САДРЖАЈ НАУКА ЗА ОДРЖИВОСТ 3 НОВА УЛОГА НАУКЕ У ДРУШТВУ 4 ПРИНЦИПИ ПРЕДОСТРОЖНОСТИ 6 ЕКОЛОШКИ OТИСАК 9 ENVIROSCIENCE

САДРЖАЈ НАУКА ЗА ОДРЖИВОСТ 3 НОВА УЛОГА НАУКЕ У ДРУШТВУ 4 ПРИНЦИПИ ПРЕДОСТРОЖНОСТИ 6 ЕКОЛОШКИ OТИСАК 9 ENVIROSCIENCE 2012 12

НАУКА ЗА ОДРЖИВОСТ Пут развоја света данас није одржив. Настојања да се задовоље потребе растуће популације у повезаном, али и свету неједнакости, под изразитом хуманом доминацијом, угрожавају Планету. Необична сложеност изазова који нас очекују се назире у новим интеракцијама између глобалних промена у животној средини и дубоких трансформација у социјалном и економском животу. Kates RW, Clark WC, Corell R, Hall JM, Jaeger CC, Lowe I, McCarthy JJ, Schellnhuber HJ, Bolin B, Dickson NM, Faucheux S, Gallopin GC, Gruebler A, Huntley B, Jager J, Jodha NS, Kasperson RE, Mabogunje A, Matson P, Mooney H, Moore B, O Riordan T, Svedin U: Sustainability Science, John F. Kennedy School of Government, Harvard University, Faculty Research Working Papers Series, 2001. Ове промене укључују: глобално загревање; губитак биолошке разноврсности; промене у популацији која расте, али истовремено стари и све се више урбанизује; економију која се глобализује уз повећање богатства насупрот растућем сиромаштву; коришћење природних ресурса на начин да се у секторима енергетике, производње и пољопривреде мора направити више са малим. Задовољити потребе човечанства уз очување Планете захтева убрзање свих процеса који омогућавају транзицију ка одрживом друштву. Одговор на овај изазов се не може пронаћи без науке. Наука са своје стране одговара многобројним мултидисциплинарним истраживачким напорима и институцијама. На тај начин, трансформишући саму себе, доводи до појаве новог научног поља - науке о одрживости. Напредак науке о одрживости ће захтевати развијање интердисциплинарног истраживања, усмереног на конкретан проблем; развијање капацитета за овакво истраживање нарочито у земљама у развоју; креирање доследног система планирања истраживања; али и обезбеђивање поуздане финансијске подршке за све ове задатке на дужи временски период. Изграђивање адекватних научних капацитета и институционалне подршке је изузетно важно за земље у развоју, као и оне у транзицији да би се припремиле за вишеструке потресе који су резултат брзих, многобројних промена у социјалном и домену животне средине. У наредним годинама, наука о одрживости треба да се креће у три правца. Први укључује широку дискусију у научној заједници. Други правац подразумева повезивање науке са политичком агендом одрживог развоја. Идеја одрживог развоја се појавила раних 80-тих година прошлог века и настала је научним разматрањима односа природе и људског друштва. Научници су формирали програм развоја науке, али су имали мало утицаја на политику. Трећи правац, на крају, је само истраживање. Истраживање карактера интеракција природе и друштва, и наше способности да те интеракције водимо путевима одрживости. 3

ГРАДСКА УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 21.ВЕК ВЕК ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ: НОВА УЛОГА НАУКЕ У ДРУШТВУ Иако се улога науке, да створи, пренесе и искористи знања, није променила у односу на саме почетке људске цивилизације, 21. век доноси драматичне промене у потребама друштва. Све већа доминација људи на Планети захтева нове врсте знања и другачију примену науке знања којима ће се смањити наш утицај на екосистеме, знања о управљању Планетом (Vitousek, 1997). Научна достигнућа омогућила су савршено разумевање нашег тела, ума, света и универзума. Предности, које су произишле из истраживања свемира, медицине и многих других дисциплина су запањујуће. Убрзан напредак науке на свим пољима доводи до вртоглавог увећања нових знања, економских могућности и производа који се крећу од ласерских операција до генетског тестирања, од глобалних система за позиционирање до предикције ефеката урагана, од открића нових лекова на бази природних производа до нових информационих система. Наука данас треба да препозна степен доминације човека. Треба да изрази посвећеност максималном искориштавању нових научних открића, да пренесе постојеће и ново знање јавности и доносиоцима одлука и да помогне друштву на путу ка већој одрживости биосфере. Јасно је да наука сама није у стању да оствари циљ одрживости, али научна сазнања и мудрост су неопходни приликом доношења одлука које ће омогућити друштву да достигне тај циљ. Одржива биосфера је она која је еколошки разумна, економски ефикасна и социјално праведна. Наука може да помогне у формулисању питања која је потребно поставити, она може да омогући процену тренутног стања, да предвиди могуће последице различитих политичких или управљачких опција, може да обезбеди знање о свету и развије нове технологије. Заузимањем новог места у друштву, наука треба да скрене пажњу и на значај посвећености појединаца и група научника како би њихови заједнички напори били максимално искориштени. Сваки појединац, комисија, агенција, конгресни одбор, свака нација доносе одлуке; ове одлуке треба што више да буду усмерене на најкритичније проблеме данашњице. Фундаментална истраживања су важнија и потребнија него икад пре. Нова улога науке ни у ком случају не значи да је потребно обуставити фундаментална истраживања. Напротив, онa је позив да се у њих улаже у што више различитих области, поготово у оним у којима је знање хитно потребно. Будући да је животна средина широка област неопходна су интердисциплинарна истраживања како би се обезбедила адекватна база знања. Нова улога такође значи и снажан позив на нова истраживања и нове управљачке приступе. Потребни су иновативни механизми који ће олакшати истраживање комплексних, интердисциплинарних проблема који се простиру дуж бројних временских и просторних скала и који охрабрују међуресорну и међународну сарадњу у решавању друштвених проблема и који ће изградити ефикасније мостове између политике, менаџмента и науке као и између јавних и приватних сектора (CCSTG, 1992; Comitee on Environmental Research, 1993). Потребно је, надаље, изградити системе обуке интердисциплинарних научника као и обезбеђивање вештина и памети потребних за рад у политичко- 4

научном и управљачко-научном окружењу. Достизању ових циљева знатно би допринеле промене универзитетских планова и програма као и другачији систем награђивања професионалних научника у, и изван универзитета. Ново место науке у друштву треба да обезбеди излазак науке и изван оквира истраживања и обуке. Неке од најхитнијих потреба укључују саопштавање чињеница и нејасноћа као и озбиљности различитих социјалних и проблема животне средине, проналажење алтернатива за њихово решавање и едукација грађана о проблемима. Паралелно са покретањем нових истраживања потребно је уложити напоре како би већ постојеће научне информације биле боље саопштене. Већина напора при решавању социјалних и економских проблема још увек је потпуно лишена еколошког знања. Међуодноси животне средине, људског здравља, економије, социјалне правде и националне безбедности зреле су за развој и улазак у политичку арену. С обзиром на свеобухватни значај који заштита животне средине има за људску расу, сви свршени студенти високошколских институција морали би бити еколошки писмени. Научне процене кредибилних група научника могу бити моћан алат у ширењу знања приликом доношења политичких и управљачких одлука. Процене као што су Meђувладин панел о климатским променама (IPPC, 1996), Процена озонског омотача (Ozone Assessment) и Глобална процена биодиверзитета (Global Biodiversity Assessment Heywood, 1995) одличан су водич за доносиоце одлука, поготово зато што сумирају све чињенице, али и нејасноће и наводе могуће исходе различитих опција. Уместо закључка Цео систем науке, друштва и природе развија се на начине који чине да преиспитамо улогу науке, како би се човечанству помогло да се избори са променама у свету. Научници би требало да спроведу дијалог о научним приоритетима, новим институционалним споразумима и побољшаним механизмима за брже ширење и употребу знања. Све науке морају да се суоче са изазовима који су пред нама. Дошло је време да научни кругови преузму одговорност за захтевани допринос при решавању како социјалних тако и проблема животне средине, проблема за чији смо настанак, уз најбоље намере, сами одговорни. Време је за преиспитивања агенди и дефиниција "великих проблема" у оквиру различитих научних дисциплина. Више нисмо у прилици да животну средину стављамо на маргинално место наших планова. Она није маргинална тема, него тема будућности а будућност је овде, сада. Ово је век животне средине. Entering the Century of the Environment: A New Social Contract for Science Jane Lubchenco, Science 23 January 1998: Vol. 279 no. 5350 pp. 491-497 DOI: 10.1126/science.279.5350.491 Референце: Vitousek P.M., Mooney H.A., Lubchenko J., Melillo J.M., ibid. 277, 494 (1997). IPCC - Intergovernmental Panel on Climate Change, Climate Change 1995 (Cambridge Univ. Press, Cambridge, 1996), pp. 9-49. Heywood V. H., UNEP, Global Biodiversity Assessment, Ed. (Cambridge Univ. Press, Cambridge, 1995). CCSTG - Carnegie Commission on Science, Technology, and Government, Environmental Research and Development: Strengthening the Federal Infrastructure (CCSTG, New York, 1992); International Environmental Research and Assessment: Proposals for Better Organization and Decision Making (CCSTG, New York, 1992); J. C. I. Dooge et al., Eds., An Agenda of Science for Environment and Development into the 21st Century (Cambridge Univ. Press, Cambridge, 1992); National Commission on the Environment, Choosing a Sustainable Future (Island Press, Washington, DC, 1993); H. W. Kendall et al., "Meeting the Challenges of Population, Environment and Resources: The Costs of Inaction. A Report of the Senior Scientists Panels," Environmentally Sustainable Development Proceedings Ser. 14 ( World Bank, Washington, DC, 1995); R. J. Naiman, J. J. Magnuson, D. M. McKnight, J. A. Stanford, Eds., The Freshwater Imperative: A Research Agenda (Island Press, Washington, DC, 1995). Committee on Environmental Research, Commission on Life Sciences, National Research Council, Research to Protect, Restore, and Manage the Environment (National Academy Press, Washington, DC, 1993). 5

ГРАДСКА УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Принцип предострожности Постоји мало горућих друштвених проблема који толико зависе од научних сазнања као што су проблеми у животној средини. Већина научника и политичара се слажу око значаја науке у дебатама о животној средини, чак и када не могу да се сложе ни о чему другом у вези здравља екосфере. Управо због тога, научници који се баве заштитом животне средине играју кључну улогу у одговору друштва на проблеме животне средине, а многе њихове студије за крајњи циљ имају утицај на политику. У том процесу, принцип предострожности је усвојен као главни водич у формирању политике у области животне средине (O Riordan, Cameron, 1994; Freestone, Hey, 1996). Дефиниција принципа предострожности Године 1998. постигнут је консензус око дефинисања принципа предострожности: "када нека активност прети да угрози здравље људи или животну средину, треба предузети мере предострожности, чак и ако неки узрок и последица тог односа нису у потпуности научно утврђени" (Raffensperger, 1999). Принцип има четири централне компоненте: предузимање превентивних мера и у случајевима када није потпуно извесно да се ради о опасности; пребацивање терета доказивања безбедности на оне који претњу проузрокују; испитивање широког опсега мера које су алтернатива потенцијално опасним и веће учешће јавности при доношењу одлука. Принцип потиче од Немачке политике у области животне средине (Vorsorgeprinzip) и у протеклих двадесет година био је основа међународних споразума који су се односили на загађење Северног мора, хемикалијa које уништавају озонски омотач, риболов, климатске промене и одрживи развој (Raffensperger, 1999). Предострожност је један од водећих принципа закона из области заштите животне средине Европске уније. Историјске везе Принцип предострожности подстиче политику која штити људско здравље и животну средину у случајевима када смо суочени са потенцијалним ризицима. У ширем смислу то није нови концепт и има сличности са већ раније коришћеним приступима. Тако на пример, стручњаци из области јавног здравља користе термин "примарна превенција" који има готово исто значење. Обавеза сваког лекара да приликом лечења оболелог, пре свега, не наруши његово здравље је, у ствари, приступ заснован на предострожности. Владе неколико скандинавских земаља донеле су регулаторне одлуке о електромагнетним пољима и осталим хазардима, користећи концепт назван "мудро избегавање", који је такође сличан принципу предострожности (WHO, 2001; Aasen, 1996). Термин "принцип предострожности" има предност јер обезбеђује повезивање наука из области заштите животне средине и јавног здравља. 6

The Precautionary Principle in Environmental Science David Kriebel, Joel Tickner, Paul Epstein, John Lemons, Richard Levins, Edward L. Loechler, Margaret Quinn, Ruthann Rudel, Ted Schettler, and Michael Stoto Environmental Health Perspectives VOLUME 109 NUMBER 9 September 2001, pp. 871-876. Зашто је важан принцип предострожности? Принцип предострожности је проистекао из свести да је брзина решавања проблема као што су климатске промене, деградација екосистема и потрошња ресурса сувише спора и да проблеми јавног здравља, као и проблеми животне средине, настају много брже него што је друштво у стању да их идентификује и реши. Поред тога, могућности катастрофалних ефеката на глобалне екосистеме ослабиле су поверење у способност науке о заштити животне средине и политике да благовремено идентификују и контролишу опасности. И поред тога, често постоје очигледне контрадикторности у регулаторном процесу. Тако се поставља питање: уколико су закони који управљају отпуштањем токсичних хемикалија ефикасни зашто су онда концентрације живе у риби толико високе да труднице не би требало да је једу? (U. S. EPA, 1997; Schettler, 1997) Или: како је могуће да млеко дојиља из Сједињених држава не испуњава услове америчке Агенције за храну и лекове намењене дечијој храни? (Abadin, 1997; Pohl, 1996). Велика комплексност, несигурност и потенцијалне катастрофалне последице глобалног загревања су једни од најважнијих мотива за предострожност у политици заштите животне средине. Процењено је да се током двадесетог века Земља загрејала за 0,6 0 C (Albritton, 2001). Тренд раста није био униформан, отопљавање је брже током зиме и ноћу (Easterling, 1997), a отопљавање током зиме брже је на већим географским ширинама него у близини тропских предела (IPCC, 1996). За људску популацију највећи проблем представљају нагле и обимне промене временских услова. Отопљавање и екстремне промене времена почеле су да мењају подводни свет као и временске услове који утичу на инфективне болести, њихове векторе и домаћине. Незадовољство политиком контроле токсичних хемикалија такође је стимулисало интерес за принцип предострожности. Процес процене ризика се од стране све већег процента популације доживљава као недовољно усаглашен са заштитом животне средине, претерано комплексан и препун скривених претпоставки које збуњују све осим експерата који учествују у доношењу одлука. Поборници заштите животне средине сматрају да принцип предострожности, позивањем на превентивне акције, иако су опасности потенцијалне, пребацивањем одговорности на оне који стварају опасност и истицањем алтернатива и демократије, ствара услове за дијалог и стимулише промене. Коначно, ако желимо да најсажетије објаснимо зашто је принцип предострожности важан, можда је довољно рећи да недостатак доказа о штетности не значи и да имамо доказ о недостатку штетности. У крајњем случају, принцип предострожности тежи да минимизира ограничења регулаторне политике базиране на процени ризика, тако што подстиче трагање за алтернативама кад год је идентификована потенцијално опасна хемикалија. Сасвим је логично размишљање да уколико постоји евидентно сигурнија алтернатива зашто прихватати чак и најмањи ризик? 7

ГРАДСКА УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Како даље? Наука има одлучујућу улогу у формирању политике у домену животне средине, пружајући увид у нормално функционисање природних система као и начине којима се они нарушавају људским активностима. Придржавање принципа предострожности ствара нове могућности и изазове. Медицина конзервације је нова академска иницијатива која повезује бригу о здрављу људи и животиња са бригом о здрављу екосистема и глобалним променама (Tufts Center for Conservation Medicine, 2001). Заснива се на претпоставци да је здравље екосистема директно повезано са здрављем врста, укључујући и људе. Снажан програм мониторинга животне средине и формална евалуација интервенција, као и контрола су битан део политике предострожности (Goldstein, 1999). Такође је важна улога оних који врше синтезу резултата рада у многим различитим дисциплинама, јер се на тај начин добија бољи увид него током појединачних истраживања. Ова истраживања називају се "joining edge" истраживања (насупрот "cutting edge"). Закључак и препоруке Задржавајући објективност и фокус у намери да разумеју свет, научници који се баве животном средином морају бити свесни политичке употребе њиховог рада као и њихове друштвене одговорности да се баве науком која штити људско здравље и животну средину (Lubchenco, 1998). Принцип предострожности, треба да осигура да је јавно добро заступљено у свим одлукама донетим у оквиру научне неизвесности. У случајевима када је присутна знатна научна неизвесност о ризицима и бенефитима предложене активности, потребно је донети политичке одлуке на начин који ће евентуалне грешке ставити на страну предострожности, уз уважавање заштите животне средине и здравља људи. Референце: O Riordan T, Cameron J, eds. Interpreting the Precautionary Principle. London: Earthscan, 1994. Freestone D, Hey E, eds. The Precautionary Principle and International Law. Boston:Kluwer Law International, 1996. Raffensperger C, Tickner J, eds. Protecting Public Health and the Environment: Implementing the Precautionary Principle. Washington, DC:Island Press, 1999. WHO. Electromagnetic Fields and Public Health Cautionary Policies. Geneva: World Health Organization. Available: http://www.who.int/pehemf/publications/facts_press/emf-precaution. htm [cited 5 July 2001]. Aasen S, Johnsson A, Bratlid D, Christensen T. Fifty-Hertz magnetic field exposures of premature infants in a neonatal intensive care unit. Biol Neonate 70:249 264 (1996). U.S. EPA. Mercury Study Report to Congress. EPA 452/R-97-003. Washington, DC:U.S. Environmental Protection Agency, 1997. Schettler T. In Harm s Way: Toxic Threats to Child Development. Boston: Greater Boston Physicians for Social Responsibility, 1997. Abadin HG, Hibbs BF, Pohl HR. Breast-feeding exposure of infants to cadmium, lead and mercury: a public health viewpoint. Toxicol Ind Health 13:495 517 (1997). Pohl HR, Hibbs BF. Breast-feeding exposure of infants to environmental contaminants a public health risk assessment viewpoint: chlorinated dibenzodioxins and chlorinated debenzofurans. Toxicol Ind Health 12:593 611 (1996). Albritton D, Allen M, Baede A, Church JA, Cubasch U, Xiaosu D, Yihui D, Ehhalt DH, Folland CK, Giorgi F, et al. Summary for Policymakers: A Report of Working Group 1 of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Geneva:Intergovernmental Panel on Climate Change, 2001. Available: http:// www.ipcc.ch/pub/spm22-01.pdf [cited 19 July 2001]. Easterling DR, Horton B, Jones PD, Peterson TC, Karl TR, Parker DE, Salinger MJ, Razuvayev V, Plummer N, Jamason P, Folland CK. Maximum and minimum temperature trends for the globe. Science 277:363 367 (1997). IPCC - Intergovernmental Panel on Climate Change. Climate Change 95: The Science of Climate Change. Contribution of Working Group I to the Second Assessment Report of the IPCC. (Houghton JT, Meiro Filho LG, Callander BA, Harris N, Kattenberg A, Maskell K, eds). Cambridge:Cambridge University Press, 1996. Tufts Center for Conservation Medicine. Introducing the Center for Conservation Medicine. North Grafton, MA: Tufts University Veterinary School, 1999. Available: http://www.tufts.edu/ vet/ccm/introtccm.html [cited 3 July 2001]. Goldstein B. The precautionary principle and scientific research are not antithetical [Editorial]. Environ Health Perspect 107:A594 595 (1999). Lubchenco J. Entering the century of the environment: a new social contract for science. Science 279:491 497 (1998). 8

ЕКОЛОШКИ OТИСАК Science for Environment & Sustainable Society Vol.4 No.1 2007. Research Center for Sustainability and Environment Shiga University Current Methods for Calculating National Ecological Footprint Accounts Justin Kitzes *1, Audrey Peller, Steve Goldfinger, and Mathis Wackernagel Global Footprint Network Еколошки отисак је мера људских захтева према екосистемима Земље. Она је супротстављена еколошком капацитету Планете да се регенерише (Ewing et al., 2001). Мери се количином биолошки продуктивног земљишта и мора неопходног да се задовоље потребе хумане популације, уз истовремену асимилацију отпада. Другим речима, израчунавање еколошког отиска је поступак којим се анализира потрошња енергије, биомасе, грађевинског материјала, воде и других природних ресурса и претвара у нормализовану меру која је изражена као површина земљишта названа глобални хектари (gha). Глобални хектар је хектар који одговара просечној светској продуктивности биолошки продуктивне земље и воде за дату годину. Због међународне трговине и дисперзије отпада, захтевани хектари се могу налазити било где у свету. 9

ГРАДСКА УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Методе за рачунање овог отиска се разликују. У последње време је у току процес њихове стандардизације, како би се добиле што реалније процене (www.footprintstandards.org). Прва академска публикација о еколошком отиску се појавила 1992. године (William Rees, 1992). Концепт и метод израчунавања је урадио Mathis Wackernagel, у оквиру своје докторске дисертације 1990-1994. Оригиналан термин је био "додељена носивост" ("appropriated carrying capacity"), али је Rees дошао на идеју да концепт учини приступачнијим и назове га еколошки отисак ("ecological footprint"). Почетком 1996. Wackernagel и Rees су издали и књигу за ширу јавност под називом: Наш еколошки отисак: како смањити хумани утицај на Земљу (Our Ecological Footprint: Reducing Human Impact on Earth). Зашто је еколошки отисак важан? Користећи ову процену, могуће је одредити колико је Планета потребно да би се задовољиле потребе човечанства, ако наставимо да се понашамо на исти начин као и до сада. За 2007. годину укупан еколошки отисак човечанства је процењен на 1.5 Планету, што значи да човек користи еколошке услуге 1.5 пута брже него што Земља може да их обнови (Global Footprint Record, 2010). Еколошки отисак се може израчунати и за неку државу или појединачног становника. У многим извештајима о еколошком отиску укључујући и "Living Planet Report 2006" (WWF 2006), еколошки отисак земаља изражен је у глобалним хектарима по глави становника. Овај алат може послужити и доносиоцима одлука да сагледају до које мере једна нација користи више (или мање) него што је расположиво за дату територију. Поред тога, отисак је веома користан приступ у едукацији свих категорија друштва, са циљем промене личног понашања и односа према Планети. Он се може користити као доказ да стил живота и начин коришћења природних ресурса на почетку 21. века нису одрживи, па га многи називају и индикатором одрживости. Поређење еколошког отиска различитих држава јасно показује неједнакост у погледу коришћења ресурса. Тако, отисак САД за 2006. годину по глави становника износио је 9.0 gha, за становника Швајцарске 5.6 gha, док је Кина имала 1.8 gha. Прорачуни еколошког отиска на државном нивоу доступни су из више извора али уобичајени стандард је национални отисак Глобалне мреже еколошких отисака (Global Footprint Network). Ове прорачуне одржава и ажурира Глобална мрежа еколошких отисака уз подршку више од 70 партнерских организација. Национални еколошки отисак мери биолошки капацитет који је потребан да би се произвела роба и услуге које конзумирају становници те земље као и капацитет потребан за асимилацију отпада који они производе. Ресурси који се користе у производњи робе и услуга а који се извозе урачунавају се у еколошки отисак земље у којој се ти производи и услуге троше. Национални прорачуни еколошког отиска су првенствено базирани на међународним пакетима података које објављује Организација за пољопривреду и храну Уједињених нација (Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO), Међународна агенција за енергетику (The International Energy Agency, IEA), Статистичка дивизија Уједињених нација (UN Commodity Trade Statistics Database UN Comtrade), и Међувладин панел о климатским променама (Intergovernmental Panel on Climate Change, IPCC). Други извори података укључују студије из научних часописа и тематске збирке. Биокапацитет: снабдевање из природе Биокапацитет (или биолошки капацитет) је способност екосистема да произведе корисне биолошке материјале и апсорбује отпад који су генерисали људи а који користи текуће менаџмент шеме и екстракционе технологије. "Корисни биолошки материјали" дефинишу се за сваку годину као они који су коришћени од стране људске економије у току те године. Оно што се тренутно сматра употребљивим може се временом променити. Као и еколошки отисак, биокапацитет се најчешће изражава у глобалним хектарима, и израчунава се за све биолошки продуктивне површине и мора на планети. Биолошки продуктиван простор је земља и водена површина (морска и копнена) која обезбеђује значајну фотосинтетичку активност и акумулацију биомасе а коју људи могу користити. Непродуктивне и маргиналне области као што су области без воде, отворени океани, криосфера и друге нископродуктивне области нису укључене. Простори који производе биомасу а које човек не користи такође нису укључени. Земљина биосфера 2003. године је имала приближно 11.2 милијарди хектара биолошки продуктивног простора што грубо одговара четвртини земљине површине. Ових 11,2 милијарди хектара укључују 2,4 милијарде хектара воде (океански басени и копнене воде) и 8,8 милијарди хектара земље. Од тога је 1,5 милијарде хектара њива, 3,4 милијарде хектара пашњака, 3,7 милијарде хектара шума као и 0,2 милијарде хектара изграђеног земљишта. Процес мерења еколошког отиска и биокапацитета неког предузећа, града, нације, региона или планете се често назива рачуноводство еколошког отиска (Ecological Footprint accounting). Прорачуни глобалног еколошког отиска у 2003. години показују да је укупни отисак човечанства прекорачио биокапацитет Земље 10

за приближно 25%. Ова ситуација, када еколошки отисак премашује расположиви биокапацитет позната је као еколошки дефицит ("overshoot"). Национални отисак израчунава се за све државе које су представљене у статистичким подацима Уједињених нација, а које имају више од милион становника. Резултати су расположиви за више од 150 земаља од 1961. до 2003. године Више од 200 категорија ресурса укључено је у прорачуне националних отисака: пољопривредни производи, влакна, стока, дивље и узгајане рибе, дрво и дрва за огрев. Прорачуни експлицитно евидентирају главни продукт отпада угљендиоксид. Будућност: Сценарио - смањити и поделити БИОДИВЕРЗИТЕТ ИЗГРАЂЕНА ЗЕМЉА Текуће стање глобалног еколошког дефицита истиче потребу смањења еколошког отиска у циљу избегавања трајног нестајања и потенцијалног урушавања глобалног екосистема. Начини смањења еколошког дефицита захтевају договор а проценат смањења треба да буде подељен између свих појединаца и нација с обзиром да сви заједно користимо глобалну биосферу. Један од начина да се постигну ти циљеви је сценарио "смањити и поделити" ("shrink and share ) еколошки отисак човечанства. Принцип смањења ("shrink") значи умањења човековог отиска тако да потрошња обновљивих извора не прекорачује регенеративни капацитет земљиног продуктивног екосистема. Ово циљано смањење треба да узме у обзир да ли део земљиног биокапацитета треба да се усмери ка дивљим врстама и очувању биодиверзитета. Принцип поделе ("share") се односи на начин поделе биолошког продуктивног капацитета Земље између индивидуа, нација, регија и дивљих врста. Потреба за смањењем глобалног отиска je документована тренутним стањем глобалног "еколошког дефицита". Подела ("sharing") имплицира da ће неки региони или нације морати да смање отисак и потенцијално дозволе другима да појачају свој отисак и достигну основне животне стандарде. Да би остали унутар глобалног еколошког буџета на ограниченој планети и избегли дугорочно трошење еколошког капитала, повећање тражње у појединим регионима мораће бити компензовано смањењем у другим. Ниједан од оба поменута принципа не дајe закључке шта је етички и одговарајуће, већ дају информацију о могућим начинима које глобално друштво може изабрати у будућности. Референце: БИОПРОДУКТИВНА ЗЕМЉА ЕНЕРГЕТСКА ЗЕМЉА БИОПРОДУКТИВНО МОРЕ http://en.wikipedia.org/wiki/ecological_footprint Ewing et al. 2001". Global Footprint Network. http://www.footprintnetwork.org/images/uploads/national_footprint_accounts_method_paper_2010.pdf. Retrieved 25 February 2001. "Data Sources". Global Footprint Network. 2010-06-05. http://www.footprintnetwork.org/en/index.php/gfn/page/data_sources/. Retrieved 2012-03-17 Wackernagel, M., Rees, W., 1996. Our Ecological Footprint, New Society Press, pp.176. WWF International. 2006. Living Planet Report 2006. Gland, Switzerland. 11

Градска управа за заштиту животне средине je учествовала на 21. Међународном сајму екологије и шумарства "ЕКО-СВЕТ" од 25. до 30. септембра 2012. године у Новом Саду. Током наступа на Сајму Градска управа за заштиту животне средине организовала је научни скуп "EnviroScience NS " који је одржан 26. и 27. септембра у Мастер центру Новосадског сајма. На скупу су представљени резултати научно-истраживачких пројеката чију је реализацију, у периоду од 2009. до 2011. године, подржала Градска управа за заштиту животне средине. Презентовано је укупно 28 пројеката из следећих области: ВАЗДУХ, ВОДА И ЗЕМЉИШТЕ ХРАНА И ЗДРАВЉЕ УРБАНA ШУМА И ОДРЖИВА ГРАДЊА ЗРАЧЕЊЕ ИНДУСТРИЈА Научни скуп омогућио је размену искуства стручњака из различитих области и различитих научних институција, разматрање примене резултата пројеката у пракси као и информисање јавности о стању животне средине у Граду. Апстракти научних пројеката који су презентовани на скупу део су публикације "EnviroScience NS". Књига апстраката je припремљена двојезично (енглески и српски) и садржи CD на коме су презентације и апстракти у електронском облику. Књига апстраката се у PDF формату може преузети на сајту Управе на адреси www.environovisad.org.rs У оквиру Еколошке учионице Управа је представила резултате праћења стања животне средине на територији Града Новог Сада током 2011. године. Презентацијом Квалитет животне средине у Граду Новом Саду током 2011. године приказани су резултати мониторинга: квалитета ваздуха, квалитета воде јавних купалишта, квалитета површинских вода, микробиолошког квалитета подземних вода изворишта, нивоа комуналне буке, квалитета земљишта, концентрације аерополена, UV зрачења, ЕМ зрачења и радиоактивности. 12

Увод Заштита животне средине данас је повезана са готово сваком људском активношћу. Edward O. Wilson, творац теорије Биофилије, је 21. век окарактерисао као век животне средине (Wilson E O, Biophilia, Harvard University Press, 1984.; Wilson E O, Naturalist, Shearwater Books, 1994.). Светска научна јавност се већ неко време бави преиспитивањем улоге коју наука треба да има у друштву, како би понудила ефикасна и применљива решења којим би се успорио и контролисао утицај човека на Планету (Lubchenco J, Entering the Century of the Environment: A New Social Contract for Science, Science, 279:5350, 491-497, 1998.). Сасвим је јасно да наука сама, нема моћ да достигне и изгради одрживо друштво, али су научна сазнања и мудрост неопходни за доношење правих одлука. Да би испунила ту своју улогу и наука мора да се промени. Морају се поставити јасни научни приоритети, нова институционална решења и усавршити механизми којим би се брже и ефикасније нова сазнања раширила и применила. Таква наука мора бити отворена за сусрете различитих дисциплина, јер је интердисциплинарност неопходан предуслов за решавање проблема и место настанка многих открића и иновација. У случајевима када нема дефинитивне одговоре, наука мора указати на недоумице, позвати на примену принципа предострожности, основног принципа за доношење закона из ове области (Freestone D, Hey E, eds. The Precautionary Principle and International Law. Boston: Kluwer Law International, 1996.; Kriebel D. et al, The Precautionary Principle in Environmental Science, Environmental Health Perspectives, 109:9, 871-876, 2001.). Иако су проблеми у заштити животне средине глобални, њихово решавање захтева конкретне одговоре и локално деловање. Град Нови Сад низ година финансијски подржава научна истраживања која у кратком року дају применљива решења за Град и тако изналази свој пут ка одрживости. Надамо се да ће нас ова књига одвести један корак даље на том путу. Град Нови Сад Градска управа за заштиту животне средине 13

ГРАДСКА УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Емергентне супстанце у животној средини Изазови, специфичности, токсичност и последице Проф. др Мирјана Војиновић Милорадов Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука, Департман за Инжењерство заштите животне средине и заштите на раду Емергентне супстанце (EmS) су свеприсутне, перзистентне и биолошки активни полутанти, који су резултат природних, индустријских и људских активности, а нису укључени у рутинске мониторинг програме на ЕУ нивоу, али морају да буду регулисани у будућим законским регулативама, због (еко)токсичности и потенцијалних хазардних ефеката на здравље и животну средину. Широк спектар синтетских хемикалија, које су предвиђене за употребу у индустрији, пољопривреди, фармацији, ветерини и као потрошачки производи, представљају опасност за животну средину и припадају фамилији EmS и захтевају посебну пажњу јавности, струке и регулаторних тела. Ниске дозе EmS и ефекат псеудо-перзистенције су препознати као снажни хемијски и еко стресори на укупну биосферу са непознатим токсичним последицама, понашањем и транспортом кроз све медијуме животне средине. Ефекти ниских доза се региструју у пикомоларном и наномоларном опсегу. EmS су највише присутне у отпадним водама и природним реципијентима. Доминантне физичко-хемијске карактеристике које су специфичне за EmS су: ефекти ниских доза, псеудо-перзистентност/перзистентност, стабилна структура, слаба деградабилност, хидрофилност и липофилност (Log K ow 0.6 6.2), биоконцентрација/биоакумулација у акватичним организмима, токсичност са хазардним ефектима, акутни, али чешће хронични ефекти, ендокрини су дисруптори, суспектна тератогеност и канцерогеност, испарљиве, неиспарљиве и полуиспарљиве супстанце, поларни/ неполарни молекули, кратак полуживот t 1/2 и друге. EmS могу да буду неутралне, киселе, базне, у јонском и цвитер јонском стању. Главна физичка и хемијска својства окарактерисана су следећим константама: протонација (Log pk a 9.6 2.5), коефицијент расподеле октанол/вода (Log K ow 0.35 6.02) и растворљивост (S w od 1 * 10 6 mg/l do 0.02 mg/l). Примарним, секундарним и терцијарним третманима се EmS практично не уклањају (<20%). Сорпција Em једињења зависи од ph. Хемијске и физичке карактеристике EmS (растворљивост, испарљивост/полуиспарљивост, могућност адсорпције, апсорпције и биодеградације, поларност, стабилност, перзистенција) варирају у великој мери у зависности од различитих молекулских структура и броја асиметричних C атома, од чега зависе и негативни токсични утицаји на животну средину и људско здравље. EmS припадају групи познатих хемијских једињења, али која су препозната као токсична у скорије време, са новим начинима употребе, новим хазардним ефектима, недовољно познатим механизмима деловања, изворима и путевима изложености. За многе EmS, тренутно постоји мало информација о потенцијалном токсиколошком утицају на екосистеме, посебно дуготрајна експозиција биосистема ниским дозама. Судбина и транспорт EmS у природном акватичном систему су готово непознати, а посебно у контексту дистрибуције вода/ земљиште/седимент и процеса расподеле. Поред NORMAN листе (http://www. norman-network.net), која дефинише преко 750 различитих EmS, генерално се EmS могу поделити на: глобалне контаминанте, индустријске хемикалије, супстанце са хормонском активношћу и нано-материјале. У излагању ће бити истакнути изазови, специфичности, токсичност и последице EmS, као што су феномен ефекта ниских доза, псеудо-перзистенција и нови приступи негативним ефектима EmS на животну средину, као и први оригинални прелиминарни резултати screening-a EmS у Дунаву у близини Новог Сада, добијених у оквиру националног и међународног Пројекта (III46009 i ESP.EAP.SFPP 984087). КЉУЧНЕ РЕЧИ: емергентне супстанце, псеудоперзистенција, ефекат ниских доза, заштита животне средине ЗАХВАЛНИЦА: Истраживања су подржана у оквиру пројекта Министарства просвете и науке, III46009 и међународног пројекта ESP.EAP. SFPP 984087. Захваљујем се сарадницима на пројектима, својим студентима докторских студија, а посебно дипл. инг. мастер Невени Шенк, PhD студенту. 14

Значај и искуства у праћењу нивоа ЕМ поља у окружењу Проф. др Неда Пекарић Нађ, Факултет техничких наука, Универзитет у Новом Саду, Департман за енергетику, електронику и телекомуникације, Катедра за теоријску електротехнику Др Александра Јовановић Галовић, Градска управа за заштиту животне средине, град Нови Сад Аерозагађење у функцији параметара саобраћаја, коришћења земљишта и метеоролошких услова Доц. др Валентина Басарић, Проф. др Вук Богдановић, Проф. др Ратомир Врачаревић, Јелена Митровић Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука мр Владимир Ђорић, Проф. др Јадранка Јовић, Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Београд Нови Сад је један од најпожељнијих градова за живот у Србији. Томе доприноси не само мултинационални и мултикултурални карактер града, већ и примерена брига о здравој околини и добробити становништва. Један од значајних показатеља ове бриге је и број градских пројеката посвећених борби против загађења, па и електромагнетског (ЕМ) загађења које неминовно доноси убрзани технолошки напредак у Граду. Градска управа за заштиту животне средине је преузела одговорност за управљање ризиком од ЕМ поља на територији Града. ЕМ поља могу да директно делују на људски организам, компромитују човекове одбрамбене механизме, изазову несаницу, нервозу, дуготрајан страх, па и болест као карцином. Уз то, ЕМ поља могу постати значајан фактор у цени некретнина [1]. Стога, Градска управа подржава праћење најзначајнијих извора ЕМ поља. Глобални мониторинг одвија се преко мреже бежичних сензора [2]. Прате се извори високофреквентних (ВФ) поља из домена мобилне телефоније. Такође, из домена ниских фреквенција (НФ) прате се интензитети електричних и магнетских поља у близини далековода и трансформатора. Национално законодавство је израдом Правилника о границама излагања нејонизујућим зрачењима уредило ову област [3]. Ипак, у пракси су се у примени овог закона показале недоумице [4]. Градска управа подржава рад Факултета техничких наука (ФТН) на примени и побољшању овог Правилника. Из резултата мерења ЕМ поља, како НФ извора, тако и ВФ извора, идентификовани су значајни извори и организовано је њихово континуирано праћење. Процена ризика од ЕМ поља је у великом броју средина у свету препуштена градовима и локалним заједницама. За процену и управљање ризиком од ЕМ поља неопходни су поуздани подаци о постојећим нивоима и предикција нивоа при уношењу сваког новог значајног извора ЕМ поља на територију града. Градска управа за заштиту животне средине је преузела ову важну функцију на територији Града Новог Сада. КЉУЧНЕ РЕЧИ: праћење извора електричних и магнетских поља, изложеност становништва у граду РЕФЕРЕНЦЕ: [1] www.foti.co.rs [2] http://semont.ftn.uns.ac.rs [3] Правилник о границама излагања нејонизујућим зрачењима, Сл. гласник РС бр. 104/09. [4] http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/ sedmi_broj/doc_dr_anamarija_juhas,_mr_ miodrag_milutinov,_prof_dr_neda_pekaric-naz:_ iskustva_u_primeni_nacionalnih_pravilnika_o_ nejonizujucim_zracenjima.388.html Повећана потрошња нафтних деривата као последица повећања обима саобраћаја у градовима Србије резултирала је повећањем емисије штетних гасова и погоршањем квалитета ваздуха. Процењује се да у атмосфери градова приближно 91% угљенмоноксида потиче из мобилних извора, 56% азотних оксида, 10% честица и око 50% угљендиоксида. Емисија полутаната пореклом од саобраћаја зависи од обима саобраћаја, структуре саобраћајног тока, старости возног парка, али и од густине изграђености урбаног подручја и метеоролошких услова. Кључни предуслови вишепараметарске и мултидисциплинарне анализе утицаја саобраћаја на квалитет ваздуха су софтверска технологија и квалитетне (применљиве) базе улазних података. Захваљујући низу истраживања у утицајним областима и примени савремене технологије за мерења и чување података, у Новом Саду су створени услови за прецизније процене утицаја на квалитет ваздуха. У овом излагању приказани су резултати прве фазе рада на пројекту "Анализа утицаја саобраћаја у Новом Саду на емисију NО 2 и PM 10 и обука кадрова градске управе". Применом савременог софтвера, анализиран је утицај саобраћаја на ниво емисије NО 2 и PM 10 на најпрометнијим саобраћајницама у граду (Булевар ослобођења, Јеврејска улица, Булевар цара Лазара, Партизанска и улица Корнелија Станковића) у функцији степена изграђености и метеоролошких услова у Новом Саду. Акценат је стављен на прикупљање улазних података за примену софтвера, њихову обраду и припрему за симулацију. Осим приказа и анализе излазних резултата симулације у закључним разматрањима се истиче вишеструки значај пројеката ове врсте: мултидисциплинарни приступ и синхронизовани рад различитих градских структура и научноистраживачких институција; примена резултата у изради акционих планова побољшања квалитета ваздуха; могућност тестирања различитих инструмената саобраћајне политике на ниво емисије загађујућих материја и дефинисање стратегије развоја која подразумева одрживост саобраћајног и свеобухватног урбаног система. КЉУЧНЕ РЕЧИ: аерозагађење, саобраћајни ток, коришћење земљишта, симулација 15

DOWNLOAD: http://www.environovisad.org.rs/ images/ekobilten/enviro.pdf Награду за најбољи рад Информациона мрежа за континуално испитивање електромагнетских поља - SEMONT на конференцији "The Fourth International Conference on Advances in Future Internet" - AFIN 2012, August 19 24, 2012 Rome, Italy ВАЗДУХ, ВОДА И ЗЕМЉИШТЕ ИДЕНТИФИКАЦИЈА И КВАНТИФИКАЦИЈА КОНЦЕНТРАЦИОНИХ НИВОА ПЕРЗИСТЕНТНИХ ОРГАНСКИХ ПОЛУТАНАТА (ПОПс) У АМБИЈЕНТАЛНОМ ВАЗДУХУ И ЗЕМЉИШТУ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА НОВОГ САДА ПОТЕНЦИЈАЛ ФОРМИРАЊА БИОФИЛМА У ДИСТРИБУТИВНОМ СИСТЕМУ ГРАДА НОВОГ САДА ИСТРАЖИВАЧКИ МОНИТОРИНГ ВОДЕ И СЕДИМЕНАТА ДУНАВА У ЗОНИ ИЗВОРИШТА ВОДЕ ЗА ПИЋЕ ГРАДА НОВОГ САДА МОНИТОРИНГ ЗЕМЉИШТА И ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ У БЛИЗИНИ БЕНЗИНСКИХ ПУМПИ ИСПИТИВАЊЕ ЗЕМЉИШТА И БИЉАКА У НОВОСАДСКИМ ПАРКОВИМА НА САДРЖАЈ ОЛОВА ХРАНА И ЗДРАВЉЕ РЕЗИМЕ РЕЗУЛТАТА ТРОГОДИШЊЕГ МОНИТОРИНГА ПРИСУСТВА ПОЛУТАНАТА (ТЕШКИХ МЕТАЛА) И НИТРАТА У ПОВРТАРСКИМ БИЉНИМ ВРСТАМА НА ЗЕЛЕНИМ ПИЈАЦАМА У НОВОМ САДУ ОДРЕЂИВАЊЕ САДРЖАЈА ТЕШКИХ МЕТАЛА У УЗОРЦИМА ПОВРЋА ПРОИЗВЕДЕНОГ У ОКОЛИНИ НОВОГ САДА САДРЖАЈ ДИТИОКАРБАМАТА У ЈАГОДАСТОМ ВОЋУ НА НОВОСАДСКИМ ПИЈАЦАМА И МАРКЕТИМА ОДРЕЂИВАЊЕ ОСТАТАКА ПЕСТИЦИДА У ВОЋУ НА ТРЖИШТУ ГРАДА НОВОГ САДА ЗАШТИТА И УНАПРЕЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДА НОВОГ САДА КРОЗ ПАРАЗИТОЛОШКУ КОНТРОЛУ ЈАВНИХ ПОВРШИНА ПЕШЧАНИКА ЗА ИГРАЊЕ ДЕЦЕ МОНИТОРИНГ ИНВАЗИВНИХ И ВЕКТОРСКИХ ВРСТА ИНСЕКАТА И ТРАНСМИСИВНИХ БОЛЕСТИ ЗНАЧАЈ БИОЛОШКОГ МОНИТОРИНГА, КАО ПОКАЗАТЕЉА ЗАГАЂЕЊА ВАЗДУХА, КОД СТАНОВНИКА НАСЕЉА ШАНГАЈ УТИЦАЈ ЕЛЕКТРОМАГНЕТНОГ ЗРАЧЕЊА НА ПРОЛИФЕРАТИВНУ АКТИВНОСТ ЗДРАВИХ И МАЛИГНИХ ЋЕЛИЈА У ИН ВИТРО СИСТЕМИМА УРБАНА ШУМА И ОДРЖИВА ГРАДЊА НОВЕ МОГУЋНОСТИ ПОВЕЋАЊА МРЕЖЕ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА У НОВОМ САДУ - ЗЕЛЕНИ ЗИДОВИ И ЗЕЛЕНИ КРОВОВИ НОВЕ ЗЕЛЕНЕ ИНИЦИЈАТИВЕ ЛОКАЛНЕ ПОЛИТИКЕ: GREEN FAKTOR - АДМИНИСТРАТИВНЕ МОГУЋНОСТИ ПОВЕЋАЊА ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА У НОВОМ САДУ ЕЕ ПРЕПОРУКЕ ХИДРОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗЕМЉИШТА ЗАШТИЋЕНОГ ДЕЛА АЛУВИЈАЛНЕ РАВНИ У ОКОЛИНИ ГРАДА НОВОГ САДА И ИЗБОР ВРСТА ДРВЕЋА ЗА ПОШУМЉАВАЊЕ ПРИЛАЗНИХ ПУТЕВА ГРАДУ ДЕФИНИСАЊЕ ДИНАМИКЕ УКЛАЊАЊА ПРЕСТАРЕЛИХ СТАБАЛА ТОПОЛА У НОВОМ САДУ ИЗБОР ВРСТА ДРВЕЋА ЗА ОЗЕЛЕЊАВАЊЕ ДЕЛОВА НОВОГ САДА У ЗАВИСНОСТИ ОД ЕДАФСКО- ХИДРОЛОШКИХ УСЛОВА ЕВАЛУАЦИЈА СТАЊА ЕКОСИСТЕМА У НОВОМ САДУ И ОКОЛИНИ У ЦИЉУ ЊИХОВОГ ОДРЖИВОГ КОРИШЋЕЊА ЗРАЧЕЊЕ ПРОБЛЕМИ ЕЛЕКТРОМАГНЕТСКОГ ЗАГАЂЕЊА ГРАДА НОВОГ САДА ЕЛЕКТРОМАГНЕТСКИМ ПОЉИМА НИСКИХ ФРЕКВЕНЦИЈА КРЕИРАЊЕ БАЗЕ ПОДАТАКА СВИХ ИЗВОРА НЕЈОНИЗУЈУЋЕГ ЗРАЧЕЊА ОД ПОСЕБНОГ ИНТЕРЕСА У РАДИО-ФРЕКВЕНЦИЈСКОМ ОПСЕГУ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА НОВОГ САДА РАЗВОЈ ИНТЕРНЕТ ПОРТАЛА ИНФОРМАЦИОНЕ МРЕЖЕ ЗА КОНТИНУАЛНО И УДАЉЕНО ИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕКТРОМАГНЕТСКИХ ПОЉА ИСТРАЖИВАЊЕ ИЗОЛАЦИОНИХ СВОЈСТАВА МАТЕРИЈАЛА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ НАГОМИЛАВАЊА РАДОНА У ЗАТВОРЕНИМ СТАМБЕНИМ ПРОСТОРИЈАМА ИСПИТИВАЊЕ ИЗЛОЖЕНОСТИ ЉУДИ МАГНЕТСКОМ ПОЉУ ТРАФОСТАНИЦА ПРОЦЕНА БРЗИНЕ ЕРОЗИЈЕ ЗЕМЉИШТА НА ОСНОВУ МЕРЕЊА КОНЦЕНТРАЦИЈЕ АКТИВНОСТИ РАДИОНУКЛИДА Издаје: ГРАДСКА УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Фото материјал: Фото архива Градске управе за заштиту животне средине ИНДУСТРИЈА Креативни концепт и дизајн: Kitchen&GoodWolf ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У ОБЛАСТИ ГРАФИЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ У ГРАДУ НОВОМ САДУ КОРОВСКЕ ВРСТЕ ГРАДА НОВОГ САДА ПОТЕНЦИЈАЛНИ РЕСУРС ЗА ФАРМАЦЕУТСКУ ИНДУСТРИЈУ Штампа: Штампарија Стојков