивне анализе у овој дисертацији. Све наведено представља прегледан и прецизан увод за треће, уједно најважније поглавље ове дисертације. Треће поглавље, Анализа жанра у текстовима о класичној музици је подељено на четири веће целине. Најпре је представљен предлог новог приступа анализи текстова о класичној музици, који је, у односу на модел на који се ослања (Bhatia 1993) нов по томе што се у самој анализи полази од чињенице да је њено крајње исходиште контрастивна анализа, односно упоредно сагледавање лингвистичких одлика текстова о класичној музици на енглеском и српском језику. Томе су прилагођени и кораци у анализи које, за анализу жанра, сугерише Bhatia (1993), од којих су најзначајнији кораци позиционирање текстова у ситуациони контекст, додатно ситуационо/контекстуално прецизирање анализе и одређивање институционалног контекста, а који не зависе директно од језика. Сама језичка анализа је извршена на корпусу преузетом из 200 одломака на енглеском и 200 одломака на српском језику из различитих публикација, укупно 113, које су наведене у Изворима (стр. 308). Резултати језичке анализе дати су најпре за енглески језик, а потом за српски језик, а представљени су у односу на најзначајније одлике текстова. При томе се креће од њихових лексичко-граматичких одлика, преко анализе текстуализације, да би се стигло до структуралног тумачења текстова и њихове језичке структуре и организације, при чему су идентификовани, наведени и појашњени одређени обрасци. Након што је извршена језичка анализа текстова за оба језика, на крају трећег поглавља дата је и контрастивна анализа жанра, односно пажња је усмерена на специфичне одлике, сличности и разлике уочене у текстовима о класичној музици на два језика која су предмет истраживања. Анализа је спроведена коришћењем модела који су поставили Connor и Moreno (2005) као полазне основе и представљена је најпре кроз специфичности корпуса, а потом и указивање на сличности, резултате језичке анализе и разлике, настале као производ поређења текстова на основу еквиваленције. Аргументација која се износи у трећем поглављу илустрована је и поткрепљена најрепрезентативнијим примерима из корпуса. Такође, резултати добијени анализом су, где год је то било потребно, представљени и табеларно, чиме се добија лакши и прегледнији увид у резултате анализе и издвојене специфичности које, као такве, могу представљати значајну основу за даља истраживања у овој области. Четврто поглавље, Закључна разматрања садржи најпре сажети приказ циљева рада и добијених резултата, а потом се, на крају, наводе и перспективе и правци за даља истраживања у овој области. Списак литературе садржи обиман број најзначајнијих публикација и радова везаних првенствено за научну област ове дисертације.

5 VI Списак научних и стручних радова који су објављени или прихваћени за објављивање на основу резултата истраживања у оквиру рада на докторској дисертацији: Ковачевић, Д. (2013). Texts on (Classical) Music and Some Aspects of Their Use in Teaching ESP at the Academy of Music. In: N. Stojković, S. Živković and D. Mitić (eds.). Proceedings from the First International Conference on Teaching English for Special Purposes. Niš: Faculty of Electronic Engineering: 770-778. [М 33 (1)] Рад се бави различитим типовима текстова о класичној музици и могућностима њихове примене у настави енглеског језика струке на музичким академијама, при чему се као пример, узима настава из енглеског језика на прве две године студија на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву. Ковачевић, Д. (2015). Translation as a Part of Teaching ESP at an Academy of Music. In: N. Stojković and V. Nejković (eds.). Proceeedings from the Second International Conference on Teaching English for Special Purposes and New Language Learning Technologies. Niš: Faculty of Electronic Engineering: 59-67. [М 33 (1)] Рад се бави увођењем превођења стручних текстова из области музике са енглеског језика на српски као битним делом наставе енглеског језика струке на музичким академијама. У раду се објашњавају и описују разлози за такво увођење, као и потребне припреме, фазе превођења, типови текстова који се користе и начини оцењивања и вредновања урађених превода. Ковачевић, Д. (2015). Some Aspects of Musical Analysis Terminology in English and Serbian. У: Д. Ковачевић (ур.). Proceedings from the First Scientific Conference M-INISTAR. Источно Сарајево: Музичка академија Универзитета у Источном Сарајеву, 130-139. [М 33 (1)] Рад се бави питањима и проблемима везаним за терминологију која се обично користи у различитим аспектима музичке анализе вршене на енглеском или српском језику. У исто време, бави се и одређеним разликама у приступу анализи, као и коначним резултатима који настају као производ тих анализа. Пре тога, на самом почетку рада, у уводним поглављима, разматрају се нека од основних питања везана за превођење и терминологију. Ковачевић, Д. (2016). Бесплатни софтверски алати за анализу текстуалних корпуса и неке могућности њихово примјене у контрастивној лингвистичкој анализи и настави енглеског језика струке. У: С. Милојковић (ур.). ИНФОТЕХ-ЈАХОРИНА 2016 Зборник радова. Источно Сарајево: Електротехнички факултет Источно Сарајево, стр. 689-693. [М 64 (0,5)] Приликом анализирања дигитализованог корпуса текстова на неком језику или спровођења контрастивне анализе сродних корпуса на два језика, софтверски алати могу бити од велике помоћи у разним аспектима анализе и дати велики допринос у смислу њене тачности и прецизности, али и уштеде времена потребног да се анализа изврши. Алати AntConc, AntPConc, AntWordProfiler и AntMover представљају бесплатне апликације које се могу преузети са интернета и помоћу којих се могу реализовати различити аспекти анализе дигитализованог корпуса текстова. У раду су, најпре, укратко представљени појам и карактеристике дигитализованог корпуса текстова. Потом су приказане четири наведене апликације, кроз описивање њихових најзначајнијих карактеристика. Након тога следи навођење могућности примене наведених апликација, најпре на нивоу контрастивне анализе упоредивог корпуса текстова на два различита језика, односно енглеском и српском, а потом у склопу наставе енглеског језика струке, те закључци изведени на основу свега реченог. Рад Ковачевић, Д. (2015). Texts on (Classical) Music and Some Aspects of Their Use in Teaching ESP at the Academy of Music. In: N. Stojaković (ed.) Vistas of English for Specific Purposes. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing: 3-10. [М 14 (4)] представља измењену и допуњену верзију рада објављеног 2013. године у зборнику Proceedings from the First International Conference on Teaching English for Special Purposes, до чијег објављивања је дошло након што је издавачка кућа Cambridge Scholars Publishing показала интересовање за то да неке од радова са наведене конференције објави у форми зборника под називом Vistas of English for Specific Purposes и у ту публикацију уврстила и овај рад. Рад је допуњен новим сазнањима. Овде се наводи одвојено управо јер се и у публикацији наводи да је претходна верзија објављена 2013. Уколико је наведено спорно, рад се изузима с ове листе.

6 VII ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА (1) Свеобухватно сагледани и исцрпно приказани релeвантни лингвистички теоријски модели везани за анализу жанра, дискурса и контрастивну анализу, као што су реторичка теорија жанра, жанр као динамичка категорија, жанр у оквиру системске функционалне лингвистике, језик струке и жанр у оквиру језика струке, систематично повезивање појмова жанра и језика струке, као и прагматичка теорија говорних чинова (2) Пажљиво осмишљен метод анализе који је примењен на врло обимну језичку грађу преузету из великог броја различитих публикација, као што су теоријске студије, енциклопедијски речници, чланци из музичких часописа и зборника радова, уџбеници, предговори и поговори нотних издања композиција. Разноврсан одабир публикација омогућио је бољи увид у лексичко-граматичко и структурално тумачење текстова, као и анализу елемената текстуализације, чиме се добио преглед најважнијих одлика текстова на енглеском и српском језику који се баве поменутом тематиком (3) Истраживањем урађеним у овој дисертацији добијена је детаљна анализа жанра текстова о класичној музици на енглеском и српском језику, посебно у погледу лексичко-граматичких одлика и текстуалних образаца. Према доступној литератури, оваква језичка анализа до сада није спроведена, ни на једном нивоу, будући да су се аутори бавили текстовима из других области (економија, право, медицина, техничке науке), запостављајући овај аспект језика струке, те ова дисертација представља новину у овој области истраживања. (4) Резултати спроведене анализе су послужили као основа за контрастивну анализу, којом су утврђене и издвојене сличности и разлике у ова два језика у оквиру жанра ове врсте текстова, што до сада није рађено ни на енглеском и ни на српском језику. (5) Уочено је да међу текстовима ове врсте постоји одређени степен сличности и сродности, посебно када је реч о текстуалним обрасцима и структуралним одликама текста. (6) Закључено је да су разлике највећим делом изражене на лексичко-граматичком и синтаксичком нивоу језичке анализе. (7) Издвојени су и преведени стручни термини из области музичке теорије, који могу преводиоцима са и на енглески послужити као својеврстан глосар или зачетак за формирање двојезичне базе термина из ове области.

7 VIII ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА НАПОМЕНА: Експлицитно навести позитивну или негативну оцену начина приказа и тумачења резултата истраживања. На основу излагања и научне аргументације представљене у овој дисертацији може се закључити да кандидат у потпуности влада лингвистичким теоријским моделима из области теорије жанра, анализе дискурса и прагматике које је изнео у раду. На основу критичког приступа, кандидат је јасно разрадио модел анализе који је применио на врло обиман језички корпус и добио ваљане резултате које је представио на прегледан и прецизан начин. Тврдње и закључци који су донешени поткрепљени су пажљиво одабраним примерима који су репрезентативни за тип текста и језичку појаву која је предмет анализе. Конкретно, у оквиру лексичко-граматичке анализе, кандидат издваја употребу глаголских времена и модификацију именица као најзначајније одлике текстова на оба језика. Када је реч о анализи текстуализације, посебна пажња је посвећена граматичкој и лексичкој кохезији, а у погледу прагматике говорним чиновима који су забележени у анализираном корпусу и у енглеском и у српском језику. У погледу структуре анализираних текстова, на основу анализе говорних чинова, издвојени су најчешћи обрасци који се јављају у текстовима на енглеском и српском језику, приказ и становиште. У оквиру контрастивне анализе жанра, издвојене су најпре специфичности које се тичу овог типа текстова, а затим и сличности и разлике које су издвојене језичком анализом. Читав текст је написан јасним, логичким стилом који се лако чита и прати. IX КОНАЧНА ОЦЕНА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: НАПОМЕНА: Експлицитно навести да ли дисертација јесте или није написана у складу са наведеним образложењем, као и да ли она садржи или не садржи све битне елементе. Дати јасне, прецизне и концизне одговоре на 3. и 4. питање. 1. Да ли је дисертација написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме Дисертација је написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме. 2. Да ли дисертација садржи све битне елементе Дисертација садржи све битне елементе. 3. По чему је дисертација оригиналан допринос науци Ова дисертација представља оригиналан допринос науци из следећих разлога: (1) У првом делу рада дат је свеобухватан и садржајан преглед најважнијих лингвистичких теоријских модела везаних за анализу жанра, анализу дискурса и контрастивну анализу, и као такав може послужити као полазна тачка за даља језичка истраживања у овој области, посебно на српском језику; (2) На основу критичке анализе постојећих лингвистичких теоријских модела и усвајања једног од њих као полазне основе, понуђен је допуњен модел анализе који је прилагођен и осмишљен тако да одговара обимној језичкој грађи сачињеној од текстова из области различитих теоријских дисциплина које постоје у оквиру проучавања класичне музике која до сада није била адекватно или готово уопште анализирана из перспективе анализе дискурса и анализе жанра ни на енглеском ни на српском језику; (3) Према расположивој литератури доступној на енглеском и српском језику, ово је први рад који се језички бави текстовима о класичној музици, детаљно анализира њихове језичке карактеристике и посматра из перспективе језика струке и његових посебности. (4) Предложени модел може се користити и у анализама текстова из других области; (5) Контрастивна анализа која је детаљно спроведена у овом раду представља први такав приказ текстова о класичној музици на енглеском и српском језику. (5) Издвојене су специфичне одлике текстуалних образаца који могу послужити као основа приликом проучавања, писања или превођења текстова о класичној музици; (6) Дат је преглед неких од најзначајнијих термина из области музике, упоредно на енглеском и српском језику, са детаљним освртом на разлике које међу њима постоје. Добијени резултати могу се применити у више области: (1) универзитетској настави енглеског као језика струке, посебно на високошколским институцијама из области музичког образовања (музичким академијама или академијама уметности) на којима се предаје енглески као страни језик; (2) проучавању језичке структуре и организације текстова о музици; (3) корпусном истраживању енглеског и српског језика, и у појединачним и у упоредним језичким истраживањима, нарочито интердисциплинарним;

8 (4) превођењу стручне терминологије из ове области; (5) академском писању текстова на енглеском или српском језику из ове области. 4. Недостаци дисертације и њихов утицај на резултат истраживања Нису уочени недостаци везани за теоријски оквир, одабир корпуса, методологију и ток истраживања, који би утицали на резултате истраживања и изведене закључке. X ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене дисертације Контрастивна анализа жанрa у текстовима о класичној музици на енглеском и српском језику образложене у овом извештају, комисија предлаже да се докторска дисертација прихвати, а кандидату др Дарку Ковачевићу одобри одбрана. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење, односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.