УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ Датум 9. септембар 2015. ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију Одлуком бр. 1355/1 од 20. маја 2015. Научно-наставног већа Филолошког факултета Универзитета у Београду образована је комисија за оцену подобности докторанда Жарка Војновића и теме МАНАСТИРСКЕ БИБЛИОТЕКЕ НА ПОДРУЧЈУ КАРЛОВАЧКЕ МИТРОПОЛИЈЕ У 18. ВЕКУ. 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назив уже научне области за коју је изабран у звање, датум избора у звање и назива факултета, установе у којој је члан комисије запослен: 1. Др Гордана Стокић Симончић, редовни професор, ужа научна област Библиотекарство, Историја књиге и библиотека, у звање редовног професора изабрана 21. 1. 2015. године, на Филолошком факултету у Београду. 2. Др Мирјана Д. Стефановић, редовни професор, ужа научна област Српска и јужнословенске књижевности, изабрана у звање редовног професора 28. новембра 1999. године на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. 3. Др Татјана Суботин Голубовић, ванредни професор, ужа научна област Старословенски језик са ћирилском палеографијом, у звање ванредног професора изабрана 17. маја 2013. на Одсеку за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. 4. 5. II БИОГРАФИЈА КАНДИДАТА Жарко Војновић рођен је 4. VII 1971. у Карловцу, Република Хрватска. Основну и средњу школу завршио је у Вуковару. Филолошки факултет Универзитета у Београду уписао је 1990, а почео похађати наставу 1991. године, на групи за Српску књижевност и језик са општом књижевношћу. Дипломирао је 1997. код проф. др Новице Петковића са темом Четири сродне песме Момчила Настасијевића, уз просечну оцену 9.08. Од 1998. до 2000. ради као професор, а од 2000. до 2011. запослен је у Градској библиотеци Панчево, као руководилац Позајмног одељења за одрасле, па потом Завичајног одељења. Од 2011. године ради у Народној библиотеци Србије на Одељењу за
израду библиографија, као главни редактор Српске библиографије књига 1801-1867. Бави се историјом српске књиге и библиотекарства, историјом књижевности, националном ретроспективном библиографијом, као и историјом српског издаваштва. III БИБЛИОГРАФИЈА КАНДИДАТА Монографске публикације 1. Рађање словесног града : каталог старих књига Градске библиотеке Панчево Панчево : Градска библиотека; Нови Сад : Завод за културу Војводине, 2009. - 224 стр. : илустр.; 18 x 25 cm 2. Из Спарте светлост то јест Живот и подвизи Каменка и Павла браће Јовановића; уједно и Библиографија издања. Панчево : Градска библиотека, 2010. - 536, [12] стр. с таблама ; 25 cm Чланци и прилози: 1. Бенџамин Франклин инкогнито међу Србима : нова маска Јоакима Вујића. У: Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. 80 (2014), стр. 63-81. 2. Почеци бележења манастирских библиотека Карловачке митрополије. У: Читалиште : научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, год. 13, бр. 24 (мај 2014), стр. 38-45. 3. Први пројекат централног каталога манастирских библиотека на подручју Карловачке митрополије. У: Читалиште : научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, год. 13, бр. 25 (нов. 2014), стр. 34-44. 4. Библиографија објављених радова Мирка М. Косића / Жарко Војновић, Марија Богдановић. У: Мирко М. Косић : личност и дело / приредио Јовица Тркуља. - Кикинда : Народна библиотека "Јован Поповић" ; Београд : Правни факултет Универзитета : Српско социолошко друштво, 2013, стр. 470-504. 5. Ако је Јоаким Вујић заиста превео Жалостное возвращенïе Французовъ изъ Россïе, ко га је написао?. У: Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. 79 (2013), стр. 47-53. 6. Преображај библиотека српских манастира на подручју Карловачке митрополије у XVIII веку. У: Читалиште : научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, год. 12, бр. 23 (нов. 2013), стр. 45-51. 7. Потреба за нормативном базом издавача и штампара. У: Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића : зборник радова, год. 18 (2012 [шт. 2013]), стр. 113-124. 8. Аутобиблиографски подухват Књижаре браће Јовановића. У: Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића : зборник радова, год. 17 (2010 [шт. 2012]), стр. 35-43. 9. Додатни текстови старих штампаних књига у контексту почетака српског издаваштва. У: Читалиште : научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, бр. 26 (мај 2015), стр. 63-70. Прихваћено за објављивање: Монографске публикације 1. Кућа на камену : Војловица и њене књиге. Београд : Народна библиотека Србије, 2015. Чланци и прилози: 1. Како написати историју библиотека српских манастира, Гласник Народне библиотеке Србије,
2014/2015. 2. Чије је дело Свештена историја у преводу Јована Рајића? Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор ; књ. 81, 2015. 3. Ко је аутор књиге Стихи о недељи (Беч, 1792)?. Братство, бр. 19 (2015) IV ОЦЕНА ДА ЈЕ КАНДИДАТ ПОДОБАН ДА РАДИ ДИСЕРТАЦИЈУ Увидом у биографију и библиографију кандидата, комисија сматра да кандидат Жарко Војновић испуњава све услове за израду докторске дисертације. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА За ментора је предложена др Гордана Стокић Симончић, редовни професор Филолошког факултета у Београду, Катедра за библиотекарство и информатику. Библиографија ментора са најмање 5 јединица релевантних за област из које се ради докторска дисертација. 1. Књига и библиотеке код Срба у средњем веку / Гордана Стокић. Панчево : Градска библиотека, 2008. 129 стр. 2. Библиотеке и идентитет : Пролегомена за историју модерног српског библиотекарства / Гордана Стокић Симончић, Жељко Вучковић. Панчево: Градска библиотека; Нови Сад: Филозофски факултет, 2012. 149 стр. ISBN 978-86-85131-22-6. 3. Searching for a Lost Identity: Serbian Librarianship at the Beginning of the Twenty-first Century / Gordana Stokić Simončić, Željko Vučković. У: Library Trends, Vol. 63, no 2 (Fall 2014), pp. 284 298. ISSN 0024-2594 (print), ISSN: 1559-0682 (online); DOI: 10.1353/lib.2014.0028. 4. Serbian Books аnd Libraries in Kosovo and Metochia / Gordana Stokic Simoncic, Zoran Vukadinovic. Текст излаган на: World Library and Information Congress: 75th IFLA General Conference and Assembly ʺLibraries create futures: Building on cultural heritage" 23-27 August 2009, Milan, Italy. Доступан на: http://www.ifla.org/files/hq/papers/ifla75/78-stokic-en.pdf (преузето 25. 5. 2009) I na kompakt disku: World Library and Information Congress: 75th IFLA General Conference and Assembly ʺLibraries create futures: Building on cultural heritage" Milan, Italy, 23-27 August 2009. 5. Делатност музичких библиотека : осврт на практичне и теоретске домете музичког библиотекарства у свету и код нас / Гордана Стокић. У: Зборник Матице српске за сценске уметности и музику (Нови Сад). Књ. 18 19 (1996), стр. 187 197. 6. Класификација музичких библиотека у Србији / Гордана Стокић. У: Нови звук : Интернационални часопис за музику (Београд). Св. 9(1997), стр. 75 80. 7. Српске читаонице у Панчеву у 19. веку. У: Књижевна топографија Панчева. Панчево :
Градска библиотека; Београд : Институт за књижевност и уметност, 2001. - Стр. 400-409. 8. Однос стручног и научног у светлу развојне стратегије српског библиотекарства / Гордана Стокић Симончић. У: Интердисциплинарност и јединство савремене науке : Филолошке науке : Зборник радова са научног скупа (Пале, 22 24. мај 2009. године) / [главни уредник Милош Ковачевић; одговорни уредник Миленко Пикула]. Пале : Филозофски факултет, 2010. Стр. 397 406. ISBN 978-99938-47-24-3. 9. Information Litteracy in Serbia : Initiatives and Strategies / Stokić Simončić Gordana, Željko Vučković. У: Studies in Informatics and Control (SIC). ISSN 1220-1766. June 2010, Volume 19, number 2, 177 184. 10. Libraries and Financial Literacy: Perspectives From Emerging Markets / Sonja Špiranec, Mihaela Banek Zorica, Gordana Stokić Simončić. У: Journal of Business & Finance Librarianship. Volume 17, Issue 3, 2012. ISSN 0896-3568 (Print), 1547-0644 (Online), 262-278. DOI:10.1080/08963568.2012.6864388 Комисија сматра да проф. др Гордана Стокић Симончић испуњава све услове за ментора ове докторске дисертације за област Библиотекарство. VI ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: ОЦЕНА: 1. формулације назива тезе (наслова) Комисија закључује да је радни назив тезе МАНАСТИРСКЕ БИБЛИОТЕКЕ НА ПОДРУЧЈУ КАРЛОВАЧКЕ МИТРОПОЛИЈЕ У 18. ВЕКУ прикладан и да добро репрезентује суштину предложене теме истраживања. 2. предмета (проблема) истраживања Предмет овог историјског истраживања су манастирске библиотеке Карловачке митрополије у 18. веку. На подручју Митрополије постојало је четрдесетак манастира, од најисточнијих, као што су Бездин и Сен Ђурађ у румунском делу Баната, преко Гомирја у Горском котару као најзападније тачке, до манастира у Српском Ковину на северу српских миграција близу Будимпеште. У периоду 1718-1739. Митрополији су припадали и манастири ондашње Краљевине Србије под хабзбуршком влашћу. И тада, као и сада када знатан број тих манастира више не постоји, манастирска библиотека била је предуслов за нормално одвијање манастирског живота. Више од тога, у 18. веку манастирске библиотеке у Карловачкој митрополији биле су носиоци политичке функције свеправославног савезништва са циљем ослобађања од Турака и заступници протонационалних идеја. На простору јурисдикције Карловачке митрополије, библиотекарство у манастирима почиње да се развија у оквиру делатности које, посматрано с њихове полазишне тачке, немају сродан карактер. Првобитна, изворна брига о манастирским збиркама, у оквиру традиционалног функционисања манастира, јесте библиотекарског типа, јер садржи у себи оне основне послове који се и данас у овој струци подразумевају. То су најпре прикупљање, чување и
услуга коришћења, при чему сваки од ових сегмената има неколико засебних аспеката, у зависности од типа библиотеке и корисничких потреба. Наредна фаза, као надградња, свакако представља израду каталога појединачних збирки. У прво време они имају облик инвентара, који нису самостални, већ су део ширег рада на пописивању манастирске имовине. На подручју Карловачке митрополије, планско, организовано бележење ове врсте може се документовано пратити од треће и четврте деценије XVIII века, кад долази, најпре од стране Мојсија Петровића, а потом Викентија Јовановића, до стварања свеобухватног плана административног уређивања Митрополије, које се изводило заједно са подухватом потпуне реорганизације црквеног и културног живота Срба. Инвентарисање манастирских библиотека после тога постаје сталан, обавезан годишњи посао манастирских власти, при чему се сви ти спискови, а међу њима и спискови књига, прикупљају најпре у седиштима епархија, а потом у седишту саме Митрополије. На тај начин се стварала могућност израде централизованог регистра целокупне црквене имовине, па тако и потенцијалног централног каталога манастирских библиотека. Како би се решио проблем снабдевања, а притом јаче нагласила политичка, верска и културна повезаност са Русијом у време турског и аустријског притиска, отворен је пут руској књизи у наше библиотеке, а русификација књижних збирки потиснула је вековима неговану србуљску књигу. Но, од осме деценије 18. века у српским манастирима бележи се још једна нова појава, а то је прилив домаћих (бечких) књига, међу њима и оних световне садржине. У предложеној дисертацији разматраће се начин формирања манастирских библиотека и њихова судбина, састав фондова (рукописне и штампане књиге) и њихова организација, начин набавке (ктитори, приложници, увоз из Русије), миграција манастирских књига, страдање библиотека, образовна функција библиотека и манастира, питање личних монашких збирки, као и улога манастирских библиотека у рађању модерне историографске свести код Срба. Комисија закључује да је предложени предмет истраживања својом сложеношћу, актуелношћу и значајем у областима дисертације. 3. Библиографија прелиминарних истраживања Кандидат је приложио библиографију од стотинак библиографских јединица релевантних за истраживање. Овде наводимо јединице најзначајније за истраживање: Објављени извори: Грујић, Радослав М. Прилози за историју Србије у доба аустријске окупације : (1718-1739). У: Споменик. 52, (1914). Димитријевић, Стеван М. Грађа за српску историју из руских архива и библиотека. У: Споменик, 53 (1922). Југословенске земље и Русија у XVIII веку. Београд : Српска академија наука и уметности, 1986. Момировић, Петар. Стари српски записи и натписи из Војводине, 1-5. Нови Сад, 1993-2001. Москва - Србија, Београд - Русија : документа и материјали, 1. Београд : Архив Србије;
Москва : Главное архивное управление города Москвы, 2013. Политические и культурные отношения России с югославянскими землями в 18. в. : документы. Москва : Наука, 1984. Поповић, Душан, Богдановић, Милица. Грађа за историју Београда : од 1717 до 1739, 1. Београд : Историски архив Београда, 1958. Радонић, Јован, Костић, Мита. Српске привилегије од 1690 до 1792. Београд : Научна књига, 1954. Руварац, Димитрије. Митрополија београдска око 1735 год. У: Споменик, 42, (1905). Руварац, Димитрије. Опис Темишварске епархије : 1727 године. Сремски Карловци, 1923. Руварац, Димитрије. Српска митрополија карловачка око половине XVIII. века. Сремски Карловци : Српска манастирска штампарија, 1902. Стојановић, Љубомир. Стари српски записи и натписи, 1-6. Београд, 1902-1926. Литература: Бањац, Јелена. Манастир Ковиљ. Нови Сад : Платонеум, 2013. Бошков, Мирјана. Руска штампана књига у нашем 18. веку. У: Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 16/2 (1973) Веселинов, Иванка. Библиотека манастира Ковиља. У: Зборник Матице српске за друштвене науке, 53 (1969). Вулетић, Душан. Судбина културне баштине Срема у току II светског рата, 1. Нови Сад : Историјски музеј Војводине, 1992. Вулетић, Душан. Судбина културне баштине Срема у току ІІ светског рата, 2. Нови Сад : Архив Војводине, 1997. Давидов, Динко. Горња земља : споменици народа српског. Београд : Завод за уџбенике, 2008. Динко Давидов, Српске привилегије царског дома хабзбуршког. Нови Сад : Галерија Матице српске : Светови ; Београд : Балканолошки институт САНУ, 1994. Денић, Чедомир. Књижни фонд манастира Гомирја половином XIX века. У: Зборник о Србима у Хрватској, 1 (1989). Денић, Чедомир. Рукописне књиге библиотеке манастира Гргетега у XIX веку. У: Зборник Матице српске за ликовне уметности, 24 (1988). Мирон Ђорђевић, Историја Светосавског манастира Ковиља храма св. Аранђела Михајила и Гаврила. Нови Сад : Манастир Ковиља, 1891. Поповић, Душан Ј. Београд пре 200 година. Београд : Г. Кон, 1935. Милановић-Јовић, Оливера, Момировић, Петар. Фрушкогорски манастири. Нови Сад : Покрајински завод за заштиту споменика културе, 1990. Гавриловић, Никола. Историја ћирилских штампарија у Хабзбуршкој монархији у XVIII веку. Нови Сад : Институт за изучавање историје Војводине, 1974. Грбић, Манојло. Карловачко Владичанство : прилог к историји Српске православне цркве, 1-3. Карловац : Штампарија Карла Хауптфелда, 1891-1893. Грујић, Радослав М. Духовни живот Срба у Војводини. Београд : Српско библиофилско друштво : Музеј српске православне цркве, 2012.
Грујић, Радослав М. Прилошци историји срп. банатских манастира : у другој половини XVIII-тог века. Сремски Карловци : Српска манастирска штампарија, 1906. Грујић, Радослав М. Прилошци за историју одношаја карловачких митрополита и епископа са Истоком и Св. Гором. У: Споменик. 51, (1913). Грујић, Радослав М. Проблеми историје Карловачке митрополије. Нови Сад : Историско друштво, 1929. Грујић, Радослав М. Споменица о српском православном Владичанству. Пакрац : Издање свештенства Владичанства пакрачког, 1930. Грујић, Радослав М. Старине манастира Ораховице у Славонији. У: Старинар, књ. 14 (1939). Грујић, Радослав М. Српске школе : (од 1718-1739 г.) : прилог културној историји српскога народа. Београд : Нова Штампарија "Давидовић", 1908. Зеремски, Иларион. Српски манастири у Банату, њихов постанак, прошлост и одношај према Румунима. Сремски Карловци : Српска манастирска штампарија, 1907. Зиројевић, Олга. Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683 године. Београд : Историјски институт, 1984. Знамења Карловачке митрополије. Београд : САНУ, 2007. Ивић, Алекса. Историја Срба у Војводини : од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад : Матица српска, 1929. Историја школа и образовања код Срба. Београд : Историјски музеј СР Србије, 1974. Јакшић, Милутин. О Арсенију IV Јовановићу Шакабенти. Сремски Карловци : Српска манастирска штампарија, 1899. Јакшић, Милутин. О Вићентију Јовановићу. Нови Сад : Штампарија Српске књижаре браће М. Поповића, 1900. Јовановић, Миодраг. Српски манастири у Банату. Београд : Драганић ; Нови Сад : Покрајински завод за заштиту споменика културе, 2007. Кашић, Душан. Српски манастири у Хрватској и Славонији. Београд : Српска Патријаршија, 1971. Кириловић, Димитрије. Српске основне школе у Војводини у 18 веку : (1740-1780). Сремски Карловци : Српска манастирска штампарија, 1929. Ковачевић, Душко М. Бешеново : манастир светих архангела Михаила и Гаврила. Сремска Митровица : Историјски архив "Срем" ; Нови Сад : Филозофски факултет, 2011. Костић, Мита. Гроф Колер као културнопросветни реформатор код Срба у Угарској у 18. веку. Београд : Српска краљевска академија, 1932. Костић, Мита. Културно-историјска раскрсница Срба у XVIII веку. Загреб : Просвјета, 2010. Костић, Мита. Доситеј Обрадовић у историјској перспективи XVIII и XIX века. Београд : САНУ, 1952. Костић, Мита. Из историје срба у Угарској и Аустрији XVIII и XIX века. Загреб : Просвјета, 2013. Крестић, Димитрије. Споменъ древности фрушкогорскихъ монастырей наипаче монастыра Крушедола. Нови Сад : П. Јанковић, 1840. Кучековић, Александра. Манастир Ораховица у Славонији. Загреб : Српско културно
друштво Просвјета, 2007. Манастир Гргетег : прилози монографији. Нови Сад : Матица српска, 1990. Медаковић, Дејан. Истраживачи српских старина. Београд : Просвета, 1985. Миладиновић, Жарко. Тумач повластица, закона, уредаба и других наређења српске народне црквене автономије у Угарској, Хрватској и Славонији. Нови Сад : Ђ. Ивковић, 1897. Мирковић, Лазар, Здравковић, Иван. Манастир Бођани. Београд : Научна књига, 1952. Мирковић, Лазар. Старине фрушкогорских манастира. Београд : Г. Кон, 1931. Момировић, Петар. Манастир Бођани. Бођани : Српски православни манастир, 1980. Орловић, Сњежана. Манастир Гомирје. Београд ; Карловац : Мартириа, 2011. Остојић, Тихомир. Доситеј Обрадовић у Хопову : студија из културне и књижевне историје. Нови Сад : Матица српска, 1907. Павловић, Драгослав М. Административна и црквена политика аустријска у Србији (од 1718.-1739.) по грађи из бечких архива. У: Глас Српске краљевске академије, 62 (1901). Popović, Vukica. Srpski spomenici u Rumuniji. Subotica : Subotičke novine, 1996. Поповић, Душан Ј. Србија и Београд : од Пожаревачког до Београдског мира : (1718-1739). Београд : Српска књижевна задруга, 1950. Радонић, Јован. Римска курија и јужнословенске земље : од XVI до XIX века. Београд : Научна књига, 1950. Радосављевић, Озрен М. Манастир Златица. Бела Црква : О. М. Радосављевић, 1997. Рајић, Јован. Историја катихизма православних Србаља у цесарским државама. Панчево : Браћа Јовановић, [б. г.] Рацков, Даринка. Манастир Месић. Нови Сад : Платонеум, 2008. Руварац, Димитрије. Манастир Беочин. Сремски Карловци : Српска манастирска штампарија, 1924. Руварац, Димитрије. Споменица о манастиру Фенеку. Сремски Карловци : Српска манастирска штампарија, 1914. Руварац, Димитрије. Манастир Крушедо : с обзиром на права и дужности фрушкогорских манастира у XIX веку. Сремски Карловци : Српска манастирска штампарија, 1918. Срем кроз векове : слојеви култура Фрушке горе и Срема : зборник радова. Београд : Вукова задужбина : Институт за књижевност и уметност, 2007. Српска штампана књига 18. века. Београд : Народна библиотека Србије ; Нови Сад : Матица српска, 1963. Станковић, Урош. Правно развијање Српске православне митрополије сремскокарловачке. Земун : Штампарија М. Пешића, [б.г.] Стокић-Симончић, Гордана. Књига и библиотеке код Срба у средњем веку. Панчево : Градска библиотека, 2008. Точанац, Исидора. Српски народно-црквени сабори : (1718-1735). Београд : Историјски институт, 2008. Точанац, Исидора. Прописи митрополита Мојсија Петровића за свештенике и парохијане.у: Историјски часопис, 48 (2001). Тодоровић, Јелена. Ентитет у сенци : мапирање моћи и државни спектакл у
Карловачкој митрополији. Нови Сад : Платонеум, 2010. Тричковић, Радмила. Београдски пашалук 1687-1739. Београд : Службени Гласник, 2013. Чурчић, Лаза. Књиге, читаоци и књижари старог Новог Сада. У: Српска читаоница - Градска библиотека у Новом Саду, Нови Сад : Градска библиотека, 1996. Чурчић, Лаза. Књиге Јована Рајића у библиотеци манастира Ковиља.У: Грађа за проучавање споменика културе Војводине, 3 (1959). Чурчић, Лаза. Српске књиге и српски писци 18. века. Нови Сад : Књижевна заједница Новог Сада, 1988. Шкорић, Душан. Манастир Привина Глава. Београд : Драганић ; Нови Сад : Покрајински завод за заштиту споменика културе, 2006. 4. циљеви исраживања Истраживачки циљ докторске дисертације МАНАСТИРСКЕ БИБЛИОТЕКЕ НА ПОДРУЧЈУ КАРЛОВАЧКЕ МИТРОПОЛИЈЕ У 18. ВЕКУ јесте да попуни белине која сада постоје у историји манастирских библиотека код Срба и да омогући евентуално писање интегралне историје српског библиотекарства. У том циљу, дисертација треба: 1. да свестрано прикаже феномен манастирских библиотека на подручју Карловачке митрополије у 18. веку, у контексту опште историје српских манастирских библиотека 2. да истакне пресудни значај Карловачке митрополије као новог институционалног оквира живота српске заједнице на територији Хабзбуршке државе, као једног од темеља српског националног препорода у 19. веку 3. да нагласи паралелу између судбина српских манастирских библиотека и политичког положаја српског народа, као и његових културних стремљења 4. да оцрта зависност физиономије српских манастирских библиотека од руске културне политике предпетровског и петровског доба 5. да обелодани програмски процес формирања манастирских књижних збирки путем нормативизације од стране карловачких митрополита 6. да истражи улогу манастирских библиотека у оквиру широке административне и духовне бриге карловачких митрополита за манастире 7. да оцени значај манастирских библиотека као историјских извора важних за почетке формирања критичке историографске свести крајем 18. века 8. да покаже промене у садржају манастирских збирки Карловачке митрополије као последицу промена интелектуалне климе, а у оквиру тога и статус личних монашких библиотека
Хипотезе Полазећи од претпоставки да се досадашња научна истраживања у области библиотекарства нису у довољној мери бавила библиотекама 18. века, поготову не манастирским библиотекама на подручју Карловачке митрополије; да су оне помињане узгред и паушално, а не као посебни организми важни за свеукупни развој српског културног живота тог доба; да није сагледаван њихов значај за развој библиотека код Срба у потоњем периоду; да не постоје компаративне студије које, с једне стране, упоређују динамику развоја појединих типова библиотека код нас, а са друге, динамику развоја манастирских библиотека код нас стављају у контекст развоја манастирских библиотека у Европи; да не постоји интегрална историја српских библиотека; те да предложена тема има значаја не само за српско библиотекарство већ и за целокупну српску културу у којој библиотеке још нису стекле заслужено место, неопходно је предузети темељна истраживања архивске грађе и друге доступне литературе. 5. очекивани резултати Очекивани резултат научног истраживања је допринос историји српског библиотекарства и библиотека, при чему ће се показати да манастирске библиотеке, као најстарије и најтрајније, имају темељни значај. Биће истакнута и чињеница да следећи период општег развоја српских библиотека знатним делом проистиче из преображаја српске културе у 18. веку, у којем су манастирске библиотеке имале врло важну улогу, тако да ће њихово даље хронолошко истраживање бити у великој мери олакшано. Може се претпоставити да ће оно имати и одређено ретроактивно дејство, јер ће досад познате чињенице из старије историје српских библиотека моћи у појединим сегментима да се тумаче у нешто измењеном светлу. Рад би требало да резултира и општом, широком сликом преображаја српског јавног живота 18. века у свим његовим аспектима, у којој ће манастирске библиотеке имати улогу не само његове илустрације, него и симбола. 6. план рада Пошто сачини уводни део, са општим погледом на развој манастирских библиотека код Срба и прегледом досадашњих истраживања, кандидат ће се бавити специфичностима 18. века и његовим значајем за развој српке културе у оквиру Хабзбуршке монархије. Карловачка митрополија као нов институционални оквир српског националног постојања на територији Хабзбуршког царства, посебно је место обезбедила писмености и књигама. Стога ће у дисертацији бити посебно обрађени: Узроци и начин формирања манастирских библиотека Феномен миграције књига и библиотека као пратилац миграција народа од краја 17. века Страдања књижних збирки и начини њихове обнове Везе са Русијом: Никонова реформа књига; теолошке контроверзе у другој половини 17.
века и програмски преображај руске културе у време Петра I; утицај руске културне политике на српски јавни живот и манастирске збирке Покушај нормирања манастирских збирки и њихов преображај Административна брига карловачких митрополита за црквене књиге: први покушаји организованог библиотекарства и утицај државног законодавства на манастирско библиотекарство Образовна улога манастирских библиотека: промене у карактеру манастирских збирки и личне монашке библиотеке У завршном делу рада сумираће се резултати истраживања и критички ће се сагледати феномен манастирских библиотека у контексту националне и опште културне историје. 7. методе истраживања Основни метод рада биће историјски. Обавиће се опсежна архивска истраживања у Архиву Српске академије наука и уметности (Београд, Сремски Карловци), Музеју Српске православне цркве (Збирка Радослава Грујића) и архивима појединих манастира - истраживаће се објављени и необјављени извори. Стручна и научна литература имаће секундарни значај и користиће се као херменеутички апарат потребан за временску контекстуализацију. Рад треба јасно да истакне временску перспективу, тј. дијахронијски елеменат, при чему ће се инсистирати на посебности 18. века у развоју манастирских библиотека и, шире, историје српске књиге. Посебна пажња биће посвећена манастирским инвентарима 18. века као прворазредним изворима за увид у стање манастирских библиотека тог доба. Збирке записа са старих српских књига послужиће као грађа за описивање феномена који ће се истраживати. Нарочита пажња биће посвећена везама са Русијом и одјецима тамошње реформе књига, која је веома утицала на физиономију библиотека српских манастира. Једно од најзначајнијих места у раду тицаће се књижних норматива које прописују карловачки митрополити у сврху формирања манастирских библиотека. Ради доказивања изузетности 18. века користиће се и компаративни метод, како би се упоредило средњовековно наслеђе у најширем смислу са идејама и достигнућима 18. века. Компаративно истраживање вршиће се и на синхронијском нивоу, како би се установиле варијације унутар сваког од феномена постојања манастирских библиотека. VII ЗАКЉУЧАК СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ КАНДИДАТА: Кликните да бисте почели унос текста. НАПОМЕНА: Кликните да бисте почели унос текста. На основу наведених података о кандидату, Комисија констатује да је Жарко Војновић подобан за израду докторске дисертације. На основу постављених циљева и очекиваних резултата, Комисија констатује да је предложена тема подобна за израду докторске дисертације у области Библиотекарство историја књиге и библиотека код Срба.
На основу наведених података о предложеном ментору, Комисија констатује да је др Гордана Стокић Симончић подобана за ментора предложене докторске дисертације. На основу изнетог, Комисија предлаже Наставно научном већу Филолошког факултета Универзитета у Београду да донесе позитивне оцене о подобности кандидата Жарка Војновића и предложене теме докторске дисертације МАНАСТИРСКЕ БИБЛИОТЕКЕ НА ПОДРУЧЈУ КАРЛОВАЧКЕ МИТРОПОЛИЈЕ У 18. ВЕКУ, a да се за ментора именује др Гордану Стокић Симончић, редовног професора Филолошког факултета у Београду. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ 1. 2. 3. 4. 5.