1 ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Б е о г р а д Декан Правног факултета Универзитета у Београду је на предлог Наставнонаучног већа од 27. марта 2017. године донео одлуку о расписивању конкурса за избор у звање и заснивање радног односа на радном месту једног доцента за ужу научну област Правна историја - предмет Српска правна историја. Конкурс је објављен у Службеном гласнику Републике Србије, број 36 од 13. априла 2017. године, у публикацији Националне службе за запошљавање Послови" број 722 од 19. априла 2017. године и на интернет страницама Факултета и Универзитета у Београду. Изборно веће Правног факултета Универзитета у Београду на својој XVI седници од 27. марта 2017. године образовало је Комисију за писање реферата о пријављеним кандидатима у следећем саставу: проф. др Сима Аврамовић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, проф. др Зоран Мирковић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду и проф. др Предраг Пузовић, редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Пошто је прегледала приспелу пријаву Комисија има част да поднесе Изборном већу следећи И З В Е Ш Т А Ј На расписани конкурс се пријавио један кандидат, и то др Душан Ракитић. 1 БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ Др Душан Ракитић је дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 2001. године, са просечном оценом 9,00. На Философском факултету истог Универзитета, смер за класичне науке, завршио је три године студија. У академској 2003/2004. години стекао је диплому Master of Laws (LL.M) на Правној школи Универзитета Харвард, са завршним радом под насловом The Nature of Shareholders' Rights and the Concept of Ownership [Природа права акционара и појам својине], коју је Правни факултет Универзитета у Београду нострификовао у звању магистра правних наука. Мастер студије на Правном факултету Универзитета у Београду, у оквиру правно-историјског модула и државно-историјског подмодула, Душан Ракитић је окончао с највишом оценом у септембру 2009. године, одбранивши рад са темом Правно уређење и пословање Београдске берзе до Другог светског рата - са упоредноправним освртом. На Правном факултету Универзитета у Београду уписао је докторске академске студије (Правноисторијска ужа научна област) у школској 2009/2010. години.
2 Докторске студије на истом факултету је окончао у марту 2017. године, одбранивши са одликом тезу под насловом Конкордат Краљевине Србије и пројекти конкордата Краљевине СХС и Краљевине Југославије правноисторијски аспекти односа цркве и државе. Од маја 2010. до јуна 2016. године је био асистент за предмет Српска правна историја (ранији назив Национална историја државе и права), на Катедри за правну историју. Претходно је од децембра 2002. год. био асистент-приправник за исти предмет, с тим што је из наставе одсуствао у току школске 2003/2004. године због студија на Универзитету Харвард. У току ангажовања на Правном факултету Универзитета у Београду држао је вежбе из предмета Српска правна историја, Упоредна правна традиција и Римско право. У периоду 2001. до 2003. године био је ангажован као шеф кабинета министра вера, као и правни саветник за законске реформе у областима верске слободе и имовинско-правних односа поводом непокретности у Влади Србије. Учествовао је у изради двоколосечног модела регистрације верских заједница, који је, након што је представљен 2001-2002. године, усвојен од стране неколико држава Централне Европе. Један је од аутора нормативног оквира за враћање верске наставе у државне школе 2001. и 2002. године. Учествовао је у изради Закона о планирању и изградњи из 2003. године, у делу који се односио на реституцију грађевинског земљишта. Говори, чита и пише на енглеском и француском језику, а добро познаје латински и старогрчки језик. Положио је правосудни испит за државу Њујорк (САД), као и правосудни испит у Републици Србији. Др Душан Ракитић је од јесени 2007. члан Управног одбора Фондације за образовање ЊКВ Престолонаследника Александра I Карађорђевића. Од 2007. до 2013. године је био члан управе Харвард клуба Србије, обављајући дужности председника, потпредседника и секретара. 2 НАУЧНИ РАД Учешће на научним скуповима Душан Ракитић је учествовао с рефератом на следећим научним скуповима: - Десети међународни годишњи конгрес о праву и религији под насловом "Верски плурализам, разлике и друштвена стабилност" на Универзитету Бригам Јанг, Прово, Јута, Џорџ Вашингтон Универзитету и Католичком универзитету у Вашингтону, Дистрикт Колумбија, САД, у октобру 2002. године; - Конференција о односу државе и цркава и верских заједница и улози вере у друштву организован од стране Фондације Конрад Аденауер у Каденабији (Комо), Италија, 2002. године - Осма конференција Српске православне епархије средњоевропске, Немачке бискупске конференције Католичке цркве (ДБК) и Евангеличке цркве Немачке (ЕКД), "Однос Цркве и државе", одржана у Берлину у априлу 2007. године;
3 - Међународни научни скуп Правни положај цркава и вјерских заједница у Црној Гори Данас у Бару, у мају 2008. године, у организацији Митрополије црногорско-приморске, Католичке цркве, Исламске заједнице у Црној Гори, Православне епархије будимљанско-никшићке, Фондације Конрад Аденауер и Међународног фонда јединства православних народа; - Међународни научни скуп Истраживања правне историје у југоисточној Европи, одржан у Бечу у октобру 2008. године, у организацији Бечког универзитета и Правног факултета Универзитета у Сплиту; - Прва оснивачка радионица Института за глобално право и политику [IGLP / Institute for Global Law and Policy] Правне школе Универзитета Харвард, одржана на тој школи у јуну 2010. године, где је представио пројекат докторске тезе у оквиру докторских студија на Правном факултету Универзитета у Београду; - Регионални научни скуп Верска права и слободе у Европи, одржан у Београду у априлу 2012. године у организацији Фондације Конрад Аденауер и Хришћанског културног центра; - колоквијум Појединци, одговорност и слобода: Вилхелм фон Хумболт и Алексис дe Toквил, одржан у фебруару 2012. године под покровитељством Фонда слободе (Liberty Fund) из САД, у граду Алзенау код Франкфурта, у Немачкој; - међународни научни скуп 1700 година Миланског едикта у организацији Правног факултета у Нишу, одржан на том факултету од 16. до 18. маја 2013. године; - колоквијум Идеја Европске уније од 1929. до 2016: од пројекта Аристида Бријана до повлачења Уједињеног Краљевства [Colloque: L idée européene de 1929 à 2016: du Projet d Aristide Briand au retrait du Royaume-Uni], у организацији Правног факултета Унив. у Београд у и Европског универзитетског центра из Нансија, Француска, одржан 8. и 9. новембра 2016. на Правном факултету Унив. у Београду. Научни радови: Душан Ракитић је написао и објавио следеће научне радове: 1. Правни поглед на узајамне санкције Православне цркве и државних власти непосредно након покушаја ратификације Конкордата Краљевине Југославије и Свете Столице у лето 1937. године, Српска политичка мисао, Vol. 55, бр. 1/2017, 369-382; 2. Конкордат Краљевине Србије и пројекти конкордата Краљевине СХС и Краљевине Југославије правноисторијски аспекти односа цркве и државе, докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2016;
4 3. Judicial Application of International Law in Montenegro [Примена међународног права од стране судова у Црној Гори], поглавље о Црној Гори у зборнику Judicial Application of International Law in Southeast Europe [Примена међународног права од стране судова у Југоисточној Европи] (eds. S. Rodin, T. Perišin), Springer Book, Berlin Heidelberg 2015, 221-241; 4. Secularity and Religious Neutrality in the Context of Democracy Origins and Concepts [Секуларитет и верска неутралност у контексту демократије порекло и појмови], Annals of the Faculty of Law in Belgrade Vol. 63, No. 3, 2015, 212-233; 5. Будућност конкордата у светлу тенденција развоја међународног и права Европске уније, Српска политичка мисао 71-90; Vol. 49, бр. 3/2015; 6. Савремена питања метода историјске науке: између упоредне и транснационалне (правне) историје, Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, прилози пројекту 2014 колективна монографија (ур. Радмила Васић, Ивана Крстић), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2015, 161-172; 7. Envisaging a Legal Framework for Ensuring Sustainable Preservation of Holy Places With Regard to the Case of Kosovo and Metohia [Конципирање правног оквира за обезбеђење одрживог очувања Светих места на примеру Косова и Метохије], Between Cultural Diversity and Common Heritage: Legal and religious perspectives on the sacred places of the Mediterranean [Између културне различитости и заједничког наслеђа: правне и верске перспективе на Света места у Медитерану] (еds. S. Ferrari, A. Benzo), Ashgate Publishing Ltd., Farnham Burlington 2014, 191-242; 8. Студија једног теолошког дијалога у контексту наслеђа политичке историје, постојања трећег саговорника и агресивне државне власти, приказ монографије: Марко Николић, Екуменски односи Српске православне цркве и Римокатоличке цркве 1962-2000. године, ЈП Службени гласник, Београд 2012, Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 143, 2/2013; 9. Верска права и слободе у Европи, Религија у јавном, политичком и друштвеном контексту [зборник радова са три међународна научна скупа одржана током 2012. године], Фондација Конрад Аденауер, 2013, Београд, Србија; 10. Understanding Secularity in a Post-Communist State: Case of Serbia [Разумевање секуларитета у пост-комунистичкој држави: случај Србије], Ősterreichisches Archiv für Recht und Religion 2/2012, 284-314 (коауторски са проф. др Симом Аврамовићем); 11. Оквир за процену места конкордата закључених између Свете столице и Књажевине Црне Горе, односно Краљевине Србије, у укупном развоју конкордата, Развој правног система Србије и хармонизација са правом
5 ЕУ, пројекат Правног факултета Универзитета у Београду (електронско издање), Београд 2012; 12. Анализа основних елемената општег законског решења реституције у Србији из перспективе праксе Европског суда за људска права, Анали Правног факултета Универзитета у Београду 2/2011, 212-234; 13. Елементи за процену примене европских стандарда заштите људских права на избор између враћања или накнаде имовине одузете од стране комунистичког режима у Србији, Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, пројекат Правног факултета Универзитета у Београду (електронско издање), Београд 2010; 14. Тhe Predicament of Serbian Orthodox Holy Places in Kosovo and Metohia Elements for a Historical, Legal and Conservational Understanding [Страдање српских православних светих места на Косову и Метохији елементи за историјску, правну и конзерваторску анализу], коаутор заједно са проф. др Симом Аврамовићем, мр Мирјаном Менковић, др В. Васићем, Александром Фулгоши и Бранком Јокићем, Правни факултет Универзитета у Београду и Mnemosyine, Београд, 2010; 15. Правно уређење и пословање Београдске берзе до Другог светског рата - са упоредно-правним освртом, мастер рад, Правни факултет Универзитета у Београду 2009; 16. Сусрет слободе вере, мишљења и изражавања са забраном дискриминације пример Србије 2009. године, Правни капацитет Србије за европске интеграције, 4. књига, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2009, 181-195; 17. Колективна права и верска слобода у Србији, рад у оквиру зборника Колективна права и позитивна дискриминација у уставноправном систему Републике Србије, Београд 2009, 95-119 (коауторски са проф. др Симом Аврамовићем); 18. О правном статусу црквене имовине, Зборник радова са међународног научног скупа Правни положај цркава и вјерских заједница у Црној Гори данас, Бона Фидес, Никшић 2009, 197-200; 19. Historische und gegenwärtige Aspekte des neuen Gesetzes über die Kirchen und Religionsgemeinschaften in Serbien [Историјски и савремени аспекти новог закона српског закона о црквама и верским заједницама], Ősterreichisches Archiv für Recht und Religion, 2006 Heft 3, 461-484; 20. Нови закон Р. Србије о црквама и верским заједницама, Правни капацитет Србије за европске интеграције, 1. књига, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2006, 203 219;
6 21. Враћање и накнада имовине одузете после Другог светског рата (денационализација) у Србији - стање и могућности, Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, пројекат Правног факултета Универзитета у Београду (електронско издање), Београд 2005, 427 442; 22. The Nature of Shareholders' Rights and the Concept of Ownership [Природа права акционара и појам својине], LL.M. рад, Правна школа Универзитета Харвард 2004; 23. Achievements and Future Goals of the Government of Serbia in the Field of Religious Freedom" [Резултати и циљеви Владе Србије на пољу верске слободе], 2003 Brigham Young University Law Review (BYULR) 625-636; 24. Богопознање у спису 'О мистичком богословљу' Ареопагитскога корпуса, Источник бр. 14-16, 1995. Приказ научних радова објављених након последњег избора у звање асистента 2013. године У овом извештају приказано је последњих шест научних радова које је израдио и објавио кандидат. Остали наведени радови били су предмет извештаја приликом ранијих избора и поновних избора кандидата у звање асистента-приправника, односно асистента на предмету Српска правна историја (ранији назив Национална правна историја) на Правном факултету Универзитета у Београду. 1. Правни поглед на узајамне санкције Православне цркве и државних власти непосредно након покушаја ратификације Конкордата Краљевине Југославије и Свете Столице у лето 1937. године, Српска политичка мисао, Vol. 55, бр. 1/2017, 369-382; Аутор је анализирао санкције примењене у сукобу државне власти и Српске православне цркве у Краљевини Југославији након покушаја ратификације конкордата Краљевине Југославије са Светом Столицом у лето 1937. године. Циљ рада је да продуби разумевање модела кооперативне одвојености државе и цркве, који је у Краљевини Југославији био уведен у периоду 1929-1933. године, што по ауторовом мишљењу значи да је тај модел у предметном периоду био у формативној фази. На основу изнетог истраживања посматраног периода најоштријег сукоба државне власти и Српске православне цркве, аутор је предложио низ закључака: да је црквена аутономија ограничена природом цркве као духовне организације, да државна власт у представничкој демократији не може да приушти отворени општи сукоб са већинском црквом или верском заједницом, као и да модел кооперативне одвојености захтева пажљиво разграничење верске слободе и слободе савести од питања страначке политике, при чему законодавство може да буде само једно од средстава тог разграничења. Међу чињеничним налазима, аутор је истакао околност да су чак и нижи нивои управне власти дисциплиновано примењивали санкције према припадницима хијерархије Српске православне цркве у складу са прописима и наређењима виших
7 инстанци, без обзира на то што је та црква уживала велики утицај и ауторитет, посебно имајући у виду да је до мање од деценије пре предметних догађаја имала положај државне цркве. 2. Конкордат Краљевине Србије и пројекти конкордата Краљевине СХС и Краљевине Југославије правноисторијски аспекти односа цркве и државе, докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2016; Предмет докторске дисертације су решења садржана у конкордату Краљевине Србије са Светом Столицом из 1914. године, као и у пројектима конкордата Краљевине СХС и Краљевине Југославије из 1925, односно из 1935. године, укључујући и процену усаглашености тих решења са правним традицијом и правним системом Краљевине Србије, односно Краљевине СХС и Краљевине Југославије, као и њихов однос са значајним упоредним примерима. Поред наведеног основног предмета, дисертација има за предмет и низ тема припремног карактера: битне тенденције развоја односа државе и цркве, првенствено у Европи доба промене на плану међународног права, ширење секуларитета и заштите основних слобода и људских права, као и захтева за верском неутралношћу државе и њихов значај за применљивост конкордата, од настанка тог инструмента до савременог; доктринарни контекст за настанак предметних решења, у који улазе теолошке, философске и идеолошке перспективе на однос државе и цркве; развој конкордата као специфичног инструмента уређења односа државе и цркве кроз историју од настанка до савременог доба, укључујући и упоредну праксу закључивања конкордата у Европи у истој епохи, са посебним освртом на усклађивање суверенитета државе са делатношћу Римокатоличке цркве и верском слободом њених верника; национална правна традиција Краљевине Србије, односно заједничке државе Срба, Словенаца и Хрвата, посебно на плану правног положаја Српске православне цркве. Циљ дисертације који је аутор желео да постигне истражујући описани предмет био је вишеструк. Првенствено је то било утврђивање правноисторијске оцене решења садржаних у конкордату из 1914. год. и пројектима конкордата из 1925. год. и 1935. год, али такође и утврђивање места конкордата из 1914. год. и пројеката конкордата из 1925. год. и 1935. год. у општем историјском развоју конкордата, као и у контексту општих тенденција развоја односа државе и цркве, као и међународног права. Такође, на основу анализе настанка и садржине предметних инструмената аутор је настојао да формулише одређене општије закључке о утицају уређења односа државе и цркве у демократској политичкој заеједници. Коначно, аутор је настојао да исправи неравнотежу која у расположивој научној литератури постоји у корист радова који имају за предмет политичке аспекте односа Православне и Римокатоличке цркве у Краљевини СХС/Југославији, а на штету радова који за предмет имају правну и упоредноправну анализу предметних инструмената. Докторска дисертација је подељена на увод, седам делова и закључни део. У уводу су одређени предмет и циљ дисертације, основни појмови у вези са предметом дисертације, преглед расположиве литературе. Посебно поглавље у оквиру
увода представља разматрање значаја метода у правној историји и изазова који се постављају пред његовом применом. Други део садржи испитивање формалног контекста историјског развоја конкордата, који подразумева међународно-правни субјективитет Свете Столице и релевантне савремене аспекте развоја међународног права супротстављене перцепције фрагментације и конституционализације међународног права после Другог светстког рата, као и у утицај конституционализације Европске уније на институт конкордата. У трећем делу испитане су промене у доктринарном контексту историјског развоја конкордата, који се у највећој мери преклапа са доктринарним контекстом односа државе и цркве у Европи од Средњег века до данас. Низ поглавља у том делу из различитих углова осветљава развој философских и политичких погледа на однос државе и цркве, у коме централно место заузимају учења о секуларизму, сарадњи државе и цркве и поштовању људских права. Садржину четвртог дела чини одређење битних тачака развоја института конкордата кроз историју у погледу промена у схватању правне природе, форме и садржине тог инструмента, уз анализу битних историјских примера конкордата. У петом делу правноисторијска анализа је усресређена на упоредне примере конкордата од посебног значаја за основни предмет истраживања, тј. на конкордате закључене са државама са претежно православним становништвом са Руском Царевином из 1847. године, са Књажевином Црном Гором из 1886. године и са Краљевином Румунијом из 1927. године. Посебна глава посвећена је променама на плану односа државе и цркве у Европи у првој половини 20. века, у непосредном хронолошком оквиру настанка предметних инструмената. У шестом делу је предузето истраживање битних особина националног правног контекста у коме су настали конкордат са Краљевином Србијом из 1914. године и пројекти конкордата са Краљевином СХС / Југославијом. Хронолошки обухват националног контекста почиње од средине 19. века, будући да је Кнежевина Србија као млада држава постепено уређивала однос државе и и цркве. Аутор истиче да се ограничење контекстуалног истраживања на правни систем Краљевине Србије заснива на претпоставци да приликом уједињења 1918. године није дошло до суштинске промене националног контекста, што правда следећим разлозима: на плану међународног права, међународно-правни субјективитет нове државе био је, по мишљењу аутора, заснован искључиво на субјективитету Краљевине Србије; на плану међународних односа, настанак нове државе био је условљен положајем Краљевине Србије као силе победнице у Првом светском рату; на плану унутрашње политике, политички чиниоци у заједничкој држави на територијама које су ступиле у заједничку државу са Краљевином Србијом нису били носиоци државне традиције Аустро- Угарске, ни формално, ни у персоналном смислу, тако да нису били под пресудним утицајем традиције регулисања односа државе и цркве у тој држави; коначно, такође на плану унутрашње политике, они међу политичким чиниоцима у заједничкој држави који су били привржени интересима Римокатоличке цркве нису били вођени наслеђем решавања конкордатске материје у Аустро-Угарској, већ општом конкордатском традицијом на ширем, европском плану, као и проценама Свете Столице. Аутор, пак, испитује једну другу правну појаву која је превазилазила границе Краљевине Србије пре уједињења 1918. године: то је положај делова Српске православне цркве под 8
влашћу Аустро-Угарске, Млетачке Републике и Отоманске Царевине, кроз призму оног аспекта правног положаја цркве у погледу кога најпре долази до изражаја однос црквене хијерархије и политичке заједнице квалитета аутокефалности, односно аутономности, одређене цркве. Седми део садржи анализу формалних аспеката предметних инструмената, која је у односу на пројекат конкордата из 1935. године у значајној мери спроведена на основу увида у посебни фонд Светог Архијерејског Синода Српске православне цркве о том инструменту. Аутор је први аутор ван СПЦ коме је овај архив учињен доступним ради истраживања за потребе ове докторске дисертације, уз благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Због тога овај део рада привлачи посебну пажњу и има изузетан истраживачки значај. У осмом делу је спроведена правна анализа појединачних решења садржаних у предметним инструментима, са аналитичким освртима како на поједине карактеристичне ставове изречене у стручној литератури, тако и на релевантне упоредне примере и национални правни контекст. Примена упоредног метода није ограничена на три конкордата закључена са државама са већинским православним становништвом, чији формални аспекти и правнополитички контекст су претходно изложени у одговарајућем делу, већ су узета у обзир и решења садржана у конкордатима који се по једном или више мерила могу сматрати одговарајућим за упоређење зато што су временски непосредно претходили или били савремени са предметним актима, или/и зато што су били закључени са неком од држава која је по културним, економским и дипломатским везама била блиска са Краљевином Србијом, односно Краљевином СХС и Краљевином Југославијом. Девети део је закључни, у коме се налазе закључци како посебних делова, тако и синтетички налази рада у целини. Докторска дисертација кандидата Душана Ракитића под насловом Конкордат Краљевине Србије и пројекти конкордата Краљевине СХС и Краљевине Југославије правноисторијски аспекти односа цркве и државе, представља самосталан и оригиналан научни рад. У литератури је јединствен ауторов приступ истраживању конкретног предмета, с обзиром да тај приступ обухвата и истраживање контекста у коме су предметни инструменти настали. Контекст је диференциран на основу више међусобно укрштених планова општем и посебном, националниом и упоредном, доктринарном и практичном, формалном и садржинском, синхроном и дијахроном. Притом, анализа предузета у дисертацији не садржи сувишне елементе, је чврсто логички вођена циљем истраживања, без напуштања предметног оквира. Аутор бацио сасвим ново светло на Конкордат закључен са Краљевином Србијом 1914. године. У домаћој литератури често занемариван као инструмент искључиво политичке природе, поменути конкордат се у овој дисертацији појављује као претеча и узор читавог таласа конкордата закључиваних између два светска рата, који су, пак, донели промену разумевања и праксе односа државе и цркве у Европи старих неколико векова. Аутор је такође први у домаћој литератури предузео покушај да детаљније формулише и концептуализује модел односа државе и цркве садржан у тзв. верском законодавству краља Александра Ујединитеља, из периода 1929-1932. године. Ауторове оцене о усклађености решења садржаних у пројекту конкордата из 1935. године са упоредном праксом, као и са правним системом Краљевине Југославије, стоје често у опреци са до сада изнетим оценама и ставовима у 9
10 литератури. Аутор је своје оцене и ставове подржао чврстим аргументима и успешно комбатирао са другачијим ставовима. У научној литератури је чисто правна анализа решења садржаних у Конкордату из 1914. године, као и оних садржаних у пројекту из 1935. године, ретко предузимана после радова сачињених у време настанка тог документа. Аутор је понудио јединствени поглед на спорно питање ратификације пројекта конкордата из 1935. године, у којој је прво диференцирао мотиве и интересе хијерархије Српске православне цркве, Свете Столице, римокатоличке (превасходно хрватске) црквене хијерархије у држави, и владе Милана Стојадиновића, а потом понудио своје виђење међузависности тих мотива и интереса, подржану одговарајућим разлозима. Не само што представља вредан допринос расположивој научној литератури о предмету истраживања, и посебно о мотивима који стоје иза конкордатске кризе 1937. године, ослањајући се на аспекте од општег значаја, ова дисертација обогаћује научно промишљање односа државе и цркве у историји демократског друштва. Нарочито важан квалитет овом раду је дало истраживање спроведено у Архиву Светог Арехијерејског Синода Српске Православне Цркве, с обзиром да је оно омогућило аутору сагледавање изворне грађе која до сада није била позната широј научној јавности, а коју је великим делом поделио са читаоцима. 3. Judicial Application of International Law in Montenegro [Примена међународног права од стране судова у Црној Гори], поглавље о Црној Гори у зборнику Judicial Application of International Law in Southeast Europe [Примена међународног права од стране судова у Југоисточној Европи] (eds. S. Rodin, T. Perišin), Springer Book, Berlin Heidelberg 2015, 221-241; У оквиру међународног истраживачког пројекта који је имао за предмет примену међународног права од стране судова у државама Југоисточне Европе, аутор је израдио извештај о Црној Гори. На основу детаљног испитивања судске праксе у тој држави, аутор је предложио налаз према коме међународно право, и то искључиво право садржано у међународним уговорима, примењују скоро искључиво највише судске инстанце Врховни суд и Уставни суд, као и да постоје знаци да ниже инстанце то полако почињу да чине. Рад на енглеском језику је објављен у оквиру зборника радова израђених у оквиру поменутог пројекта. 4. Secularity and Religious Neutrality in the Context of Democracy Origins and Concepts [Секуларитет и верска неутралност у контексту демократије порекло и појмови], Annals of the Faculty of Law in Belgrade Vol. 63, No. 3, 2015, 212-233; Рад је усмерен на сагледавање порекла основних начела односа државе и цркве у демократским политичким системима, превасходно у западним демократијама, посебно захтева за секуларношћу државне власти и права, ради процене важења тих начела у будућности. Аутор наглашава историјску утемељеност секуларитета у хришћанској политичкој и државној традицији, имајући у виду околност да поштовање људског достојанства и основних слобода су управо у тој традицији настали, као и околност да је хришћанско учење о два царства небеском и земаљском управо представљало плодно тле за раздвајање политике од религије. Аутор посебно изима у
11 обзир Хабермасов појам пост-секуларног друштва, као и тезе папе Бенедикта XVI, према којима секуларитет није циљ по себи, док религија обезбеђује унутрашњу кохерентност једног друштва, на плану идентитета, солидарности, вредности, политичких мотива, што су све неопходни елементи да би у демократски процес опстао у једној политичкој заједници. Аутор је посебну пажњу усмерио на разумевање сусрета западне демократије и Ислама кроз историју до данас, као и на значај и елементе за пружање одговора на питање да ли даља секуларизација западних друштава може да се настави, или би требало да се заустави или чак врати неколико корака уназад, управо у циљу очувања демократских стандарда. Аутор указује на кључне правне аспекте два од укупно три остварена модела секуларитета у западним демократијама САД и Немачке, за разлику од трећег модела, историјски укорењеног француског лаицитета у којима је призната важна улога верских организација у јавном животу. На основу истраживања приказаног у раду, аутор је предложио закључак према коме верска неутралност држава као начело за уређење односа државе и цркве има већу применљивост у демократским политичким системима од захтева за секуларношћу. 5. Будућност конкордата у светлу тенденција развоја међународног и права Европске уније, Српска политичка мисао 71-90; Vol. 49, бр. 3/2015; У овом раду аутор је настојао да смести конкордат као правни инструмент у историјски и савремени контекст развоја међународног права и права Европске уније. Аутор је, притом, испитао и историјску еволуцију појма практичног и теоријског појма конкордата у току 19-ог и посебно 20-ог века. За циљ рада аутор наглашава важност чињенице да је након Другог ватиканског сабора однос државе и цркве за Римокатоличку цркву постао sana cooperatio међусобно независних и аутономних субјеката, са заједничким циљем пуног моралног и друштвеног развоја појединца. Предуслов таквог развоја су верска слобода појединца и цркве. Према мишљењу аутора, конкордати не угрожавају верску неутралност државе већ је омогућавају, посебно у оним друштвима у којима је улога вере у јавном животу изражена. Изложени су доктринарни, емпиријски и аргументи засновани на функционалној пројекцији могућег развоја међународног права, који указују на закључак да у случају даље конституционализације међународног права применљивост конкордата не би требало да буде умањена. У случају обрнутог процеса, фрагментације, граница применљивости конкордата би, по аутору, било напуштање основних стандарда верске толеранције. Аутор сматра да је извесно да ће у случају даљег учвршћивања ЕУ као политичке заједнице, хришћанство бити признато као заједнички именитељ традиционалног идентитета народа који чине ту заједницу, а улога религије у јавном животу осигурана. У том случају би, по аутору, механизми заштите основних слобода требало да спрече појаву дискриминације, као и губитак политичке лојалности, припадника других деноминација и вера, као и атеиста. 6. Савремена питања метода историјске науке: између упоредне и транснационалне (правне) историје, Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ, прилози пројекту 2014 колективна монографија
12 (ур. Радмила Васић, Ивана Крстић), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2015, 161-172; У овом раду је аутор испитивао разлоге за диспаритет између успеха транснационалног методолошког приступа, који подразумева превазилажење државе као оквира истраживања и упоређења, на плану историјске науке уопште, и нарочито слабе заступљености тог приступа у правно-историјским истраживањима. Први узрок аутор налази у разлици на плану значаја упоредног метода: док на плану опште историје транснационални приступ у великој мери настоји да укине упоредни метод, тај метод у правној историји у последњих неколико деценија добија на значају. Аутор указује и на околност да се право и даље заснива на државном суверенитету, док је глобализација довела до превазилажења државних граница у пословању, интелектуалном раду, уметности, друштвеним слојевима и друштвеним покретима. Такође, у последњим деценијама претходног века правноисторијски дискурс је почео да напушта друштвени функционализам и детерминзам, а значајан утицај су почеле да добијају теорије које развој права приписују чиниоцима независним од друштвеног окружења, као што је Вотсонова теорија правног пресађивања. Све већој разради те теорије, која се допуњује упоредним методом у правно-историјским истраживањима, допринели су глобализација и експоненцијални раст комуникација. Коначно, аутор наводи и могућност да рефлексивност коју подразумева примена транснационалног историјског метода није применљива на право: околност да је право интелектуална творевина примену тог метода усложњава у толикој мери да сам метод чини скоро неупотребљивим. 3 ОЦЕНА ИСПУЊЕНОСТИ ЗАКОНСКИХ УСЛОВА И КРИТЕРИЈУМА ЗА ИЗБОР У ПРЕДЛОЖЕНО НАСТАВНИЧКО ЗВАЊЕ 3.1 ОПШТИ УСЛОВ Наставно-научно веће Правног факултета Универзитета у Београду је на седници одржаној 25. јануара 2016. године одобрило кандидату Душану Ракитићу израду докторске дисертације под насловом Конкордат Краљевине Србије и пројекти конкордата Краљевине СХС и Краљевине Југославије правноисторијски аспекти односа цркве и државе, а за ментора је одређен проф. др Зоран Мирковић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду. Одлуком Наставно-научног већа Правног факултета Универзитета у Београду од 28. марта 2016. године одређена је Комисија за преглед и оцену докторске дисертације кандидата у саставу: др Сима Аврамовић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, др Зоран Мирковић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, и проф. др Предраг Пузовић, редовни професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Докторску дисертацију под насловом Конкордат Краљевине Србије и пројекти конкордата Краљевине СХС и Краљевине Југославије правноисторијски аспекти односа цркве и државе кандидат је са одликом одбранио 9. марта 2017. године пред Комисијом у истом саставу.
13 3.2 ОБАВЕЗНИ УСЛОВИ Приступно предавање кандидата др Душана Ракитића за избор у звање доцента за ужу научну област Правна историја предмет Српска правна историја, на тему Верско законодавство краља Александра I Карађорђевића одржано је 23. маја 2017. године у 16 часова на Правном факултету Универзитета у Београду. Након одржаног приступног предавања и појединачних оцена свих чланова Комисије, коначни закључак Комисије је да је предавање оцењено позитивно са просечном оценом 5,00, као и да кандидат испуњава тражени услов за избор у звање доцента. Др Душан Ракитић је објавио седам радова у часописима категорије М20, од којих три након последњег избора у звање асистента 2013. године: Правни поглед на узајамне санкције Православне цркве и државних власти непосредно након покушаја ратификације Конкордата Краљевине Југославије и Свете Столице у лето 1937. године, Српска политичка мисао, 1/2017; Secularity and Religious Neutrality in the Context of Democracy Origins and Concepts [Секуларитет и верска неутралност у контексту демократије порекло и појмови], Annals of the Faculty of Law in Belgrade 3/2015; Будућност конкордата у светлу тенденција развоја међународног и права Европске уније, Српска политичка мисао 3/2015; Understanding Secularity in a Post-Communist State: Case of Serbia [Разумевање секуларитета у пост-комунистичкој држави: случај Србије], Ősterreichisches Archiv für Recht und Religion 2/2012 (коауторски са проф. др Симом Аврамовићем); Анализа основних елемената општег законског решења реституције у Србији из перспективе праксе Европског суда за људска права, Анали Правног факултета Универзитета у Београду 2/2011; Historische und gegenwärtige Aspekte des neuen Gesetzes über die Kirchen und Religionsgemeinschaften in Serbien [Историјски и савремени аспекти новог закона српског закона о црквама и верским заједницама], Ősterreichisches Archiv für Recht und Religion, 2006 Heft 3, 461-484; и Achievements and Future Goals of the Government of Serbia in the Field of Religious Freedom" [Резултати и циљеви Владе Србије на пољу верске слободе], 2003 Brigham Young University Law Review (BYULR) 625-636. Следећи радови др Душана Ракитића саопштени су на међународним научним скуповима и објављени у целини (M31, M33): Верска права и слободе у Европи, Религија у јавном, политичком и друштвеном контексту [зборник радова са три међународна научна скупа одржана током 2012. године], Фондација Конрад Аденауер, 2013, Београд, Србија; О правном статусу црквене имовине, Зборник радова са међународног научног скупа Правни положај цркава и вјерских заједница у Црној Гори данас, Бона Фидес, Никшић 2009, 197-200; Achievements and Future Goals of the Government of Serbia in the Field of Religious Freedom" [Резултати и циљеви Владе Србије на пољу верске слободе], 2003 Brigham Young University Law Review (BYULR) 625-636. 3.3 ИЗБОРНИ УСЛОВИ Др Душан Ракитић је учествовао у научном пројекту Правног факултета у Београду Развој правног система Србије и хармонизација са правом Европске уније (правни, економски, политички и социолошки аспекти), у пројекту Правни капацитет
14 Србије за европске интеграције, финансираном од стране Министарства науке Владе Р. Србије (од 2006. до 2010. године), као и у пројекту Идентитетски преображај Србије. Од почетка 2007. до краја 2009. године обављао је дужност секретара Комисије за нострификацију Правног факултета Универзитета у Београду. У периоду од 2012. до 2015. године учествовао је у међународном пројекту израде студије о примени међународног права у Југоисточној Европи, у оквиру кога је израдио део студије који се односи на Црну Гору. У току 2013. и 2014. године учествовао је у међународном пројекту израде зборника студија о заштити светих места у Медитерану, у оквиру кога је израдио део који се односи на света места Српске православне цркве на Косову и Метохији. Радови настали у склопу пројекта објављени су у посебном издању под насловом Between Cultural Diversity and Common Heritage: Legal and religious perspectives on the sacred places of the Mediterranean [Између културне различитости и заједничког наслеђа: правне и верске перспективе на Света места у Медитерану]. 4 УКУПНА ОЦЕНА Кандидат др Душан Ракитић је на досадашњим последипломским студијама стекао академска звања којa га усресређују на научни рад на предмету Српска правна историја. У септембру 2009. године је на Правном факултету Универзитета у Београду са највишом оценом окончао мастер студије у оквиру правно-историјског модула и државно-историјског подмодула, одбранивши са одликом рад под насловом Правно уређење и пословање Београдске берзе до Другог светског рата - са упоредно-правним освртом, док је докторску дисертацију о правноисторијским аспектима конкордата Краљевине Србије и пројеката конкордата Краљевине СХС и Краљевине Југославије такође са одликом одбранио у марту 2017. године. Околност да је 2004. године завршио студије на Правној школи Универзитета Харвард (стечена диплома је нострификована од стране Правног факултета Универзитета у Београду у звању магистра), говори о интелектуалној ширини, амбициозности и капацитету кандидата, као што то чини и околност да је положио правосудне испите како у Републици Србији, тако и за државу Њујорк. Др Душан Ракитић је као веома млад човек био један од малобројних аутора битно нових законских решења у правном систему Србије конфесионалне верске наставе и модела регистрације цркава и верских заједница, која су се одржала већ више од деценије, издржавши и оспоравања пред Уставнм судом. Научни рад коме се након тога посветио у великој мери је усмерио управо на историју уређења односа државе и цркве. Посвећеност општем интересу у области образовања др Душан Ракитић је посведочио својим учешћем у специјализованим добротворним организацијама као члан Управног одбора Фондације за образовање ЊКВ Престолонаследника Александра II Kарађорђевића, као и председник, потпредседник и секретар Харвард клуба Србије током дужег низа година. Кандидат је у току основних студија на Правном факултету Универзитета у Београду завршио и три године на смеру за класичне науке Философског факултета Универзитета у Београду, што не сведочи само о поменутим квалитетима, већ га и
15 посебно квалификује за рад на плану националне правне историје, имајући поготово у виду изворе на латинском, грчком и старословенском језику. Докторска дисертација кандидата представља изузетно вредан допринос расположивој правноисторијској литератури, и то не само у односу на документе који су њен непосредни предмет конкордат са Краљевином Србијом из 1914. године и пројекте конкордата са Краљевином СХС (из 1925), односно са Краљевином Југославијом (из 1935. године). Дисертација је од значаја и за сагледавање традиције правног уређења односа државе и цркве у Србији деветнаестог и почетком двадесетог века, као и за разумевање промена на плану односа државе и цркве до којих је у Европи дошло управо у време када су ти правни акти настали у првим деценијама двадесетог века. У односу на пројекат конкордата из 1935. године, кандидат је истраживање спровео на архивској грађи Св. Арх. Синода Српске православне цркве која до тог тренутка није била предмет објављеног систематичног научног истраживања. Низ кандидатових научних радова, посебно на плану историје правног уређења односа државе и цркве, одликује се широким појмовним и теоријским захватом, што представља редак квалитет у расположивој научној литератури, посебно имајући у виду да поменута ширина у конкретном случају не угрожава логичку кохерентност и прецизно предметно одређење тих радова. О ширини и систематичности кандидата уједно говори чињеница да је објавио и вредан рад у коме се бавио савременим тенденцијама развоја метода у области правне историје. Други заједнички именитељ већине кандидатових радова је наглашена сврховитост истраживања као да кандидат не објављује рад уколико њиме не попуњава упадљиву празнину у научној литератури. То је случај како са мастер радом о историји Београдске берзе, тако и код докторске дисертације. Кандидат често оспорава широко усвојене ставове у погледу важних питања као у случају низа закључака докторске дисертације у погледу разлога сукоба поводом пројекта конкордата из 1935. године. Осим тога, он се често залаже за одређена правна и законска решења, супротстављајући се, притом, бројним и академски утицајним опонентима. То је нарочито чинио залажући се за примат натуралне реституције, уставност конфесионалне верске наставе и одређеног модела регистрације цркава и верских заједница, или пак оспоравајући одређена законска решења у области забране дискриминације. Све то сведочи о израженом интелектуалном интегритету кандидата и настојању да правноисторијска знања повезује са садашњошћу, што је, наравно, посебна препорука за академску каријеру. Приметно је да кандидат, у оним својим радовима у којима је формално изашао из оквира националне правне историје, па чак и правне историје уопште о реституцији, савременим проблемима верске слободе своју пажњу није усмерио на појединачне институте, који би били важни за правну догматику и праксу, већ је предмет свог истраживања и аргументације ограничио на начела и системска решења појаве од значаја у историјској перспективи, при чему и анализу отпочиње и аргументацију утемељује по правилу у историјском пореклу предмета истраживања. Управо због тога је у већини кандидатових радова који по наслову на први поглед не припадају правној или националној правној историји, у великој мери присутно правноисторијско истраживање и примењен правноисторијски метод.
16 Кандидат је током свог ангажовања на Правном факултету Универзитета у Београду у звању асистента-приправника и асистента на предмету Српска правна историја стекао завидно педагошко искуство и доказао га на приступном предавању. О квалитету научног рада др Ракитића говори и чињеница да се у списку његових објављених радова налазе, поред издања Правног факултета Универзитета у Београду, и престижни часописи Анали Правног факултета у Београду и Српска политичка мисао, али и угледни међународни издавачи, као што су Ashgate и Springer, као и светски познате правне ревије Oesterreichisches Archiv fuer Recht und Religion и Brigham Young University Law Review. Имајући у виду научне радове у области српске правне историје, интегритет, амбициозност, ширину знања и научног интересовања, научну посвећеност правној историји, логичку и истраживачку строгост кандидата, академско звање мастера са Универзитета Харвард, као и низ других квалитета, Комисија сматра да би његов избор за доцента на предмету Српска правна историја у значајној мери допринео развоју Катедре за правну историју Правног факултета Универзитета у Београду и престижу саме институције. Имајући у виду све изложено, као и да кандидат испуњава све законске услове за избор у звање доцента, Комисија са задовољством чини П Р Е Д Л О Г да др Душан Ракитић буде изабран у звање доцента за ужу научну област Правна историја предмет Српска правна историја. Београд, 25. мај 2017. године ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ др Сима Аврамовић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду др Зоран Мирковић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду др Предраг Пузовић, редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду