ЕПИДЕМИОЛОШКИ ПОДАЦИ Србија је по оболевању од рака на 29, а по смртности на другом месту у Европи. То јасно указује на неопходност већег ангажовања на превентиви и раном откривању рака, што Република Србија и чини увођењем организованих скрининг програма. Најчешће малигне болести у Србији 2008. године биле су: рак дебелог црева, дојке, простате, грлића материце и плућа. Рак грлића материце у Србији (Globocan 2008): стандардизована стопа морталитета износи 9,2 на 100.000; по смртности Србија је на трећем или четвртом месту међу европским земљама; две трећине случајева открива се тек након ране инвазивне фазе; сваке године од рака грлића материце умре више од 700 жена. Рак дојке у Србији (Globocan 2008): стандардизована стопа морталитета износи 21,7 на 100.000; рак дојке је трећи најчешћи узрок смрти међу женама старијим од 45 година; рак дојке се дијагностикује код сваке дванаесте жене; 70% новооткривених случајева рака дојке су промене веће од 2 cm; сваке године од рака дојке умре више од 1900 жена. Рак дебелог црева и ректума у Србији (Globocan 2008): стандардизована стопа морталитета износи 16,6 на 100.000; други је узрок смрти од рака код оба пола; стопа морталитета код мушкараца је већа за 15%, а код жена за 19% од стопе морталитета у ЕУ; сваке године од рака дебелог црева умре више од 3000 мушкараца и жена. 2 Техничка подршка и имплементација Националног програма за скрининг у Србији. Пројекат финансира Европска унија.
ОРГАНИЗОВАНИ СКРИНИНГ Програми скрининга значајно смањују морталитет од рака грлића материце, рака дебелог црева и рака дојке. Скрининг представља препознавање до тада неоткривене болести, коришћењем скрининг теста у привидно здравој, тј. асимптоматској циљној популацији. Циљ скрининга рака дојке је смањивање морталитета док се са организованим скринингом рака грлића материце и рака дебелог црева, смањују и инциденција и морталитет. Организовани скрининг представља масовно позивање циљне популације на тестирање и тумачење скрининг тестова праћено строгом контролом квалитета и извештавањем. Организовани скрининг се ради у циклусима на неколико година (2, 3, 5 или 10 година), у складу са епидемиолошким и демографским подацима као и кадровским и финансијским капацитетима. Скрининг је организационо захтеван и сложен процес па је зато неопходна едукација здравствених радника, добијање правих информација и разјашњавање нејасноћа како би се постигао добар квалитет самог процеса скрининга и знање ширило ка општој популацији. СКРИНИНГ ТЕСТ Примењује се са циљем раног откривања болести. Треба да буде високо сензитиван, специфичан и лако применљив. За рано откривање рака грлића материце користи се цитолошки брис грлића материце (Пап тест), за рано откривање рака дебелог црева имунохемијски тест на окултно крварење у столици (ифоб тест) и колоноскопија, а за рано откривање рака дојке, мамографија. ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА У СКРИНИНГУ У скринингу је изузетно важно прикупљање одређених података, јер је само са квалитетним подацима могуће приказати резултате скрининга у погледу успешности и ефикасности, али и трошкова самог скрининга. Подаци се прикупљају и уносе у времену и на месту где настају, попуњавањем протокола (клиничког пута) за сваког учесника у скринингу 3
појединачно. Збирни периодични подаци прослеђују се заводима за јавно здравље и Канцеларији за скрининг у облику извештајног обрасца, било у електронском облику или на папиру. За успешност скрининга неопходна је јасно дефинисана одговорност појединаца у свакој фази и квалитетна сарадња свих актера од домова здравља, института и завода за јавно здравље, преко здравствених установа секундарног и терцијарног нивоа, до РФЗО-а и Министарства здравља. Актери у скринингу У регулацији, организацији, извођењу и праћењу скрининга учествују: Министарство здравља; Републички фонд за здравствено осигурање; Cаветодавни одбор; Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут ; Канцеларија за превенцију малигних болести (Канцеларија за скрининг); надлежни институт/завод за јавно здравље; дом здравља; здравствена установа секундарног/терцијарног нивоа здравствене заштите; локална заједница; медији. Дом здравља је носилац спровођења скрининга на територији за коју је основан. Канцеларија за превенцију малигних болести (Канцеларија за скрининг) координира, организује, прати и процењује спровођење скрининга и обезбеђује едукацију и стручну подршку осталим учесницима у организованом скринингу. ПОЧЕТАК ОРГАНИЗОВАНОГ СКРИНИНГА РАКА У СРБИЈИ Република Србија је започела са постепеним увођењем организованог скрининга рака грлића материце, рака дебелог црева и рака дојке од 2012. године. 4 Техничка подршка и имплементација Националног програма за скрининг у Србији. Пројекат финансира Европска унија.
СКРИНИНГ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ Скрининг за карцином грлића материце се спроводи на територији Републике Србије у виду организованог децентрализованог програма. Циљна популација: жене од 25 до 64 године живота. Покривеност популације: циљ је обухватити најмање 75% циљне популације. Циклус скрининга: на 3 године (након два негативна налаза у периоду од годину дана). Скрининг тест: Пап тест (Папаниколау) цитолошки брис грлића материце. Тумачење тестова: цитоскринери и супервизори за позитивне Пап плочице у акредитованим цитолошким лабораторијама. Завршетак циклуса скрининга: скрининг рака грлића материце завршава се нормалним Пап тестом, а у случају абнормалног резултата Пап теста, као тријажни тест раде се колпоскопија или ХПВ тест, уколико је то могуће. Дијагностика, лечење: болнице и клинички центри, по Водичу добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење рака грлића материце (2012). Прикупљање података: окружни институти/заводи за јавно здравље. Саопштавање резултата, одређивање динамике и садржаја даљег праћења, укључујући и упућивање на даљу дијагностику спроводи изабрани гинеколог у складу са Водичем добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење рака грлића материце из 2012/2013. године. 5
СКРИНИНГ РАКА ДОЈКЕ Скрининг за рак дојке се спроводи на територији Републике Србије у виду организованог децентрализованог програма. Циљна популација: жене од 50 до 69 година живота. Покривеност популације: циљ је обухватити најмање 75% циљне популације. Циклус скрининга: на 2 године. Скрининг тест: мамографија. Тумачење мамографских снимака: двоструко, врше га два независна обучена радиолога. Завршетак циклуса скрининга: процес скрининга завршава се након допунских процедура (ултразвучног прегледа дојки и циљаног мамографског снимања). Даље дијагностичке процедуре и праћење: домови здравља, болнице, клинички центри, институти. Прикупљање података: окружни институти/заводи за јавно здравље. Саопштавање резултата, одређивање динамике и садржаја даљег праћења, укључујући и упућивање на даљу дијагностику спроводи изабрани гинеколог према препоруци радиолога, а у складу са Водичем добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење рака дојке из 2012/2013. године. 6 Техничка подршка и имплементација Националног програма за скрининг у Србији. Пројекат финансира Европска унија.
СКРИНИНГ РАКА ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА Скрининг за колоректални карцином се спроводи на територији Републике Србије у виду организованог децентрализованог програма. Циљна популација: мушкарци и жене од 50 до 74 годинe живота. Покривеност популације: циљ је обухватити најмање 75% циљне популације. Циклус скрининга: на 2 године. Скрининг тест: имунохемијски тест ( ифоб тест). Тумачење тестова: лабораторије у дому здравља (едуковани лабораторијски техничари/медицинске сестре). Додатна претрага код позитивног ифоб теста: колоноскопија. Завршетак циклуса скрининга: процес скрининга се завршава негативним ифоб тестом, а у случају позитивног ифоб теста колоноскопијом и хистопатолошким налазом у случају узимања материјала у току биопсије. Даљи третман и праћење: болнице и клинички центри. Прикупљање података: окружни институти/заводи за јавно здравље Саопштавање резултата, одређивање динамике и садржаја даљег праћења, укључујући и упућивање на даљу дијагностику спроводи лекар у дому здравља. Детаљни подаци и стручно методолошка упутства доступни су на сајту: www.screeningserbia.rs. 7
Ko