ГОРАН ГАВРИЋ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд

Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд DOI 10.5937/kultura1338280G УДК 791.31:316.776 791.31:004 791.31:75 прегледни рад ГЛОБАЛИСТИЧКИ АСПЕКТИ ЕКСПАНЗИЈЕ НОВИХ МЕДИЈА: ОД НЕМОГ КА ГОВОРНОМ (ПОКРЕТНОМ) СЛИКАРСТВУ Са же так: У да на шње вре ме се гло ба ли за ци ја не мо же по сма трати као из дво је ни фе но мен ко ји при том ути че на на ста нак по следи ца у мно гим сег мен ти ма со ци јал ног раз во ја. То је оп шта поја ва ко ја има и сво је по зи тив не ефек те, али су они не ви дљи ви и нај че шће бе зна чај ни за обич ног чо ве ка. Као нај бит ни је сред ство за сво је ши ре ње она ко ри сти ме ди је. Екран је у да на шње до ба постао сред ство све при сут ни јих ме ди ја, али и про зор кроз ко ји посма тра мо и ту ма чи мо умет ност да на шњи це. С об зи ром на то да је при сту па чан го то во свим љу ди ма, у овом или оном об ли ку, он је нај ма сов ни је сред ство умет нич ке ана ли зе и раз ме не. Ме ђутим из тог раз ло га се ја вља и опа сност, јер ње го ва до ступ ност ве ли ком бро ју по је ди на ца до во ди у пи та ње аутен тич ност, али и вред но ва ње не ког умет нич ког де ла. Кла сич ну сли ку све ви ше заме њу је филм, ко ји по мо ћу свог на чи на гле да ња на свет и по ве зива њем раз ли чи тих ис ку ста ва сво јим гле да о ци ма пру жа нај ве ћи број кул ту рал них ин фор ма ци ја на јед ном ме сту. На та кав раз вој до га ђа ја у ве ли кој ме ри ути че све сна жни ја ве за из ме ђу фил ма и дру гих ме ди ја. Гло ба ли за ци ја, али исто та ко и но ве ме диј ске техно ло ги је, ути чу на филм ску на ра ци ју пу тем ко је се до ла зи до пита ња фор ми ра ња и раз во ја лич ног иден ти те та мо дер ног чо ве ка. 280

Компјутер, за раз лику од те ле ви зи је, још увек успе ва да у од ре ђеној ме ри оста не одан стро го умет нич ком ви ду из ра жа ва ња. У томе успе ва за хваљу ју ћи ви део-ра до ви ма, ко ји су је дан од нај но ви јих ви до ва ли ков ног из ра жа ва ња. Ипак, по ста вља се пи та ње да ли ви део-ра до ви мо гу ис пу ни ти прин ци пе и иде је у оној ме ри у ко јој то чи ни филм. Кључ не ре чи: гло ба ли за ци ја, ме ди ји, филм, сли ка, мо де ран чо век, лич ни иден ти тет Увод Мас-ме ди ји сво јом флук ту а ци јом зна ко ва до во де до не у трали са ња ствар но сти, као што је и сва ка по ру ка пре не та масме ди ји ма део сим бо лич ке пре зен та ци је ствар но сти, где је ствар но пот чи ње но пред ста ви ствар но сти ко ју да ју ме дији. Чи ње ни ца је и да вре ме ном све ви ше до ла зи до рас ко ла из ме ђу љу ди. То је јед ним де лом усло вље но и раз во јем техно ло ги је на ко ју се из гле да чо век ни је још на ви као. Ме ди ји, од но сно те ле ви зи ја, мо гли су на не ки на чин да по пу не празни ну ко ја је ти ме ство ре на. Те ле ви зор као пре но сник инфор ма ци ја - из ме ђу љу ди ко ји их пре но се и гле да ла ца ко ји не мо гу да ко му ни ци ра ју са тим истим љу ди ма ни у ре ал ном ни у вир ту ел ном све ту, већ су пре пу ште ни са ми се би - не буни се, не ула зи у рас пра ве и сва ђе, да кле у пот пу но сти је под кон тро лом моћ ни ка. Он мо же да се по ква ри, али по што ни је људ ско би ће не ће би ти уко рен као што би то био слу чај са чо ве ком ка да би на пра вио не ку гре шку. Та ко је те ле ви зор савр ше на спра ва моћ ни ка, моћ ни ја чак и од чо ве ка. Чо век је, чи ни се, из гу био по ве ре ње дру гог чо ве ка, овај тре ћег, итд. За ми сли мо са мо дан, тре ну так, ка да би смо из гу би ли те леви зи ју. Ми би смо из гу би ли сво је оми ље не еми си је, ри ја ли ти про гра ме, фил мо ве, и у њи ма сво је ли ко ве кроз ко је смо се про јек то ва ли и са њи ма се са жи ве ли. Да кле, ми смо жи ве ли њи хо ве жи во те, а не сво је. Не ки љу ди гле да ју ћи, ре ци мо, од ре ђе ни филм, и за ми шља ју ћи и про јек ту ју ћи се бе на са мо ме сто раз во ја до га ђа ја, убе ђу ју и го во ре се би: За што си на тај на чин по сту пио, ја бих ову си ту а ци ју ре шио на мно го бо љи на чин. Они та ко жи ве у јед ном има ги нар ном све ту, све ту фик ци је, ба рем у том тре нут ку. Али оно што је још за ни мљи ви је је су глум ци ко ји има ју сво је жи во те, ко ји су слав ни и жи ве на ви со кој но зи. Ово са зна ње гле да о ца на тре ну так из вла чи из ње го ве фик ци је и вра ћа га у ре ал ност, али са мо при вид ну. Ху ан Г. Ро е де рер (Juan) пи ше сле де ће: Ми мо ра мо би ти све сни чи ње ни це да еко ном ско тр жиште и гло ба ли за ци ја до при но се да се да ље по ве ћа ва пу коти на из ме ђу бо га тих и си ро ма шних, и сла бе од го вор но сти вла де. У овом по ве зи ва њу, ми мо ра мо би ти све сни прет ње 281

поставље не помо ћу по зна тих по ли тич ких фан та зи ја у одно су на на у ку 1. Чи ње ни ца је исто та ко да би на у ка тре бало да бу де мо рал на, а да не го во ри о мо ра лу. Ако је на у ци по тре бан екс пли цит ни мо рал ни апел да би би ла прак тична, то је ње на пред мет на мањ ка вост. У том слу ча ју, на у ци не до ста је ко му ни ка тив на сна га пра ве на у ке. По ли ти зо ва ни на уч ник на спе ци фи чан на чин из гра ђу је ло ги ку свог практич ног де ла ња (свог опор ту ног по де ша ва ња пре ма ре ал ним си ту а ци ја ма, на ad hoc ва ри ра ном де фи ци ту те о ри је), јер би кон зи стент на те о ри ја огра ни чи ла ње го ву сло бо ду де ла ња, де фи ци ту ко ји он пре ма по тре би за кљу чу је са мо рал ним посту ла ти ма. На тај на чин на у ка би ва зло у по тре бље на. На у ка је мо рал на ти ме што је исти ни та. Да ли би исто та ко и ме ди ји, од но сно фил мо ви, тре ба ло да про па ги ра ју мо рал не вред но сти? Да ли је на у ка та ко ја их мо же усме ри ти у пра вом сме ру? Те шко, јер на у ка или уопште ни је за сту пље на у ме ди ји ма, или је има то ли ко ма ло да је њен ути цај ве о ма слаб. Дру го, ако је и за сту пље на, то је у об ли ку по пу лар не на у ке ко ја је при јем чи ви ја ши рем те леви зиј ском ауди то ри ју му. Да кле про блем је и то што пра ва на у ка за ни ма са мо ужи круг тог ауди то ри ју ма, ко ји та кве садр жа је мо же и да раз у ме. Са мим тим је и ве ћа мо гућ ност да до ђе до кри зе мо ра ла у ме ди ји ма, јер од су ством стро го науч них, али и кул тур них са др жа ја, ме ди ји по ста ју под ло жни мно гим са др жа ји ма ко ји су сум њи ве мо рал не вред но сти. Гло ба ли за ци ја сли кар ства по мо ћу фил ма Је дан део фил ма Сно ви (1990) Аки ре Ку ро са ве (Ku ro sawa), под на зи вом Сан о Вин сен ту Ван Го гу, пред ста вља неку вр сту сна, бај ке, ко ја укљу чу је но ву вер зи ју дис кур са 20. ве ка, као па ра диг му 19. ве ка и Ван Го го вог де ла (сли ка 1). Ов де је по сре ди пу то ва ње пу тем ин тим ног на ра тив ног криву да ња, по мо ћу бо га те ис точ не има ги на ци је, у слу жби уметнич ког епа за сно ва ног на кли ше и ма ле ген де о Вин сен ту ван Го гу (Vin cent Gogh). Про из вод сна је при ча кон зи стент на са ис ку ством сна ко је не по зна је ни шта од пер цеп тив не гра нице чо ве ко ве ви зи је и фи зич ке сли ке. Аутор-сне вач и, та ко ђе, по сма трач ко ји је по ста вљен на сли ци, је сте онај ко ји ви ди и ко ји мо же би ти ви ђен у исто вре ме. Ку ро са ва пре о кре ће цр те же и плат на сли ка ра у по за дин ску тек сту ру где мла ди Аки ра Ку ро са ва лич но, ка да је био сту дент, ше та. Аки ри но пу то ва ње у уну тра шњост сли ке на ме ра ва да при ми ле поту та лен та мај сто ра у чи ју је сли ку за гле дан, да при ми дар 1 Ro e de rer Juan G., Com mu ni ca ting with the Pu blic, Po li ti ci ans and the Media, Oc ca si o nal Pa per бр. 1, 1998, стр. 19. 282

могућ но сти да кон стру и ше је дин стве не, ва жне сли ке, као што је она ко ју је ство рио Ван Гог. 2 Слика 1 Млади Акира у музеју испред и у Ван Гоговој слици, кадрови из филма Акире Куросаве Снови, 1990. Чи ње ни ца је да је Ван Гог, ства ра лац де ла о ко јем се рас правља, исто та ко да ро вао сли ку осо би на ма ко је до та да ни су ви ђе не. Ме ђу тим, он у исто вре ме, кроз сво ју сли ку, да ру је и дру ге љу де ко ји ту сли ку пер ци пи ра ју и у њу се уосе ћа ва ју. У овом слу ча ју, моћ Ван Го го ве сли ке да над жи ви свог ствара о ца омо гу ћу је има ги на тив но пу то ва ње. Пу то ва ње мла дог Аки ре у уну тра шњост сли ке по чи ње увод ним пре ла зом, делом сна ко ји по зи ва по сма тра ча да кли зи из ре ал но сти приро де пре ма фан та зи ји пик то рал ног гра ђе ња. То је крат ка секвен ца са са мо три ка дра, где се бо ја сли ке и це ли ред си вих ко је се љу ља ју, удру жу ју пре ма та ми. У тој три ја ди сли ка, Аки ра је за ин три ги ран це ре мо ни јом про ла ска, збу њу ју ћим про ла зом ко ји га сме шта на вра та за по чи ња ња пу то ва ња. Ов де мла ди сту дент сли кар ства ура ња у уни вер зум пик торал ног пред ста вља ња. Аки ра Ку ро са ва, као мла ди сту дент сли кар ства, ше та му зејом по сма тра ју ћи Ван Го го ва де ла. У јед ном тре нут ку он се за у ста вља код сли ке Мост Лан глоа у Ар лу са пра ља ма, ко ја је јед на из се ри је при ка за мо ста у Ар лу (сли ка 2). За гле давши се у њу, он по ла ко би ва уву чен у Ван Го го ве не ствар не пеј за же. Ње го во пу то ва ње и овај део фил ма се за вр ша ва ју код Ван Го го ве сли ке Вра не. Да би смо мо гли да раз ма тра мо по јам без вре ме но сти ко ја је при сут на у овом има ги на тивном пу то ва њу, нео п ход но је да ана ли зи ра мо и по јам прола зно сти. Бу ду ћи да пу то ва ње за по чи ње у окви ру му зе ја, про ла зност ве за на за умет нич ка де ла ко ја по чи ва ју у му зеји ма зах те ва дру га чи ју вр сту ка рак те ри за ци је. Да ли му зеј, 2 Ви ди Co ro mi nas A., On Hu man In si de the Re pre sen ta tion Spa ce of the Pa int Brush, For mats, Re vi sta de Comunicació Audi o vi sual, 2005. 283

бришу ћи ка те го ри ју про ла зно сти, ус кра ћу је умет нич ком делу пра во да бље сне у јед ном тре нут ку, и сво ју вред ност на тај на чин учи ни нео пи пљи вом? Бо рис Гројс (Groys) го во ри о то ме да је про стор му зе ја увек огра ни чен, а то во ди до се лек ци је сли ка ко је се из ла жу. Али, за тво ре ност ко ју му зеј спро во ди не би тре ба ло ту ма чи ти као су прот ност отво рено сти. Му зеј по мо ћу сво је за тво ре но сти ства ра сво ју споља шњост и отва ра се бе ка том спо ља. За тво ре ност ов де ни је су прот ност отво ре но сти већ њен услов 3. Слика 2 Кадар из филма Снови који приказује пејзаж сличан оном на Ван Гоговој слици Вране, а у њему и младог Акиру, 1990. Ре као бих, на су прот Грој су, да се ов де за тво ре ни про стор из јед на ча ва са про ла зно шћу, с тим што је пр ва про стор на, а дру га вре мен ска ка те го ри ја. Ства ра ју ћи сво ју спо ља шњост по мо ћу сво је за тво ре но сти, му зеј пру жа шан су сво јим де лима да за жи ве из ван тог огра ни че ног про сто ра. Јед ним де лом то је омо гу ће но и при су ством по сма тра ча ко ји, за јед но са и по мо ћу те о ре ти ча ра и кри ти ча ра умет но сти, про но се славу тих де ла из ван му зеј ског про сто ра. Гра ни це, ко је као и у му зе ју, има ју свој по че так и крај и у про ла зно сти, омо гућу ју ба рем за тре ну так да та де ла иза ђу из ван огра ни че ног и за ђу у про стор без вре ме но сти. Му зеј ска из ло жба мо же да се учи ни ме стом отво ре но сти, раз от кри ва ња, не скри ве ности, упра во за то што она уну тар свог огра ни че ног про сто ра по ста вља, кон цеп ту а ли зу је, чу ва сли ке и објек те ко ји цир кули шу и у спо ља шњем про сто ру, и на тај на чин се отва ра ка сво јој спо ља шњо сти. Све оп шта не по сто ја ност и про ла зност жи во та при си ља ва ју нас да от кри је мо или ство ри мо не ку вр сту веч не исти не. По ку ша ва ју ћи да је про на ђе мо, ми смо умет нич ка де ла сме сти ли у за тво ре ни про стор, ка ко нам не би из ма кла из ру ку у том не из ве сном по хо ду. Сме шта ју ћи их у му зеј ски про стор, ми сли ли смо да ће мо обез бе ди ти да сва она бу ду ску пље на на јед ном ме сту, ка ко се не би из гу би ла 3 Гројс Б., Ствар ност ар хи ва, Тре ћи про грам бр. 131-132, III-IV, Бе о град 2006, стр. 322. 284

из на шег ви до кру га. Сма тра ли смо да ће мо, огра ни ча ва јући про стор у ко ме се она на ла зе, обез бе ди ти њи хо ву прола зност, а ти ме и њи хо ву без вре ме ност из ван тог про сто ра. Али ми смо мо жда учи ни ли упра во су прот но обез бе ди ли смо њи хо ву не про ла зност у му зе ју, али про ла зност ван тог за тво ре ног про сто ра. Да ли ми на сли чан на чин осе ћа мо но стал ги ју за фил мо ви ма ко ји су сни мље ни у про шлим вре ме ни ма, те их сто га смешта мо у гроб ни цу зва на ки но те ка? Да ли су та иста де ла мо гла да пре жи ве из ван огра ни че ног про сто ра ки но те ке, па је на ша ин тер вен ци ја у том слу ча ју мо жда са хра ни ла иста? Ми смо мо гли да то де ло на филм ској тра ци и не по гле да мо, и на тај на чин не за у ста ви мо тре ну так у ко ме би оно ста ја ло из ме ђу про шло сти, са да шњо сти и бу дућ но сти. Али, у том слу ча ју, ми би смо га ус кра ти ли за тре ну так сла ве ко ји би се огле дао у из ну ђе ном бље ску. Ми смо сто га то исто де ло изву кли из ано ним но сти и по ста ви ли га у сре ди ште кул тур них зби ва ња ко ја смо са ми на мет ну ли. С дру ге стра не, не ки би се по бу ни ли про тив из јед на ча ва ња ки но те ке са гроб ни цом. Али ако ки но те ка ни је то, он да је она ко мо ра са ки се о ни ком ко ја ве штач ки одр жа ва у жи во ту па ци јен те ко ји се у њој нала зе. По ста вља се са мо пи та ње ко ји је мо ра лан чин: пу стити па ци јен та да умре, или га одр жа ва ти ве штач ки у жи во ту докле год је то мо гу ће. Де струк ту ра ци ја мо ста Лан глоа де гло ба ли за ци ја уме сто гло ба ли за ци је Сли ка Мост Лан глоа у Ар лу са пра ља ма из 1888. го ди не јесте јед на из се ри је при ка за мо ста у Ар лу, ко је је Вин сент сли као из ме ђу сре ди не мар та и сре ди не ма ја исте го ди не. На овој сли ци су при ка за не же не ко је пе ру веш по крај мо ста, и оне су об у че не у ра зно бој не ха љи не. У пред њем пла ну, испред ових же на, пре о вла да ва ју зе ле не ни јан се, про жи ма ју ћи се нај ви ше кроз тра ву и чи та ву оба лу. Ове сли ке су ме ђу нај про сла вље ни јим и нај пре по зна тљи ви јим сли ка ма из пери о да ње го вог бо рав ка на Ју гу пет на ест ме се ци ко је је Ван Гог про вео у Ар лу пред ста вља ју кључ ни мо ме нат у ње го вој ка ри је ри, у ко јем је об је ди нио ре зул та те ме се ци екс пе римен ти са ња и ства ра ња не ких од сво јих нај чу ве ни јих ре мекде ла. Са сво јом сна жном па ле том и упа дљи вим обра сцем, сли ке мо ста Лан глоа пред ста вља ју ње гов зрео стил. Мост Лан глоа, ко ји је по диг нут око 1820. и сру шен 1935. го ди не, био је је дан од је да на ест др ве них по крет них мо сто ва за прелаз пре ко ка на ла, ко ји је по ве зи вао Арл са при о бал ним градом Порт-де-Бук на ју гу. Зва нич ни на зив мо ста је био Pont de Régi nel le, али је обич но био по знат као Pont de Lan glo is. 285

У по све ти ак ту ел ној сли ци, Ван Гог се по гре шно по звао на ње га као Pont de l An gla is (сли ка 3). Слика 3 Мост Ланглоа у Арлу, цртеж 1888. Очи глед на фа сци ни ра ност мо стом Лан глоа, ко ја га је обу зи ма ла, мо же де лом би ти об ја шње на ње го вим сна жним хо ланд ским ка рак те ром, а и про јек то ва ли су га хо ланд ски ин же ње ри. Уме сто мрач них то но ва ти пич них за Се вер, Ван Гог је на сли као мост и окол ни пеј заж на на чин ко ји је описао као да на шња па ле та све тло на ран џа сте, жу те, зе ле не и пла ве. Да нас је овај мост ван гра да, на око де сет ми ну та во жње. Сто ји мир но на уском ка на лу одо ле ва ју ћи мо дер ности, из у зев по пло ча ног пу та. Уме ре но под руч је иви це пу та од шљун ка слу жи за пар кинг. Овај мост је ма ли, за ста рео и нео пе ра ти ван. Он сто ји у пер ма нент но по ви ше ном по ложа ју, иза се на ла зи оро ну ла ку ћа, а у бли зи ни др ве ће. Мо же се хо да ти дуж ка на ла ка се ве ру и ју гу, јер по сто ји ута ба на ста за. Ван Гог је оста јао не ко вре ме ка да је по се ћи вао ово ме сто. Та ко ђе, ов де је у то вре ме ве ро ват но би ло до ста ма ње људи не го што је то слу чај да нас. У да на шње вре ме ов де присти жу број ни ту ри сти, на ро чи то Ја пан ци, ко ји не пре ста но шкљо ца ју сво јим фо то а па ра ти ма, и он да кре ћу у по тра гу за сле де ћом Ван Го го вом де сти на ци јом (сли ка 4). Ме сто зрачи ду хов но шћу ко ја је пре не се на и на Вин сен то во плат но, али и на по се ти о це ко ји до ђу ов де. Чи ње ни ца је ипак да се от при ли ке 14 иден тич них ма лих мо сто ва не ка да про те за ло дуж ка на ла. У не ком тре нут ку у 20. ве ку, они су укло ње ни, јер је на сту пи ла но ва тех но ло ги ја. На жа лост, је дан од мосто ва ко ји је укло њен био је онај ко ји је Ван Гог на сли као. У име исто риј ског очу ва ња, ме ђу тим, по се бан мост сто ји ле во. По што је овај мост иден ти чан Ван Го го вом, ње га је ту ри стич ка ин ду стри ја про кла мо ва ла као свој мост, што у не ком сми слу и је сте. Овај мост је у Ван Го го во вре ме на неки на чин био и сим бол ин ду стриј ског до ба. Ка нал ко ји мост 286

пре мо шћу је су штин ски се ни је про ме нио мно го, док је мост укло њен због убр за ног тех нич ко-тех но ло шког раз во ја. Слика 4 Фотографија Моста Ланглоа, 1902. Те ле ви зи ја као сред ство за во ђе ње гло бал ног ме диј ског ра та Да ли је мо де ран чо век до вољ но на пре до вао да би и од гово рио на зах те ве мо дер ног до ба и исто вре ме но се су протста вио све при сут ној гло ба ли за ци ји? Да ли ме ди ји во де ње го вом ин те лек ту ал ном на прет ку, или га вра ћа ју у ста ње при ми тив ног чо ве ка? Чи ње ни ца је да су они по ста ли масов но сред ство ма ни пу ла ци је и да ма њи број моћ ни ка ути че на ве ли ки број из ма ни пу ли са них љу ди. Та ко Ејн Ранд (Ayn) пи ше: Сло бо да је од су ство ини ци ја ци је фи зич ке си ле од стра не оста лих, на ро чи то вла де, про тив по је дин ца. Пра ва по је дин ца, на ро чи то вла снич ка пра ва, сред ство су по мо ћу ко јих су по је дин ци за шти ће ни уну тар дру штве ног си сте ма. Ка да се вла да уз др жа ва од на ру ша ва ња пра ва по је ди на ца, као по мо ћу уста ва, и би ва на кло ње на узур пи ра њу од о зго пра ва сво јих гра ђа на, та да вла да от по чи ње да шти ти си стем од сло бод не тр го ви не, la is sez-fa i re 4 ка пи та ли зма. 5 Не ки ће ипак ре ћи да ако је чо век до вољ но све стан, на ње гово ми шље ње не мо же ути ца ти са мо ве што скро је на по ру ка ко ја је ви зу ел но пре зен то ва на. Ме ђу тим, ко ли ко год се оду пи ра ли њи хо вом ути ца ју ме ди ји ће вр ши ти ути цај на нас, јер по се ду ју ве о ма моћ но сред ство ре пре зен то ва ња, а то је те ле ви зи ја. С дру ге стра не, моћ фил ма се огле да и у то ме што на екра ну ко ји је не по крет на по вр ши на мо же да прика же кре та ње. Као јед на ор га ни зо ва на це ли на, филм врши 4 Фран цу ска реч за ли бе рал ни стил во ђе ња ко ји се од ли ку је пу ном укључе но шћу свих за по сле них. 5 Rand A., Ca pi ta lism: The Unk nown Ideal, по себ но What is Ca pi ta lism?, New Ame ri can Li brary, New York 1966, pр. 25. 287

рефлек си ју сво га са др жа ја на гле да о ца, код ко га мо же да из ме ни пр во бит но фор ми ран ви зу ел ни ути сак. Исто та ко, до ла зи и до пси хо ло шке ин тер ак ци је на ре ла ци ји гле да лац филм, ко ја про у зро ку је ин тен зи ви ра ње до жи вља ја код гледа о ца. Ка да је реч о тек сту ал ном сег мен ту у фил му, то јест пре во ду ка да је реч о стра ним фил мо ви ма, ко ег зи стен ци ја ње го вих де ло ва са ви зу ел ним са др жа јем мо гу ћа је са мо у це ло ви том пер ци пи ра њу. Објек ти ви за ци ја сми сла ви зу елног са др жа ја је ре ал на, док по и ма ње сло ва у скло пу тек стуал ног са др жа ја мо ра би ти су бјек тив но ако тра жи мо сми сао тек сту ал ног у ви зу ел ном. Чо век као обич на фи гу ра у гло бал ном по рет ку на при ме ру фил ма Не ма зе мље за стар це Про блем ко ји се ја вља у умет но сти, али је исто та ко по везан са про бле мом у фи ло зо фи ји, као и оним у на у ци, је сте епи сте мо ло шки, то јест про блем са зна ња, а де лом је то и ко му ни ка ци ја. То је про блем от кри ва ња и са оп шта ва ња новог са зна ња о све ту. Је дан та кав при мер је онај ве зан за Хера кли та из Ефе са (585-525 п.н.е.), јед ног од нај по зна ти јих пре со кра тов ских фи ло зо фа. Он је био по знат као мра чан чо век и за го не та ло, за то што оно што је го во рио о људском жи во ту и на чин на ко ји је то го во рио је сте би ло та ко пе си ми стич но, за го нет но и не до ку чи во. Он је сво је уче ни ке учио да се све ме ња, осим за ко на о про ме ни: Не мо гу ће је два пу та за ко ра чи ти у исту ре ку 6. То је из раз ло га што се ре ка ме ња сва ког тре на, као и чо век ко ји је га зи. Та ко у фил му бра ће Ко ен (Coen brot hers) Не ма зе мље за стар це (No Co un try for Old Men - 2007), Лу е лин Мос (Џош Бро лин), бе же ћи од Ан то на Чи гу ра (Ха ви јер Бар дем), сти же у Мек си ко. У јед ном тре нут ку, он на и ла зи на ба зен ко ји се на ла зи у дво ри шту ку ће ис пред ко је сто ји не по зна та же на. Њих дво је по чи њу да ко му ни ци ра ју, и при том их де ли тај исти ба зен. На кон што му она пред ло жи да свра ти на пи во, сле ди сле де ћа сце на у ко јој ше риф Ед Том Бел (То ми Ли Џоунс) на пра гу ње не ку ће за ти че уби је ног Мо са, ко га је уби ла ма фи ја. Са да ће мо се вра ти ти на по че так фил ма, ка ко би смо на пра ви ли по ре ђе ње са овом сце ном, као и са Хе ра кли то вом ре че ни цом. На и ме, у јед ној сце ни, док Мос бе жи од ма фи је (од ко је је украо но вац, то јест на шао га на ме сту об ра чу на ма фи ја), он не ма дру гог из бо ра не го да за ко ра чи у ре ку и за пли ва. Ка сни је, он на и ла зи на ба зен ко ји је ве штач ка, то јест људ ска тво ре ви на у ко јем плу та уби је на не по зна та 6 Ви ди Винделбанд В., Повијест филозофије, књи га пр ва, Напријед, Загреб 1990. 288

же на, али у ко јем ње га не ма, јер он ле жи на пра гу ку ће. На го ре по ме ну тим при ме ри ма се мо же ви де ти ка ко овај филм об у хва та те ме ста ре као Би бли ја (Мој си је раз два ја Цр ве но мо ре; Адам и Ева), али и кр ва во са вре ме не, на ко је сва коднев но на и ла зи мо у но вин ским на сло ви ма. Филм Не ма зе мље за стар це је ве стерн, али у исто вре ме и ни је кла си чан ве стерн. Ура ђен је по исто и ме ном ро ма ну Кор ма ка Ма кар ти ја (Cor mac McCarthy) из 2003. го ди не, али у ро ма ну по сто ји низ сце на ко је се ни су до го ди ле у фил му. Рад ња фил ма се од ви ја на За па ду, и ње го ви глав ни про таго ни сти су они ко је мо же мо на зва ти За пад ња ци ма. С дру ге стра не, за плет се вр ти око ди ло ва ња дро ге ко је је ло ше прошло. Лу е лин Мос је чо век спо со бан да се ефи ка сно но си са те шким и не у год ним си ту а ци ја ма, али ње го ве мо ћи ле же ви ше или ма ње скри ве не. Он има уро ђе ну ин те ли ген ци ју и од луч ност. Има до бар по сао као за ва ри вач, за ко ји ни су у то ли кој ме ри по треб ни ин те ли ген ци ја и од луч ност. Та ко ђе, има мла ду же ну и удоб ну ку ћу-при ко ли цу, али не ма очиглед ног на чи на по бољ ша ња ове си ту а ци је из ван та квог нивоа удоб но сти. На мно го на чи на он из гле да као да је сре ћан и успе шан, али је те шка ствар има ти мо ћи и спо соб но сти за ко је не по сто ји мо гућ ност да се ис ко ри сте. Мо гућ ност да се не што ура ди бо ље по ста је ре ал на за Мо са ка да на и ла зи на ак тов ку пу ну нов ца. Из гле да као да је два окле ва пре не го што од лу чи да оде по њу. Ан тон Чи гур је као хо да ју ћа кла ни ца. Љу ди су за ње га са мо сто ка, што ње гов из бор оруж ја чи ни на ро чи то од го ва ра јућим. Он је, у ства ри, мо дер на вер зи ја тра ди ци о нал не фи гу ре Смр ти са ње ном ко сом (Ин грид Берг ман, Сед ми пе чат; Вуди Ален, Sco op). Је дан од нај ду бљих мо ме на та у фил му, или мо ме нат ко ји по ста вља не ка од нај ду бљих фи ло зоф ских и, на ро чи то, етич ких пи та ња, мо ме нат је ка да Чи гур пи та Карсо на Вел са (Ву ди Ха рел сон): Ако те је пра ви ло ко је пра тиш до ве ло до ово га, од ка кве ко ри сти је би ло пра ви ло? 7 Ово је ве ли ко чо ве ко во пи та ње, и ве ли ко фи ло зоф ско пи та ње. Ово је пи та ње ко је је цен трал но у Ари сто те ло вој Ни ко ма хо вој ети ци, где га он гра ди у тер ми ни ма про бле ма ка ко жи ве ти жи вот без ка ја ња. По сто ји ли пра ви ло ко је мо же мо да пра ти мо и, у ње го вом пра ће њу, бу де мо до ве де ни до ме ста где мо же мо да по твр димо наш цео жи вот? Да ли су не ка пра ви ла бо ља не го дру га, и ако је су, ко ја пра ви ла, или, ко је глав но пра ви ло је нај бо ље? По тре ба ко ја се осе ћа је да се про на ђе пра ви ло стра ха од 7 Ви ди: Co nard M. T., The Phi lo sophy of the Coen Brot hers, Uni ver sity Press of Ken tucky, 2009. 289

смр ти, за то што, пра те ћи га, ми ће мо осе ћа ти да смо жи ве ли на ше жи во те на на чин да ни шта ва жно ни је из о ста вље но. Велс се пред са му смрт ка јао због пра ви ла ко је га је до ве ло на то ме сто. Мос је са по ве ћа ном све шћу упра во о то ме где га је ње го во пра ви ло до ве ло, ја сно имао по ве ћа ну анк си озност у ве зи пра ви ла ко је је пра тио. На са мом кра ју свог живо та, Кар ла Џин Мос (Ке ли Мак до налд) је би ла при мо ра на да про це ни пра ви ло ко је је она пра ти ла, а ко је ју је до ве ло до то га да се ди у со би пре ко пу та Чи гу ра. По сто ји мо ме нат где сен ка пре ла зи пре ко ње ног ли ца док то раз ма тра. Чак и код ше ри фа Бе ла, ко ји има не ка ве о ма спе ци фич на етич ка пра ви ла ко ја пра ти и ко ја су ра ди ла за ње га, из гле да као да су по ни ште на на кра ју фил ма. Чи гур до ла зи као не ка вр ста пре о ста лих ста рих грч ких бо го ва, и ње го ва функ ци ја је да по ни шти или учи ни ире ле вант ним сва ко пра ви ло. Филм се за вр ша ва сце ном ка да Бел при ча сво јој же ни Ло рети Бел (Тес Хар пер) о два сна ко ја је имао ноћ пре. У оба сна је са њао свог оца. Пр ви је о не ком нов цу ко ји је Бел из гу био. У дру гом ње гов отац но ћу ја ше по ред ње га, но се ћи ва тру у ро гу. Бел за вр ша ва свој опис сна го во ре ћи: И у сну, ја сам знао да је он ишао на пред и да је на ме ра вао да на пра ви ва тру не где та мо у свом том мра ку и свој тој хлад но ћи, и знао сам да кад год ја одем та мо да ће он би ти та мо. Та мо го ре напред 8. Про ме теј је украо ва тру од бо го ва да би је дао љу дима, са ци љем да их са чу ва од из у ми ра ња. На пра ви ти ва тру је умет ност. Ва тра по бе ђу је та му, та му стра ха, не зна ња, охо лости, по хле пе. Бе лов сан о ње го вом оцу је сан о на ста вља њу ва тре се ћа ња, ва тре при ча ко је не ко има о оно ме што је не ко ви део у овом све ту. То је ва тра му дро сти ко ју ове при че мо гу да до не су при ча њем о њи ма. Ово је, та ко ђе, ва жна уло га за игру, би ти но си лац ове ва тре. То је ве о ма бит но за чо ве ков оп ста нак и по сто ја ње. Смрт и ра њи вост у вре ме ну гло ба ли зма Оно што бих још ис та као у ве зи ана ли зе овог фил ма је проблем лич ног иден ти те та, ко ји за о ку пља на шу па жњу за вре ме на ших жи во та. Али, зар ни је смрт та ко ја раз решава овај про блем, од мо та ва ју ћи клуп ко исти не. Чи ње ница да би ин те гри са ти се у бес крај ност тре ба ло да бу де стање ко је уни шта ва би ло шта што је ка рак те ри стич но за нас, доводи нас у си ту а ци ју да свест о на шем иден ти те ту под реди мо природ ним за ко ни то сти ма. Као што и оста ли ли ко ви у фил му Не ма зе мље за стар це раз ми шља ју на не ки на чин 8 Исто. 290

о post-mortem пре жи вља ва њу, 9 та ко се исто и ше риф Бел у по след њој сце ни фил ма пи та да ли ће се сре сти са сво јим умр лим оцем. У исто вре ме, он се нај ве ро ват ни је пи та и да ли је лич ни иден ти тет та мо не где, са мо бле да ко пи ја оно га што га је чи ни ло чо ве ком и лич но шћу. Сто га ако је Бе ло ва свест о ње го вој про ла зно сти про и за шла из све сти о се би као лич но сти, он да он с пра вом по ста вља пи та ње шта ће се деси ти са ње го вим лич ним иден ти те том у бес крај но сти. Ова кву вр сту ту ма че ња из ра жа ва и чо ве ков ге не рал ни став и пи та ње, а то је да ли ће он на ста ви ти да по сто ји у не кој или дру га чи јој фор ми по сле те ле сне смр ти. Та ко ако ми ве ру је мо (као што мно ги ве ру ју), да је наш лич ни иден ти тет при сно и су штин ски ве зан за на ше фи зич ко оте ло вље ње, он да ми мо же мо да се за пи та мо да ли би би ло шта што је за слу жи ло да бу де на зва но осо ба x, мо гло да пре жи ви сво ју те ле сну смрт. 10 Упра во је те ле сна смрт, од но сно те ло, крај ње од реди ште у овом ту ма че њу. Прет ход на ана ли за фил ма је по служи ла да до ђе мо до овог за кључ ка и да про цес пре у сме ри мо у дру ги смер, ко ји ће је дан сег мент по ру ке фил ма из ло жи ти ли ков ном је зи ку. Сто га ће мо из чи та вог фил ма из ву ћи је дан ка дар, и то са по чет ка фил ма, где у пу сти њи по ред ка ми оне та ле же два ле ша. То су, у ства ри, два уби је на ма фи ја ша, у об ра чу ну у ко јем ни ко од чла но ва две су прот ста вље не мафи ја шке гру пе ни је пре жи вео (сли ка 5). Слика 5 Кадар из филма браће Коен, нема земље за старце, 2007. Ако ова два ле ша по сма тра мо као јед но став не и при том сведе не фор ме, то зна чи да бу ду ћи и да су они мр тви, ми тре ба да ис кљу чи мо из њи хо вог ту ма че ња иден ти тет, јер они ни не мо гу би ти све сни свог по сто ја ња, што би им пли ци ра ло и свест о лич ном иден ти те ту. У јед ном дру гом ка дру пак лежи 9 Упо ре ди Bra u de S. E., Per so nal Iden tity and Post mor tem Sur vi val, So cial Phi lo sophy and Po licy 22 br. 2, Uni ver sity of Maryland, 2005, Рр. 226-249. 10 Лар кин В. С., Лич но сти, жи во ти ње и те ла, Тре ћи про грам бр. 123-124, Бе о град 2004, стр. 243-247. 291

ве ћи број људ ских ле ше ва, али и леш пса. По со мат ском при сту пу, ми би смо те љу де (ко ји су са да ле ше ви) мо гли да све де мо са мо на жи во ти њу. Ме ђу тим, иако би у том слу ча ју они (људ ска би ћа) по сто ја ли као жи во ти ње, од но сно људ ске жи во ти ње, они не би по се до ва ли свест о лич ном иден ти тету, па сто га не би ни по сто ја ли као ми сле ћа би ћа. Та ко би они би ли људ ске жи во ти ње ко је не ми сле, што зна чи да као не пот пу на, не би мо гли да се де фи ни шу као људ ска би ћа. На овом при ме ру, људ ско те ло (и жи вог и мр твог чо ве ка) мо жемо по сма тра ти као јед ну ого ље ну фор му, ко ја је прак тич но до вољ на са ма се би, што опет зна чи да мо же мо да је чи та мо као це ли ну за се бе. Ка ко би смо на пра ви ли по ре ђе ње овог ка дра из фил ма са ликов ним де лом, то јест да би смо га та ко за у ста вље ног (као дво ди мен зи о нал ну не по крет ну фор му ко ја већ и под се ћа на сли ку) пре ве ли у ли ков ну фор му, упо ре ди ће мо га са гра фиком Фран си ска Го је (Fran ci sco Goya) Ве ли ка де ла! Са мртви ма! (сли ка 6). У овој гра фи ци је пот пу но не мо гу ће иденти фи ко ва ти исе че не, ра ста вље не ле ше ве и де ло ве ле ше ва ко ји укра ша ва ју по лу о стрв ско рас пе ће на др ве ћу, као би ло ко га или би ло шта уоп ште, или као би ло шта дру го не го што је ужа сно ре ал но пред ста вља ње по је ди нач ног, и по на вљање вр сте људ ског жи во та ого ље ног од све ње го ве ду хов не и тран сцен дент не мо гућ но сти. Ина че, ова гра фи ка је из се ри је од 80 Го ји них гра фи ка под на зи вом Ка та стро фе ра та, отпри ли ке 1810-1815. го ди не. У гра фи ка ма из ове се ри је предста вље ни су до га ђа ји из су ко ба сна га Шпа ни је, за јед но са Пор ту га лом и Ује ди ње ним кра љев ством, про тив На по ле о на Бо на пар те, из ме ђу 1808. и 1814. го ди не. Слика 6 Франсиско Гоја, Велика дела! Са мртвима из серије графика Катастрофе рата, 1810-1815. У ана ли зи фил мо ва Квен ти на Та ран ти на (Qu en tin) мо гу ће је упо тре би ти иде ју фи зи ка ли зма. На и ме, он у сво јим фил мови ма ко ри сти те ло као до каз бли ске по ве за но сти ду ховних 292

и мен тал них ста ња. Ста вља ју ћи на гла сак на на си ље, то јест та ко зва ни те рор над људ ским те лом (са ка ће ње, от ки да ње де ло ва те ла у об ра чу ни ма са хлад ним или ва тре ним оружјем), Та ран ти но ис ти че све сла бо сти људ ског те ла. На тај на чин, он нас исто вре ме но и пре у сме ра ва на ту ма че ње чове ка ко је ис кљу чу је ове сла бо сти, то јест на во ди нас да у чо ве ку про на ла зи мо, пре све га, раз ли чи те аспек те ње го вог ду хов ног раз во ја и мо гућ ност ње го ве ег зи стен ци је на вишем ни воу не го што му то омо гу ћу је су ви ше ра њи во те ло. У слич ном прав цу се кре ћу и ре жи се ри Ро берт Ро дри гез (Rodri gu ez) и Ели Рот (Roth) ко ји ма је узор и не ка вр ста мен то ра Та ран ти но, бу ду ћи и да је пот пи сао не ке њи хо ве фил мо ве. Де гло ба ли за ци ја у ви део ра до ви ма Би ла Ви о ле Ви део умет ник Бил Ви о ла (Bill) се сма тра за во де ћу фи гуру у ге не ра ци ји умет ни ка чи ји се умет нич ки из раз осла ња на елек трон ску и звуч ну тех но ло ги ју, и тех но ло ги ју сли ке у но вим ме ди ји ма. Ње го ви ра до ви се фо ку си ра ју на иде је изван основ них људ ских ис ку ста ва, као што су ро ђе ње, смрт и аспек ти све сти. Би ло да пу ту је у уда ље не пу сти ње, гледа сли ке ста рих мај сто ра, или се усред сре ђу је на по ро ди цу, Ви о ла ули ва у сво ју умет ност по ве ћа ну ду хов ну све сност. Ње го ви ли ко ви су уко ре ње ни у са вре ме ном жи во ту, још инспи ри са ни ста рим ре ли гиј ским фи ло зо фи ја ма и ви зу ел ном ико но гра фи јом. Као је дан од нај по зна ти јих ви део умет ни ка да на шњи це, ње го ва ви зи ја је ево лу и ра ла за јед но са раз во јем ви деа. По ре клом из Њу јор ка, Ви о ла је вр ло мно го пу то вао. Он је про у ча вао Зен ме ди та ци ју и на пре до вао са ви део техно ло ги јом за вре ме пе ри о да од 18 ме се ци у Ја па ну, пре не го што је оти шао у Ка ли фор ни ју на по чет ку 1980-их. Ви о ли но ис ку ство са Ис точ ном фи ло зо фи јом је ожи во тво ри ло ње гово умет нич ко ис тра жи ва ње у од нос из ме ђу по је ди нач ног уну тра шњег жи во та и ис ку ства ње го вог те ла. У свом ра ду са екс пе ри мен тал ним зву ком и ви де ом, он сто га ци ља да ство ри умет ност ко ја деј ству је као пот пу но ис куство. Ви о ла ве ру је да умет ност има про све тљу ју ћу и иску пљу ју ћу функ ци ју. Сли ке има ју тран сфор ма тив не мо ћи уну тар по је ди нач ног се бе, и умет ност мо же да ар ти ку ли ше не ку вр сту ис це ље ња или ра ста, или из вр ше ња про це са. То је под руч је са зна ња, епи сте мо ло ги је у нај ду бљем сми слу, а не са мо есте тич ка прак са. По ње му, ро ђе ње и смрт, обе лежи ва чи ко ји обе ле жа ва ју наш жи вот ни век, је су ми сте ри је у пра вом сми слу ре чи, ко је не би тре ба ло да бу ду ре ше не, не го ис ку ше не и про жи вље не. Ово је из вор њи хо вог са зна ња. Он ве ру је и да у на шој За пад ној, на уч но ори јен ти са ној кул ту ри, про бле ми као што су жи вот и смрт не из и ску ју на шу па жњу 293

на кон што су фи зич ки об ја шње ни, и да је су штин ско врати ти им се као бу ђе њу са моћ ним и ду хов ним ефек ти ма. Ка да го во ри мо о чо ве ку као све сном би ћу, тре ба ис та ћи појмо ве ко ји су ве за ни за од ре ђе на ту ма че ња ко ја до ла зе са Исто ка, а ко ја је Карл Г. Јунг (Carl) на сто јао да про ту ма чи и из вр ши из ве сне мо ди фи ка ци је у сми слу раз гра ни че ња, али и про жи ма ња ди ја ме трал но су прот них схва та ња. Ra tio је у за пад ној кул ту ри уз диг нут на ви ши ни во не го у ис точ ној, што за по сле ди цу има по ја ву ре гре сив ног про це са у сфе ри не све сног. По Јун гу, не све сно је код ис точ ног чо ве ка оста ло не так ну то, услед ре ла тив но успо ре ни јег раз во ја ин те лек та: Ис ток под у ча ва јед ном дру гом, ши рем, ду бљем и ви шем раз у ме ва њу, од но сно раз у ме ва њу кроз жи вот. У та квој консте ла ци ји од но са, ис точ ни чо век би ра пут по мо ћу ко јег ће от кри ти се бе, он за раз ли ку од за пад ног чо ве ка ко ји се препу шта Бо гу сам на сто ји да от кри је и из гра ди свој про стор где ће ани мус оби та ва ти 11. Ви о ла гле да на умет ност као на не што ви ше од ви зу ел них пред ме та: Умет ност мо же да има ис це ли тељ ску функ ци ју. Оно што је на екра ну мо же по ста ти део жи вот ног про це са, оно мо же да се ули је у ва ше те ло, и ви мо же те узе ти ове ства ри и ко ри сти ти их 12. У ве зи са овим ће мо из не ти ту маче ње Па у ла Клеа (Klee). На и ме, он је умет ни ка пред ста вио као ста бло др ве та, ко ји по пут тог истог ста бла цр пи со ко ве, од но сно ин спи ра ци ју, из ко ре на (из во ра). Да кле, мо же мо рећи ка ко се ови со ко ви, по пут Ви о ли ног са др жа ја са екра на, ули ва ју у умет ни ка, а по сред но и у по сма тра ча умет нич ког де ла. Ви о ли на умет ност је исто та ко сред ство ко је слу жи за не го ва ње зна ња о то ме ка ко би ти у све ту, за иде ње кроз живот. Она је ко ри сна за раз ви ја ње ду бљег раз у ме ва ња, на вео ма те ле сни, су бјек тив ни, лич ни на чин, на шег соп стве ног ис ку ства. О сред ству ко је слу жи за пра вље ње ви део ра до ва, Ви о ла пи ше сле де ће: Јед на од ства ри ко ји ма ме је ка ме ра на у чи ла, би ла је да ви дим свет, исти свет ко ји мо је око ви ди, у ње го вом ме та фо рич ком, сим бо лич ком ста њу. Овај услов је, за пра во, увек при су тан, скри вен у све ту око нас 13. Ви о лин ви део рад Нант ски Трип тих (1992) је из вор но за мишљен као на руџ би на за Cen tre Na ti o nal des Arts Pla sti qu es у Фран цу ској, да бу де при ка зан у цр кви ци из 17. ве ка Му зе ја ли ков них умет но сти у Нан ту, 1992. го ди не (сли ка 7). Ви о ла 11 Ви ди Вил хелм Р. и Јунг К. Г., Тај на Злат ног цве та, Ки не ска књи га живо та у пре во ду и ту ма че њу Ри хар да В. и са ко мен та ром Јунг К. Г., Гра дина, Ниш 1990. 12 Vi o la B., Go ing Forth by Day, Gug gen he im Mu se um, 2002, рр. 114. 13 Исто, стр. 90. 294

је узео фор му трип ти ха, ко ја је тра ди ци о нал но ко ри шће на у За пад ној умет но сти за ре ли гиј ске сли ке, ка ко би пред ставио, пре ко ме ди ју ма ви деа, сво ју соп стве ну са вре ме ну форму ду хов не ико но гра фи је. Три па не ла Ви о ли ног трип ти ха по ка зу ју ви део сни мак ро ђе ња (са ле ве стра не), смрт (са десне стра не) и ме та фо рич ко пу то ва ње из ме ђу ова два снимка, по мо ћу те ла ко је плу та у во ди (у цен тру). Ко ри шће ни сни мак ни је из вор но сни ман за овај по је ди нач ни про је кат. Ро ђе ње је би ло ин спи ри са но ро ђе њем Ви о ли ног пр вог си на 1988. го ди не (иако ни је при ка за но ро ђе ње ње го вог си на) и сни мље но је на кли ни ци у Ка ли фор ни ји. Он је ко ри стио овај сни мак у не ко ли ко ра до ва. Плу та ју ће те ло на цен трал ном па не лу је сни мље но у ба зе ну за ра ни ји рад Пу то ва ње (1987-1988). Ви о ла је сни мио сво ју мај ку ка ко ле жи уми ру ћи у коми 1991. го ди не, као сред ство ко јим се умет нич ки су о ча ва са ње ном смр ћу. Три до га ђа ја су пра ће на сни мље ним зву ком пла ка ња, кре та ња во де и ди са ња у 30 ми ну та по на вља ња. У овом ком пакт ном про сто ру ро ђе ња и смр ти по там њу је се не ја сно пре ки ну то ко је пред ста вља, у цен трал ном па не лу, раз ми шља ње, ак тив ни чо ве ков жи вот. Ов де то ни је жи вот ни пут ко ји је ва жан, не го ње гов по че так и крај. Слика 7 Бил Виола, Нантски триптих, 1992. Пи та ње ко је про из ла зи из ове Ви о ли не иде је је сле де ће: Да ли се, као што та бу дућ ност по је дин ца но си не што као што је иста по ве за ност са ње го вим са да шњим би ћем, исто тако и ње го во са да шње би ће од но си пре ма ње го вом фи зич ки и пси хо ло шки уда ље ном би ћу ма лог де те та? Чи ње ни ца је да је ве о ма те шко схва ти ти про блем лич ног иден ти те та код одој ча ди и код од ра сле осо бе. На ро чи то је те шко раз у ме ти ка ко у смрт ним слу ча је ви ма одој ча ди, ту ма че ње од тач ке лич ног иден ти те та мо же да за поч не са истог ни воа као код од ра сле осо бе (под усло вом да се ве ру је у post-mor tem прежи вља ва ње). Бу ду ћи да код одој ча ди, за раз ли ку од од ра слог чо ве ка, свест ни је раз ви је на до при хва тљи вог ни воа, ми може мо да из ра зи мо и сум њу у то ка ко ће у њи хо вом слу ча ју те ћи post-mor tem пре жи вља ва ње са аспек та лич ног иден тите та. Да кле по ста вља се пи та ње да ли би у њи хо вом слу ча ју 295

уоп ште мо гло да се го во ри о лич ном иден ти те ту, па са мим тим и о да љем раз ма тра њу из тог угла. За кљу чак Да нас нам ком пју те ри у ве ли кој ме ри по ма жу да из вр ши мо сва ко днев не за дат ке, и чи ни се да функ ци о ни са ње ви ше не би мо гло да се за ми сли без њих. Они уза јам но де лу ју са нама, али и са мо стал но оба вља ју свој по сао. Чи ње ни ца је ипак да је и са ком пју тер ским екра ном (исто као и са сли кар ским плат ном), пред ста вља ње ре ду ко ва но на 2Д план, без об зи ра ко ли ко је тач но 3Д пред ста вља ње или тех но ло ги ја екра на со фи сти ци ра на. Ме ђу тим, код мно гих умет ни ка се дво димен зи о нал но про јек ту је у тро ди мен зи о нал но, ко је опет прера ста у дво ди мен зи о нал но. Да кле, чи тав про цес има кру жни ток, а про цес на ста ја ња и гра ђе ња сли ке на го ве шта ва кре тање ко је се пре у сме ра ва у раз ли чи те прав це сход но про ме ни зна че ња са мог по кре та. По не кад сим бо ли ни су чак ни битни, јер њи хо во зна че ње мо же би ти у дру гом пла ну у од носу на спе ци фич но ста ње це ли не. Та кво ста ње, са мим тим што мо же да на го ве сти не што не по зна то, мо же има ти ду бље зна че ње од сим бо ла ко ји ма се ту ма че еле мен ти на сли ци. Ипак, ства ри се ме ња ју а но ве обла сти на ста ју из син те зе дру гих обла сти. На при мер, на уч ни ци се све ви ше осла ња ју на ви зу ел ну ко му ни ка ци ју, од но сно не ко ри сте са мо пи са не из во ре, а умет ни ци че сто ства ра ју по мо ћу ком пју те ра. Посто ји за јед нич ко ме сто за пре нос ин фор ма ци ја, иде ја и знања. Ви зу ел ни про бле ми су, на кра ју кра је ва, слич ни у многим ди сци пли на ма; та ко ком пју тер ска гра фи ка пред ста вља но ву област ви зу ел не умет но сти ко ја ко ри сти до стиг ну ћа и уметно сти и на у ке. Ди ги тал ни ме диј од ра жа ва то ка ко ми раз у ме мо свет, раз бија ју ћи га на ма ле де ло ве ко ји мо гу би ти за бе ле же ни. Аудиови део фор мат, текст и сли ке, под јед на ко су све де ни на де лиће; као умет нич ки ме диј, ком пју тер се нај ви ше ко ри сти за об ра ђи ва ње дру гих ме ди ја. Ин тер ак тив на бу дућ ност је све из глед ни ја, а ин тер нет је до жи вео уз лет ну де ћи нам за се бан вир ту ел ни свет. Нео гра ни чен про ток и пот пу но фо то ре а листич на гра фи ка уско ро би мо гли учи ни ти мо гу ћим да вирту ел ни свет по ста не ства ран. Ипак су љу ди још увек по ма ло скеп тич ни у том по гле ду, и на сто је да за сва ки слу чај чвр сто оста ну у ствар ном све ту. Ме ђу тим, ком пју те ри се све ви ше ко ри сте за про ши ре ње ре ал них окру же ња и да би се уна преди ле ин тер ак ци је из ме ђу љу ди. Уло гу тех но ло ги је мо же мо са гле да ти и у му зе ји ма, где се ко ри сти ком пју тер ска и диги тал на опре ма. Та ко на при мер, ми већ са да на дис пле ју у му зе ји ма мо же мо да гле да мо мо де ле гра до ва из про шло сти. 296

Ме ђу тим, за са да овај мо дел не до зво ља ва ин тер ак ци ју, и не снаб де ва лин ко ве мул ти ме ди јал ном ин фор ма ци јом. Но ва 3Д ВР вер зи ја, ко ја ће уско ро би ти до ступ на on li ne, омо гу ћава ће љу ди ма из це лог све та да се срет ну уну тар не ког гра да из про шло сти и ис тра жу ју га на ко ла бо ра ти ван на чин, и да се у ње га ута па ју. Про јек то ва ње ин тер ак тив них му зеј ских из ло жби мо же да умет ност ста ви у слу жбу на у ке, да створи умет ност ко ја ин фор ми ше. 14 Ка да је реч о фил мо ви ма, ту нам се пру жа нај ве ћа мо гућ ност да ви ди мо до га ђа је у ко јима уче ству ју љу ди, про це се и ис ку ства, што не би смо би ли у при ли ци да ви ди мо на дру ги на чин. Фил мо ви се обра ћа ју очи ма пре не го уши ма, та ко да су они ком па ра тив но ефи касни ји. 15 Као ви зу ел но ве о ма моћ но сред ство, они су про извод и алат ка гло ба ли зма, али у исто вре ме мо гу би ти и ње гов су ди ја и нај ве ћи не при ја тељ. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Bra u de Step hen E., Per so nal Iden tity and Post mor tem Sur vi val, So cial Phi lo sophy and Po licy 22 No 2, Uni ver sity of Maryland, 2005, pр. 226-249. Co nard M. T., The Phi lo sophy of the Coen Brot hers, Uni ver sity Press of Ken tucky, 2009. Co ro mi nas A., On Hu man In si de the Re pre sen ta tion Spa ce of the Paint Brush, For mats, Re vi sta de Comunicació Audi o vi sual, 2005. Гројс Б., Ствар ност ар хи ва, Тре ћи про грам бр. III-IV, Бе о град 2006. Лар кин В. С., Лич но сти, жи во ти ње и те ла, Тре ћи про грам бр. 123-124, Бе о град 2004. Mar cus A. S., Te ac hing Hi story With Film: Stra te gi es for Se con dary So cial Stu di es, Taylor and Fran cis, 2010. Rand A., Ca pi ta lism: The Unk nown Ideal, New Ame ri can Li brary, New York 1966. Ro e de rer J. G., Com mu ni ca ting with the Pu blic, Po li ti ci ans and the Me dia, Oc ca si o nal Pa per бр. 1, 1998. Tza na ki K., On-li ne Vir tual Mu se ums: An Ap pli ca tion of On-li ne VR Mu se um for the Part he non Mar bles. In ter net: A Me ans of Cul tu ral Re pa tri a tion, Uni ver sal-pu blis hers, 2002. 14 Ви ди Tza na ki K., On-li ne Vir tual Mu se ums: An Ap pli ca tion of On-li ne VR Mu se um for the Part he non Mar bles. In ter net: A Me ans of Cul tu ral Re pa tri a tion, Uni ver sal-pu blis hers, 2002. 15 Упо ре ди Mar cus A. S., Te ac hing Hi story With Film: Stra te gi es for Se condary So cial Stu di es, Taylor and Fran cis, 2010. 297

Вил хелм Р. и Јунг К. Г., Тај на Злат ног цве та, Ки не ска књи га живо та у пре во ду и ту ма че њу Ри хар да В. и са ко мен та ром Кар ла Г. Ј., Гра ди на, Ниш 1990. Vi o la B., Go ing Forth by Day, Gug gen he im Mu se um, 2002. Винделбанд В., Повијест филозофије, књи га пр ва, Напријед, Загреб 1990. Goran Gavrić University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Art History Department, Belgrade GLOBALIST ASPECTS OF NEW MEDIA EXPАNSION: FROM SILENT TO SPOKEN (MOBILE) PAINTING Abstract Today, globalization cannot be observed as a separate phenomenon which, by the way, causes various consequences in many segments of social development. It is a general phenomenon that also has its positive effects, although they remain invisible and often insignificant to the common man. The primary vehicle of its spread are the media. Nowadays, the screen has become an instrument of the ubiquitous media, but also a window we use to observe and interpret contemporary art. Since this instrument is available to almost anybody in this or that form, it is the most massive tool of art analysis and exchange. This, however, carries a certain danger since its accessibility to population at large questions the authenticity as well as evaluation of any piece of art. A traditional painting is being progressively replaced by film. The way it observes the world and connects various experiences offers the modern viewers widest cultural information in one place. Such developments are greatly affected by the link between the film and other media that is growing ever stronger. Globalization, but also new media technologies, influence the film narrative which then influences the issue of forming and development of modern man s personal identity. The computer, unlike television, still manages to be faithful to the strictly aristic forms of expression. This is achieved thanks to video works as one of the latest forms of artistic expression. Still, question is raised if these video works can reflect artistic principles and ideas as successfully as the film. Key words: globalisation, media, film, painting, modern man, self identity 298