БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ

Јеврејски историјски музеј Савеза јеврејских општина Србије, Београд DOI 10.5937/kultura1338423R УДК 393(=411.16) 94(=411.16)(497.11) 26-557 прегледни рад БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ ЈЕВРЕЈСКИ ЖАЛОБНИ ОБИЧАЈИ Са же так: Је вре ји су вер ска и на ци о нал на ма њи на ко ја ве ко ви ма жи ви на тлу Ср би је, да ју ћи свој пе чат и до при нос ње ном бо га том и ра зно вр сном кул тур ном на сле ђу. Иако са свим укло пље ни у ши ру сре ди ну, Је вре ји има ју из ра зи те ет но ло шке спе ци фич но сти. Циљ овог ра да је да при ка же и об ја сни жа лоб не оби ча је код Је вре ја и њи хов тра ди ци о нал ни од нос пре ма смр ти као јед ном од нај важни јих сег ме на та људ ског по сто ја ња. Уз из ве сна од сту па ња и тран сфор ма ци је, ко је су не ми нов не, опи са ни жа лоб ни оби ча ји су и да нас ак ту ел ни, као што су и на ве де ни тер ми ни на хе бреј ском је зи ку у упо тре би. Кључ не ре чи: Је вре ји, Ср би ја, ју да и зам, жа лоб ни оби ча ји, гро бље Нај ста ри ја је вреј ска на се ља о ко ји ма све до че од ре ђе на архе о ло шка на ла зи шта на те ри то ри ји не ка да шње Ју го сла ви је, фор ми ра на су у II ве ку у Ма ке до ни ји и дуж ја дран ске оба ле у до ба Ри мља на. То ме је прет хо дио суд бин ски пре о крет у исто ри ји Је вре ја 63. го ди не пре н.е. ка да, са оку па ци јом и пре вла шћу огром не и та да не по бе ди ве Рим ске им пе ри је, почи ње оп шта ди ја спо ра је вреј ског на ро да ко ја у пот пу но сти узи ма ма ха од 70. го ди не и дру гог ра за ра ња је ру са лим ског је вреј ског хра ма. Од та да, Је вре ји су жи ве ли ра су ти по римским про вин ци ја ма, би ли су ро бо ви, али и ве ште за на тли је. С об зи ром на то да су их Ри мља ни до во ди ли и на се ља ва ли, ме ђу оста лим ре ги о ни ма, и на Бал кан ском по лу о стр ву, као и да углав ном ни су спре ча ва ли њи хо во сло бод но кре та ње и из бор ста ни шта, сва ка ко се мо же прет по ста ви ти да су се 423

Је вре ји, у тим дав ним вре ме ни ма, на се ља ва ли и на те ри тори ји да на шње Ср би је. 1 У том кон тек сту, је вреј ска исто ри ја и кул ту ра у Ср би ји тра је већ ско ро две хи ља де го ди на. Међу тим, ве ћа ми гра ци о на кре та ња Је вре ја, ко ја су усле ди ла ка сни је у сред њем, а још ви ше у но вом ве ку, пру жа ју мно го ви ше по да та ка и са зна ња о је вреј ским за јед ни ца ма у Ср бији, њи хо вом на чи ну жи во та и до ди ри ма са кул ту ром Ср ба. Је вре ји тзв. Се фар ди, ко ји су кра јем XV ве ка би ли драма тич но из гна ни из Шпа ни је и Пор ту га ли је, на се ли ли су Ср би ју (области под Ото ман ском вла шћу) и ор га ни зо ва ли сво је оп шти не већ по чет ком, од но сно у пр вој по ло ви ни XVI ве ка. На се ља ва ње Ашке на за - Је вре ја из сред ње и ис точ не Евро пе, од ви ја ло се и ра ни је, а на ро чи то је по ја ча но у XVI II и XIX ве ку. Ашке на зи су се у ве ћем бро ју на се ља ва ли на се ве ру, у Вој во ди ни, ма да их је би ло и у дру гим де ло ви ма Ср би је. Вре ме ном су ор га ни зо ва не је вреј ске оп шти не у ра зним дело ви ма Ср би је, у ве ћим или ма њим гра до ви ма. Као за на тлије и тр гов ци, Је вре ји су се ра до на се ља ва ли бли зу Са ве и Ду на ва, у Бе о гра ду, Шап цу, Сме де ре ву, и дру гим гра до вима и ва ро ши ма, вр ше ћи ве о ма по зи ти ван ути цај на раз вој при вре де. Иако су је вреј ске за јед ни це, у ства ри, би ле ма лоброј не, њи хо ве по слов не, че сто и род бин ске ве зе са је врејским жи вљем у Аустро у гар ској, Ита ли ји, Тур ској и дру гим зе мља ма, до при но си ле су оп штем раз ви ја њу тр го вач ких веза и дру гих при вред них гра на ка рак те ри стич них за град ске сре ди не. Је вре ји су ет нич ка и вер ска гру па ко ја, као и све оста ле, има сво је спе ци фич но сти. Ипак, оно што их по себ но из два ја јесте чи ње ни ца да Је вре ји, у пот пу но сти, по и сто ве ћу ју верски и на ци о нал ни иден ти тет. То зна чи: ако чо век би ло ког вер ског и ет нич ког по ре кла искре но и фор мал но при хва ти ју да и зам и жи ви на да ље по шту ју ћи ју да и стич ка пра ви ла, по ста је Је вре јин и при хва ћен је у све му као та кав; исто време но, ро ђе ни Је вре јин ко ји пре кр ши ју да и стич ка пра ви ла, пре ста је да бу де Је вре јин... ни је ви ше при хва ћен као Је врејин. Ју да и зам је нај ста ри ја мо но те и стич ка ре ли ги ја ко ја је бес ком про ми сно од ре ди ла је вреј ски на чин жи во та и то уједно пред ста вља од го вор на пи та ње о то ме ка ко су се Је вре ји уоп ште одр жа ли то ком хи ља да го ди на жи во та у ди ја спо ри (још пре рим ских осва ја ња), и ка ко су са чу ва ли свој основни иден ти тет, сво ју ре ли ги ју и свој оби чај ни си стем. Платфор му ју да и зма, а ти ме и на чи на жи во та, чи ни ле су и чине 1 Не до мач ки В., До се ља ва ња, у: Жи до ви на тлу Ју го сла ви је, Му зеј ски про стор, За греб 1988, стр. 14-15. 424

је вреј ски све ти сви так То ра (пет књи га Мој си је вих део Ста рог За ве та) и ги гант ски је вреј ски за ко ник Тал муд, ко ји је ве ко ви ма пи сан, до пу ња ван и раз ра ђи ван. 2 То ра, а за тим Тал муд, пред ста вља ју осно ву је вреј ства, це ло куп ног на чи на вред но ва ња и по и ма ња ства ри и од но са. 3 Ово су ве о ма ва жне чи ње ни це за раз у ме ва ње су шти не јевреј ског на чи на жи во та, је вреј ских схва та ња и по гле да на уну тра шњи и спо ља шњи свет. На рав но да Је вре ји то ком сил ног про то ка ве ко ва под ле жу ути ца ји ма до ми нант не среди не и бар де ли мич ној аси ми ла ци ји (ко ја је при мет на у Срби ји), и на рав но да мно ги њи хо ви оби ча ји ве о ма ли че на оби ча је дру гих на ро да (јер људ ски род је ипак је дин ствен и слич но ми сли). Ипак, ис так ну та је по тре ба да се одр жи она ми са о на твр ђа ва ко ја чу ва по ре кло и тра ди ци ју. У том сми слу, Је вре ји ма где и ма ка ко жи ве ли, би ло у Шап цу, било у Ка ра ка су, чу ва ју сво ју су штин ску спо ну са ју да и змом... Слика 1 Тора са показивачем за текст јад-ом (рука, хебр.), Из збирке Јеврејског историјског музеја у Београду У про шло сти, сви на ро ди су сма тра ли да по сто је три основна мо мен та у жи во ту чо ве ка: ро ђе ње, вен ча ње и смрт. Шта Је вре ји ми сле о смр ти, шта ра де ка да се при бли жи? Схва та ње жи во та и смр ти у ју да и зму, из ра же но је ни зом обича ја, вер ских и ри ту ал них по сту па ка. Чи тав си стем жа лобних оби ча ја код Је вре ја у пот пу но сти је ре гу ли сан вер ским про пи си ма, ма да су де ли мич но при сут ни и они под све сно са чу ва ни об ли ци по на ша ња и ве ро ва ња ко ји су пре жи ве ли из пра ста рих, ни жих ани ми стич ких и дру гих па ган ских форми. У про шлим исто риј ским и кул тур ним пе ри о ди ма друштве ног и еко ном ског раз во ја, смрт јед ног чла на за једни це 2 Вер бер Е., Ми ха и ло вић М. и Бо шко вић Х., Је зик, пи смо и књи га Је вре ја у Ју го сла ви ји, Бе о град 1979, стр. 13-17. 3 Да нон Ц., Збир ка пој мо ва из ју да и зма, Бе о град 1996, стр. 160. 425

по га ђа ла је це лу за јед ни цу. На чин оп хо ђе ња и из ра жа ва ња емо ци ја нај бли жих срод ни ка, као и њи хо вог окру же ња у слу ча ју смр ти чо ве ка, про пи са ни су у То ри. Пра ви ла из То ре о по на ша њу и ту го ва њу де це за из гу бље ним ро ди те љи ма, ро ди те ља за де цом, за дру гим чла но ви ма по ро ди це, за тим за при ја те љи ма и дру гим при пад ни ци ма ло кал не за јед ни це, вре ме ном су раз ви ја на у прав цу из ван ред ног по спе ши ва ња не жне бри ге и са о се ћа ња пр во за уми ру ћег, а он да за ожало шће не. Функ ци о ни са ње ши ре за јед ни це би ло је усме ре но ка пру жа њу објек тив не по мо ћи и по др шке обо ле лом чо ве ку, и у слу ча ју ње го ве смр ти они ма ко ји ту гу ју - да би им се омо гу ћи ло су о ча ва ње са бо лом, пре жи вља ва ње и на ла же ње ду хов ног ми ра. 4 Бо ле сном чо ве ку се из ра жа ва ла па жња до ла ском у по сету. Пра ви ло по се те бо ле сни ка, би кур хо лим (хе бр), би ло је дру штве но пра ви ло по на ша ња са ре ли гиј ском ко но та ци јом. Би кур хо лим је пред ста вља ло до бро де ло, вер ску и мо ралну ду жност сва ког Је вре ји на пре ма ње го вим ро ђа ци ма, прија те љи ма, али и свим оста лим по зна ни ци ма, без об зи ра на њи хо ву на ци о нал ну и вер ску при пад ност или дру штве ни по ло жај. Оби чај по се ћи ва ња бо ле сни ка ни је под ра зу ме вао са мо ду хов ну по др шку, већ и кон крет ну ма те ри јал ну по моћ. Ако је бо ле сник био иму ћан, уте ха и охра бре ње су би ли довољ ни, али ако је био си ро ма шан, по се ти лац му је до но сио по треб не ства ри. Из гра ђе на су стро га ра бин ска упут ства о то ме ка да, и у ко јој ме ри, тре ба ићи у по се ту. У слу чају те шких обо ље ња или по вре да, по се та је би ла за бра ње на у пр вим да ни ма, ко ја су сма тра на нај кри тич ни јим. Та да се о бо ле сни ку ста ра ла са мо нај у жа по ро ди ца. По сле то га посе те су би ле до зво ље не, али са мо у са ти ма ка да не до ла зи ле кар. Сва ра бин ска упут ства о по се ћи ва њу бо ле сни ка би ла су усме ре на ка по сти за њу ху ма не ко ри сти за ње га, и то уз ве ли ки опрез да се не би иза зва ле до дат не ком пли ка ци је, које су у слу ча је ви ма те шких бо ле сти би ле мо гу ће. У ју да и зму, људ ски жи вот је не при ко сно вен. Пру жа ње по мо ћи угро женом чо ве ку оправ да но је и по треб но у би ло ком мо мен ту и кон тек сту, чак иако под ра зу ме ва кр ше ње од ре ђе них пра ви ла по на ша ња (нпр. за Ша бат или не ки дру ги ве ли ки пра зник што је ина че у нор мал ним окол но сти ма би ло не при хва тљиво). У слу ча је ви ма те шких обо ље ња и смрт не опа сно сти, прибе га ва ло се ве о ма ста ром ри ту а лу про ме не име на бо ле сника - ши нуј ашем, ко ји је у осно ви био ма гиј ског ка рак тера. 4 Да нон Ц., Збир ка пој мо ва из ју да и зма, стр. 173-188. и Да нон Д., Је врејски жа лоб ни оби ча ји, по се бан пре глед тер ми на и оби ча ја, Бе о град 1996. 426

Бо ле сни ку је да ва но но во име са ја сним сим бо лич ним значе њем, на при мер: Ха јим жи вот (хе бр), Ја хи ел Бог оживља ва (хе бр), итд. Очи глед но је реч о ма гиј ском ри ту а лу пре жи ве лом из па ган ских вре ме на, ко ји слу жи то ме да зашти ти чо ве ка или да за ва ра бо лест (зле си ле). Ма гиј ска моћ име на по зна та је и у дру гим кул ту ра ма. 5 На при мер, код ис точ них и за пад них Сло ве на (Ру си, По ља ци, и др.) де ци је да ва но име Лав, док је код Ср ба за сту пље но име Вук. За ова ква име на се ве ро ва ло да од би ја ју и за стра шу ју зле си ле, па су ко ри шће на нај ви ше у по ро ди ца ма у ко ји ма је смрт ност де це би ла ве ли ка. Суд бин ска по ве за ност чо ве ка и ње го вог име на по ме ну та је и у Тал му ду, по ко јем су мо ли тва, ми лоср ђе, про ме на име на и про ме на де ло ва ња усло ви под ко ји ма мо же да се ути че на да љи ток ства ри. По је вреј ском оби чај ном пра ву, еута на зи ја је би ла за бра њена и сма тра на је уби ством. У без на де жним си ту а ци ја ма, лекар, ро фе (хе бр.) ни у ком слу ча ју ни је смео да од у ста не од бри ге за свог па ци јен та, без об зи ра на то да ли ре ал но мо же да по мог не. Ле кар је мо рао да деј ству је охра бру ју ће и да се на да за јед но са са мрт ни ком. Чо век на са мр ти на зи ван је госес (хе бр.) и ни у ком слу ча ју ни је смео оста ти сам. Се де ти уз са мрт ни ка би ла је ве ли ка ми цва (бо го у год но де ло, хе бр.) ко је је, уоста лом, при сут но и у дру гим кул ту ра ма, као и још не ке дру ге ри ту ал не рад ње. Је вре ји су ве ро ва ли да чо век који се ди уз са мрт ни ка не ма са мо уте шну, већ и од брам бе ну уло гу. За пра во, у тре нут ку ка да на сту па смрт од ви ја се жесто ка бор ба из ме ђу ан ђе ла и де мо на за ду шу го се са и сâмо при су ство жи вог чо ве ка ко ји је бли зак са мрт ни ку, рас те ру је де мо не. По што би на сту пи ла смрт, по кој ни ков син (или други бли зак члан по ро ди це) скла пао је очи и под ве зи вао до њу ви ли цу по кој ни ку. Те ло је по ла га но на под, по кри ва но чарша вом, а по ред гла ве по кој ни ка го ре ла је све ћа, ко ја је, као и у хри шћан ским ве ро ва њи ма, оба сја ва ла пут чо ве ко вој ду ши ка не бу. Као што го се са ни је тре ба ло оста вља ти са мог, та ко се ни те ло по кој ни ка ни је оста вља ло. Оби ча јем чу ва ња тела (бде ња) све до са хра не ис ка зи ва но је по што ва ње умр лом чо ве ку јер, у је вреј ској тра ди ци ји, чо век је све то би ће као што су све ти сви ци То ре. Ана лог но по што ва њу То ре, би ло док се чи та или је сме ште на у све ти ков чег у хра му, из ража ва се по што ва ње чо ве ку, ка ко за ње го вог жи во та, та ко и у смр ти. По ред по кој ни ка се стра жа ри да њу, но ћу, чак и за Ша бат и љу ди ко ји по ред ње га се де на зи ва ју се шо ме рим - чу ва ри (хе бр. множ). 5 Фреј зер Џ. Џ., Злат на гра на, сту ди ја ма ги је и ре ли ги је, Бе о град 1937, стр. 313. 427

Све иоле ор га ни зо ва не је вреј ске за јед ни це има ле су све та удру же ња Хе вра ка ди ша (све то дру штво, хе бр.), ко ја су дуго ра ди ла на до бро вољ ној осно ви и тек у но ви је вре ме, у ве ли ким оп шти на ма, по чи њу да се ан га жу ју и пла ће на ли ца. Ова све та удру же ња су зва нич но осно ва на у XVI ве ку, (по пр ви пут у Пра гу), ма да се слич на удру же ња по ми њу још у Тал му ду. Хе вра ка ди ша се бри ну ла и за жи ве и за мр тве - оби ла зи ла је бо ле сни ке, обез бе ђи ва ла си ро ма шни ма ле кове и ле кар ску по моћ... Ка да би чо век умро, Хе вра ка ди ша би пра ла те ло, при пре ма ла га, обла чи ла и са хра њи ва ла. На кра ју би при пре ма ла и пр ви ру чак за ожа ло шће ну по ро ди цу по сле са хра не. Пра ње мр тва ца вр ше но је са ве ли ком па жњом и по штова њем, у по себ ној ку ћи ло кал не за јед ни це или по себ ној про сто ри ји гро бљан ске ка пе ле. По кој ни ка су обла чи ли у по смрт ну оде ћу, та хри хим (хе бр.) ко ја је би ла од бе лог лане ног плат на са нај ма ње три, а нај ви ше се дам де ло ва, шиве них без по ру ба, чво ро ва и џе по ва. Ова кав скро ман на чин обла че ња мр тва ца је оп ште пра ви ло, оби чај но и вер ски пропи са но, у скла ду са ве ро ва њем да су у смр ти сви јед на ки. Ка рак те ри сти ке та хри хим оде ће има ју сим бо лич на зна чења: бе ла бо ја је сим бо ли са ла чи сто ћу ду ха и пра шта ње, а не до ста так чво ро ва и ла ба ви спо је ви на оде ћи су тре ба ли да по слу же ла ком по чет ку оно стра ног жи во та. По кој ни ка ни шта ни је тре ба ло да спу та ва, а по зна та је ма гиј ска моћ чво ра (обич но не га тив на) не са мо у је вреј ској, већ и у другим кул ту ра ма. Не до ста так џе по ва ука зу је на то да чо ве ка на оном све ту пра те То ра и ње го ва до бра де ла, те да му ника ква имо ви на не тре ба. Је ди ни пред мет ко ји се са хра њу је са мр тва цем је ње гов мо ли тве ни шал, та лит (хе бр), ко ме се прет ход но од се че јед на ре са (та лит је пра во у га о ног обли ка и на угло ви ма има по себ но на пра вље не ре се ко је му да ју са крал ну вред ност). Од се ца њем јед не ре се од у зи ма се са крал на вред ност ша лу, од но сно по ка зу је се да га вла сник ви ше не мо же ко ри сти ти. По ју да и стич ким пра ви ли ма, пе ри од од на сту па ња смр ти до са хра не, тзв. ани нут (хе бр.) не би тре ба ло да тра је ду же од два де сет че ти ри са та. То је сва ка ко, у ста рим вре ме ни ма, има ло прак тич ну свр ху. За вре ме ани ну та, нај бли жи ожало шће ни срод ник има по се бан ста тус осло бо ђен је свих вер ских и сва ко днев них ду жно сти и по сло ва. По је вреј ским тра ди ци о нал ним схва та њи ма, за бра ње но је те ши ти та ко ожа ло шће ног чо ве ка. Сма тра се да не ма тих ре чи уте хе ко је су при ме ре не си ту а ци ји. Ани нут је пра ћен раз ли чи тим локал ним оби ча ји ма, ме ђу ко ји ма је упе ча тљив оби чај про лива ња во де из ку ће. Про ли ва њем ве ћих ко ли чи на во де се без 428

ре чи об ја вљи ва ла не чи ја смрт, јер су Је вре ји из бе га ва ли да бу ду ди рект ни пре но си о ци ло ших ве сти. Би ло је и дру гих раз ло га и об ја шње ња за тај по сту пак, а ни су ис кљу че на и па ган ска ве ро ва ња. Та ко ђе, код Је вре ја је био оби чај по крива ња огле да ла, ко ји је за сту пљен и код Ср ба и дру гих култу ра, углав ном са истим зна че њем да се ду ша не огле да. Ка рак те ри сти чан ри ту ал ни по сту пак код Је вре ја у тре нут ку гу бит ка бли ске осо бе, био је ке риа (це па ње оде ће, хе бр). То је ве о ма стар ри ту ал ко јим чо век из ра жа ва свој бол, вр ши се сто је ћи и це па ју ћи је дан ко мад оде ће у јед ном по кре ту. Пре ма је вреј ским вер ским про пи си ма, по кој ник се са хрању је у зе мљу. То је је ди ни при хва тљив на чин са хра њи вања (спа љи ва ње, на при мер, не до ла зи у об зир јер се сма тра па ган ским на сле ђем). То ком ве ко ва, оби чај ни по сту пак при са хра њи ва њу пре тр пео је из ве сне мо ди фи ка ци је, али се у осно ви одр жа ва ло схва та ње да по кој ни ко во те ло тре ба да бу де у кон так ту са зе мљом, без пре пре ка. У сред њем ве ку про пи си ни су на ла га ли упо тре бу сан ду ка, а у ка сни јем пери о ду, у XVI ве ку, пре о вла да ва ло је ка ба ли стич ко ми шље ње да је нео п хо дан ди рек тан кон такт са зе мљом ка ко би се испу нио би блиј ски став о по врат ку чо ве ка у ста ње ни шта ви ла, у прах. Ипак, вре ме ном је по ста ло уоби ча је но ко ри шће ње арон ме тим мр твач ких сан ду ка (хе бр). Је вреј ска тра дици о нал на схва та ња при хва ти ла су ко ри шће ње нај про сти јих мр твач ких сан ду ка, на пра вље них од рав них, нео бра ђе них да са ка, без укра са и упо тре бе ме тал них ек се ра, а не где се за др жао и оби чај био да се ко ри сти сан дук без дна ка ко би те ло би ло ди рект но по ло же но у зе мљу. У не ким је врејским за јед ни ца ма на ју гу Ср би је и у Бо сни, по кој ник је ношен на гро бље у та квом јед но став ном, нео бо је ном сан дуку ко ји је, за тим, раз би јан над ра ком и за ко па ван за јед но са по кој ни ком. 6 Оби чај да се бди над отво ре ним сан ду ком и да те ло умр лог бу де из ло же но по гле ди ма, ко ји је свој ствен хри шћан ским кул ту ра ма, код Је вре ја је од ба чен још у да ле кој про шло сти. Раз лог то ме мо гу да бу ду и кли мат ски усло ви (ко ји су услови ли и пра ви ло да се на са хра ну не че ка ду же од јед ног дана). Сма тра ло се да из ла га ње по кој ни ка по гле ди ма љу ди пре са хра не ни је мо ра лан чин, с об зи ром да си ро ма шни сло је ви је вреј ског дру штва ни су мо гли да пла те бал зам не трет ма не за сво је мр тве, што их је до во ди ло у не рав но пра ван и не прија тан по ло жај. Сâма са хра на ке ву ра (хе бр.) ни је сме ла би ти од ла га на ни под ко јим усло ви ма, осим у два слу ча ја ако 6 Реч је о из вор ним оби чај ним по ступ ци ма ко ји су у Ср би ји одав но напуште ни, од но сно при ла го ђе ни по ступ ци ма ве ћин ског ста нов ни штва. 429

би се по кло пи ла са Ша ба том и Јом Ки пу ром 7. Оба пра зни ка су не при ко сно ве на. Ка да се од ла зи ло на са хра ну, ни је би ло до зво ље но да се ус пут оби ла зе дру ги гро бо ви. Ова за бра на је има ла свр ху да одр жи фор мал но ис ка зи ва ње по што ва ња пре ма по кој ни ку чи ја са хра на је би ла кон кре тан по вод дола ска на гро бље. Ни је ис кљу чен ни па ган ски мо ме нат, веро ва ње да се за вре ме са хра њи ва ња ја вља ју де мон ске си ле на гро бљу, па ни је пре по руч љи во из два ја ти се из по греб не по вор ке и ићи сам... Чак је би ло пре по руч љи во да се од мах, по за вр ше ној са хра ни, оде са гро бља, без за др жа ва ња. Погреб на по вор ка - ис пра ћај по кој ни ка, би ла је ве ли ка ми цва без об зи ра на то ко је и ка кав је по кој ник био. Дис кри ми наци ја ни је би ла до зво ље на, ни у ком слу ча ју. Од дав ни на је био оби чај да се по греб на по вор ка за у ста вља у хо ду шест пу та, пре не го што стиг не до ра ке. 8 Ове ри ту ал не па у зе у ходу по ве за не су са схва та њем да чо век у жи во ту про ла зи кроз шест фа за: ро ђе ње, де тињ ство, мла дост, мла ђе зре ло до ба, сред ње зре ло до ба, и ста рост. Мо гу ће је да се овим па у за ма и фор мал но из ра жа ва ла ту га за пре ми ну лим окле ва ње при ко нач ном ра стан ку. Вре ме ном, овај оби чај је ре ду ци ран на три па у зе у хо ду по вор ке, али се одр жао до да на шњих да на. За са хра њи ва ње су би ли од го вор ни по кој ни ко ви срод ни ци, ко ји су сим бо лич но ис пу ња ва ли ту оба ве зу та ко што је сваки од њих уба ци вао по три ло па те зе мље у ра ку. Ру ко ва ње ло па том не све сно је вр ше но по прин ци пу пре но сне ма гије ло па та се ни је ма ђу соб но до да ва ла, већ се по сле сва ке употре бе спу шта ла на зе мљу, да се не во ља не би пре но си ла од јед ног до дру гог чо ве ка. Код Је вре ја ни је оби чај да се на гроб но си и по ла же цве ће. При ли ком са хра не, и ка сни је при до ла ску на гроб, оста вља се ка мен чић. Је вреј ски про пи си не до зво ља ва ју екс ху ма ци ју, осим у изу зет ним слу ча је ви ма, као што су пре но ше ње по смрт них оста та ка са не је вреј ског на је вреј ско гро бље, или пре но шење у Све ту зе мљу. По Тал му ду, по сто је че ти ри фа зе жа ло сти ко је вре мен ски јед на дру гу об у хва та ју: ани нут (од тре нут ка смр ти до сахра не), ши ва (се дам да на), ше ло шим (три де сет да на), и ша на (го ди на да на). О ани ну ту је већ би ло ре чи. По сле сахра не по кој ни ка на сту пао је сед мо днев ни пе ри од жа ло сти, ши ва (се дам, хе бр.). Чла но ви Хе вра ка ди ше или при ја те љи 7 Ша бат су бо та, дан ко ји чо век про во ди у пот пу ном ми ру, од мо ру, моли тва ма; Јом Ки пур Дан по ка ја ња, пра шта ња и ве ли ког по ста, сле ди по сле 10 да на од је вреј ске Но ве го ди не. 8 Да нон Д., Је вреј ски жа лоб ни оби ча ји, Бе о град 1996, стр. 6. 430

и комши је, при пре ма ли су пр ви оброк за ожа ло шће ну по роди цу ко ји се са сто јао од ку ва них ја ја, хле ба и со чи ва. Ја ја и со чи во су има ли сим бо лич на зна че ња. У је вреј ској, па и у дру гим ста рим кул ту ра ма, ја је је би ло сим бол жи во та, а ја је у љу сци је у кон крет ном слу ча ју тре ба ло да пред ста вља затво ре ност пре ма спољ ном све ту као оче ки ва ну фор му по наша ња у жа ло сти. Со чи во је сим бо ли са ло кру жни ток жи во та и смр ти. За ових пр вих се дам да на жа ло сти Је вре ји упо требља ва ју фра зу се де ти ши ва ко ја има са свим бу квал но значе ње, јер је по на ша ње ожа ло шће них ве о ма па сив но. Чла нови ожа ло шће не по ро ди це се не ба ве ни ка квим прак тич ним по сло ви ма, они се де на па то су или на ни ским тро но шци ма об у че ни у про сту оде ћу и без ци пе ла. Су о ча ва ње са соп ственим бо лом због гу бит ка во ље не осо бе ни је тре ба ло ре ме тити сва ко днев ним ства ри ма и ак тив но сти ма као што су кува ње, кућ ни и дру ги по сло ви, ни ти лич ни од но си. Из вор ни оби чај се де ња ши ва од но сио се на из ра жа ва ње жа ло сти за мај ком, оцем, де цом (си ном, кћер ком), бра том, не вен ча ном се стром и су пру жни ком. Док тра је ши ва, све ћа или кан ди ло су не пре кид но го ре ли. По се те су би ле до зво ље не, али је пона ша ње по се ти ла ца би ло оби чај но ре гу ли са но по се ти лац ни је уз мао ни ка кву ини ци ја ти ву, ни је сâм за по чи њао раз говор на не ку те му, ни ти је по ста вљао пи та ња. По се та је траја ла све док ожа ло шће ни не би клим нуо гла вом, што је у да том тре нут ку био знак да же ли да оста не сам. Сле де ћи пе ри од жа ло сти ко ји се на ста вља на ши ва, био је ше ло шим три де сет (хе брејски). По што ис тек не ши ва, проду жа ва ју се за бра не од ре ђе них ак тив но сти, ма да у ма њој ме ри. У том пе ри о ду би ло је за бра ње но ши ша ње, бри ја ње, обла че ње но вих оде ла, од ла зак на за ба ве и све ча но сти, на вен ча ња и це ре мо ни ју об ре зи ва ња му шког де те та. Од сту пало се је ди но у слу ча ју да тер мин за об ре зи ва ње соп стве ног де те та па да у да не ше ло шим, по што је об ре зи ва ње (са мо ако здрав стве ни усло ви до зво ља ва ју) вр ше но осмог да на по ро ђе њу бе бе и пред ста вља ло је из у зет но ва жан об ред пушта ња за вет не кр ви, од но сно по ве зи ва ња са Бо гом. Исто та ко, при о ри тет су има ли и не ки ве ли ки пра зни ци, као што су Рош ха ша на је вреј ска Но ва го ди на (хе бр), Пе сах, Сукот и Ша ву от, ка да се пре ки дао, а ти ме и скра ћи вао пе ри од ше ло ши ма. Ина че, као и код Ср ба, и код Је вре ја је цр на бо ја сим бо ли са ла жа лост па је био оби чај да се то ком ше ло шим но си цр на оде ћа. По на ша ње ожа ло шће ног, ње го во ту го ва ње, би ло је оби чај но ре гу ли са но у скла ду са схва та њи ма у ју да и зму да у све му тре ба по сти ћи пра ву ме ру. Ју да и стич ка ве ро ва ња, тра ди ци ја и вас пи та ње раз ви ја ли су од ре ђе не по гле де на жи вот и смрт. 431

Оби чај ко јим се од ре ђу је спољ но по на ша ње ожа ло шћеног и ње гов ствар ни, уну тра шњи, лич ни до жи вљај гу бит ка бли ске осо бе, тре ба ло је да сто је у узај ма ној рав но те жи, и у том сми слу, пе ри од жа ло сти је сма тран нео п ход ним, али ни је смео да пре ра сте у де пре си ју. Оно ли ко ко ли ко су оби ча ји пред ви ђа ли из ра жа ва ње бо ла, то ли ко су пред ви ђа ли и ње гово са вла да ва ње. Ше ло шим је тре ба ло да бу де пе ри од по степе ног ус по ста вља ња сва ко днев ног жи во та, тј. пре ва зи ла жења гу бит ка. На ше ло шим се на ста вља ла ша на (го ди на, хе бр), као све о бухват на жа лоб на фа за ко ја тра је го ди ну да на од смр ти чла на по ро ди це. Го ди шњи цу смр ти Се фар ди су на зи ва ли ању или ањос, а Ашке на зи јар цајт. Обе ле жа ва ње го ди шњи це смр ти чла на по ро ди це ве о ма је стар оби чај и, углав ном, под ра зуме ва јед но днев ни пост, да ва ње ми ло сти ње си ро ма шни ма и од ла зак на гроб. Тог да на у ку ћи је не пре кид но го ре ла све ћа. Мо ли тва за мр тве на зи ва се Ка диш (све ти, ара меј ски 9 ). Кадиш је мо ли тва ста ра око две хи ља де го ди на и из го ва ра се и да нас на ара меј ском, осим по след ње стро фе ко ја се из гова ра на хе бреј ском је зи ку. За сту пље на је у свим је вреј ским за јед ни ца ма на све ту, без раз ли ке, и ни је под ле гла ни ка квим тран сфор ма ци ја ма и од сту па њи ма. 10 Из вор ни оби чај на лаже да се у го ди ни жа ло сти, као и на дан го ди шњи це смр ти, Ка диш из го ва ра сто је ћи, три пу та днев но, је да на ест ме се ци. Пр во бит но, ова мо ли тва је би ла по све ће на са мо умр лим роди те љи ма, да би вре ме ном по ста ла оба ве зна и уни вер зал на мо ли тва за све мр тве, и у ра зним си ту а ци ја ма. Раз лог што се Ка диш из го ва ра је да на ест, а не два на ест ме се ци, про ис ти че из ми стич них ве ро ва ња да гре шни ци ока ја ва ју сво је гре хе кроз па кле не му ке нај ма ње два на ест ме се ци. Да не би дошло до не спо ра зу ма око то га ко се сма тра гре шни ком, а ко не, два на е сти ме сец је из о ста вљен. Да би се Ка диш пропи сно одр жао, по треб но је при су ство де сет вер ски пу но летних му шка ра ца, тзв. ми њан (хе бр). Мо ли тву та ко ђе из го ва ра му шка рац, обич но син умр лих, и ни је оби чај да ова квој моли тви при сту па же на (ма да се и то де ша ва ло као пре се дан). По ен та Ка ди ша, као мо ли тве, је сте у то ме да чо век из ра зи Бо гу сво ју ода ност, али и спрем ност да без ре зер вно прихва ти ње гов суд, од но сно соп стве ни усуд. 11 У том сми слу ова, као и све дру ге мо ли тве, пру жа чо ве ку не ку вр сту уте хе да је то што га је сна шло, би ло не ми нов но, иако зна мо да мно ге не во ље и гу би ци уоп ште ни су мо ра ли да се до го де 9 Ара меј ски, на род ни је зик ан тич ких Је вре ја. 10 Да нон Ц., Збир ка пој мо ва из ју да и зма, Бе о град 1996, стр. 179. 11 Вер бер Е., Увод у је вреј ску ве ру, Бе о град 1993, стр. 109. 432

(страдање не ви них љу ди у ра то ви ма и сл). Осим Ка ди ша по сто је и спе ци фич не мо ли тве за ду ше умр лих, ко је се разли ку ју код Се фар да и Ашке на за. Не зна се да ли су ста ри Је вре ји има ли по себ но уре ђе на места за са хра њи ва ње, али је у ди ја спо ри осни ва ње је вреј ских гро ба ља по ста ло оба ве зна по тре ба да се, у стра ним сре дина ма, ло ка ли зу ју и озна че ме ста на ко ји ма ће по чи ва ти преми ну ли чла но ви за јед ни це. Је вреј ско гро бље има обе леж је све тог ме ста на гро бљу се не је де, не пи је, не пу ши и не иде го ло глав. Спо ме ник умр лом се по ди же нај ра ни је по исте ку ши ва, али по пра ви лу по след њег да на ше ло шим, или по на вр ше ној го ди ни од смр ти. Код Је вре ја, као и код Ср ба и дру гих на ро да, на спо ме ник се гле да са скри ве ним па ганским ве ро ва њем да он пред ста вља ста ни ште ду ше умр лог, или да ду ша над њим леб ди. По ди за ње спо ме ни ка је ве о ма стар оби чај, по ми ње се чак и у Ми шни 12 (збор ни ку оби чајних про пи са, II-III век, чи јим је да љим до пу ња ва њем на стао Тал муд). Спо ме ни ци код Се фар да и Ашке на за се раз ли кују се фард ски се по ста вља ју хо ри зон тал но, а ашке на ски верти кал но. Пре ма је вреј ским тра ди ци о нал ним схва та њи ма, че сто посе ћи ва ње гро бља ни је пре по руч љи во. У је вреј ским за једни ца ма од го ва ра ју ће вре ме за од ла зак на гро бље од ре ђива ли су ло кал ни ра би ни, и то је обич но би ло пред ве ли ке пра зни ке, за тим из ме ђу Рош ха ша на и Јом ки пу ра, и за годи шњи цу смр ти. На Ша бат и то ком сâмих пра зни ка, на гро бље се не иде. У Ср би ји је пре Дру гог свет ског ра та жи ве ло око 35000 Је вре ја, с тим што је тај број уве ћан услед до се ља ва ња јевреј ских из бе гли ца то ком 1939. го ди не из европ ских зема ља, ко је су већ би ле за хва ће не ра том. Ме ђу тим, спас и мир ни су ду го по тра ја ли... Нем ци су у оку пи ра ној Ср би ји 1941 1945. из вр ши ли стра хо вит ге но цид над је вреј ским ста но ви ни штвом (Хо ло ка уст), ма да ни Ср би ни Ро ми ни су би ли по ште ђе ни. То ком рат них го ди на не мач ки оку па то ри, за јед но са сво јим ма ђар ским, бу гар ским и ал бан ским са везни ци ма, као и вој во ђан ским Нем ци ма - фолк сдој че ри ма, по би ли су 85% укуп не је вреј ске по пу ла ци је у Ср би ји и ти ме ско ро пот пу но уни шти ли је вреј ску за јед ни цу Ср би је. У Хо ло ка у сту су не ста ле хи ља де љу ди, сру ше но је, упро пашће но и опљач ка но мно го ма те ри јал них до ба ра, али је необич на чи ње ни ца да је кроз цео тај не појм љи ви и, нор мал ном уму те шко об ја шњи ви ужас, са чу ван ре ла тив но вели ки број 12 Да нон Д., Је вреј ски жа лоб ни оби ча ји, Бе о град 1996, стр. 10. 433

је вреј ских гро ба ља, на ро чи то у ма лим ме сти ма по Вој води ни, ма да их има и ју жни је по Ср би ји. Гро бља, од но сно над гроб ни спо ме ни ци, по сма тра ју се као по се бан и ве о ма ва жан сег мент ма те ри јал не кул ту ре јед ног на ро да, осим што од ра жа ва ју и ње го ву ду хов ну кул ту ру. Је вреј ска гро бља у Вој во ди ни су углав ном по ти ца ла из пе ри о да вла да ви не Аустро у гар ске, с кра ја 18. и из 19. ве ка. Сва та гро бља одавно ви ше ни су у функ ци ји, али је њи хо ва вред ност као де ла ма те ри јал не кул тур не ба шти не Је вре ја у Ср би ји, не спор на. Слика 2 Надгробни споменик Дона Клари, Београд 1620. Из збирке Јеврејског историјског музеја у Београду Слика 3 Надгробни споменик Аврахаму Хаконеу, Београд 1641. Из збирке Јеврејског историјског музеја у Београду У Бе о гра ду је би ло не ко ли ко је вреј ских гро ба ља и, пре ма по да ци ма ко ји се ге не рал но ко ри сте у Је вреј ском исто ријском му зе ју у Бе о гра ду, прет по ста вља се да су нај ста ри ја би ла ор га ни зо ва на још по чет ком 17. ве ка, мо жда и ра ни је 13, и то на Сав ској па ди ни, на пла цу ис под Кнез Ми ха и ло ве, а дуж ули це Ца ри це Ми ли це, и на Па ли лу ли, у Дал ма тин ској ули ци. Из тог пе ри о да про на ђе на су и са чу ва на два ве ли ка ка ме на над гроб на спо ме ни ка умр лим бе о град ским, се фардским Је вре ји ма спо ме ник До на Кла ри из 1620. и спо ме ник Авра ха му Ха ко е ну из 1641. 14 Да нас у Бе о гра ду по сто је два је вреј ска гро бља: се фард ско гро бље ко је је ак тив но, и ашке на ско гро бље, ко је ви ше ни је у функ ци ји, од но сно има са мо спо ме нич ку вред ност. Се фард ско гро бље је осно ва но 1888. го ди не и то та ко што је је вреј ска оп шти на Бе о град (се фард ска ве ро и спо вед на 13 Пре ма не ким по да ци ма се фард ски Је вре ји су осно ва ли сво ју оп шти ну у Бе о гра ду око 1620, али су Ашке на зи већ има ли сво ју. Не ма ја сних, преци зних пи са них до ка за. 14 Оба спо ме ни ка чу ва ју се у Је вреј ском исто риј ском му зе ју у Бе о гра ду. 434

оп шти на) от ку пи ла гро бљан ски плац од гра да Бе о гра да, у Рузвел то вој ули ци пре ко пу та град ског, тзв. Но вог гро бља. Се фард ско гро бље је та да та ко ђе би ло на зи ва но је вреј ско Но во гро бље. Осим што има прак тич ну функ ци ју, ово гробље има и зна чај ну кул тур но-исто риј ску вред ност. На сефард ском гро бљу се, по ред ин ди ви ду ал них спо ме ни ка, нала зе и три зна чај на спо ме ни ка ви со ке умет нич ке вред но сти: Први је Спо ме ник је вреј ским рат ни ци ма Бал кан ских ра то ва и Пр вог свет ског ра та, 1912 1918. По диг нут је 1927. на тзв. рат нич кој пар це ли, и то у при су ству др жав них, кра љевских пред став ни ка. Спо ме ник је про јек то вао чу ве ни је врејски ар хи тек та Са му ел Сум бул; Слика 4 Јеврејско сефардско гробље у Београду - детаљ, Из фотодокументације Јеврејског историјског музеја у Београду Дру ги је им по зан тан Спо ме ник је вреј ским жр тва ма Дру гог свет ског ра та, чи ји аутор је арх. Бог дан Бог да но вић. Спо меник је по диг нут 1952; Тре ћи спо ме ник је по све ћен аустриј ским је вреј ским из бегли ца ма (тзв. Кла до во - Тран спорт, 1939). Реч је о 1200 Јевре ја, углав ном из бе гли ца из Аустри је, ко ји су пла ни ра ли да пло ве ћи Ду на вом кроз Ју го сла ви ју, пре ко Ру му ни је, стигну до Цр ног мо ра, а за тим до Тур ске и, на кра ју, та да шње Па ле сти не. Услед ло ше ор га ни за ци је са мих је вреј ских орга ни за ци ја, као и про бле ма око до би ја ња ви за (Ен гле зи су од би ја ли да да ју ви зе је вреј ским усе ље ни ци ма), про ве ли су це лу зи му и про ле ће 1939. у Кла до ву, а он да су се вра ти ли на зад, у Ша бац, где су се на ста ни ли. Не мач ка оку па ци ја Срби је их је за те кла у Шап цу. Из у зев око 200 де це ко ја су, ипак, је два пре ба че на у Па ле сти ну, оста ли су по би је ни за јед но са ло кал ним, ша бач ким Је вре ји ма. Му шкар ци су стре ља ни у се лу За са ви ца код Шап ца, а же не су на те ра не да пе шке иду у ло гор на Сај ми шту, је дан од нај ве ћих и нај го рих не мач ких ло го ра на Бал ка ну, ко ји је пр во слу жио за уни ште ње је врејких же на и де це (ка ми он ду ше гуп ка), а за тим за све оста ле. 435

Овај спо ме ник је по ди гла је вреј ска оп шти на из Бе ча 1959, а про јек то вао га је Ан ри Ме шу лам. По себ но је ин те ре сант на ге ни за спо ме ник и гроб но ме сто за је вреј ске вер ске књи ге. То је ме сто где се са хра њу ју све ти сви ци То ре, као и дру ге, од упо тре бе оште ће не вер ске, све те књи ге. Сва ве ћа је вреј ска гро бља има ла су, од но сно има ју, ге ни зу. Слика 5 Гениза на сефардском гробљу у Београду, из фотодокументације Јеврејског историјског музеја у Београду Ашке на ско гро бље се на ла зи пре ко пу та се фард ског, и запра во је део град ског Но вог гро бља, осно ва ног 1876. годи не. Од Но вог гро бља де ли га зид. Ашке на ско гро бље је ор га ни зо ва но та ко што је Упра ва град ског Но вог гро бља одво ји ла и да ла по себ ну пар це лу за при пад ни ке дру ге ве ре у ства ри, је вреј ске. Ни је у функ ци ји. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Жи до ви на тлу Ју го сла ви је, мо но гра фи ја са ка та ло гом, Му зеј ски про стор, За греб 1988. Лебл Ж., До ко нач ног ре ше ња Је вре ји у Ср би ји, Бе о град 2002. Вер бер Е., Ми ха и ло вић М. и Бо шко вић Х., Је зик, пи смо и књи га Је вре ја у Ју го сла ви ји, Бе о град 1979. Да нон Ц., Збир ка пој мо ва из ју да и зма, Бе о град 1996. Фреј зер Џ. Џ., Злат на гра на, сту ди ја ма ги је и ре ли ги је, Бе о град 1937. Да нон Д., Је вреј ски жа лоб ни оби ча ји, Бе о град 1996. Ра до ва но вић В. и Ми ха и ло вић М., Жи вот ни ци клус оби ча ји код Је вре ја, Бе о град 1998. 436

Vojislava Radovanović Federation of Jewish Communities in Serbia the Jewish Historical Museum, Belgrade BETH KEVAROTH HOUSE OF THE DEAD JEWISH MOURNING RITES Abstract The Jewish Diaspora has begun back in the classical era with the conquests of the Roman Empire, and has never finished. Since this period, Jews have been populating the Balkan countries. In Serbia, this is particularly characteristic of a later period the Middle Ages and the New Age, when Sephardi and Ashkenazi Jews began to inhabit Serbian cities and towns. Jews were a peaceful urban population, skilled tradesmen and craftsmen, educated people with relatively developed business relationships overseas. Although they have lived for centuries in a different environment, Jews preserved their specific ethnic and religious identity. The Jewish religion is Judaism, and their unconditional respect for the Torah and the Talmud has resulted in preserving essential foundations of the whole system of Jewish customs, rules and regulations, which defined their life in the broadest sense. Therefore Jewish religious and traditional beliefs are universal for all Jews, wherever they live. In Serbia, as in all other countries, Jews have fitted into the environment and shared the fate of their neighbors, but in cultural, religious and traditional terms, they have been a world in itself. The Jewish mourning rites represent a very complex ritual system with a special place in human minds. The Beth Kevaroth - House of The Dead is an article about Jewish customs regarding death and burial, based on which one can look at a specific, essentially different culture than the culture of Serbs and other Christian communities, despite some similarities in procedures and even some ideas. Key words: Jews, Serbia, Judaizm, mourning rites, cemetery 437