Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш УДК 788.1.077.092(497.11)(049.32) 781.7(4)(049.32) 78.01(049.32) МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ Ва ри ја ци је на те му Гу ча 1 сме ште не су нај че шће на кра јеве кон ти ну у ма ко ји иде од тра ди ци о на ли стич ке иде а лиза ци је до мо дер ни стич ке де мо ни за ци је (или бар не бла гона кло ног од ба ци ва ња). Као што се у тер ми ни ма Ори јент и Бал кан пре кла па ју раз ли чи те ге о граф ске, кул тур не и иде о ло шке ма пе 2, та ко и Гу ча до би ја зна че ње кроз су коб око сим бо лич ких гра ни ца ко ји сво ју осно ву има у ета блира ној он то ло шкој и епи сте мо ло шкој ди стинк ци ји За па да и Ис то ка 3. Сто га би се од књи ге цр ве но-пла во-бе лих ко ри ца, ко ја но си на слов Са бор тру ба ча у Гу чи ју че, да нас, су тра мо гло очеки ва ти да за у зме стра ну у по ме ну том кон флик ту. Не у о би ча је но и на сре ћу, мо но гра фи ја Дра го сла ва Пе трови ћа (му зи ча ра, ди ри ген та, ком по зи то ра, аран же ра и врсног по зна ва о ца џез му зи ке) на вред но сно не у тра лан на чин тре ти ра Дра га чев ски са бор као осо бе ну кул тур ну по ја ву, обли ко ва ну ши ром по ли тич ком, еко ном ском и дру штве ном динами ком. 1 Пе тро вић, Д. Б. (2016) Са бор тру ба ча у Гу чи ју че, да нас, су тра: прилог ту ма че њу јед ног со ци о кул тур ног фе но ме на, Ниш: Ни шки култур ни цен тар, стр. 374. 2 Ba kić-ha yde n, M. Va ri ja ci je na te mu Bal kan, Be o grad: IFDT; Fi lip Višnjić, 2006, str. 19. 3 Нав. де ло, стр. 18. 345
При ступ те ми је ин тер ди сци пли на ран му зи ко ло шки, естетич ки, ан тро по ло шко-кул ту ро ло шки и, ко нач но, со ци о лошки уз ми ну ци о зно ба вље ње ра зно вр сним, по не кад и наиз глед три ви јал ним, мо мен ти ма Фе сти ва ла тру бе у Ср би ји. Основ Са бо ра тру ба ча у Гу чи је док тор ска ди сер та ци ја Ме сто и до ма шај Дра га чев ског са бо ра у кул тур ном миљеу Ср би је, ко ју је ау тор од бра нио 26. апри ла 2012. го дине на Де парт ма ну за со ци о ло ги ју Фи ло зоф ског фа кул те та Универ зи те та у Ни шу. Књи га је ор га ни зо ва на у пет по гла вља: I О му зи ци и неким ре флек си ја ма у ве зи с му зи ком, II Тра ди ци ја, му зи ка, иден ти тет, III Ет но му зи ко ло шки иди ом: Ср би ја, Балкан, свет, IV Са бор тру ба ча у Гу чи и ње го ва по зи ци ја на кул тур ној ма пи Ср би је и V Са бор тру ба ча у Гу чи кроз при зму ем пи риј ског ис тра жи ва ња. По ме ну те сек ци је садр же (релатив но) крат ке и упут но на сло вље не одељ ке, што умного ме олак ша ва чи та лач ки по сао. Би бли о гра фи ја, по ред на уч них и струч них ра до ва, об у хва та и по себ но из дво је не из во ре из днев не штам пе, као и ин тернет сај то ве. На са мом кра ју књи ге је имен ски ре ги стар, а да овај при каз не би са др жао са мо по хва ле, по ме ни мо да је пред мет ни ре ги стар је ди но што не до ста је да би тех нич ка опре мље ност ове на уч не мо но гра фи је би ла пот пу на. На по чет ку, ау тор се ба ви кон цеп ти ма му зи ке, му зич ког укуса, ки ча и ма сов не кул ту ре, где да је од ре ђе ња кључ них појмо ва и пред у зи ма њи хо во кри тич ко раз ма тра ње. Ово је неза о би ла зан ко рак при по ку ша ју на уч ног ба вље ња са бо ром у Гу чи, као му зич ким фе сти ва лом, ам би ва лент ним култур ним фе но ме ном и нај ве ћим по пу ли стич ким ску пом на овим про сто ри ма. У окви ру овог де ла, ау тор се та ко ђе ба ви сме шта њем са бо ра у дру штве но-исто риј ски и ге о графски кон текст. Дру го, и нај о бим ни је, по гла вље по чи ње про ми шља њи ма тра ди ци је, (му зич ког) фол кло ра, на ци о нал ног сти ла у музи ци, ка рак те ри сти ка ма ов да шње му зич ке тра ди ци је и музич ких ин стру ме на та, те по ма ку од на род ног ка но во компо но ва ном и ства ра њу но ве му зич ке тра ди ци је. Сле ди опис ге не зе тру бач ке тра ди ци је у Ср би ји (по ја ви ли ме них дувач ких ор ке ста ра) и три срп ске тру бач ке шко ле (из за пад не, ис точ не и ју жне Ср би је), ко ји пра ти раз ма тра ње свет ко вина уоп ште и њи хо ве ин те гра тив не дру штве не функ ци је, те њихо вог по себ ног об ли ка са бо ра. Ау тор за тим на ве о ма за ни мљив на чин по ре ди Ok to ber fest и Са бор тру ба ча, где про на ла зи низ за јед нич ких обра за ца. 346
Сед ми оде љак дру гог по гла вља је по све ћен иден ти те ту у кон тек сту очу ва ња тра ди ци је, по себ но ње го вим кул турним и ет нич ким аспек ти ма, да би се у сле де ћем под о дељ ку темати зо ва ло ме сто и уло га Ро ма у срп ској му зи ци. Со ци о кул тур ни кон текст Са бо ра у Гу чи је про ми шљен кроз ви зу ру ко ју је по ну ди ла Ма ри ја То до ро ва у де лу Имагинарни Бал кан 4, об ја вље ном 1997. го ди не и да нас кла сичном, уз кри тич ко осла ња ње на ет но ло шко-ге не а ло шка ис пити ва ња Јо ва на Цви ји ћа и Вла ди ми ра Двор ни ко ви ћа. Ау тор за тим те ма ти зу је до жи вљај му зи ке у пси хо фи зич кој рав ни и ути цај му зи ке на по на ша ње љу ди. Он да, при ба вље њу једном кар не вал ском ма ни фе ста ци јом, не из бе жно на ред до лазе ити је и пи ти је 5 и игра, и њи хо во де ло ва ње на ква ли тет и сте пен ме ра клиј ског по на ша ња са бор ске пу бли ке. Тре ће по гла вље је по све ће но раз во ју и тра га њу за ау тен тичним ет но му зич ким иди о мом Ср би је. Ау тор кроз исто ри јат оку пља ња тру ба ча у Гу чи пра ти раз вој ове ма ни фе ста ци је од јед ног се о ског ску па до срп ског кул тур ног брен да. Са бор, за тим, раз ма тра по ста вив ши га, још јед ном, у кон текст дихо то ми је Ис ток-за пад и ег зо ти за ци је Бал ка на као дру гог. По себ на па жња је по све ће на му зич кој ет но про дук ци ји Руму ни је, Бу гар ске, Грч ке и Ср би је, њи хо вим ме ђу соб ним утица ји ма и про жи ма њи ма, по ја ви тур бо фол ка и про мо ци ји ет но му зи ке ко ју пра ти ма сов на про дук ци ја и кон зу ма ци ја world mu sic-а, као след стве ног про из во да кул тур не ло ги ке гло ба ли зо ва ног нео ли бе рал ног ка пи та ли зма. Пропуште на кроз по пу ли за тор ску ма ши не ри ју ма сов них ме ди ја, му зи ка ко ја је ин тер пре ти ра на у Гу чи, ра зу мљи во, ула зи у мо ду и у све ту до сти же ни во ла ко пре по зна тљи ве гло бал не марке, за шта по себ ну за слу гу има ју Емир Ку сту ри ца и Го ран Бре го вић. Отуд ни је слу чај но што се ме ђу ре дов ним и све број ни јим по се ти о ци ма Гу че, на ла зе, по сло вич но и стере о тип но рад ни, ште дљи ви и уз др жа ни Сло вен ци, жељ ни glasbe ко ја по зи ва на ра бле ов ску раз у зда ност и упу ћу је на не што жи вот ни је и ствар ни је од пре ко мер но ци ви ли зо ва не, де кадент не и умо р не Евро пе 6. 4 На слов је не што дру га чи ји у ори ги на лу: Ima gi ning the Bal kans (Замишљање Бал ка на). 5 Тер ми ни ко је је Ста ни слав Ви на вер ко ри стио у пре во ду Гар ган туе и Пан та гру е ла. 6 Živ ko vić, M. (2012) Srp ski sa nov nik, Be o grad: Bi bli o te ka XX vek, str. 203. (пре ма на во ду Д. Пе тро ви ћа) 347
По зи ци ја Са бо ра тру ба ча у Гу чи на кул тур ној ма пи Ср би је те ма је че твр тог по гла вља. Ау тор се ов де по себ но ба ви култур ном по ли ти ком у Ср би ји од за вр шет ка дру гог свет ског ра та до да нас, зло у по тре бом Гу че у кон тек сту до ми нант не по ли тич ке иде о ло ги је, (ла жном) ди ле мом Ег зит или Гу ча, ту ри стич ким по тен ци ја лом ко ји но си, те Са бо ром као де лом не ма те ри јал не кул тур не ба шти не на ше зе мље. Пе то по гла вље са др жи ре зул та те ис ку стве них ис тра жи ва ња ко је је спро вео сам ау тор. Нај пре се са гле да ва пред ста вљање Гу че у ре ле вант ним штам па ним ме ди ји ма у пе ри о ду од осни ва ња Са бо ра до про сла ве по ла ве ка ње го вог по сто јања. По да ци до би је ни кван тита тив ном ме то дом од но се се на уче ста лост на пи са, њи хо ву ве ли чи ну, опре мље ност, кому ни ка тив ну вред ност, жан ров ску кла си фи ка ци ју, вред нова ње са др жа ја, на ме ра ва ни ефе кат и ау тор ство. Ква ли татив на ана ли за на пи са као ре зул тат до но си обра зац пи са ња штам па них ме ди ја, т. ј. до дат но по ја шње ње кван ти та тив них по да та ка уз утвр ђи ва ње под ло жно сти про ме на тог обра сца зна чај ни јим по ли тич ким и кул тур ним про ме на ма у дру штву. Ау тор је пред у зео и ис тра жи ва ње пер цеп ци је Са бо ра од стра не ор га ни за то ра, струч ног жи ри ја и са мих му зи ча ра (из во ђа ча), при том ко ри сте ћи ме то ду ду бин ског ин тер вјуа. По себ но илу стра тив ни на во ди из ин тер вјуа 7, као и ау то рове про ниц љи ве ин тер пре та ци је да ју по себ но жи ву сли ку Фести ва ла у Гу чи. Сле де за пи си на ста ли као ре зул тат посма тра ња са уче ство ва њем на ју би лар ном 50. Са бо ру труба ча одр жа ног од 13. до 22. ав гу ста 2010. го ди не. Ау тор, за сва ки дан Фе сти ва ла по себ но, на во ди бит не до га ђа је, за ни мљи ве (нео бич не) де та ље и де ша ва ња ко ја су на ње га, као не по сред ног све до ка, оста ви ла нај ја чи ути сак, уз поку шај да ва ња ти по ло ги је са бор ске пу бли ке (где иде ал нотип ски раз ли ку је: ег зи би ци о ни стич ки, ме ра клиј ски и шетачки тип). На кра ју ем пи риј ског по гла вља на ла зе се ре зул та ти мини-ан ке те, на при год ном узор ку од 110 ис пи та ни ка из 11 зе ма ља, о до ми нант ним мо ти ви ма за до ла зак у Гу чу и евентуалној на ме ри по нов ног по се ћи ва ња Са бо ра. Као део За кључ ка, Дра го слав Пе тро вић пи ше да Са бор као јед на пре по зна тљи ва свет ко ви на, пред ста вља ме тафо ру Срби је на свет ској ет нич кој, по ли тич кој и ту ри стичкој ма пи све та, до брим де лом и сли ку ње ног на ци о нал ног 7 Ду хо ви та ре че ни ца из раз го во ра са јед ним од нај ста ри јих уче сни ка Сабо ра, Бо жи да ром (Ду њом) Ни ко ли ћем, тру ба чем и во ђом ор ке стра из Гр де ли це, пре у зе та је за на слов овог при ка за. 348
идентитета. За то и апел да Гу ча хо ће у Евро пу, али и да Евро па до ђе у Гу чу и те ка ко од ра жа ва хте ње за еска пи змом као ис ко рак из ма ло гра ђан ског про вин ци јал ног ду ха. Мо но гра фи ја Са бор тру ба ча у Гу чи ју че, да нас, су тра: при лог ту ма че њу јед ног со ци о кул тур ног фе но ме на предста вља не за о би ла зно шти во за сва ко га ко же ли да се подроб но и не при стра сно ин фор ми ше о Фе сти ва лу тру бе у Ср би ји и чи ни вре дан при лог ње го вом на уч ном про у ча вању и про ми шља њу. Ова књи га, као свој по се бан ква ли тет има це ло вит и објек ти ван при ступ, осло бо ђен на ви јач ких, али и критизер ских стра сти, во ђен је ди но стра шћу за разумевањем и са зна њем. 349