лист ученика гимназије са техничким школама дервента - KOРИФЕЈ

лист ученика гимназије са техничким школама дервента - KOРИФЕЈ Број 1. Страна 1.

KOРИФЕЈ - лист ученика гимназије са техничким школама дервента Уводна ријеч Пред Вама се налази први број школског часописа Гимназије са техничким школама, Корифеј. Скромност као врлину смо занемарили избором имена, али и нагласили ентузијазам и жељу да постанемо управо оно што корифеј и значи први и најбољи, вођа и звијезда. Проучавајући историјат наше школе, о чему можете читати на страни 5, нисмо пронашли податке о томе да ли је дервентска Гимназија редовно или периодично објављивала свој часопис. Недостатак истог такође је био вјетар у леђа малој, али пажљиво одабраној редакцији. Дакле, мотивације није недостајало. Током школске године смо пратили хуманитарне, културне, спортске, али и све друге активности које се тичу наших ученика, школе, професора, иновација у средњем образовању и о свему наведеном можете читати на страницама које слиједе. Сасвим заслужено су и матуранти добили свој простор. Прије свега фотографијама којима су нам покушали пренијети дашак оних мјеста која су посјетили на матуралној екскурзији, а затим и оним са матуралне забаве, за коју можемо рећи да је била права ревија љепоте и младости. Није занемарен ни индивидуалан рад оних који су се истицали у одређеним областима, као што су Ања, Милутин, Никола, Стефан, Марко, па смо забиљежили понешто о њима и такмичењима на којима су учествовали. Глобалну слику средњошколског образовања дао нам је Министар просвјете и културе, господин Антон Касиповић (стр. 3. и 4.). Иза нас је много посла, много прочитаних текстова, много урађених интервјуа, није недостајало ни препрека, али је крајњи циљ остварен Корифеј је стигао до читаоца, па су и све дилеме и тренуци када је сав посао изгледао узалудан тим чином постали неважни. Велико и топло хвала, редакција дугује Општини Дервента, која је својим спонзорством омогућила штампање првог броја. Креирању часописа у наредној школској години се могу придружити заинтересовани ученици својим писаним радовима, фотографијама, новим, креативним, идејама. Санела ИЗДАВАЧ: Гимназија са техничким школама Дервента РЕДАКЦИЈА: Јелена Лејић, Николина Товиловић, Јелена Самарџија, Божана Башић, Санела Станковић, Јеленко Савић ШТАМПА: Графика Дервента ПРЕЛОМ ТЕКСТА: Станоје Кнежевић АДРЕСА: Светог Саве бб, e mail: gimde@teol.net САДРЖАЈ Интервју са Министром просвјете и културе...3 Историјат...5 Прослављена школска слава...6 Такмичења...7 Ученик генерације...8 Скејтбординг...9 Матурална екскурзија...10-11 Језик жаргонизми...12 Занимљива математика...13 Литерарни кутак...14 Занимљивости, школски бисери...15 Спорт...16 Ученици спортисти...17 Укрштене ријечи...18 Тест знања...18 Спонзор, рекламе...19 Матурална забава...20 Страна 2. Број 1.

Број 1. лист ученика гимназије са техничким школама дервента - KOРИФЕЈ Министар просвјете и културе Републике Српске Антон Касиповић: Корифеј: Желимо Вам се захвалити што сте уступили интервју за школске новине дервентске Гимназије са техничким школама - Корифеј. Да ли сте и Ви учествовали у сличним активностима у средњошколским данима? Министар: Прије него што сам дошао на мјесто министра просвјете и културе, радио сам новинарски посао, а помало сам писао још у школским данима. За сваку је похвалу што дервентска Гимназија са техничким школама има школске новине, што млади људи показују љубав према писаној ријечи и разумију колико је важно да њихове колеге, али и суграђани добију правовремену и објективну информацију. Корифеј: Сматрате ли да је истинита изрека да је од колијевке до гроба најљепше ђачко доба? Министар: Сматрам да је ђачко доба непоновљиво и да се пријатељства стечена у школи као и сви заједнички доживљаји, згоде и незгоде, памте цијели живот. Корифеј: Сјећате ли се да сте за нешто што сте учили у школи сматрали да Вам никада неће требати у животу, а испоставило се да је ипак било пријеко потребно? Министар: Било је градива за које сам сматрао да ми никада неће требати, а касније сам пожелио да сазнам нешто више. Министар просвјете и културе у свом кабинету Примјера ради, сада у слободно вријеме узгајам виноград и желим да сазнам што више о узгоју винове лозе и производњи вина, а некада сам сматрао да ми такве информације нису потребне. Корифеј: Мислите ли да су казна и награда равноправне мјере, мјере које доносе резултате у наставном процесу? Министар: Вјерујем да награда боље мотивише ученике. Сматрам да са ученицима треба разговарати, указати им на добре примјере, препознати њихов труд и подржати их у настојању да остваре добар резултат. Корифеј: Шта мислите о уписној политици у смислу истраживања потреба тржишта рада? Министар: Министарство просвјете и културе већ неколико година припрема уписну политику у сарадњи са друштвеним партнерима, водећи рачуна о потребама на тржишту рада, али и поштујући жеље ученика. У наредном периоду већа пажња у уписној политици биће посвећена очувању заната за којима влада потражња на тржишту рада. Корифеј: Да ли је најављена реформа гимназије у скоријој будућности и хоће ли мале средине бити ускраћене за одређене смјерове (због мањег броја ученика, недостатка кадра, адекватног простора и сличних проблема)? Министар: Министарство припрема реформу гимназија која подразумијева модернизацију наставних планова и програма, савременије уџбенике и смањење оптерећености ученика у току седмице у складу са Законом о средњем образовању и васпитању. Уредба о педагошким стандардима прописује број одјељења и број ученика у одјељењу, али неће бити значајнијих одступања у том погледу од стања које сада имамо. Корифеј: Да ли ослобађање одличних ученика од одбране матурског рада представља намјеру да мотивише и друге ученике или је то ипак корак ка укидању тог испита? Министар: Намјера је првенствено да се мотивишу и други ученици. У наредном периоду Министарство планира увођење екстерне матуре. Страна 3.

KOРИФЕЈ - лист ученика гимназије са техничким школама дервента Корифеј: Сматрате ли успјешном акцију Учимо, не бјежимо од знања у којој су награђивана одјељења са најмањим бројем изостанака? Министар: Акција Учимо, не бјежимо од знања је веома успјешна. У трећој фази акције имамо четири одјељења која нису имала ниједан изостанак са часа. Поред тога што ће смањити број изостанака са наставе и обезбиједити боље услове за рад у школи захваљујући наградама, ученици стичу осјећај припадности заједници, солидарности и радују се успјеху постигнутом тимским залагањем. Корифеј: Колико је праћен рад различитих организација унутар школе као што су савјет ученика или омладински парламент? Министар: Сматрам да није успостављена пуна сарадња са таквим организацијама. Савјет Министар просвјете и културе у посјети нашој школи ученика, као и омладински парламент треба да буду равноправан партнер руководству школе, али и Министарству просвјете и културе у доношењу одлука у интересу ученика. Корифеј: Који су тренутно највећи проблеми у средњошколском образовању и шта Министарство чини на њиховом превазилажењу? Министар: Велики проблем су преобимни програмски садржаји, застарјели уџбеници и недостатак изборних предмета. Ови проблеми ће бити рјешавани управо путем реформе гимназија. Такође, у многим школама треба радити на побољшању услова рада и опремању кабинета. Министарство просвјете и културе у сарадњи са локалним заједницама ради стално на побољшању услова за извођење наставе у школама. Корифеј: Која је, по Вашем мишљењу, улога образовања у нашем друштву? Министар: Образовање има веома важну улогу. Образовање је улагање у будућност овог друштва. Стратегијом развоја Републике Српске прецизирано је да су главни ресурси за развој енергетика и образовање. Корифеј: Шта бисте поручили садашњим и будућим средњошколцима? Министар: Будућим средњошколцима желим успјешан одабир занимања, а садашњим да се добро припреме да раде изабрани посао. Желим да подсјетим и једне и друге да је знање улазница за будућност, да уче и усавршавају се цијели живот ако желе бити цијењени стручњаци. Редакција Корифеја Страна 4. Број 1.

лист ученика гимназије са техничким школама дервента - KOРИФЕЈ Гимназија је у Дервенти основана школске 1912/13. године. Те године је почела градња зграде за гимназију, коју су, што је посебно значајно, подигли грађани о свом трошку, а према нацртима земаљске владе. До краја градње 1914. године настава је извођена у кући Фрање Маринчека. Тако је истовремено почела градња и извођење наставе. У тој школској години уписано је укупно 79 ученика разврстаних у два одјељења. Први директор гимназије био је професор Милан Ћуковић који је премјештен из мостарске гимназије у Дервенту. Године 1915. укинута је гимназија да би се у њену зграду могли уселити ученици двију затворених учитељских школа (Мостар и Сарајево), које су по казни због учешћа у сарајевском атентату премјештене у Дервенту. Послије завршетка Првог свјетског рата Дервента добија 1919/20.,,Вишу дјечачку школу, а сљедеће године гимназију. Уписан је први разред, али је формиран и други разред од ученика Више дјечачке школе. Гимназија је имала прекид у раду од 1929. до 1937. године, а како је 1924. била укинута Број 1. Некадашња зграда гимназије ИСТОРИЈАТ и учитељска школа у то вријеме је у Дервенти постојала само Државна мјешовита грађанска школа коју су похађали углавном ученици у привреди. Године 1958. гимназија је добила име Гимназија Вадо Шупут и преселила се у зграду данашњег музеја и библиотеке чиме се трајно одрекла своје зграде. Године 1964. се сели у зграду бивше пољопривредне школе у којој остаје до 1981. године, када је дошло до реформе образовног система у тадашњој СФРЈ и укидања гимназије. У једном од најтежих периода наше историје у вријеме распламсавања међунационалних и међувјерских сукоба 1991/92. године Гимназија доживљава своје поновно рођење. Тако се већ 1991/92. године, након једне деценије у Дервенти поново отвара гимназија у коју ће се уписати три одјељења са 102 ученика. Школа је непрекидно радила чак и у вријеме ратних дејстава. У периоду прије отаџбинског рата Гимназија је као чланица Средњошколског центра била једна од најопремљенијих школа, са свим наставним средствима што је ученицима омогућавало образовање на највишем нивоу. У току ратних дејстава дошло је до знатних оштећења објеката бившег средњошколског центра, а нарочито зграде гимназије, која се ни дан данас не користи. Зграда гимназије је, као и већи дио града Дервенте, спаљена, заједно са цјелокупним инвентаром и свим љетописима, скоро са цијелом својом историјом. Љетописи гимназије, нарочито послије 1960. године били су богати подацима о културном и забавном животу ученика. На бројним такмичењима наши гимназијалци су освајали висока признања. Културни живот Дервeнте био је испуњен бројним наступима гимназијског пјевачког хора, рециталима, драмским приредбама, инструменталним наступима, спортским такмичењима и наступима секција из области технике и умјетности. Наши ученици су нарочито били активни у научноистраживачком покрету Наука младима. Освојене су бројне награде на савезном нивоу, али су подаци о томе изгубљени. Треба напоменути да је у Дервенти преполовљен број становника у односу на предратни број. Неке податке је могуће наћи у Земаљском музеју у Сарајеву и дјелимично у Земаљском музеју у Тузли. Данас школа ради у двије смјене, с тим да дијелом користи учионички простор друге средње школе. Школа има опремљене кабинете за информатику, стране језике, електронику, хемију и биологију. Школа посједује властиту библиотеку са cca. 20000 наслова од чега 5050 стручних наслова, а у простору библиотеке налази се интернет клуб који је ученицима цјелодневно на располагању. Школа, такође, посједује фискултурну салу која не одговара педагошким нормативима и уре- Страна 5.

KOРИФЕЈ - лист ученика гимназије са техничким школама дервента ђен простор за културне манифестације. У школи је уведен видео надзор. У току 2009. године средствима Министарства Просвјете и културе и дјелимично оштине Дервента санирана је тешко оштећена зграда дервентске гимназије. На радост свих грађана Дервенте, бивших и садашњих ученика. Зграда наше гимназије одјевена у ново рухо нестрпљиво очекује бат корака и жамор ученичких гласова у својој утроби. До тога је остао само један корак, куповина неопходног учионичког намјештаја. Надајмо се да тај корак није превелик и да ће од сљедеће школске године гимназијалци похађати наставу у својој «новој» згради. Јеленко Реновирана зграда дервентске гимназије Просвјетни радници прославили школску славу Наставници Гимназије на школској слави У сриједу, 27. јануара 2010. године су се по први пут на једном мјесту окупили сви просвјетни радници наше општине. Повод за ово несвакидашње окупљање је обиљежавање школске славе, посвећене највећем српском светитељу, Светом Сави. Идеја за заједничко дружење просвјетних радника је потекла од актива директора основних и средњих школа дервентске општине. Иначе је школска слава, током дана, обиљежена у школама уз пригодне културно-умјетничке програме. Посебно је интересантно да је ово прва прослава у реновираном ресторану Центра за културу, који је, преуређен, модерно и богато опремљен, са беспријекорно увјежбаним персоналом жељно ишчекивао прве госте. Генерални покровитељ манифестације је Скупштина општине Дервента. Начелник општине Дервента, господин Милорад Симић је лично поздравио присутне просвјетне раднике и нагласио да је посао који они обављају најљепши, али уједно и најкориснији и најважнији за ово друштво. Домаћин првог окупљања је био господин Бранислав Видић, директор Гимназије са техничким школама. Просвјетни радници се надају де ће овакав начин дружења постати традиционалан. Након ломљења славског колача и читања славе, дружење је уз обиље хране и пића и добру музику настављено до дубоко у ноћ. Јеленко Бранислав Видић, домаћин Страна 6. Број 1.

школска такмичења лист ученика гимназије са техничким школама дервента - KOРИФЕЈ ШКОЛСКА ТАКМИЧЕЊА Информатика, физика, математика Дана 04. 03. 2010. године одржано је школско такмичење из информатике на којем су учешће узели ученици другог, трећег и четвртог разреда информатичара. Најбољи резултат остварио је Марко Васић из 3 И1, а на 2. и 3. мјесто су се пласирали Стефан Мерћеп и Милош Милинчић из 2И1. На школском такмичењу из физике, одржаном 10. 03. 2010. године најбоље резулате по разредима постигли су: Славица Субић, Учесници регионалног такмичења из математике Андријана Лукић, Јелена Ћорић и Ања Мишић. Најбољи резултат на регионалном такмичењу је постигла Ања Мишић која је освојила 2. мјесто. У четвртак, 11. 03. 2010. године одржано је школско такмичење из математике. На такмичењу је учествовало око 30 ученика, из свих разреда наше школе. Прва мјеста по разредима освојили су: Славица Субић, Владанко Томаш, Марко Васић и Дарко Симић. На регионалном такмичењу, које је одржано у Броду 19. марта 2010. године најбоље резултате постигли су Радован Кукић и Дарко Симић који су се пласирали на треће мјесто, а за нијансу слабији је био Марко Васић који је заузео четврто мјесто. Божана Такмичења из демократије Средином мјесеца марта 2010. године одржано је школско такмичење из предмета Демократија и људска права. Највише успјеха имала је екипа 4 А. Крајем мјесеца марта одржано је међуопштинско такмичење на којем је поред двије дервентске школе учествовала и средња школа из Брода. Ученици 4 А су поново изашли као побједници и квалификовали се на регионално такмичење, на којем су побиједили школе из Добоја и Шамца. Овим побједама ученици 4 А су стекли право учешћа на финалној смотри која је одржана 15. и 16. маја ове годинеу Сарајеву. Јелена С. Ученици 4 A у Парламенту БиХ Регионално такмичење из енглеског језика Наша школа је, 24. 04. 2010. године била домаћин Регионалног такмичења из Енглеског језика за ученике трећих разреда средњих школа Добојске регије. На такмичењу је учествовало укупно 19 такмичара из 10 школа, и то из Добоја, Дервенте, Теслића, Шамца, Модриче и Петрова. Нашу школу су представљали Никола Николић и Александар Јовић. Сви такмичари су показали завидно знање. Прво мјесто су подијелили: ученик наше школе Никола Николић и Александра Ристић из СМШ Јован Дучић, Теслић са по 100 освојених бодова, а треће мјесто је освојила Драгана Тошић из СМШ Јован Цвијић, Модрича са 98 освојених бодова. Ученик наше школе, 3 А разреда, Никола Николић се пласирао на републичко такмичење које ће бити одржано у Економској школи у Бањалуци 12. јуна 2010. године. Нашем Николи желимо пуно успјеха на предстојећем тамичењу. Јелена Л. Број 1. Побједници регионалног такмичења Такмичење из програмирања Републичко такмичење из информатике (односно програмирања) одржано је 17. 04. 2010. на Електротехничком факултету у Бањалуци, а 15. 05. 2010. је одржано такмичење ученика електро техничке струке из програмирања такође у Бањалуци. Стефан Мерћеп, ученик 2И1, учествовао је на оба такмичења, а Марко Васић, ученик 3И1, учествовао је само на другом такмичењу. Корифеј: Који резултат си постигао на такмичењу? Марко: На такмичењу ученика електротехничких школа Републике Српске сам заузео треће мјесто. Корифеј: Да ли си задовољан резултатом? Марко: Наравно, с обзиром да су задаци били прилично тешки. Корифеј: Ко ти је помогао у вјежбању? Марко: Па, мало професор, али доста сам код куће сам вјежбао. Сад ми је то хоби. *** *** *** Корифеј: Који си ти резултат постигао на републичким такмичењима? Стефан: Па, био сам 20. на првом, а 4. на другом такмичењу. Корифеј: Ко је теби помогао у припремама? Стефан: Моје припреме су трајале кратко и без ичије помоћи. Корифеј: Да ли си задовољан резултатом? Стефан: Јесам и више од тога! Увијек може боље, али презадовољан сам! Корифеј: Чему је допринијело то такмичење? Стефан: Стекао сам нова познанства и научио сам много више о програмирању, наставићу да се усавршавам. Николина и Јелена Страна 7.

KOРИФЕЈ - лист ученика гимназије са техничким школама дервента Рођена је у Дервенти 21. 03. 1991. године. Похађала је ОШ Никола Тесла у Дервенти. Послије завршене основне школе није много размишљала око уписа у средњу школу. Знала је да је гимназија најбољи избор за њу, али је ипак постојала је мала доза страха од непознатог. Ања Мишић, ученик генерације По природи је дружељубива особа, па се врло брзо и лако уклопила у нову средину. И средња школа је донијела много нових познанстава и обавеза. Помагала је својим пријатељима кад год је била у могућности, а и они су њој били велики ослонац. Кроз четири године средње школе било је ствари које су јој се свидјеле, а неке би хтјела да промијени. Сматра да је потребно више практичне и интерактивне наставе, те да би било добро када би кабинети хемије и биологије могли мало боље да се опреме. Оно по чему ће памтити средњу школу јесте што су професори увијек били пријатељски расположени, спремни помоћи ученицима и објаснити им оно што им је било нејасно. АЊА МИШИЋ - УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ Родитељи су јој увијек говорили да се знање цијени, а и сама, како је одрастала, постајала је свјеснија тога. Ањин успјех је прави примјер да се радом и трудом све може постићи. Њена порука свим гимназијалцима јесте да гимназија није претешка школа за оног ко улаже довољно труда и рада. Осим што се води мишљу да учимо за цијели живот, Ањиним ставовима је блиска изрека да У оквиру Омладинског центра Дербент дјелује аматерско позориште. Најзначајнији пројекат ове младе и једине градске позоришне дружине јесте представа Љубичица одиграна према тексту Ференца Молнара, а у режији и адаптацији глумца и асистента на бањалучкој Академији умјетности Владимира Ђорђевића. Сарадник на пројекту била је професор енглеског језика у Гимназији са техничким школама Данијела Матић. Глумци омладинског позоришта који су реализовали представу су ученици дервентских средњих и основних школа: Андреја Панић, Николина Латиновић, Зорана Пашалић, Тијана Бањац, Бојана Топић, Алексанадар Вујичић, Славен Димитрић, Николета Бећаревић, Тамара Бећаревић, Катарина Матић. ЉУБИЧИЦА Ансамбл аматерског позоришта паметан човјек никада неће рећи да све зна. Ања жели да постигне нешто у животу, јер је свјесна тога да је живот тежак и да у животу тешко пролазе и људи који су факултетски образовани. Због тога планира да настави школовање и да упише Фармацеутски факултет у Новом Саду. Редакција Корифеја Чланови дервентског омладинског позоришта су учествовали на Деветом међународном фестивалу омладинских позоришта Републике Српске који је од 6. до 10. октобра 2009. године одржан у Дому културе у Српцу. О запаженом наступу свједочи податак да је Александар Вујичић био номинован за најбољу мушку улогу. Попут професионалаца, дервентски глумци су организовали и извођење представе чији je приход ишао у хуманитарне сврхе, за лијечење наше суграђанке Сњежане Билић. Права је штета што је недостатак финансијских средстава ограничио учешће ове младе и амбициозне позоришне трупе на још неким фестивалима, с којих би сасвим сигурно понијели награде у свој град. Јелена С. Страна 8. Број 1.

Скејтбординг, данас све популарнији екстремни спорт, настао је средином прошлог вијека у Калифорнији. Назив потиче од ријечи из енглеског језика : skate клизати и board даска. Популаризацији овог, по мишљењу многих опасног спорта, доприноси и појава часописа Skateboarder Magazine. Основни реквизит у скејтбордингу, скејт или скејтборд, састављен је од три дијела: даска, мостови (осовине) и точкови. За израду наведених дијелова користе се различити материјали, али након година експериментисања лист ученика гимназије са техничким школама дервента - KOРИФЕЈ СКЕЈТБОРДИНГ Бојан Мрђа истим, данас су то најчешће стаклопластика, пластика, карбонска влакна, алуминијум, полиуретан. Осамдесетих година је скејтбординг сматран дијелом популарне културе. Данас се сматра екстремним спортом и својеврсним начином умјетничког изражавања који је утицао на музику, моду и неке друге аспекте живота младих људи. Овај необичан спорт, али не мање вриједан од других, присутан је и у нашем граду. Нема размјере такмичарског карактера, нема свој властити простор за који се тек покушавају изборити и скејтери много урбанијих средина, али је атрактиван за случајне и намјерне пролазнике. Понешто о скејтбордингу у нашем граду и о својим првим покушајима и падовима нам је испричао Бојан Мрђа, један од малобројних градских скејтера. Корифеј: Колико дуго се бавиш скејтбордигом? Бојан: Па, око 2 године. Корифеј: Кад си се први пут окушао у скејтбордингу? Бојан: Кад сам имао 14 година. Гледао сам пријатеља Дарка док скејта и одлучио да и ја покушам. Корифеј: Зашто си се одлучио баш за тај спорт? Бојан: Јер обожавам екстремне спортове и желио сам да покушам да скејтам. Тако је из обичног покушаја прешло у свакодневно усавршавање потеза не из навике већ из љубави према том спорту. Корифеј: Шта је потребно да би се бавио скејтбордингом? Бојан: Па свега помало...прије свега талента, доста воље, сигурности, упорности и љубави према одређеном спорту. Наравно, потребна је одређена сума новца, јер је то спорт који има специфичан реквизит, пожељна је и одређена заштита у виду штитника за кољена и лактове, те главу, а и начин одијевања је другачији. Бојан и Дарко Дарко Симић Корифеј: Гдје испољаваш своје досадашње знање јер у Дервенти још увијек нико није основао ништа слично? Бојан: Обично на шеталишту или код куће гдје вјежбам и учим нове потезе. Надам се да ће у будућности и наш град имати некакав простор, по угледу на свјетске метрополе, гдје ће људи попут мене моћи гајити свој талент, квалитетно проводити слободно вријеме или чак и организовати различита такмичења, што у свијету већ одавно постоји. И овај екстремни спорт би могао дати свој допринос у туристичкој понуди нашег града. Јелена Л. Број 1. Страна 9.

KOРИФЕЈ - лист ученика гимназије са техничким школама дервента МАТУРАЛНА ЕКСКУРЗИЈА 13 18. 09. 2009. ГОДИНЕ Интересантан податак за сам град је да у њему има цркава колико и дана у години. Град такође има и модерни дио са савременим грађевинама, радњама и локалима. По повратку у хотел, наставља се тамо гдје се стало. Поново креће журка уз гитару и понеку флашу алкохола. ослушне посебан звук који допире из ковчега са моштима. Легенда каже да то куца срце светитеља. Још један феномен везан је за ово мјесто извор Бијелог Дрима. Ријека извире, улива се у језеро и не мијешајући се са језерском водом, поново извире на другој страни језера и наставља свој пут. Посјетитељи овдје имају прилику Трећег дана, у јутарњим часовима, кренули смо ка Копаонику. Цијели дан протиче у вожњи. Преко Македоније и Јужне Србије коначно смо стигли у НП Копаоник, хотел Олга Дедијер. Још једна генерација стасала је за матуралну екскурзију. Одредиште је Охрид. Три одјељења четвртих разреда, на челу са њиховим одјељењским старјешинама, у недјељу 13. 09. 2009. кренула су у 5h испред спортске дворане у Дервенти. Након цијелог дана путовања, у 21h стигли смо на Охрид. Гр-ад гдје je настаla ћирилица и одакле се ширила по словенским земљама. Одсјели смо у хотелу Десарет, гдје смо свакодневно правили журке и дружили се са ученицима из Куршумлије, који су били у истом хотелу. Првог дана посјетили смо цркву Светог Наума Охридског која је смјештена непосредно над Охридским језером. За ову цркву везана је једна легенда. Наиме, у цркви се налазе мошти Светог Наума. Свако је имао прилику да да виде и купе оригиналне бисере, вађене директно из језера. Сљедећа дестинација био је сам Охрид, стари дио града који нуди многе знаменитости: црква Свете Софије у којој су дјеловали Свети Климент и остали ученици Ћирила и Методија, амфитеатар и други културни споменици. Иако незадовољни смјештајем и амбијентом, свако је пронашао начин да се забави. Сљедећег дана, око подне, кренули смо према Врњачкој Бањи. Успут смо посјетили манастир Студеница један од наших најзначајнијих манастира, кога је изградио Стефан Немања и чије Страна 10. Број 1.

лист ученика гимназије са техничким школама дервента - KOРИФЕЈ мошти се налазе у њему. Затим смо стигли и у манастир Жичу, центар државности некадашње до бурних професорских реакција, с којима смо иначе имали коректан, пријатељски однос. Сутрадан смо посјетили Крушевац, престоницу Лазареве Србије. Ученици су видјели цркву Лазарицу Србије, који је изградио Стефан Првовенчани. Око 17h стигли смо у Врњачку Бању. Град нуди многе занимљивости, посебно ноћу. Кафићи, клубови, коцкарнице, мост са пратећим објектима, гдје су 1389. године кнез Лазар и његови јунаци посљедњи пут вечерали, као и камене остатке Лазаревог двора. Затим смо посјетили манастир Љубостиња, задужбину царице Милице. По повратку су услиједиле слободне активности. Базен, шетња, одмор, све нам је то било на избору. Свако је настојао да се посљедња ноћ проведе што боље. Забаве и доброг расположења није мањкало, због чега су многи зарадили јавне опомене од стране професора. Шестог дана, у петак ујутро, напуштамо Врњачку Бању и крећемо кући, са успутним задржавањима на Златибору, у селу Емира Кустурице, Мећавнику и у Вишеграду. У Дервенту стижемо у 23 h. Екскурзија је прошла без инцидената, у добром расположењу, што ће посвједочити и професори који су, у принципу, задовољни понашањем на екскурзији. Као и свака, тако и ова екскурзија донијела је то да су се сви још више упознали и зближили. Све шале и бисери, шифрице и бројеви соба, љубави Примамљиво, али то није крај. Забава се наставља до раних јутарњих часова, по собама хотела Бреза, у коме смо одсјели. Понашање је често доводило Број 1. надимци, разговори и пијанке, остаће заувијек као једно од најљепших искустава у животу сваког ученика. Драгана Ковачевић Страна 11.

KOРИФЕЈ - лист ученика гимназије са техничким школама дервента Свака култура је заснована на стандардном језику који подлијеже нормама и користи се у књижевности, науци и другим сферама. Међутим, процесом дугогодишњег заједничког живота појединих друштвених група стварају се одређене језичке групе са својим посебностима. Једна од тих језичких група јесте жаргон, језик младих људи. Жаргонизме најчешће стварају и употребљавају млади јер желе да створе своју културу и, барем говором, издвоје се и заштите од свијета одраслих. Многи жаргонизми се преносе из генерације у генерацију, а такви су: бубатор (особа која учи напамет), дрпнути (украсти), ђозле (наочале), клинци (дјеца). У свакодневном говору су се усталили жаргонизми којима се именују блиски сродници. Родитељи ће радије бити названи старцима, брат је бураз, а сестра швеца. Посебно задовољство чиниће нам ако су мршавији, јер кадгод пожелимо назваћемо брата шиљом, а сестру штркљом. А уколико су млађи од нас, задовољство ће бити веће они ће за нас бити балавци. О богатству жаргонизама свједоче и удвојени жаргонизми родитељи неће бити само старци, него и маторци; нећемо водити рачуна о томе да ли је поред нас френд или ортак (пријатељ) већ је важно да га имамо. Његово друштво ће нам пријати ишли ми с њим табанице или пјехе (пјешке). Уколико не поштујемо законе, стижу момци у плавом, пајкани или штрумфови; због неких мутних дилова (прљавих послова) се иде у ћузу или ћорку (затвор). Кад пожелимо разговарати о лијепим темама, употребљаваћемо деминутиве, нпр. фотић (фотоапарат) и компић (компјутер). Да бисмо изразили симпатију према неким особама, зваћемо их жаргонски чова умјесто човјек, профа умјесто професор; исто је и код предмета и појава: матиш, кец, торбак Неријетко су извор жаргонизама и појмови из животињског свијета, па је за згодну дјевојку устаљен израз ЖАРГОНИЗМИ риба, а за момка је похвално бити мачор. Нису пожељни, али их често употребљавамо. То су жаргонизми пејоративног значења. Особу, за коју сматрамо да прича глупости, ћемо назвати пролупалом, уколико нам још и досађује, постаће давеж, а радо ћемо избјегавати смрадове јер се они брзо љуте и имају лош рејтинг (углед) у друштву. Не треба да нас збуњују ријечи које имају идентичан облик као и ријечи књижевног језика, јер су употријебљене са новим значењем. Буква је ипак само књига, гром није временска непогода, него згодан младић, а закувати нема баш никакве везе са кухињом. У двије најбројније скупине жаргонизама убрајају се они који су настали под утицајем ријечи из страних језика фешта, кулирати, капирати, шпрехати, кис, парти, фрик и тзв. шатровачки говор, односно замјена редослиједа слогова у ријечима мојне (немој), тикепа (патике), испилон (ипсилон), фонтеле (телефон). Чињеница је да наш језик постаје презасићен жаргонизмима, неке је немогуће и протумачити, угрожавају и љепоту књижевног језика, али ипак свакодневни говор обогаћују новим и необичним нијансама. АНЕГДОТЕ О СРПСКИМ ПИСЦИМА Божана Бранко Ћопић На питање новинара како се осјећа као славан писац коме ће ускоро изаћи сабрана дјела, Бранко Ћопић је одговорио: - Помало као славни покојник. Али и поред тога морам да плаћам кирију, струју и друге свакодневне дажбине. Ипак, окружен таквим поштовањем почео сам себе ословљавати са ви... Прије неколико дана пошао сам свом берберину да ме ошиша. Његова помоћница, која иде у вечерњу школу, видјевши ме, радосно је рекла: - Све сам знала да кажем о вама професору. Кад сте рођени, које сте књиге написали, само нисам знала годину кад сте умрли... Радоје Домановић Поручио Радоје Домановић код неког кројача одело. Кад је одело било готово, Домановић га је обукао, а кројач му рече: - Ово вам одело дивно стоји! Ви сте у њему други човек! - Па лепо, рачун пошаљите том другом човеку! рече Радоја. Владислав Петковић Дис Владислав Петковић Дис је тешко живео, и то наведе Милана Ракића да оде Миловану Миловановићу, тадашњем министру спо-љних послова, да га замоли да овом талентованом песнику нађе неко ухлебљење. Министар Миловановић постави Диса не неко службено место и рече: - Не морате ви да долазите. Појавите се сваког првог и примите плату. И Дис је долазио сваког првог у месецу и примао шта му следује. Али једног дана промени се влада и дође други министар, који је, да би довео своје људе, отпустио Диса. Идућег првог дође песник да прими плату, али му благајник рече да за њега нема плате. - Како нема? изненади се Дис. - Вероватно зато што нисте радили, нисте долазили у канцеларију. - Извините, узбуди се Дис. Ми смо се тако погодили! Преузето из књиге Анегдоте о српским писцима Страна 12. Број 1.

лист ученика гимназије са техничким школама дервента - KOРИФЕЈ БРОЈЕВИ Када, како и којим редом су настајали бројеви? Како су људи у прошлости бројали? Када су почели записивати бројеве? Како су их називали у вријеме њиховог настанка? Ово су питања на која се не може лако и једноставно одговорити. Једно је сигурно: људи нису одувијек знали да броје на начин како ми то данас чинимо. У најстаријим математичким рукописима наилазимо на различите методе које су примјењиване при рачунању. Да би се дошло до данашњег начина писменог рачунања требало је да прође више од седамнаест вијекова. Данашњи начин множења води поријекло из Индије. У Европу су га пренијели Арапи. Највећи проблем је био пронаћи једноставан начин записивања РАЧУНСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ бројева, односно рачунских операција множења и дијељења.знак x као знак за множење први је увео Outred у дјелу Кључ математике, објављеном 1631. године у Лондону. Овај знак је добио име крст светог Андреја. Тачка ( ) као знак за множење потиче од Лајбница (1698). Неки занимљиви производи: 1 x 1 = 1 11 x 11 = 121 111 x 111 = 12321 1111 x 1111 = 1234321 11111 x 11111 = 123454321 111111 x 111111 = 12345654321 1111111 x 1111111 = 1234567654321 11111111 x 11111111 = 123456787654321 111111111 x 111111111 = 12345678987654321 9 x 9 + 7 = 88 98 x 9 + 6 = 888 987 x 9 + 5 = 8888 9876 x 9 + 4 = 88888 98765 x 9 + 3 = 888888 987654 x 9 + 2 = 8888888 9876543 x 9 + 1 = 88888888 98765432 x 9 + 0 = 888888888 1 x 8 + 1 = 9 12 x 8 + 2 = 98 123 x 8 + 3 = 987 1234 x 8 + 4 = 9876 12345 x 8 + 5 = 987 65 123456 x 8 + 6 = 987654 1234567 x 8 + 7 = 9876543 12345678 x 8 + 8 = 98765432 123456789 x 8 + 9 = 987654321 12345679 x 9 = 111111111 12345679 x 18 = 222222222 12345679 x 27 = 333333333 12345679 x 36 = 444444444 12345679 x 45 = 555555555 12345679 x 54 = 666666666 12345679 x 63 = 777777777 12345679 x 72 = 888888888 12345679 x 81 = 999999999 15873 x 7 = 111111 31746 x 7 = 222222 47619 x 7 = 333333 63492 x 7 = 444444 79365 x 7 = 555555 95238 x 7 = 666666 111111 x 7 = 777777 126984 x 7 = 888888 142857 x 7 = 999999 143 x 7 x 111 = 111111 143 x 7 x 222 = 222222 143 x 7 x 333 = 333333 143 x 7 x 444 = 444444... 143 x 7 x 999 = 999999 143 x 7 x 512 = 512512 143 x 7 x 130 = 130130 Јеленко Број 1. Страна 13.

KOРИФЕЈ - лист ученика гимназије са техничким школама дервента An meine Freundin Du bist nicht meine Freundin, Du bist mehr als das, Mein größtes Geschenk, Auf meiner Karte bist du der Osten und der Westen, Mein Ticket zu den Sternen und zurück, Wenn ich lache, lachst du auch, Wenn ich weine, weinen wir zusammen, Wir teilen alles, Glück, Gutes und Schlechtes Wahre Freundschaft ist wie die Gesundheit, Erst wenn sie verloren gegangen ist, Lernt mann sie schätzen. Whare Freunde sind für einen da, Wenn andere es nicht sind. Alle hören was du sagst, Aber nur wahre Freunde wissen was du meinst. Ein Freund ist der jenige Der das Leid deines Herzens weiß. Kann es zu dir vorsingen, Wenn du den Text vergisst. Wir schlagen verschiedene Lebenswege ein, Aber egal welche Wege wir nehmen, Wir bleiben ein Teil des Anderen. Татјана Икановић, IIIa (2005/2009) An meine Freundin Wenn ich mich freue, freust du dich mit mir. Wenn ich einen Rat brauche, rede ich mit dir. Ich melde mich bei dir, wenn ich einsam bin. Wo brauche ich dich bist du immer hin. Ich wünsche mir mich für alles bei dir zu bedanken. Ich hofe, wir werden uns nie trennen. Горана Тодорић (2005/2009) GOODBYE I know that you and me will never be a team with one dream (I wanna scream). I want to confess my mistakes, but I know that she is here and still I want you near. In this world I m alone I don t have mother or home, поезија my best friends are my tears and they help me face my fears and they help me to forget you, to forget your lies and because of that I say goodbye. You think she love you more my heart is not made of stone. I can t stand this storm I wish all the best to you. I m sorry, but I m the only hart In this love story! Александра Стјепановић, 1Б Сваког живот разочара и донесе невољу неку. Ко може да помогне, него човјек човјеку. ЧОВЈЕК Кад је радост и весеље, кад се слави слава нека, тужно је и празно све кад је човјек без човјека. Разне приче живот пише, кад човјек у очај падне сваком болу буде лакше кад се човјек човјеку нађе. Мене и пријатељицу другарство веже, тај цвјетни појас чврсто нас стеже. ДРУГАРСТВО Он је плод договора, њежно га градимо, између нас нема спора, рјешење у доброј вољи видимо. Требамо сви пријатеље да патили не би, друг се чува и воли да срце не заболи. Божана Башић, 1б Страна 14. Број 1.

лист ученика гимназије са техничким школама дервента - KOРИФЕЈ бисери занимљивости Професор српског изнервирана пред крај часа говори: За казну, сутра ћу ненајављено да вас питам! Професор социологије: Не можеш у WC, али под хитно напусти час. Ученик описује лик из лектире: Није знао гдје удара, па је ударао гдје стигне. Професор: Људски је гријешити, али ако неко стално гријеши, онда то више није људски. Професор хемије: Када се користе алкохоли? Ученик: У часовима туге и ако неко има слабе живце! Професор историје: У петак ћу можда доћи, а можда и нећу, ако не дођем нисам дошао, ако дођем дошао сам 100%. Професор: Гдје си био за дочек Нове године? Ученик 1: Кући. Професор: Није кући, него код куће. А ти (пита другог ученика) Ученик 2: Ја сам био кратко на журци па сам отишао код куће. Професор (забринуто): Ивана, сине, каква ти је то алергија по лицу? ИВАНА (збуњено): Ово ми је шминка професорице. Професор: А шминка, ја мислила алергија... Професор математике: Овај задатак нема рјешење, али ми ћемо га ипак ријештити. Професор физичког: Ти, доље, ћути! А остали тишина! Кроз једну тачку може се провући безброј правих, а кроз двије дупло више. Хиндуси су родом из Индије. Они носе турбине на глави. Харлем је мјесто где Турци држе све своје жене. Приредили чланови редакције Температура у средишту Земље износи 7500 степени, што је за 1700 више него на површини Сунца. Октофобија је страх од броја осам. Нојево око веће је од његовог мозга и јaсно види на удаљености од пет километара. Године 1859. на тло Аустралије су пуштена 24 зеца.за 6 година популација зечева достигла је 2 милиона! Годишње се попије око 135 милиона кубика кафе. Међу течностима на свјетском тржишту кафа заузима друго мјесто, одмах послије нафте. Супротно укоријењеном мишљењу, магарци спадају у најпаметније копитаре. Они на примјер, длакама на бради пробају да ли је кроз жичану ограду пуштена струја, а на опасно мјесто ступају само кад господар пријеђе преко њега. Сремска Митровица је град у којем је рођено или живјело пет римских царева. Вампир је једина српска ријеч која се користи свуда у свијету. Ескими користе фрижидер како би спријечили потпуно замрзавање хране. Сир трапист је добио име по калуђерима из Босне, из фрањевачког реда Траписти. Стогодишњи рат између Француске и Енглеске трајао је 116 година. Сваки мјесец који почиње недјељом има петак тринаести. Морски пси се никад не разболијевају, јер су имуни на све познате врсте болести. Мед је једина храна која се не квари, археолози су пробали мед који су пронашли у гробницама египатских фараона и оцијенили да је јестив. Приредили чланови редакције Број 1. Страна 15.

KOРИФЕЈ - лист ученика гимназије са техничким школама дервента ШКОЛСКИ ТУРНИР У ФУДБАЛУ У периоду од 12. 11. до 2. 12. 2009. године одржано је такмичење средњих школа у фудбалу. Из двије дервентске средње школе учествовало је укупно 30 екипа. Такмичење је организовано на више нивоа, а побједници прва два кола су се пласирали у виши ниво такмичења. Послије одиграних утакмица другог кола издвојиле су се четири екипе које су у наредном дијелу турнира међусобно одмјерилe снаге. На тај начин су изабрани финалисти. У финални дио такмичења су се пласирале екипе 3И2 (А екипа) из Гимназије са техничким школама и екипа 2А из Стручне школе за радничка занимања. Екипа 3И2 (А) је резултатом 4:1 славила у финалу, а награда за освојено прво мјесто је износила 400 КМ. Другопласирана екипа освојила је 200 КМ. Божана Атлетика Милутин Ковачић са својим професорима Ученик 4 А разреда наше школе, Милутин Ковачић се у посљедње двије године афирмисао као врсни атлетичар. Он је на шестом Васкршњем кросу на Озрену, одржаном 17. априла 2010. године уз учешће преко 1500 ученика основних и средњих школа, освојио високо пето мјесто у трци на 1000 метара, а на регионалном такмичењу средњих школа Добојске регије се окитио сребрном медаљом. Треба нагласити да је Милутин, прошле године освојио треће мјесто на Васкршњем кросу и треће мјесто на регионалном такмичењу и да је на републичком такмичењу био десети у Републици Српској. Ковачић је био и члан штафете 4 100 метара, заједно са ученицима из Брода и Добоја, а штафета у том саставу била је трећа у Републици Српској. Пошто у Дервенти нема атлетског клуба, његов успјех је много већи у односу на спортисте који се, уз стручну помоћ, активно баве овим спортом. ШКОЛСКО ТАКМИЧЕЊЕ У ОДБОЈЦИ Јелена Л. Школско такмичење у одбојци, које је одржано средином децембра, окупило је двадесет екипа. Мјесто у другом кругу такмичења изборило је десет екипа, од којих је шест наставило такмичење. У полуфиналу су се састале екипе 4И2 и 3Т, а директно у финале се пласирала екипа 4А, као екипа са највећим бројем побједа. Финална утакмица је одиграна 25. 12. 2009. године, а прво мјесто је припало екипи 3Т. Првопласираној екипи је уручена награда у износу од 300 КМ, а награда за друго мјесто била је 100 КМ. Николина Страна 16. Број 1.

лист ученика гимназије са техничким школама дервента - KOРИФЕЈ ученици спортисти Дејан Пјерановић, рођен је 10. 06. 1991. године у Дервенти. Тренира карате од 1998. године. Освајач је бројних медаља у борбама. Члан је репрезентације JKA SHOTOKAN Републике Српске. Најбољи остварен резултат јесте пласман међу осам најбољих на Европском првенству у Београду. Првак је Републике Српске и Босне и Херцеговине у борбама. Планира уписати Правни факултет у Бањалуци и у будућности се активно бавити каратеом. Никола Ђурић, рођен 01. 01.1993. године у Прњавору. Ученик 3 И1 разреда, смјер техничар рачунарства. Кик боксом се бави већ седам година, од 2003. године. Одувијек је волио спорт, а највише од свега борилачке спортове. Од малена је гајио симпатије према кик боксу и зато је изабрао баш тај спорт. Досада је наступио на бројним такмкчењима од којих посебно издваја Европско првенство одржано 2009. године у Пули. Досада је освојио велики број медаља укупно 31 златну и 1 сребрну. Никола је шестоструки првак Републике Српске и Босне и Херцеговине, петоструки првак Србије, двоструки првак Србије и Црне Горе, троструки првак Војводине, првак Црне Горе и вицешампион Србије. Иначе воли и остале спортове и у слободно вријеме игра баскет. Тренира 5 пута седмично, а на распусту исто 5 дана седмично, али по два пута дневно. Очекује га највећи изазов у каријери, Свјетско првенство, које ће бити одржано у Београду од 16. до 22. септембра ове године, а у овој години очекују га још два државна и једно републичко првенство. И можда још нешто. Првенствени овогодишњи циљ је освајање медаље на свјетском првенству, по могућности златне, а највећа му је жеља да се једног дана огледа у К 1 рингу. Број 1. Рагби клуб Гладијатори, један је од најмлађих дервeнтских спортских колектива. Буди знатижељу, јер није познат широј спортској јавности. За Гладијаторе наступа 5 средњошколаца: Бојан Гостић из 3 И1, Бојан Ђекић из 2И1, Немања Живанић из 2 И2 и два ученика Стручне школе за радничка занимања - Слађан Ковачевић из 2 К и Немања Нинковић из 2 ПТ2. Сви ученици се овим спортом баве од оснивања клуба. Досада су одиграли око 30 утакмица и постигнутим резултатом заузели прво мјесто на табели. Највећи успјех је побједа над прваком Србије, клубом Победник. Чланови су репрезентације Босне и Херцеговине U-17. Посљедње припреме репрезентације одржане су у Макарској. За све оне који европски рагби поистовјећују са америчким фудбалом треба рећи да је разлика у опреми и бацању лопте. Играчи европског рагбија не носе заштитну опрему, а лопта се баца уназад. Саша Ђурђевић, рођен 06. 03. 1991. године у Дервенти. Рукомет тренира од осмог разеда основне школе. Прве рукометне кораке је научио од тадашњег тренера и играча Давора Тодорића. Крајем првог разреда средње школе почео је наступати за први тим. Под руководством искусног тренера Небојше Кљајића, почео је свакодневно тренирати, што је резултирало већом минутажом. Сваке године је посјећивао неки од рукометних кампова у Србији. Остварио је завидне резултате у дресу наше школе. Посљедњих шест мјесеци наступа и за екипу Брода која се борила за улазак у прву лигу. Играјући рукомет стекао је много пријатеља, заволио је рукомет и жели га играти и убудуће. Страна 17.

KOРИФЕЈ - лист ученика гимназије са техничким школама дервента КОРИФЕЈ ПРОПАСТ БРОДА ВЈЕЧНИ ГРАД 1. И 11. СЛОВО АЗБУКЕ ФИЛОЗОФ ФРИДРИХ БОГ ГРЧКЕ МИТОЛОГИЈЕ ЛИК ИЗ "ПРИЈАТЕЉА" ЛИТАР ИМЕ ОСОБЕ СА СЛИКЕ САВЕЗ ЈАПАНСКО НАЦИОНАЛНО ПИЋЕ ПОЕН У ФУДБАЛУ ГЛАВНИ ГРАД БРАЗИЛА СРЕБРО ЛЕКСЕМА ЈЕДИНИЦА ЗА ОТПОР ЕНГЛЕСКА МЈЕРА ЗА ВУНУ КАРТАШКА ИГРА ИЗУМИТЕЉ ТЕЛЕФОНА МАНАСТИР У МАЧВИ МЈЕСТО КОД ВАЉЕВА УПИТНА ЗАМЈЕНИЦА ВЕЛИКА ЈАБУКА ТОНА ДИНАР ПОСТ СКРИПТУМ ПРЕМА ПРИЈЕДЛОГ ЕВРОПСКА ЏУДО УНИЈА ГИМНАЗИЈА СА ТЕХНИЧКИМ ШКОЛАМА ОРГАН ЧУЛА ВИДА УЗВИК ЈОВАН ОД МИЉА ПРЕФИКС ЗА СУПЕРЛАТИВ ОБИМ ГИМНАЗИЈА СА ТЕХНИЧКИМ ШКОЛАМА СРЕМСКА МИТРОВИЦА СЛУГА (ФР.) РУДАРСКА ЈАМА СУМПОР ИНИЦИЈАЛИ НАШЕГ НОБЕЛОВЦА ОБЈЕКАТ ПОНАВЉАЊЕ ЗВУКА ВОЈСКА (ТУР.) ОСМИЈУМ ВОЛФРАМ ТЕТКИН МУЖ АМЕРИЧКИ РЕЖИСЕР МАЈКЛ ЈЕДИНИЦА ЗА СНАГУ ДИО ФУНТЕ ПЈЕВАЧ РАХИМОВСКИ ВЕЗНИК Аутор Санела Станковић ГИМНАЗИЈА СА ТЕХНИЧКИМ ШКОЛАМА КЕР ПРВА ЖЕНА ЦВЈЕТНИ ПРАХ БУГАРСКИ НОВАЦ БРАЗИЛСКИ ФУДБАЛЕР КОЊИ ИВО ЋИПИКО ШИРОКА УЛИЦА КОРИФЕЈ ПРЕЗИМЕ ОСОБЕ СА СЛИКЕ КАЛИЈУМ ГИМНАЗИЈА СА ТЕХНИЧКИМ ШКОЛАМА 1. Број 100 писан римским бројевима је: 1. L 2. M 3. D 4. C 2. Јустиција, код старих Римљана, била је: 1. богиња правде 2. богиња љубави 3. богиња срџбе 4. богиња плодности 3. Ко је открио штампу: 1. Гутенберг 2. Микеланђело 3. Леонардо 4. Андерсон 4. Ксенофобија је страх од: тест знања 1. летења 2. отвореног простора 3. висине 4. странаца 5. Полиглота говори: 1. више језика 2. један језик 3. ни један језик 4. ништа од наведног 6. Пандорина кутија као последњу у себи чува: 1. наду 2. смрт 3. тугу 4. љубав 7. Ева Перон је била жена: 1. шпанског краља 2. аргентинског диктатора 3. чилеанског диктатора 4. мексичког политичара 8. Куповином индулгенција се куповао: 1. живот 2. опроштај 3. успех 4. дворац 9. Хиландар је подигао: 1. цар Душан 2. краљ Милутин 3. краљ Срефан Дечански 4. жупан Стефан Немања 1 2 3 4 5 6 7 8 9 4 1 1 4 1 1 2 2 4 Приредили чланови редакције Страна 18. Број 1.

лист ученика гимназије са техничким школама дервента - KOРИФЕЈ генерални спонзор првог броја корифеја! скупштина општине дервента Број 1. Страна 19.

KOРИФЕЈ - лист ученика гимназије са техничким школама дервента Страна 20. Број 1.