MAKROEKONOMSKE ANALIZE I TRENDOVI MACROECONOMIC ANALYSES AND TRENDS

Januar 2016. MAT Broj 252 MAKROEKONOMSKE ANALIZE I TRENDOVI MACROECONOMIC ANALYSES AND TRENDS Aktuelno FISKALNA KONSOLIDACIJA, REFORME I RAST - KAKO POSTIĆI KOMPROMIS Tema broja KAKO SE SADA SAGLEDAVA CIKLIČNA PRIRODA GLOBALNIH KRIZA, NJIHOVI UZROCI I POSLEDICE U JEDNOM OPŠTIJEM I ISTORIJSKOM KONTEKSTU KAO I DOMETI KONTRACIKLIČNIH EKONOMSKIH POLITIKA

Izdavač: EKONOMSKI INSTITUT, BEOGRAD Časopis izlazi uz podršku Privredne komore Srbije Koordinator istraživačkog programa i urednik biltena STOJAN STAMENKOVIĆ Urednik IVAN NIKOLIĆ Autori GORDANA VUKOTIĆ COTIČ BOŠKO ŽIVKOVIĆ MILAN KOVAČ MIROSLAV MARINKOVIĆ TIJANA ČOMIĆ MILADIN KOVAČEVIĆ IVAN NIKOLIĆ KATARINA STANČIĆ STOJAN STAMENKOVIĆ DRAGI STOJILJKOVIĆ

SADRŽAJ: PRIVREDA U FOKUSU Ocena privredne aktivnosti... Prognoze... KONJUNKTURNI BAROMETAR... AKTUELNOSTI O EKONOMSKOJ POLITICI... TEMA BROJA Katarina Stančić i Miladin Kovačević KAKO SE SADA SAGLEDAVA CIKLIČNA PRIRODA GLOBALNIH KRIZA, NJIHOVI UZROCI I POSLEDICE U JEDNOM OPŠTIJEM I ISTORIJSKOM KONTEKSTU KAO I DOMETI KONTRACIKLIČNIH EKONOMSKIH POLITIKA... ANALIZE Katarina Stančić i Miladin Kovačević FISKALNA KONSOLIDACIJA, REFORME I RAST - KAKO POSTIĆI KOMPROMIS... STATISTIČKI PRILOG

Jan-01 Jul-01 Jan-02 Jul-02 Jan-03 Jul-03 Jan-04 Jul-04 Jan-05 Jul-05 Jan-06 Jul-06 Jan-07 Jul-07 Jan-08 Jul-08 Jan-09 Jul-09 Jan-10 Jul-10 Jan-11 Jul-11 Jan-12 Jul-12 Jan-13 Jul-13 Jan-14 Jul-14 Jul-15 Jan-06 May-06 Sep-06 Jan-07 May-07 Sep-07 Jan-08 May-08 Sep-08 Jan-09 May-09 Sep-09 Jan-10 May-10 Sep-10 Jan-11 May-11 Sep-11 Jan-12 May-12 Sep-12 Jan-13 May-13 Sep-13 Jan-14 May-14 Sep-14 May-15 Sep-15 OCENA PRIVREDNE AKTIVNOSTI Autor: Stojan Stamenković Pokazatelji privrednih tokova (pretežno statistički podaci za novembar), objavljeni tokom proteklih mesec dana, ne koriguju osnovnu ocenu koju smo dali u okviru uvodnog referata na savetovanju Naučnog društva ekonomista 12. decembra 2015. godine: Srbija je izašla iz recesije koja je bila karakteristična za prethodnu godinu. To pokazuje i kompozitni mesečni indeks BDP-a: Mesečni BDP na bazi kompozitnog indeksa, ulančane mere obima, referentna 2010, mil. RSD 290.000 280.000 270.000 260.000 250.000 240.000 230.000 220.000 210.000 200.000 Originalni podaci Desezonirani podaci Naša je procena da će BDP u 2015. zabeležiti realan porast od 0,8% Industrijska proizvodnja je u periodu januarnovembar 2015. za 7,9% veća nego u istom periodu prethodne godine. Pri upoređivanju industrijske proizvodnje po namenskim kategorijama, u navedenom periodu međugodišnje je povećana proizvodnja u svim namenskim kategorijama i to najviše proizvodnja energije (za 15,1%), zatim proizvodnja netrajnih proizvoda za široku potrošnju (6,3%), proizvodnja intermedijarnih te proizvodnja kapitalnih proizvoda (4% do 5%) i proizvodnja trajnih proizvoda za široku potrošnju (0,4%). Kada se proizvodnja svrsta po sektorima, najniži je ali ipak dinamičan bio međugodišnji porast prerađivačke industrije, koji je za jedanaest meseci izneo 5,8%; proizvodnja rudarstva Trend povećana je za 8,3%, proizvodnja elektroprivrede za čak 16,4% (ali to je rezultat zastoja u 2014. godini zbog poplava). Ako se tekuća dinamika prati iz meseca u mesec, preko desezoniranih indeksa i trend-ciklusa, videće se da su i ukupna industrijska proizvodnja i proizvodnja prerađivačke industrije iz 2014. ušle u 2015. godinu sa izrazito rastućim trendovima, ali su ti trendovi tokom drugog polugođa promenili smer (takvu promenu, uz inače uobičajene nevelike oscilacije, sasvim jasno su pokazali i desezonirani indeksi). Zadržaćemo se i ovog puta na prerađivačkoj industriji 1. Prerađivačka industrija je u 2014. imala pad proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu za 1,4%, a u prvih jedanaest meseci 2015. godine njena proizvodnja je bila veća nego u istom periodu 2014. godine za 5,8% i to je pokazatelj koji sugeriše zaključak o izlasku iz recesije. Taj zaključak potvrđuju i pokazatelji dinamike BDP-a: on je u 2014, prema najnovijim podacima RZS, realno opao za 1,8%, u prva tri kvartala 2015. međugodišnje je povećan za 0,5%; najnovija procena MMF-a za celu godinu predviđa porast za 0,75%; po našoj proceni u periodu januarnovembar međugodišnji porast je nešto veći od 0,6%. 135 130 125 120 115 110 105 100 95 90 85 80 75 70 PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 2001-2015. indeksi, Ø 2014=100 PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, originalna serija PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, desezonirana serija PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, trend-ciklus 1 Ona obuhvata oko tri četvrtine ukupne industrijske proizvodnje ponder prerađivačke u ukupnoj industriji iznosi 73,89%.

Tekuća dinamika ukazuje na to da postoje određeni problemi, ali ne derogira ocenu o izlasku iz recesije. Dvanaestomesečni period izrazitog rasta desezoniranih indeksa završen je u maju 2015. godine; u tom mesecu postignuta je i maksimalna vrednost trenda ona je bila za 6,6% veća od proseka prethodne godine (desezonirani indeks, koji obuhvata i oscilacije oko trenda, u tom mesecu isprednjačio je od proseka prethodne godine za 8,7%). To su, istovremeno, bile i najveće vrednosti trenda i desezoniranih indeksa posle oktobra 2008 2. Posle maja 2015. i dostizanja najvišeg nivoa u poslednjih sedam godina, trend proizvodnje prerađivačke industrije je preveden u lagano opadanje od po nepunih 0,5% mesečno do, zaključno, septembra. Tome je najviše doprineo pad desezoniranog indeksa (u odnosu na prethodni mesec) u septembru za 2,8%. Međutim, već u oktobru je desezonirani indeks delimično oporavljen (povećanje za 0,8%), u novembru je povećan za daljih 1,5%; opadanje trenda je zaustavljeno i on poslednja tri meseca stagnira na nivou koji je za 4,7% iznad proseka prethodne godine i za samo 1,8% niži od najvišeg nivoa u maju. Hoće li se nastaviti oporavak? Tražeći odgovor na ovo pitanje, posmatrali smo uporedo mesečnu dinamiku proizvodnje, zaliha gotovih proizvoda i vrednosti prometa u prerađivačkoj industriji. U drugoj polovini 2015. godine indeksi prihoda od prometa sve više zaostaju za indeksima proizvodnje, što bi mogla biti posledica deflacije, odnosno snižavanja cena za niz proizvoda. I međugodišnja upoređenja 3 upućuju na isti zaključak: dok je međugodišnji porast proizvodnje prerađivačke industrije u novembru bio 5,8%, porast vrednosti prometa prerađivačke industrije bio je samo 3,9%, što se ne može objasniti porastom zaliha gotovih proizvoda za samo 2% - što je približno trećina stope porasta proizvodnje. 145 140 135 130 125 120 115 Prihod od prodaje Prerađivačka industrija (desezonirani indeksi, 2010=100) Proizvodnja - fiz.obim (d.skala) Ovo se ukršta sa pitanjem rentabilnosti proizvodnje nekih od tih proizvoda, odnosno sa interesom za održavanje te proizvodnje. Uzgred, u vezi sa ovim postavlja se pitanje koliko je dinamika industrijske proizvodnje reprezentativna za dinamiku bruto dodate vrednosti pri procenjivanju dinamike bruto domaćeg proizvoda. Ako se posmatra osamnaest oblasti, sa ukupnim učešćem u prerađivačkoj industriji od preko 92%, videće se da su njihovi kratkoročni trendovi 4 svojim usmerenjem simetrično rasporđeni: u sedam je trend trenutno rastući, u sedam opadajući, a u četiri oblasti poslednjih meseci on kao i u ukupnoj prerađivačkoj industriji stagnira. Rastući kratkoročni trend poduprt je i porastom desezoniranh indeksa u novembru u slučaju: proizvodnje hemikalija i hemijskih proizvoda, proizvodnje proizvoda od nemetalnih minerala, proizvodnje metalnih proizvoda osim mašina, proizvodnje električne opreme, proizvodnje nameštaja i proizvodnje kože i predmeta od kože. Na drugoj strani, opadajući kratkoročni trend i pad desezoniranog indeksa u novembru upareni su u: proizvodnji duvanskih proizvoda (koja, inače, ima najveću međugodišnju stopu rasta i u novembru i u periodu januar-novembar), u preradi drveta osim nameštaja, proizvodnji 115 110 105 100 95 90 2 Redukcija proizvodnje prerađivačke industrije u Srbiji, nakon izbijanja svetske finansijske i zatim krize u realnom sektoru u 2008. godini, bila je vrlo oštra i nivo njenog trenda je u roku od samo trinaest meseci oboren za 23%! 3 Prema istraživanju RZS 4 Ocenjeni trend-ciklus

Jan-14 Feb-14 Mar-14 Apr-14 May-14 Jun-14 Jul-14 Aug-14 Sep-14 Oct-14 Nov-14 Dec-14 Feb-15 Mar-15 Apr-15 May-15 Jun-15 Jul-15 Aug-15 Sep-15 Oct-15 Nov-15 papira i proizvoda od papira, proizvodnji farmaceutskih proizvoda, proizvodnji proizvoda od gume i plastike, te u proizvodnji tekstila. 165 TEKUĆA DINAMIKA 15 OBLASTI PRERAĐIVAČKE INDUSTRIJE U 2015. GODINI DESEZONIRANI INDEKSI, Ø2014=100 135 125 115 105 PROIZVODNJA PREHRAMBENIH PROIZVODA 2014-2015. indeksi, prosek 2014=100 (ponder u prerađivačkoj ind: 24,39%) originalna serija desezonirana serija trend-ciklus 160 155 150 145 140 135 Proizvodnja duvanskih proizvoda Prerada drveta i proizvodi od drveta, osim nameštaja Proizvodnja papira i proizvoda od papira Proizvodnja osnovnih metala Proizvodnja nameštaja Proizvodnja prehrambenih proizvoda Proizvodnja pića Proizvodnja koksa i derivata nafte Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda 95 85 75 130 125 120 115 110 105 100 95 90 85 80 75 70 Feb-15 Mar-15 Apr-15 May-15 Jun-15 Jul-15 Aug-15 Sep-15 Oct-15 Nov-15 Proizvodnja farmaceutskih proizvoda Proizvodi od gume i plastike Proizvodi od nemetalnih minerala Proizvodnja motornih vozila i prikolica Proizvodnja metalnih proizvoda osim mašina Proizvodnja električne opreme I u jednoj u u drugoj grupi samo u po jednoj oblasti ne podudaraju se smer trenda i promene desezoniranog indeksa u novembru. U proizvodnji koksa i derivata nafte trend je u većem delu 2015. godine bio rastući, tokom poslednja tri meseca (septembar-novembar) po 1,2% prosečno mesečno, do nivoa koji je za 13% iznad proseka prethodne godine. Desezonirani indeks u novembru je manji nego u oktobru za 3%, ai je to smanjenje usledilo posle povećanja u oktobru za 6,6%; za ovu oblast je to unutar rasona uobičajenih oscilacija desezoniranog indeksa. Slučaj prehrambene industrije je drugačiji i posebno je važan sa gledišta dinamike ukupne industrije. Njena dinamika je ključni faktor dinamike ukupne prerađivačke industrije, budući da čini blizu četvrtine te industrije (tačnije, ponder joj je 24,4%). Njen međugodišnji rast u periodu januar-avgust 2015. iznosio je 5,7% i to je srednja vrednost oko koje su bez bitnih odstupanja oscilovala i mesečna međugodišnja povećanja. U septembru je došlo do sloma, međugodišnji indeks je pokazao pad za preko 7%, desezonirani indeks u tom mesecu pao je u odnosu na prethodni za skoro 14%. Iako je desezonirani indeks u oktobru povećan za 1,7%, to nije popravilo pad obima proizvodnje u međugodišnjem upoređenju i on je izneo 8,6%. Samo ta redukcija dinamike prehrambene industrije redukovala je dinamiku prerađivačke industrije za oko 2,5%. Da su međugodišnji indeksi prehrambene industrije u septembru i oktobru 2015. ostali na nivou iz prethodnih osam meseci, ne bi bilo smanjivanja desezoniranih indeksa prerađivačke industrije, njen trend je u silazni smer okrenuo upravo ovaj lom u prehrambenoj industriji. Drugim rečima, ako iz prerađivačke industrije uklonimo pokazatelje prehrambene industrije, preostale oblasti, uzete zajedno, imale bi rastući smer. U novembru je desezonirani indeks proizvodnje prehrambene industrije bitno povećan za 4,1% što je doprinelo povečanju desezoniranog indeksa prerađivačke industrije za 0,9%. Time, zajedno sa povećanjem u oktobru, još uvek nije nadoknađen septembarski pad proizvodnje prehrambene industrije, u novembru još uvek nema međugodišnjeg rasta, ali je međugodišnji pad sveden na 0,5%. Trend prehrambene industrije je još uvek opadajući, ali je taj pad redukovan na 0,5% u mesecu, a trend prerađivačke industrje je, kako je već navedeno, preveden iz opadanja u stagnaciju. Normalizacija dinamike proizvodnje prehrambene industrije ostaje bitna pretpostavka prevođenja trenda proizvodnje ukupne prerađivačke industrije u rastući smer. Dve oblasti čiju dinamiku treba posebno razmotriti su proizvodnja motornih vozila i prikolica i proizvodnja osnovnih metala. I jedna i druga imaju stagnantan trend, prva za oko 15% iznad, drga isto toliko ispod proseka prethodne godine. I u jednoj i u drugoj dinamika čitave oblasti pretežno je opredeljena dinamikom

Jan-06 May-06 Sep-06 Jan-07 May-07 Sep-07 Jan-08 May-08 Sep-08 Jan-09 May-09 Sep-09 Jan-10 May-10 Sep-10 Jan-11 May-11 Sep-11 Jan-12 May-12 Sep-12 Jan-13 May-13 Sep-13 Jan-14 May-14 Sep-14 May-15 Sep-15 proizvodnje jednog jedinog proizvođača (Fijat i Železara Smederevo). Proizvodnja motornih vozila i prikolica je svoj maksimum dostigla sredinom 2013. a u drugoj polovini 2015. osciluje na nivou koji je za četvrtinu niži od tog maksimuma i za oko 14% niži od proseka 2014. godine. 140 130 120 110 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 PROIZVODNJA MOTORNIH VOZILA I PRIKOLICA 2006-2015. (Indeksi, prosek 2015=100 (ponder u prerađivačkoj ind: 5,01%) originalna serija desezonirana serija trend-ciklus Pri tome je međugodišnji pad cele oblasti u periodu januar-novembar 2015. godine izneo 4,6%, ali je unutar toga proizvodnja grane motorna vozila smanjena za 9,4%. Ključno je pitanje ponavljali smo to više puta hoće li kragujevački Fijat izaći na tržište sa novim modelom, a to zavisi od namere Fijata da investira u takvu proizvodnju, ali i od spremenosti naše države da investira u infrastrukturu (drumsku i železničku) neophodnu za širenje proizvodnje u Kragujevcu. Ako toga ne bi bilo, naš najveći izvoznik bi nastavio da sužava i izvoz i proizvodnju. Eventualne privilegije, kao što je bescarinski uvoz postojećeg modela u Kazahstan, mogu samo kratkoročno zaustaviti dalju redukciju njegove proizvodnje. Proizvodnja osnovnih metala je treća oblast po vrednosti izvoza (posle izvoza motornih vozila i prikolica i izvoza prehambene industrije). Ona je za jedanaest meseci 2015. međugodišnje povećala proizvodnju za 22,6% i tome je, svakako, doprinelo uvođenje novog menadžmenta Železare početkom 2015. godine (međugodišnji porast proizvodnje sirovog gvožđa, čelika i ferolegura istovremeno je izneo 57,6%). Međutim, nema daljih tekućih priraštaja po isteku sredine godine, još uvek radi samo jedna visoka peć, još uvek nema najavljene profitabilne prozvodnje, ne zna se koliki bi mogao biti operativni gubitak kada se odbije vrednost zatečenih zaliha. Vrlo je neizvesno pitanje tražnje na tržištu i cena, indikativno je da se prozvodnja izmešta iz Evrope. Najavljeno rešenje sa kineskom kompanijom još uvek je neizvesno i ako izostane treba imati u vidu da će biti teško održati proizvodnju i da ta proizvodnja i čak njen rast ne znače i odgovarajuću bruto dodatu vrednost, odnosno doprinos BDP-u koji se najavljuje. U zaključku, određeni zastoj u dinamici proizvodnje prerađivake industrije može se smatrati incidentnim, ali to ne znači samo po sebi rastuću i stabilnu dinamiku proizvodnje u narednom periodu. Na to ukazuje i raskorak u dinamici proizvodnje i vrednosti prodaje u prerađivačkoj industriji izazvan deflacijom. Jačanje dinamike proizvodnje traži i nove investicije, a i proizvodnja i investicije mogu se suočiti sa problemima koje je u Evropi izazvala migrantska kriza. Upozoravajući mogu biti pad berzanskih indeksa u svetu, pad cena nafte, slabljenje dinamike kineske ekonomije, itd. Na drugoj strani, 2016. godinu je moguće posmatrati i sa nešto više optimizma s obzirom na najavljenu monetarnu politiku FED-a i slabljenje evra prema dolaru sa povećanjem izvoza kao rezultatom. Vrednost spoljnotrgovinske robne razmene Srbije u prvih jedanaest meseci 2015. bila je 25961 milion evra, što je za 6,1% više nego u istom periodu prethodne godine. Dakle, pri međugodišnjem poređenju spoljnotrgovinska razmena raste, u tom okviru, izvoz (11055,5 miliona evra) je međugodišnje povećan za 8,4% a uvoz (14905 miliona evra) za 5,4%. Na samom kraju posmatranog perioda u oktobru međugodišnji rast izvoza je približno isti (8,8%), a uvoza značajno veći (9,7%) od rasta u celom periodu, stope međugodišnjeg rasta izvoza i uvoza se približavaju jedna drugoj. Ako se tekuće tendencije izvoza i uvoza prate putem desezoniranih indeksa ili preko vrednosti kratkoročnog trenda, izvoz je, rastući od kraja trećeg tromesečja 2014, do maja 2015. premašio

Jan-06 May-06 Sep-06 Jan-07 May-07 Sep-07 Jan-08 May-08 Sep-08 Jan-09 May-09 Sep-09 Jan-10 May-10 Sep-10 Jan-11 May-11 Sep-11 Jan-12 May-12 Sep-12 Jan-13 May-13 Sep-13 Jan-14 May-14 Sep-14 May-15 Sep-15 Jan-14 Feb-14 Mar-14 Apr-14 May-14 Jun-14 Jul-14 Aug-14 Sep-14 Oct-14 Nov-14 Dec-14 Feb-15 Mar-15 Apr-15 May-15 Jun-15 Jul-15 Aug-15 Sep-15 Oct-15 Nov-15 do tada najviše vrednosti svoje desezonirane serije i trenda sa kraja trećeg tromesečja 2013. Štaviše, vrednosti izvoza od oko 1100 miliona evra u junu i julu 2015. su apsolutno najveće mesečne originalne vrednosti izvoza (nezavisno od smera trenda) koje su do sada dostignute. Kratkoročni trend je posle maja bio u opadanju, da bi se taj pad zaustavio i prešao u stagnaciju (odnosno simboličan rast blizak stagnaciji) tokom poslednja tri meseca posmatranog perioda (zaključno sa novembrom). Uvoz je tokom poslednjih dvanaest meseci od oktobra 2014. do avgusta imao rastući trend (prosečno po 0,6% mesečno), da bi se taj rast zaustavio na najvišoj vrednosti trenda posle izbijanja krize u oktobru: u periodu septembarnovembar 2015. ona je bila za 5,9% veća od proseka prethodne godine i za 4,6% veća nego u oktobru 2008. Ali nije nadoknađen pad uvoza do tog meseca i nisu dostignute apsolutno maksimalne vrednosti ni desezoniranog indeksa, ni trenda iz sredine 2008, niti apsolutno najveća mesečna vrednost uvoza (1590 miliona evra), ostvarena u julu te godine, kao u slučaju izvoza. 1700 1600 1500 1400 1300 1200 1100 1000 900 800 700 600 500 400 300 200 SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE 2006 2015. U MILIONIMA EVRA Izvoz, originalna serija Izvoz, desezonirana serija Izvoz, trend-ciklus Uvoz, originalna serija Uvoz, desezonirana serija Uvoz, trend-ciklus Deficit, originalna serija Deficit, desezonirana serija Deficit, trend-ciklus U suštini uslovi spoljnotrgovinske razmene i tokova kapitala po izbijanju krize vrlo brzo su, u roku od tri kvartala, uslovili rapidnu i međusobno povezanu redukciju uvoza (za preko trećine), izvoza (za skoro trećinu) i industrijske proizvodnje (za skoro četvrtinu). Izvoz je, kao što se videlo, nadoknadio taj pad i postao vodeći faktor rasta industrijske proizvodnje; ona je ipak ostala duboko ispod svog nivoa u periodu pre izbijanja krize u kome je potrošnja bila vodeći faktor njenog rasta. To je slučaj i sa uvozom, pa je, za razliku od 2008. kada je trgovinski deficit bio veći od izvoza, sada je vrednost deficita negde oko trećine vrednosti izvoza sredinom 2008. vrednošću izvoza bilo je pokriveno oko 45% vrednosti uvoza; u 2015. ta pokrivenost iznosi skoro 75%. Kada se izvoz razvrsta po nameni EU, trendovi svih namenskih kategorija su rastući, sa izuzetkom trenda izvoza energije koji je u oštrom padu (u padu je i trend izvoza proizvoda neklasifikovanih po nameni, koji je u 2014. u ukupnom izvozu učestvovao sa 8,8%). 145 140 135 130 125 120 115 110 105 100 95 90 85 80 75 70 TRENDOVI IZVOZA PO NAMENI EU 2006-2015. Energija, Intermedijarni proizvodi, Kapitalni proizvodi, Trajni proizvodi za široku potrošnju, Netrajni proizvodi za široku potrošnju, Neklasifikovano po nameni EU PROSEK 2014=100 Praćenje uvoza po namenskim kategorijama ima manje smisla, budući da se značajan deo uvoza nalazi u kategoriji neklasifikovano po nameni EU, sa vrlo oštrim rastom. U celoj 2014. godini na ovu kategoriju otpadalo je 14,7% ukupnog uvoza, ali je ona u periodu januar-novembar 2015. imala međugodišnji porast od 26%, a u samom novembru čak 47%, tako da je u tom mesecu zahvatila 16,7% ukunog uvoza. Ipak, valja istaći oštar pad uvoza energije i, posebno sa gledišta predviđanja dinamike domaće proizvodnje, stabilan trend rasta uvoza intermedijarnih proizvoda. Počev od četvrtog kvartala 2014. godine uspostavljen stabilan rastući trend uvoza intermedijarnih proizvoda. Vrednost njihovog uvoza za jedanaest meseci 2015. iznela je 5121 milion evra, što je za 9,2% više nego u istom periodu 2014; ova vrednost čini 34,4% ukupnog uvoza u tih jedanaest meseci.

Jan-13 Feb-13 Mar-13 Apr-13 May-13 Jun-13 Jul-13 Aug-13 Sep-13 Oct-13 Nov-13 Dec-13 Jan-14 Feb-14 Mar-14 Apr-14 May-14 Jun-14 Jul-14 Aug-14 Sep-14 Oct-14 Nov-14 Dec-14 Feb-15 Mar-15 Apr-15 May-15 Jun-15 Jul-15 Aug-15 Sep-15 Oct-15 Nov-15 Originalna serija UVOZ INTERMEDIJARNIH PROIZVODA Desezonirana serija Trend INDEKSI, PROSEK 2014=100 Mesečni prirštaji trenda, počev od oktobra 2014. su po 1%. Ovo je povezano sa ostvarenim rastom domaće industrijske proizvodnje, a može biti i signal o njenom rastu u narednom kratkoročnom periodu. Kada se spoljnotrgovinska razmena u 2015. posmatra po oblastima, najveću vrednost izvoza i najveću vrednost uvoza u prvih jedanaest meseci 2015. godine imala je proizvodnja motornih vozila i prikolica. Izvoz u vrednosti 1658 miliona evra bio je veći od uvoza (1566 miliona evra) za 92 miliona evra, ali i manji nego 2014. u istom periodu za 55 miliona evra, ili 3,2%. Na drugom mestu po vrednosti izvoza je prehrambena industrija; vrednost njenog izvoza za jedanaest meseci 2015. iznela je 1255 miliona evra, što je skoro dvostruko više od vrednosti uvoza u isto vreme i za 4,9% više od vrednosti izvoza u istom periodu prethodne godine. Pri tome treba skrenuti pažnju na pad ovog izvoza u septembru (4,3%) i manje u oktobru (1,2%), što je povezano sa padom proizvodnje u ovoj oblasti u tim mesecima i sa padom uvoza poljoprivrednih proizvoda u septembru za 16% (u oktobru je taj uvoz ponovo porastao za 3%). U novembru je izvoz prehrambene industrije ponovo zabeležio međugodišnji porast od 2,3%, a uvoz poloprivrednih proizvoda je povećan za 18%. Kada se saberu izvoz poljoprivrenih proizvoda i proizvoda prehrambene industrije, taj zbir izvoza prehrambenih proizvoda u prvih deset meseci 2015. godine iznosi 2025 miliona evra, premašuje vrednost izvoza motornih vozila i prikolica i ima izvanredan neto-efekat kada se odbije uvoz istih oblasti: 922 miliona evra (335 miliona poljoprivreda i 587 miliona prehrambena industrija). 125 120 115 110 105 100 95 90 85 80 75 70 Postoji i niz drugih oblasti sa pozitivnim netoefektom u spoljnotrgovinskoj razmeni, ali kod svih zajedno taj efekat premašuje ovaj efekat u spoljnotrgovinskoj razmeni hrane tek za približno petinu. Na drugoj strani, treba skrenuti pažnju i na neke oblasti, velike uvoznike, od kojih su neki i veliki izvoznici, ali u kojima izvoz znatno zaostaje za uvozom. Na prvom mestu to je hemijska industrija. Njen izvoz za jedanaest meseci vredeo je 569 miliona evra i bio je veći nego u istom periodu prethodne godine za 9,2%; uvoz je istovremeno povećan za svega 0,6%, ali je i dalje više nego dva i po puta veći od izvoza. Posebno je važan pad vrednosti uvoza nafte i gasa. Vrednost uvoza sirove nafte i gasa u periodu januar-novembar 2015. u iznosu od 1056 miliona evra manja je za 11% nego u prvih jedanaest meseci 2014. godine; vrednost uvoza naftnih derivata u iznosu od 504 miliona evra manja je za 22%. To je rezultat pada svetskih cena. Inače, domaća proizvodnja naftnih derivata povećana je za 8,2%, a u pregledu prometa u domaćoj trgovini videće se i da je realni promet povećan, uz niže izdatke. Pad svetskih cena nafte je značajan faktor uravnotežavanja platnog bilansa. O platnom bilansu raspoloživi su podaci za deset meseci 2015. godine. oni pokazuju da je platni bilans u 2015. znatno bolje uravnotežen nego prethodne godine. Da bi pokrio saldo tekućeg računa i računa kapitala, u prvih deset meseci 2014. godini neto iznos finansijskog računa sadržao je i iznos za koji su smanjene devizne rezerve (842 miliona evra po stalnom kursu sa početka godine); u 2015. godini devizne rezerve su povećane za 418 miliona evra, jer je zbir ostalih stavki neto finansijskog računa bio veći od salda tekućeg računa (i računa kapitala koji je zanemarljiv u ovom obračunu). Tako je neto priliv direktnih investicija u 2015. izneo 1446 miliona evra, što je za 39% više nego u prvih deset meseci 2014, a neto odliv na poziciji krediti, u iznosu 228,5 miliona evra, manji je od polovine onoga iz prvih deset meseci 2014.

Platni bilans Republike Srbije, januar - oktobar 2014 Tekući račun Prihodi Rashodi Roba i usluge Izvoz Uvoz Primarni dohodak Sekundarni dohodak Prihodi Rashodi Kapitalni račun Od čega: Doznake radnika 1-10.2014 u mln EUR 1-10.2015 indek s -1.529-1.265 82,8 15.312 16.598 108,4 16.841 17.863 106,1-3.026-2.666 88,1 11.942 12.928 108,3 14.968 15.594 104,2-1.031-1.352 131,1 2.528 2.753 108,9 2.850 3.113 109,2 1.578 1.740 110,3 54 62 114,4 7 4 57,2 Neto pozajmljivanje(+)/neto zaduživanje (-) (Saldo tekućeg računa i računa kapitala) -1.522-1.261 82,9 Finansijski račun, neto 1.161,8 789,0 Direktne investicije 1.039,6 1.446,4 Portfolio investicije Neto povećanje finansijske aktive 67,9 139,1 291,1-55,4-19,0-33,3-78,0 234,6 Neto povećanje finansijskih obaveza 324,4 22,6 Ostale investicije Devizne rezerve Vlasničke hartije od vrednosti i hartije od vrednosti investicionih fondova -14,1-79,8 Dužničke hartije od vrednosti 338,4 102,4 u tome: Država 338,4 102,4 7,0 567,9 30,3 30,3-1.011,1-185,5 18,3 Gotov novac i depoziti -521,8 85,1 Krediti -459,9-235,8 Neto povećanje finansijske aktive (plasmani) 37,8-7,3 Neto povećanje finansijskih obaveza (korišćenje) -497,7-228,5 Trgovinski krediti i avansi Neto greške i propusti -16,3 51,3-19,3 45,9-29,4-34,8 118,5 841,8-418,4-49,7 360,2 472,5 131,2 Deficit tekućeg računa platnog bilansa u prvih deset meseci 2015. godine bio je za 17% manji nego u istom periodu prethodne godine. To je manja međugodišnja redukcija deficita od one koja je bila ostvarena za devet meseci (24%) jer je u samom oktobru deficit tekućeg računa (126 miliona evra) bio za 17% veći nego u istom mesecu prethodne godine. Među razlozima su i povećani deficit robne razmene u oktobru umesto njegovog smanjivanja u celom periodu), smanjenje suficita sekundarnog računa (zbog pada priliva od doznaka u tom mesecu). 1,7 milijardi evra. To će biti najmanji iznos deficita tekućih transakcija posle 2003. godine, manji od četvrtine maksimalnog deficita iz 2008. godine (7,1 milijarda evra). Taj deficit tekućih transakcija u 2008. bio je finansiran tako što je neto priliv direktnih investicija izneo 2,5 milijardi evra, neto kreditni priliv 2,6 milijardi evra, neto priliv trgovinskih kredita (pretežno kratkoročnih) 0,6 milijardi evra i smanjenje deviznih rezervi za 1,7 milijardi evra to su glavne stavke kojima je u saldu finansijskog računa bio nadoknađen i izostanak priliva portfolio investicija 5 (koji je u prethodnoj godini iznosio 0,7 milijardi evra). Danas je situacija takva da je neto kreditni priliv negativan a neto priliv od investicija približno prepolovljen. Uz to, neto odliv na poziciji primarni dohodak u tekućim transakcijama je, pre svega zbog kamata, bitno povećan. Prema tome, platni bilans u narednim godinama postaje vrlo osetljiv. Može se očekivati povećanje uvoza ako se pokrenu investicije, očekivani rast izvoza u nekim nosećim oblastima (osnovni metali, automobili,...) predstavlja rizik, pri čemu treba imati u vidu i kritične godine za otplatu u kojima dospevaju evrobondovi (2017, 2018, 2020, 2021), još uvek se ne može sagledati pouzdan rast stranih investicija, niti uslovi kreditiranja,... Na planu unutrašnje tražnje uprkos relativno slaboj kreditnoj podršci postoje indikacije koje ukazuju na porast investicija. Prema proceni iz MAT-a br. 250, nakon pada fiksnih investicija u prethodne dve godine, u 2015. se očekuje njihov realni rast od oko 8%. Promet robe u trgovini na malo (osim trgovine motornim vozilima i motociklima) tokom prvih jedanaest meseci 2015. godine zabeležio je minimalan porast vrednosti od 1,1%. Realno Ipak, svi su izgledi da iznos deficita u celoj 2015. godini neće premašiti, ili bar ne bitno, sumu od 5 Priliv od portfolio investicija je ponovo porastao u godinama 2011-2013. na iznose od 1,5 do 2 milijarde evra te u 2014 na oko 450 miliona evra, ali ovoga puta to nije bilo ulaganje u vlasničke hartije od vrednosti, već u državne dužničke hartije.

Jan-05 May-05 Sep-05 Jan-06 May-06 Sep-06 Jan-07 May-07 Sep-07 Jan-08 May-08 Sep-08 Jan-09 May-09 Sep-09 Jan-10 May-10 Sep-10 Jan-11 May-11 Sep-11 Jan-12 May-12 Sep-12 Jan-13 May-13 Sep-13 Jan-14 May-14 Sep-14 May-15 Sep-15 Jan-05 Jul-05 Jan-06 Jul-06 Jan-07 Jul-07 Jan-08 Jul-08 Jan-09 Jul-09 Jan-10 Jul-10 Jan-11 Jul-11 Jan-12 Jul-12 Jan-13 Jul-13 Jan-14 Jul-14 Jul-15 (vrednost u stalnim cenama 6 ), taj rast je bio izrazitiji, iznevši 1,9%. U tom okviru je, u strukturi ukupnog prometa i njegovog povećanja, nominalna vrednost prometa motornih goriva smanjena za 6,8%, a realno je taj promet povećan za 0,9%. Za razliku od cena goriva koje su smanjene, cene ostalih grupa proizvoda su porasle, pa je vrednost prometa hrane povećana za 4,5%, a realno povećanje iznosi 3,0%, dok je promet neprehrambenih proizvoda sem motornih goriva povećan za 2,3% nominalno i 1,2% realno. Slični odnosi mogu se videti i kada se posmatraju međugodišnje promene u novembru. Ukupna vrednost prometa u trgovini na malo veća je za 0,9%, a povećanje u stalnim cenama iznosi 2,3%. U tom okviru, vrednost prometa motornih goriva je smanjena za 10%, dok je u stalnim cenama tek neznatno smanjena (0,8%). Vrednost prometa hrane povećana je za 1,8%, a realno povećanje je 1,1%; povećanje vrednosti prometa neprehrambenih proizvoda iznosi 7,8%, realno povećanja je 6,4%. izvesnu podršku dinamici industrijske proizvodnje. Međutim, rastuća dinamika prometa, poduprta i raskorakom dinamike industrijske proizvodnje i vrednosti njene prodaje, nije održiva: ako se ima u vidu kretanje zarada, dinamika proizvodnje u narednom kratkoročnom periodu zavisiće od dinamike investicija i izvoza. Ako se zarade posmatraju kao izvor sredstava za potrošnju stanovništva reč je o masi zarada. Aktuelna tendencija mase realnih zarada jeste njeno lagano opadanje tokom četvrtog tromesečja 2014. i prvih jedanaest meseci 2015. vrednosti njenog trenda su opadale prosečno po 0,3% mesečno, tako da je vrednost tog trenda u novembru 2015. bila za 2,8% niža od proseka prethodne godine. U samom novembru desezonirani indeks je povećan za 0,8%, ali to je u intervalu uobičajenih oscilacija desezoniranih indeksa oko trenda i taj indeks je niži od proseka prethodne godine za 2,5%. MASA NETO ZARADA 2005-2015, realno prosek 2014=100 Kada se posmatra tekuća dinamika prometa u trgovini na malo po stalnim cenama, tokom prvih jedanaest meseci 2015. zabeležen je određeni rast prosečna povećanja trenda bila su po 0,2% mesečno, s tim što su tokom poslednja tri meseca ovog perioda ta prosečna mesečna povećanja intenzivirana na 0,35%. 130 125 120 115 110 105 100 95 90 85 originalna serija desezonirana serija trend-ciklus 170 160 150 140 130 120 110 100 90 80 70 PROMET ROBE U TRGOVINI NA MALO 2005-2015. STALNE CENE, Ø2014=100 originalna serija desezonirana serija trend-ciklus To je korespodentno sa ubrzanjem rasta prometa neprehrambene robe koje se videlo u međugodišnjem pregledu i moglo bi predstavljati Pri međugodišnjem upoređenju, neto prosečne zarade su u novembru 2015. bile na približno istom nivou kao i u istom periodu prethodne godine (manje za samo 0,1%), a realno su bile niže za 1,4%. Budući da je broj zaposlenih u modelu smanjen za 1,8%, masa zarada je smanjena za 1,9%. Realno smanjenje mase zarada iznosi 3,2%. U periodu januar-novembar međugodišnji rezultati su nešto niži kod prosečnih zarada, koje su smanjene za 0,5% (realno za 1,9%), dok je pad 6 Indeksi prometa robe u stalnim cenama dobijeni su deflacioniranjem indeksa u tekućim cenama odgovarajućim indeksima potrošačkih cena, iz kojih su isključeni: voda (iz komunalnih sistema), struja i motorna vozila, motocikli i delovi.

mase zarada manji one su pale za 0,8% (realno za 2,2%). Privatni sektor je jedina kategorija u kojoj su zarade (i broj zaposlenih) povećane i to: prosečne zarade 7,4% nominalno i 5,9% realno u periodu januar-novembar, te 7,8% i 6,4% u samom novembru. Povećanja mase zarada su još veća 13% u periodu januar-novembar i 10,7% u novembru; međugodišnje povećanje broja zaposlenih u periodu januar-novembar (5,2%) bilo je veće nego u novembru (2,8%), u kome je broj zaposlenih u odnosu na prethodni mesec smanjen. I u periodu januar-novembar i u samom novembru u javnom sektoru međugodišnje su smanjene i prosečne neto-zarade (za 6,2%, odnosno 4,8%) i masa zarada (za 7,4%, odnosno 6,4%). U oviru javnog sektora najviše su smanjene zarae u administraciji, najmanje u javnim lokalnim preduzećima. U četvrtom tromesečju 2015. godine mesečna inflacija je bila negativna, a međugodišnja inflacija je i dalje bila ispod donje granice inflacionog cilja. U oktobru, novembru i decembru 2015. inflacija je, respektivno, iznela 0,2%, 0,1% i 0,2% na mesečnom nivou a 1,4%, 1,3% i 1,5% na međugodišnjem nivou. Inflacija: 2013 2015. (%) U 2015. godini mesečna inflacija je bila negativna šest puta, a godišnja inflacija je bila ispod donje granice inflacionog cilja treću godinu uzastopno. Mesečna inflacija je osim u poslednja tri meseca 2015. godine bila negativna i u januaru, maju i julu te godine; u potonjim mesecima zabeležena je, naime, mesečna inflacija od 0,2%, 0,3% i 0,9%, respektivno. S druge strane, godišnja inflacija je iznela 2,2% 2013, 1,7% 2014. i, kao što je to već navedeno, 1,5% 2015. godine. Stavke potrošačke korpe s međugodišnjim rastom cena ispod 2,5% i, posebno, ispod 0%: 2013 2015. (%) Za inflacija u 2015. godini presudan je bio rast regulisanih cena. Inflacija se u toj godini od 1,5% (1,52 pp) sastojala iz rasta regulisanih cena od 5,5% (1,06 pp) i rasta tržišnih cena od 0,3% (0,46 pp). Promene sastava potrošačke korpe prema visini međugodišnjeg rasta cena bile su nepovoljne i u decembru 2015. Delovi potrošačke korpe s međugodišnjom deflacijom i niskom međugodišnjom inflacijom (tj. s međugodišnjim rastom cena ispod 0% i od 0% do 2,4%) bili su za 6,0 pp i 4,2 pp, respektivno, veći u decembru 2015. nego u oktobru 2013, kad se jasno ispoljio fenomen međugodišnje deflacije udružene s niskom međugodišnjom inflacijom. 7 Tako je u decembru 2015. deo potrošačke korpe s međugodišnjom inflacijom ispod donje granice inflacionog cilja (tj. s međugodišnjim rastom cena ispod 2,5%) bio za 10,2 pp veći nego u oktobru 2013. 7 Videti: Gordana Vukotić-Cotič, Da li Srbiji preti deflacija ili preniska inflacija?, Analize, MAT, br. 231, str. 23.

AKTUELNOSTI U EKONOMSKOJ POLITICI Na početku 2016. godine, dok se učinci ekonomske politike u prethonoj godini bilansiraju, interesantan može biti osvrt na dve teme prvo, na prioritetne strukturne reforme koje predstoje i, drugo, na aktiviranje finansijskih resursa banaka radi podrške privrednom rastu. 1. Okvir programa prioritetnih ekonomsko-strukturnih reformi za Srbiju rezime i kritički komentari Program ekonomskih reformi (ERP) obavezuje Srbiju, kao zemlju kandidata za članstvo u EU, da identifikuje prioritetne reforme, koje će, ukoliko budu potvrđene od strane Vlade, imati prioritet u finansiranju iz nacionalnih izvora, sredstava razvojne pomoći (IPA) i sredstava međunarodnih finansijskih institucija. Targetiranje prioriteta odnosi se na period od 2016-2018. godine i ima za cilj da unapredi proces planiranja i realizacije projekata, ali i njihovo svođenje u fiskalne okvire, sa stanovišta dinamike privrednog rasta i raspoloživih resursa. Reforme predložene od strane nadležnih ministarstava su najpre rangirane prema njihovom uticaju na rast, konkurentnost i otvaranje radnih mesta, a zatim svrstane u osam oblasti: upravljanje javnim finansijama, infrastruktura, sektorski razvoj, poslovni ambijent, korporativno upravljanje, borba protiv sive ekonomije, tehnološka apsorpcija i inovacije, trgovinska integrisanost, zaposlenost i tržište rada, socijalna inkluzija, smanjenje siromaštva i promovisanje jednakih mogućnosti. 1.1. U okviru i UPRAVLJANJA JAVNIM FINANSIJAMA definisane su dve prioritetne strukturne reforme: 1.1.1. Transformacija Poreske uprave: s obzirom na visok nivo poreske evazije, tj. nivo sive ekonomije procenjen na oko 30% BDP-a, neophodno je stvaranje institucionalnog okvira koji će stimulisati obveznike na poštovanje poreskih propisa, i koji će istovremeno biti efikasan u otkrivanju i kažnjavanju onih koji to ne čine, što je moguće postići unapređenjem kvaliteta organizacione strukture i efikasnosti i efektivnosti poslovnih procesa. U 2015. godini u potpunosti je postala operativna nova elektronska baza podataka svih poreskih obveznika i uplatilaca, a uvođenjem elektronskih servisa pojednostavljene su poreske procedure, smanjeni troškovi i poboljšana naplata. Tako, na primer, elektronskom objedinjenom naplatom prevaziđena je evazija naplate poreza i doprinosa na zarade. Cilj sprovođenja ove reforme je svođenje udela sive ekonomije, sa sadašnjih 30%, na 25% u 2018. godini. 1.1.2. Unapređenje planiranja kapitalnih projekata/investicija: U 2013. i 2014. godini izdaci za javne investicije u Srbiji spali su na svoj istorijski minimum: 2,2% i 2,5% BDP-a, dok su u zemljama sličnim Srbiji na nivou od 4-5% BDP-a. Iako su međunarodne finansijske institucije odobrile visok nivo sredstava oko 5 mlrd EUR povučeno je svega oko 1,3 mlrd EUR, a osnovni razlog je neefikasnost države u sprovođenju javnih investicija (slaba priprema projekata, neodgovarajuća dokumentacija, loša kontrola izvođača, neprofesionalizam ). Strukturna reforma koja je ovde neophodna jeste uvođenje jedinstvene platforme za planiranje kapitalnih projekata, u okviru koje će svi potencijalni projekti biti podvrgnuti cost-benefit analizi, čiji rezultati će biti odlučujući za prioritizaciju. Cilj je da se udeo kapitalnih investicija u BDP-u na centralnom nivou države poveća, sa sadašnjih 3%, na 5% u 2018. godini, a očekuju se i blagotvorni efekti na konkurentnost, zaposlenost, rast, standard lokalnog stanovništva, itd. Međutim, nije jasno šta predstavlja jedinstvena platforma u funkcionalnom i institucionalnom smislu. Ono što se zna je da se radi Zakon o planiranju. To je preduslov stvaranja jedinstvene platforme, ali jedinstvena platforma podrazumeva institucionalno-operativni centar i jedinstvo. To bi moglo značiti formiranje centralno planske institucije i odgvarajuću koordinaciju. Tu ulogu ne može preuzeti sadašnje Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Potrebno je formirati centralno plansku instituciju u tesnoj sprezi sa centralnom statističkom institucijom i nezavisnu od pojedinih ministarstava.

1.2. U okviru oblasti INFRASTRUKTURA planirane su reforme koje imaju za cilj prevazilaženje najvažnijih slabosti, kao što su nepotpuna, neefikasna i nebezbedna saobraćajna infrastruktura, zastarela i neefikasna energetska infrastruktura, neuređena, neiskorišćena i nestandardizovana komunikaciona infrastruktura. U okviru saobraćajne infrastrukture planirane su izgradnja drumsko-železničkog Koridora 10, i Koridora 11, koji treba da obezbede kompatibilnost sa transportnim sistemom EU i integrisanje putne mreže u Transevropsku transportnu mrežu. Reformski ciljevi u okviru energetske infrastrukture obuhvataju drugu fazu paketa projekata Kostolac B, izgradnju magistralnog gasovoda Niš-Dimitrovgrad i transbalkanskog koridora. Komunikaciona infrastruktura je oblast koju treba urediti putem smanjenja administrativnih troškova, pojednostavljenja procedura i neophodnih legislativnih izmena. U tom smislu predloženo je uspostavljanje jedinstvene nacionalne telekomunikacione mreže (JNTM) kojom bi se stvorila platforma za razvoj savremenih e-usluga i koja podrazumeva transformaciju Telekoma u najmanje tri preduzeća (mobilni operater, fiksni operater i mreža fiksne telefonije i internet). Sprovođenjem ovih mera, do 2018. godine očekuje se povećanje učešća domaćinstava koja imaju širokopojasni pristup internetu sa sadašnjih 55% na 70%. 1.3. Kada je u pitanju SEKTORSKI RAZVOJ, planirane su reforme u oblasti sektora poljoprivrede, industrije i usluga. Imajući u vidu visoko učešće poljoprivrede u BDP-u Srbije (7,7%), činjenicu da poljoprivredno zemljište čini 65% teritorije i da je pokrivenost uvoza izvozom u ovoj oblasti čak 166%, za dalji razvoj sektora neophodno je otkloniti najveća ograničenja, a to su: nepovoljna struktura gazdinstava, nedostatak veština i znanja i tehničko-tehnološku zastarelost sektora. Mere koje su definisane izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz decembra 2014. godine, na osnovu kojih korisnici subvencija mogu biti registrovana gazdinstva koja imaju do 20 ha zasađene površine, nisu sprovođene u 2015. godini, pa se početak njihovog sprovođenja u 2016. godini smatra imperativom. Tu je i Zakon o korišćenju poljoprivrednog zemljišta (donet decembru 2015. godine), a potrebna je i regulativa o zadrugarstvu i robnoj berzi. Razvoj sektora industrije podrazumeva povećanje investicija u ovaj sektor, preko kombinacija zakonodavnih i administrativnih mera, čime će se izvršiti prioritizacija grana sa najvećim potencijalom za rast i razvoj, izrada akcionih planova, izrada zakonskih i podzakonskih akata, itd. U periodu 2016-2018. očekuju se pozitivni efekti ove reforme u vidu otvaranja novih radnih mesta, prihoda od PDV-a i prihoda zbog povećanja investicija i podsticajnih mera za kreiranje lanaca dobavljača. Cilj reforme je povećanje izvoza prerađivačke industrije u BDP-u, sa 30% u 2014. godini na 40% u 2018. godini. Reindustrijalizacija, koja podrazumeva podizanje udela investicija u BDP-u do 25% za tri godine, znači pre svega snižavanje country risk-a, za šta je preduslov reforma javnog sektora i sistemske reforme koje su u toku, kao i neke koje još nisu definisane, npr. dalja reforma penzionog sistema i penzionog fonda, fiskalnog sistema i sistema upravljanja javnom imovinom i pravima na svim nivoima vlasti. Što se tiče sektora usluga, iako ima visok udeo u BDP-u Srbije (55% BDP-a), u njegovoj strukturi dominiraju usluge koje ne zahtevaju posebne veštine i znanja (less konowledge-intensive services), sa 41% od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji i 24% učešća u BDP-u, dok su usluge sa većom dodatnom vrednošću (knowledgeintensive services) zastupljene znatno manje, angažujući svega 24% od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji i učestvujući sa 26% u BDP-u. Upravo tu leži i osnovni problem uslužnog sektora - nemogućnost razvoja složenijih usluga, koje zahtevaju znanja i veštine, i koje se mogu pružati i na međunarodnom nivou i, kao posledica, nemogućnost malih i srednjih preduzeća da iskoriste EU tržište. Neophodno je nastaviti započete aktivnosti na na sektorskom usklađivanju propisa u ovoj oblasti, kroz pripremu Zakona o uslugama. Učešće e-trgovine u ukupnoj trgovini je i dalje nisko, i pored iskusnog IT sektora i rastuće internet penetracije. 1.4. U okviru oblasti POSLOVNI AMBIJENT, KORPORATIVNO UPRAVLJANJE, BORBA PROTIV SIVE EKONOMIJE, na osnovu prepoznatih slabosti ove oblasti, definisane su 4 prioritetne strukturne reforme: paket mera za poboljšanje pristupa finansijskim sredstvima za mala i srednja preduzeća (MSP), sa ciljem da se poboljša kvalitet ponude bankarskog sektora za MSP, razvoj novih finansijskih instrumenata, i unapređenje sposobnosti MSP za pristup različitim izvorima finansiranja; uvođenje korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, u cilju povećanja nivoa transparentnosti rada i depolitizacije JP, povećanja efikasnosti rada JP i smanjenja njihovih gubitaka čime će se smanjiti i državne subvencije;

uspostavljanje jedinstvenog javnog registra administrativnih procedura i ostalih uslova za poslovanje, radi smanjenja troškova koje snose građani i privredni subjekti pri ostvarivanju zagarantovanih prava i obaveza nametnutih propisima (administrativno opterećenje koje snose privredni subjekti u Srbiji iznosi oko 4% BDP-a, dok je u uporedivim zemljama taj iznos od 2-3% BDP-a); formiranje zajedničke informacione platforme za sve inspekcije na republičkom nivou (e-inspekcija), čime će se obezbediti efikasniji, efektivniji i združeni rad svih inspektorata, što će dovesti do smanjenja obima sive ekonomije i povećanja budžetskih priliva. 1.5. U okviru oblasti TEHNOLOŠKA APSORPCIJA I INOVACIJE, kao ključni problemi sektora navedena su niska izdvajanja za nauku (1% BDP-a, dok je u EU28 taj iznos 2% BDP-a), a posebno niska izdvajanja iz privatnog sektora (svega 7,5% svih ulaganja u nauku, dok u EU 55% ulaganja dolazi iz privatnog sektora), nedovoljna saradnja akademskih krugova sa privredom i odliv mozgova (u Srbiji ima 2000 istraživača na milion stanovnika, u odnosu na 5000 u EU). Kao prioritetna reforma navedena je podrška inovacijama i tehnološkom razvoju u javnom i privatnom sektoru, koja uključuje podršku inovacionim i projektima tehnološkog razvoja i uspostavljanje sistema za transfer tehnologije, sprovođenje zajedničkih projekata javnih naučnoistraživačkih organizacija i privatnih kompanija kao i finansiranje inovacionih projekata u privatnom sektoru kroz Fond za inovacionu delatnost. Očekivani rezultat reforme je komercijalizacija inovativnih ideja, podizanje inovacione kulture i nivoa obrazovanosti u društvu. 1.6. U okviru oblasti TRGOVINSKA INTEGRISANOST neophodno je nastaviti procese u pravcu usklađivanja zakonodavstva sa STO (konkretno, sporno je donošenje Zakona o genetički modifikovanim organizmima). Takođe, u toku je i usaglašavanje sa propisima EU, preko Strategije unapređenja sistema infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji 2015-2020. Stvoreni su preduslovi za primenu Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema (NCTS) koji se primenjuje na carinskim teritorijama država članica EU, EFTA i Turske. U harmonizovanom području, do sada je sa EU usklađeno oko 75% srpskog zakonodavstva. 1.7. U okviru oblasti ZAPOSLENOST I TRŽIŠTE RADA najvažniji izazovi su smanjenje nezaposlenosti po raznim obeležjima (lica radnog uzrasta, dugoročnu nezaposlenost, strukturnu nezaposlenost i nezaposlenost mladih), naročito kada se ima u vidu povećan priliv nezaposlenih lica usled restruktuiranja JP. Zbog neusklađenosti u pogledu kvaliteta ponude i tražnje na tržištu rada, pokrenuta je reforma sistema stručnog obrazovanja i obuke, odnosno - nacionalni okvir kvalifikacija treba da se završi i uporedi sa Evropskim okvirom kvalifikacija. Predložene su dve strukturne reforme: uspostavljanje sistema nacionalnog okvira kvalifikacija u Srbiji (NOKS), u cilju podizanja kompetencija, gde će se definisati nadležna tela za akreditaciju programa po kojima se stiču kvalifikacije, i unapređenje delotvornosti mera aktivne politike zapošljavanja sa posebnim fokusom na mlade, kroz razvoj sistema ranog profilisanja nezaposlenih lica, i uključivanje kroz pakete usluga raznih kategorija nezaposlenih u mere aktivne politike zapošljavanja, a u skladu sa potrebama tržišta rada. Ne govori se o takvoj ideji ali je ali je jasno da se kroz reformu javnog sektora može obezbediti budžetski prostor za kontinuirano uključivanje nezaposlenih mladih koji su stekli kvalitetno obrazovanje, u određene oblike radnog odnosa u javnom sektoru, kako bi ostali na koloseku sticanja znanja i veština, i radi dalje inkluzije na tržište rada. U tom pogledu javni sektor mora da ima ključnu ulogu, ali je to moguće tek sa rasterećenjem budžeta od jedne hipertrofirane socijalne funkcije, koja se ogleda u trećini ukupnih rashoda koji odlaze u direktne socijalne transfere ili u transfere Penzijsko-invalidskom fondu (radi pokrivanja gotovo 50% deficita ovog fonda u odnosu na autentični prihod iz doprinosa). To podrazumeva dalju reformu ovog fonda i sistema kao i određeni vid kapitalizacije kroz privatizaciju javnih prava, imovine i monopola o čemu je mnogo puta (još od 2007.) posvećena pažnja i posebni pisani prilozi u MAT-u još od 2007. godine na ovamo. 1.8. U okviru oblasti SOCIJALNA INKLUZIJA, SMANJENJE SIROMAŠTVA, PROMOVISANJE JEDNAKIH MOGUĆNOSTI, s obzirom na ugroženost u Srbiji koja je veća nego u EU (6%-9% ukupne populacije ne može da zadovolji osnovne životne potrebe, a stopa rizika od siromaštva iznosila je 24,6% prema podacima iz 2012. godine), reforme imaju za cilj pravedniju i bolju raspodelu, i bolji obuhvat socijalno ugroženih, bez mogućnosti dupliranja prava i neosnovanog ostvarivanja. Predložena je reforma unapređenje adekvatnosti, kvaliteta i targetiranosti socijalne zaštite, koje treba da smanji administrativne prepreke

za ostvarivanje prava socijalne zaštite, i da obezbedi povećanje davanja za decu i mlade sa invaliditetom, preispitivanje postojanja davanja i povećanje njihove adekvatnosti. 2. Mere usmerene na jačanje ekonomskog rasta na bazi neaktivnog kreditnog potencijala banaka Niska kreditna aktivnost, nekvalitetna kreditna tražnja po svedočenju bankarskog sektora, rastuća nenaplativost, visok rizik i visoke kamatne stope očigledno idu zajedno. Ocena kvaliteta kreditne tražnje privrede je jedan uslovljeni ugao sa kratkoročnim interesima banaka u uslovima još uvek izdašnih izvora profita banaka na tržištu hartija države i Narodne banke ili u poslovima sa stanovništvom. Banke zarađuju na svojoj štednji i na svojim plasmanima. U uslovima krize i recesionih tendencija prevalencija štednje nije dobra (Keynes). Klјučno pitanje nije kako je do toga došlo, već kako prevazići naznačenu spregu odnosno bolje uravnotežiti plasmane i štednju. Stav bankara je da je rešenje 'kvalitetnija ponuda', čemu će (istina) u dužem periodu (dužem od nekoliko godina) doprineti strukturne reforme u privredi. Do tada (u narednim mesecima i godinama koji su kritični sa aspekta očuvanja dostignutog nivoa privredne aktivnosti odnosno njenog rasta) pažnju treba usmeriti i na ono što se smatra posledicom na kamatnu stopu. Visoka kamatna stopa smanjuje kreditnu tražnju, a pošto oprezni klijenti i zajmodavci reaguju, u strukturi tražnje polako nadvladava hazarderski pristup. Opada kvalitet tražnje i raste rizik, a posledično raste i kamatna stopa, što je uvod u spiralu pogubnu po ekonomski rast. Naravno, važi i obrnuto, niža kamatna stopa širi kreditnu tražnju, te (uz pravilnu procenu od strane banaka) smanjuje rizik da se novoodobreni kredit vrati. Promena pristupa bila bi pozitivna za sve: preduzeća bi obezbedila konkurentnije uslove finansiranja, banke sigurnost plasmana i profita, država viši ekonomski rast... ali se postavlja pitanje kako to inicirati odnosno kako motivisati bankarski sektor da relaksira uslove kreditiranja privrede a pre svega smanji kamatnu maržu (spred). Sugestije bankama za promenu orijentacije u poslovanju, što pretpostavlјa i priznavanje a ne prebacivanje gubitaka po osnovu njihovih dosadašnjih promašaja na nove klijente, jesu potrebne, ali verovatno nedovolјno ubedlјive. Da bi se promenila poslovna filozofija banaka, mere i aktivnosti očigledno moraju, zbog senzitivnosti tržišta, biti odmerene i suptilne ali sa jasnim cilјem da se finansijski resursi banaka deponovani kod NBS aktiviraju. Dve su osnovne poluge: Prvo, smanjenje referentne stope destimuliše držanje dinarske likdivnosti na računima NBS. Drugo, istovremeno smanjenje devizne obavezne rezerve smanjuje troškove i oslobađa likvidnost. Nedvosmislena najava buduće relaksacije i preuzimanja proaktivnijih mera monetarne politike bi ubrzala postizanje efekata, među kojima ističemo: a) uticaj na inflaciju bi bio relativno mali jer njen nizak nivo podržavaju i eksterna kretanja (pad cena nafte i berzanskih proizvoda kao i niska inflacija u Evrozoni) i fiskalna konsolidacija, ali bi taj uticaj svakako doprineo približavanju ciljnoj inflaciji i izbegavanju deflacionih tendencija; b) inicijalno uticanje na slablјenje dinara (adekvatna deprecijacija) jer bi povećana tražnja po osnovu kredita verovatna nadmašila prateće efekte fiskalne konsolidacije, a nakon toga uticala bi pozitivno na javne finansije i privredni rast jer se može pretpostaviti da bi najznačajniji deo povećanja proizvodnje bio izvozno orijentisan ili bi umanjio potreban uvoz, a malo je verovatno da bi banke imale interesa da oslobođena devizna sredstva deponuju u inostranstvu; c) realna podrška nastavku fiskalne konsolidacije kako u smislu preuzimanja klјučnih ušteda (vezanih za smanjenje broja zaposlenih, jer bi paralelno sa tim privatni sektor povećavao zaposlenost), tako i u smislu povolјnijih performansi ekonomskog rasta. Smanjenje kamatnih stopa u početnom periodu može da umanji štednju, budući da izgradnja konkurentne privrede može da doprinese njenom rastu tek nakon aktiviranja investicija. Iako je se može očekivati da jedan deo smanjenja kamata na kredite banaka bude rezultat smanjenja rizika ulaganja odnosno bankarskih marži, logično je da se delimično smanje i depozitne kamatne stope. Štednju treba stimulisati i u zavisnosti od njene ročnosti, budući da je objektivno najveći problem kreditiranja ročnost izvora.